Научная статья на тему 'ҚРИМ ТАТАРЛАРИ: “ВАҚТИНЧАЛИК ДЕПОРТАЦИЯМИ ЁКИ СУРГУН”'

ҚРИМ ТАТАРЛАРИ: “ВАҚТИНЧАЛИК ДЕПОРТАЦИЯМИ ЁКИ СУРГУН” Текст научной статьи по специальности «История и археология»

161
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қрим татарлари / депортация / ялпи сургун / бағрикенглик / антисовет шубҳали бегона унсурлар / махсус манзилгоҳлар / махсус кўчирилганлар / қрим турклари / Crimean Tatars / deportation / total deportation / tolerance / anti-Soviet suspicious foreign elements / special settlements / special settlers / Crimean Turks.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Улуғбек Исмоилов, Абдулазиз Қурбанов

Мақолада Ўзбекистон ҳудудига иккинчи жаҳон уруши йилларида қатағонга учраган ва Ўзбекистонга ялпи депортация қилинган қардош ва диндош қрим татарларининг сургун қилиниши тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CRIMEAN TATARS: "TEMPORARY DEPORTATION OR DEPORTATION"

The article examines the deportation of the brotherly Crimean Tatar people who were persecuted in the former Soviet Union during the Second World War and were deported to Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «ҚРИМ ТАТАРЛАРИ: “ВАҚТИНЧАЛИК ДЕПОРТАЦИЯМИ ЁКИ СУРГУН”»

ЦРИМ ТАТАРЛАРИ: "ВАЦТИНЧАЛИК ДЕПОРТАЦИЯМИ ЁКИ

СУРГУН"

УлуFбек Исмоилов Абдулазиз Цурбанов

Чирчик давлат педагогика институти Чирчик давлат педагогика институти

АННОТАЦИЯ

Маколада Узбекистан худудига иккинчи жахон уруши йилларида катаFOнга учраган ва Узбекистонга ялпи депортация килинган кардош ва диндош крим татарларининг сургун килиниши тадкик этилган.

Калит сузлар: крим татарлари, депортация, ялпи сургун, баFрикенглик, антисовет шубхали бегона унсурлар, махсус манзилгохлар, махсус кучирилганлар, крим турклари.

CRIMEAN TATARS: "TEMPORARY DEPORTATION OR

DEPORTATION"

Ulugbek Ismoilov Abdulaziz Kurbanov

Chirchik State Pedagogical Institute Chirchik State Pedagogical Institute

ABSTRACT

The article examines the deportation of the brotherly Crimean Tatar people who were persecuted in the former Soviet Union during the Second World War and were deported to Uzbekistan.

Keywords: Crimean Tatars, deportation, total deportation, tolerance, anti-Soviet suspicious foreign elements, special settlements, special settlers, Crimean Turks.

КИРИШ

Депортация лотинча "deportatio" сузидан олинган булиб кувFин, сургун деган маъноларни беради. Кенг маънода депортация деганда маълум бир шахс ёки шахсларнинг бошка бир давлат ёки худудга назорат остида мажбурий кучирилиши тушунилади. Россиялик тарихчи Павел Полян таъбири билан айтганда "бирор гурух (синф, халк, дин ва хоказолар)нинг бир кисми эмас, балким ёппасига сургун килиниши бу тотал депортация, яъни ялпи сургун деб аташ лозим".

Поляннинг фикрича, собик Иттифокда ялпи сургунга ундан зиёд халк хукм килинган. Булар, корачойлар, калмоклар, корейслар, немислар, фин-ингерманландлар,чеченлар, ингушлар, болкорлар, крим татарлари, турк месхетилари ва хоказолардир. Улардан еттитаси - немислар, корачойлар, калмоклар, чеченлар, ингушлар, болкорлар, Крим татарлари - бу сиёсат натижасида узларининг миллий мухториятларидан махрум этилдилар.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Макола умум кабул килинган тарихий услублар - тарихийлик, киёсий -мантикий тахлил, кетма-кетлик, холислик тамойиллари асосида ёритилган булиб, унда Иккинчи жахон уруши йилларида собик Совет Иттифоки хукумати томонидан олиб борилган депортация, яъни халкларни узларининг миллий мухториятлари худудидан анча олисларга ялпи сургун килиниши курсатиб утилган.

