Научная статья на тему 'ГУМАНИЗМ УЗБЕКСКОГО НАРОДА В ГОДЫ ВТОРОЙ МИРОВОЙ ВОЙНЫ'

ГУМАНИЗМ УЗБЕКСКОГО НАРОДА В ГОДЫ ВТОРОЙ МИРОВОЙ ВОЙНЫ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
193
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
гуманизм / щедрость / храбрость / толерантность / межнациональная гармония / детские дома / У. Юсупов / Ю. Охунбабаев / эвакуация / линия фронта / Шоахмад Шомахмудов / Хамид Самадов / Фатима Каримова / «Ты не сирота!» / мир / 9 мая – День памяти и почестей. / humanism / generosity / courage / tolerance / interethnic harmony / orphanages / U. Yusupov / Yu. Okhunbabaev / evacuation / front line / Shoahmad Shomakhmudov / Hamid Samadov / Fatima Karimova / “You are not an orphan!” / May 9 / world Day of remembrance and honors.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Азимов Хакимали

в статье представлены лучшие качества узбекского народа, такие как щедрость, гуманизм, храбрость в годы Второй мировой войны. Серьезная и постоянная помощь были предоставлены тем, кто был депортирован в Узбекистан. Перед всем миром, узбекский народ продемонстрировал свою силу и стойкость к испытаниям. В статье особое внимание уделяется мужеству Шоахмада Шомахмудова, Хамида Самадова и других. Опираясь на факты, мы попыталиь показать как наши соотечественники, отодвинув в сторону свои семейные трудности, горести и печали, проявили свои гуманные качества, присущие узбекскому народу

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE HUMANISM OF THE UZBEK PEOPLE DURING THE SECOND WORLD WAR

The article presents the best qualities of the Uzbek people, such as generosity, humanism, courage during the Second World War. Serious and ongoing assistance was provided to those who were deported to Uzbekistan. Before the peoples of the world, the Uzbek people have demonstrated their strength and resistance to testing. The article focuses on the courage of Shoahmad Shomakhmudov, Hamid Samadov and others. Based on the facts, we tried to show how our compatriots, pushing aside their family difficulties, sorrows and sorrows, showed their humane qualities inherent in the Uzbek people.

Текст научной работы на тему «ГУМАНИЗМ УЗБЕКСКОГО НАРОДА В ГОДЫ ВТОРОЙ МИРОВОЙ ВОЙНЫ»

Review of law sciences

Hakimali Azimov,

Associate Professor, Tashkent State University of Law, Candidate of Historical Sciences

THE HUMANISM OF THE UZBEK PEOPLE DURING THE SECOND WORLD WAR

Abstract: The article presents the best qualities of the Uzbek people, such as generosity, humanism, courage during the Second World War. Serious and ongoing assistance was provided to those who were deported to Uzbekistan. Before the peoples of the world, the Uzbek people have demonstrated their strength and resistance to testing. The article focuses on the courage of Shoahmad Shomakhmudov, Hamid Samadov and others. Based on the facts, we tried to show how our compatriots, pushing aside their family difficulties, sorrows and sorrows, showed their humane qualities inherent in the Uzbek people.

Keywords: humanism, generosity, courage, tolerance, interethnic harmony, orphanages, U. Yusupov, Yu. Okhunbabaev, evacuation, front line, Shoahmad Shomakhmudov, Hamid Samadov, Fatima Karimova, "You are not an orphan!", May 9, world - Day of remembrance and honors.