Миллий ва диний баFрикенглик масаласида хорижий мамлакатларда катор илмий тадкикотлар олиб борилган: Андреев Е. М., Дарский Л. Е., Харькова Т. Л. (1990), Бугай Н.Ф. (1991, 1992, 1995), Алексеева Л.М. (1992), Алиева С. У. (1993), Ауман В. А., Чеботарева В. Г. (1994), Бройдо, Прохоров. (1994), Червонная С. М. (1994), Павел Полян (1996, 1998, 2001), Коцонис А.Н. (1997), Хаяли Р.И., Михаил Калишевский (2015), Станислав Цаник (2019), Борис Соколов ( 2019), Лайля Мустафина (2019) ва бошкалар шулар жумласидандир.

Узбекистон халкининг мамлакатимиздаги кам сонли миллатлар ва узга дин вакилларига нисбатан баFрикенглиги, Fамхурлиги, инсонпарварлиги Муртазаева Р.Х,. (2018), Иноятова Д.М. (2014, 2018), Мухаммадсиддиков М. (2009), Сиддиков Р.Б. (2019), Гаффоров Я.Х. (2003, 2017), Ота-Мирзаев О., Гентшке В., Муртазаева Р. (1998, 2004), Комилов А.А. (2018), Мирзаахмедов Х.А. (2018), Гафуров У.Т. (2018), Акиева Х.Х., Саидова Н. (2015), Обидова З.А. (2016), Кулуева Ф.Г. (2019), Низомов Б. (2007), Шамгунов Р.Г. (2004), Ортиков М. (2012) ва бир катор тадкикотчиларнинг илмий маколалари, монографиялари, асарларида ёритиб берилган. Бундан ташкари Узбекистонда миллатлараро муносабатлар, баFрикенглик масалалари Мирзо УлуFбек номидаги Узбёкистон Миллий университети хузуридаги "Миллатлараро тотувлик ва баFрикенглик" илмий маркази томонидан урганилиб келинмокда. Ушбу марказ томонидан бир катор илмий-амалий конференциялар, илмий-тадкикот ишлари амалга ошириб келинмокда.

Узбекистонга собик Совет хукумати томонидан депортация килинган миллат ва элат вакилларининг тадкикотчилар томонидан урганилиши мухим

булган энг асосий мавзулардан биридир.

МУХОКАМА

1942 йил 4 апрелда ИИХН (НКВД) рахбари Лаврентий Бериянинг курсатмаси билан Крим ва Кавказдаги Керч, Темрюк, Таман яримороли, Анапа, Новороссийск шахарлари ва худудларини чет эл фукаролари ва "антисовет, бегона, шубхали унсурлар"дан тозалаш буюрилган.

1942 йил 29 майдаги давлат мудофаа кумитаси (ДМК) карори бу руйхатни Армавир, Майкоп, шунингдек Ростов ва Краснодар улкасининг бир каор туманлари ва кишлоклари хисобига кенгайтирилди. Шунингдек, немислардан ташкари руйхатга чет эл фукаролигига эга юнонлар, руминлар ва Крим татарлари хам киритилган.

Хукуматдаги икки халк нозирликлари (вазирликлар) - ички ишлар халк нозирлиги ва давлат хавфсизлиги халк нозирлиги - бир хафта давомида харакат режасини тузиб, ижрочиларни аникладилар. 13 апрел куни Халк Нозирлари Лаврентий Берия ва Всеволод Меркулов "Крим Автоном Совет Совет Сотсиалистик Республикаси худудини фашист боскинчиларидан тозалаш чора-тадбирлари туFрисида" ги 00419/00137-сонли кушма буйруFини имзоладилар.

Давлат Мудофаа кумитаси барча Крим татарларини 1 июнгача махсус кучманчилар сифатида Узбекистон ССРга жунатишни буюрди. Крим татарларининг тили билан айтганда, сургун килинганларга узлари билан шахсий буюмлар, кийим-кечак, уй анжомлари, идиш-товок ва озик-овкат махсулотларини олиб кетишга рухсат берилди. Лекин хар бир оилага 500 кг гача юк олиш чеклови белгиланди. Крлган мол-мулк, шу жумладан кишлок хужалиги куроллари, бинолар, ёрдамчи бинолар, мебел ва уй-рУзFор буюмлари, шунингдек, барча уй ва чорвадор хайвонлар Кримда колди. Крим татарларининг аксарият кисми кишлок ахолиси булганлиги сабабли (1939 йилги ахолини руйхатга олиш буйича 72,7%), улар янги жойга чорва моллари ва кишлок хужалиги асбоб-ускуналарисиз кандай жойлашишлари умуман тушунарсиз эди. ТуFри, юкорида айтиб утилган фармонда СССР НКВД, Ички ишлар Халк Комиссарлиги, СоFликни саклаш вазирлиги Халк Комиссарлиги, Совет Иттифоки Халк Комиссарлари ва Кишлок хужалиги Халк Комиссариятига "махсус кучманчиларга алмашинув тушумлари буйича олинган чорва моллари, паррандалар ва кишлок хужалиги махсулотларини кайтариш тартиби туFрисида" таклифларни Халк Комиссарлари Кенгашига киритишни буюрди. Аммо таклифни такдим этиш, юкоридаги барча нарсаларни дархол махсус

кучманчиларга кайтариб беришни англатмайди. Ахир Кримда колган нарсаларни хеч ким Узбекистонга олиб кетмокчи эмас эди.

ИИХН маълумотларига кура, 180 014 киши 67 та поездга юкланган ва ташкарига чикарилган. Агар бунга депортация арафасида армияга сафарбар этилганларнинг сонини кушсак, 191 044 крим татарлари Кримдан чикариб юборилган экан.

Кейинги бир неча хафта ичида Кизил Армия сафидан чакириб олинган ва Кримдан ташкаридаги худудлардан депортация килинганлар туфайли сургун килинганларнинг умумий сони 210 минг кишидан ошди. Расмий маълумотларга кура, кучириб утказиш пайтида 191 киши халок булган. 1944 йил ноябр ойида кучириб утказилган жойларида 193865 крим татарлари булган. Шулардан 151.136 нафари Узбекистонда, 8597 нафари Мари Автоном Совет Сотсиалистик Республикасида, 4286 нафари КозоFистон ССРда куним топган. 1946-1947 йиллардаги очлик пайтида яна 16 минг нафар крим татар халок булди.

Крим-татарлар хамжамияти сургун килинганларнинг анча куплигини таъминлайди. Крим татарлари миллий харакати маълумотларига кура, жами 112 078 оила ёки 423 100 киши Кримдан чикариб юборилган, бу ИИХН маълумотларидан икки баравар куп.

Улар крим татарларни совхоз ахоли пунктларида, мавжуд колхозларда, корхоналарнинг ёрдамчи хужаликларида ва завод посёлкаларида жойлаштирмокчи эдилар. Аммо кишлоклар аллакачон ишFOл килинган ва Узбекистонга эвакуация килинган олдинги минтакалар ахолиси билан тулиб тошган эди. Фармонда хар бир оилага уйлар ва ёрдамчи биноларни куриш учун 7 йилга 5 минг рублни кисмларга булиб карз бериш мажбурияти юкланди. Амалиётга кура, депортация килинганларнинг сезиларли кисми чодирларда ва ертулаларда яшашга махкум булганлар.

Крим татарларининг аксарият кисми махсус ахоли пунктлари деб аталган жойларга кучирилган. Куролланган сокчилар, назорат пунктлари ва тиканли сим билан уралган худудлар тинч ахоли пунктларига караганда купрок мехнат лагерларига ухшар эди.

НАТИЖАЛАР

Янги келганлар кушимча ишчи кучи эди. Улардан колхозлар, совхозлар ва саноат корхоналарида ишлаш учун фойдаланилган. Узбекистонда улар пахта далаларига ишлов беришда, конларда, курилиш майдончаларида, завод ва фабрикаларда ишладилар. Фарход гидроэлектр станциясининг курилишида хам крим татарларнинг мехнати сингган эди.