Хакимали Азимов,

доцент Ташкентского государственного юридического университета, кандидат исторических наук

ГУМАНИЗМ УЗБЕКСКОГО НАРОДА В ГОДЫ ВТОРОЙ МИРОВОЙ ВОЙНЫ

Аннотация: в статье представлены лучшие качества узбекского народа, такие как щедрость, гуманизм, храбрость в годы Второй мировой войны. Серьезная и постоянная помощь были предоставлены тем, кто был депортирован в Узбекистан. Перед всем миром, узбекский народ продемонстрировал свою силу и стойкость к испытаниям. В статье особое внимание уделяется мужеству Шоахмада Шомахмудова, Хамида Самадова и других. Опираясь на факты, мы попыталиь показать как наши соотечественники, отодвинув в сторону свои семейные трудности, горести и печали, проявили свои гуманные качества, присущие узбекскому народу.

Ключевые слова: гуманизм, щедрость, храбрость, толерантность, межнациональная гармония, детские дома, У. Юсупов, Ю. Охунбабаев, эвакуация, линия фронта, Шоахмад Шомахмудов, Хамид Самадов, Фатима Каримова, «Ты не сирота!», мир, 9 мая - День памяти и почестей.

Х,акимали Азимов,

Тошкент давлат юридик университети доценти, тарих фанлари номзоди khakimaliazimov@gmail.com

ИККИНЧИ ЖА^ОН УРУШИ ЙИЛЛАРИДА УЗБЕК ХАЛЦИНИНГ ИНСОНПАРВАРЛИК ФАЗИЛАТЛАРИ

Аннотация: мазкур мацолада Иккинчи жа^он урушининг суронли йилларида халцимизнинг инсонпарварлик, багрикенглик фазилатлари ^ацидаги маълумотлар етарлича уз аксини топган. Мацолада Шоа^мад Шома^мудов, Хламид Самадов ва бошцаларнинг инсонпарварлик фазилатларига, жасоратига ало^ида эътибор царатилди. Халцимизнинг уз кулфатларию мусибатларини билдирмасдан, оиласидаги цайгу-аламларини бир четга суриб цуйиб, узбекларга хос булган хусусиятларни намоён этганлиги далиллар асосида ёритиб берилган.

Калит сузлар: инсонпарварлик, багрикенглик, матонат, миллатпарварлик, миллатлараро тотувлик, болалар уйлари, У.Юсупов, Й.Охунбобоев, эвакуация, фронт чизиги, Шоа^мад Шома^мудов, Хамид Самадов, Фотима Каримова, "Сен етим эмассан ", тинчлик, 9 май - Хотира ва цадрлаш куни.

Фашизм устидан цозонилган буюк галабанинг 75 йиллигига, ота-боболаримизнинг фронт ортида курсатган инсонпарварлик фазилатларига, шунингдек 9 май — Хотира ва цадрлаш кунига багишланади.

Ватанимиз хдётининг барча жабхдларида янгиланиш, покланиш жараёни шиддат билан кечаётгани диккатга сазовордир. Тарихимизни, хусусан, Иккинчи жах,он уруши йиллари даврини, мафкуравий карашлардан бутунлай холи тарзда ёритиш долзарб вазифалар сирасига киради. Фашистлар Германиясини енгиш ва галабани кулга киритишда халкимизнинг салмокли х,иссаси, узбекистонлик жангчиларнинг фронтларда курсатган буюк жасоратлари, галабага ишонч йулида тукилган кон ва йукотишларни холисона, руй-рост, хдкикат мезони асосида курсатиб бериш мух,им ахдмиятга эгадир. Зеро, бу буюк галабада собик Иттифокнинг барча халклари катори Узбекистон халкининг х,ам тенг муносиб х,иссаси бор. Мазкур маколада Иккинчи жах,он урушида тинчликсевар халкларнинг фашизм устидан тула ва узил-кесил зафар кучиши билан якунланган галаба кунига 75 йил тулиши муносабати билан мух,им фикр-мулохдзалар ёритилди. Узбекистон халкининг Иккинчи жах,он уруши йилларидаги инсонпарварлик фазилатлари, уларнинг фашизм устидан козонилган галабага кушган муносиб х,иссаларини холисона ва адолат нуктаи назаридан урганиш тарихий хотира хдмда келажак учун х,ам мух,им ахдмият касб этади. Шуни алох,ида кайд этиш жоизки, Президентимиз Шавкат Мирзиёевнинг 2019 йил 23 октябрдаги "Иккинчи жах,он урушида козонилган галабанинг 75 йиллигини муносиб нишонлаш тугрисида"ги карори мух,им ахдмиятга эга булди. Президентимиз Шавкат Мирзиёев 2020 йилнинг 24 январь куни Олий Мажлисга Мурожаатномасида таькидлаганидек: "2020 йилда Иккинчи жахон урушида козонилган Fалабанинг 75 йиллиги халкаро микёсда кенг нишонланади. Бизнинг мард, енгилмас ва олийжаноб халкимиз буюк Fалабани таъминлашга бекиёс хисса кушгани билан барчамиз хакли равишда фахрланамиз. Бу конли урушда жами 1,5 миллиондан зиёд Узбекистон фарзандлари тинчлик ва озодлик учун мардона жанг килгани, уларнинг хар уч нафаридан бири уз якинлари баFрига кайтмагани, эл-юртимизнинг фронт ортида курсатган жасоратини халкимиз хеч качон унутмайди" [1].