1948 йилда Москва Крим татарларини умрбод кучиб келганлар деб тан олди. ИИХН рухсатисиз, узларининг махсус яшаш жойларини тарк этганларни, масалан, кариндошларини куриш учун булса хам, 20 йиллик камок хавфи кутар эди. Бу каби холатлар хам оз булсада учраб турган.

1946 йил январда этник контингентларнинг махсус ахоли пунктларини руйхатдан чикариш бошланди. Ёкутистон, Красноярск улкаси ва Иркутск вилоятига депортация килинган финлар руйхатдан биринчи булиб чикарилди.

Махсус манзилгохлар тартиботи крим татарлари учун Хрушчев даврида шахсга сотиниш бекор килингунга кадар - 1950 йилларнинг иккинчи ярмигача давом этган. Бу даврда шуро хукумати улардан "махсус кучирилганлар" тамFасини бекор килди, бирок уз юртларига кайтиб кетишга рухсат бермайди. 1954 йил 5-июлда СССР Вазирлар Кенгаши "Махсус кучириб келтирилганлар"нинг хукукий холатидаги айрим чекловларни олиб ташлаш туFрисидам карор кабул килди. Совет хокимиятини янада мустахкамлаш ва саноат ва кишлок хужалигида ишлаган махсус кучириб келтирилганларнинг асосий кисмини янги яшаш жойлари иктисодий ва маданий хаётига кушилиб кетиши натижасида уларга нисбатан конуний чекловларни куллаш зарурати йуколганлиги кайд этилди.

1950-1960 йиллар мобайнида крим татарлари Узбекистоннинг бир катор шахарларида Совет хукуматидан узларининг тарихий ватанларига кайтишга рухсат беришларини талаб килиб тинч намойишлар уюштиришди. Бирок намойиш куч ишлатиш йули билан таркатиб юборилган.

Вакт утган сайин крим татарларининг хукуклари анча кенгайтирилган булсада, улар ота юртига кайтишга булган норасмий таъкик 1989 йилгача кучда булган. 1989 йил 14 ноябрда СССР Олий Кенгаши "Мажбурий кучиришга дучор булган халкларга карши ноконуний ва жиноий катаFOн актларини тан олиш ва уларнинг хукукларини таъминлаш туFрисида" декларация кабул килди, унда бутун халкларнинг мажбурий кучирилишини сузсиз коралади ва барча катаFOн килинган совет халкларининг хукукларини сузсиз тиклаш буйича конунчилик чораларини куришга чакирди.

1989 - 2000 йиллар мобайнида Крим яриморолида 250 минг атрофида крим татарлари кучиб бориб жойлашган. 2001 йилдаги Бутун Украина ахолиси руйхатига кура 243433 кишини ташкил этган.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, таъкидлаш жоизки, 1944 йилда кримдан мажбурий кучирилган крим татар ахолисининг хаммасига хам узларининг ота юртларига кайтиш насиб этмади. Бунинг сабаби иктисодий муаммолар, ёки кучиб утган худудларига мослашиб уша ерларни узларининг ватани деб хисоблашлари билан изохланиши мумкин. Мисол учун, хозирги кунда Узбекистонда тахминан 80-100 минг нафаргача крим татарлари истикомат килади. XVII - XIX асрларда Туркияга Кримдан кучиб утган крим татарлари авлодлари хозирда тахминан 2 миллион кишини ташкил килади. Факат улар хозирда узларини крим татарлари деб эмас, крим турклари деб атайдилар.

Узбекистонда колиб яшашда давом этаётган крим татарларининг купчилиги Узбекистонни ватан, Кримни булса ота юрти деб хисоблайдилар. Кримга юртимиздан кучиб утган крим татарлари Кримни она ватан, Узбекистонни булса иккинчи ватан деб хисоблайдилар.

REFERENCES

1. Павел Полян "Не по своей воле..." История и география принудительных миграций в СССР. Москва. О.Г.И. - Мемориал, 2001

2. Бугай Н.Ф. Операция «Улусы». Элиста. Калмыцкое кн. изд-во, 1991 г.

3. Usarov Djabbar Eshkulovich, & Suyarov Kusharbay Tashbaevich. (2020). Developing Pupils' Learning and Research Skills on the Basis of Physical Experiments. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(02), 1337-1346.

4. Toshtemirova, S. (2020). Factors Affecting the Quality of Education and the Importance of the Education Cluster to Address Them. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(4), 151-156.

5. Abdurakhmanova, S.B. Jumaeva, U.K. Ismailov (2020). The Importance of Shrines in The Spiritual Life and Mentality of Uzbek People // International Journal of Psychosocial Rehabilitation 24 (09) 2389- 2398.

6. Abdurakhmanova, J. N. (2020). The policy of tolerance in Uzbekistan (in the case of Greeks). International Journal on Integrated Education, 2(5), 212.

7. Mardonov, Sh., Toshtemirova, S., Ahmadjonov, B., & Koshanova, N. (2020). Structure and Mechanisms of Action of The Educational Cluster. International Journal of Psychological Rehabilitation, 27(07), 8104-8111.

8. Н.С.Кенжаева (2018). "Туркестанский сборник"нинг яратилишига доир айрим мулохазалар // Тарихий манбашунослик муаммолари. С. 89-94.

9. О.А.Махмудов Н.С.Кенжаева (2017). Религиозная ситуация и предпосылки принятия ислама в Золотой Орде // XIII Фаизхановские чтения. Наследие Золотой Орды в государственности и культурных традициях народов Евразии: материалы

международной науч- но-практической конференции. Санкт-Петербург, 4-6 мая 2016 г. С. 469-474.

10. Тоштемирова C (2019). Узбекистонда коллективлаштириш ва унинг окибатларини урганишга доир мулохазалар. Тафаккур зиёси № 3 -Б. 78-80.

11. Nasirov Otabek., Usmanov Farhod, & Begaliyev Javlonbek. (2020). Order of Creation of Joint-Stock Companies in Turkestan in the Late XIX - Early XX Centuries and Participation of Foreign Capital in It. International Journal of Psychological Rehabilitation, 24(07), 8034-8042.

12. Toshtemirova, С., Жолдасов, И. (2019). Бiлiмдi адамгершЫкке баулу идеясыньщ кажетип // «Actual problems of society, education, science and technology: status and prospects of development» collection of scientific papers of the ii international scientific -practical conference. Актубе. P. 17-23.

13. Н.С.Кенжаева (2019). Вклад российских ученых в изучение Памира и Припамирья в составе Таджикской комплексной экспедиции 1932 года // Гуманитарное измерение в истории российско-узбекистанских связей. С. 79-86.

14. G'afforov, Y., Nafasov, A., & Nafasova, Z. (2020). From the History of the Beginning of the "Great Game". Journal of Critical Reviews, 7(11), 2798-2802.

15. Раимова, А. (2016) Образование в Ташкенте во время завоевания Средней Азии Царской Россией. Tarix talimi va tadqiqotlarining dolzarb masalslsri. Ilmiy maqolalar to'plami, 141-143

16. Тошев, С. (2020). Узбекистоннинг совет мустамлакачилиги даври тарихини урганишда турк тилидаги манбаларни урни. In Тарихий манбашунослик, тарихнавислик, тарих тадкикотлари методлари ва методологиясининг долзарб масалалари (pp. 121-127).

17. Раимова, А. (2015) Начало урбанизации Ташкентского оазиса. Talim, tarix va xotira. Ilmiy maqolalar to'plami, 12-15

18. Абдурахманова, Ж. Н., Тоштемирова, С.А. (2020). Инновацион технологиялар ва ахборот маданиятини шакллантириш педагогиканинг долзарб масалаларидан бири. Science and Education, /(Issue 7), 436-442.

19. Тошев, Солежон Ахматжонович.(2020). Узбекистон совет мустамлакачилик даври тарихининг Туркияда урганилиши. Утмишга назар.2(2-махсус сон). 347-353

20. Toshev, Solejon Ahmadjonovich.(2020). Туркияда Урта Осиё ва Узбекистон совет даври тарихи буйича тадкикот олиб борган ташкилотлар тарихидан. International European Conference Science, Research.1.76-79

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.