Дархдкикат, йиллар утган сари халкимизнинг жасорати мух,им ахдмият касб этиб бормокда. Инсонпарварлик узбек халкининг миллий менталитетига хос булган азалий фазилатдир. Бундай фазилатлар Иккинчи жах,он урушининг суронли йилларида халкимизнинг инсонпарварлик, багрикенглик фазилатлари фронт марраларидан кучириб келтирилган, бокувчисидан ажралган болаларга, карияларга х,ар томонлама гамхурлик килишдек огир дамларда синовдан утди.

Республикага болалар билан биргаликда болалар уйлари х,ам кучириб келтирила бошланди. 1941-1942 йиллар давомида Узбекистонга фронт орти шахдрларидан 78 та болалар уйи эвакуация килинди. Келтирилган болалар уйларининг 50 таси мустакил равишда саклаб колинди. Уларнинг 4 таси Самарканд вилоятига, 9 таси Наманган

вилоятига, 5 таси Тошкент шахрига, 13 таси Андижон вилоятига, 10 таси Фаргона шахрига, 9 таси Бухоро вилоятига жойлаштирилди [5]. 28 та болалар уйи эса таркатилиб, улардаги болалар республикадаги мавжуд болалар уйларига, интернатларга ва бошка болалар муассасаларига, колганлари эса жамоа ва шахсий тарбияга берилди. Бу ишда ^оракалпогистон Республикаси ва республиканинг барча вилоятлари фаол иштирок этди. Эвакуация килинган болаларнинг асосий кисми болалар уйларига жойлаштирилди, уларнинг сони уруш йилларида ортиб борди. 1944 йилда республикада болалар уйи 1941 йилдагига нисбатан икки баробар усиб, 222 тани ташкил этган булса, 1945 йил охирида 256 тага етди, жами 313200 нафар бола тарбияланди [6].

Узбекистонга шу даврда бир миллиондан ортик киши эвакуация килинди. Улардан 200 минг нафари болалар эди. Халкимиз буларнинг барчасини уз багрига олди. Уларга мехр-мурувват курсатди. Уша йиллари республика рахбари лавозимида ишлаган У. Юсупов республика Халк Комиссарлари Кенгаши кошида тузилган эвакуация ишлари буйича комиссия аъзолари олдида сузлаган нуткида шундай деган эди: "Х,озирнинг узидаёк бирор кун хам кечиктирмай йулда колиб кетган болаларни йигиб келгани уз вакилларимизни жунатишимиз керак, улар болалар учун озик-овкат ва кийим-бош олиб борсинлар, хаммасини Узбекистонга олиб келсинлар" [6]. Эвакуация килинганлар кексалар, аёллар, болалар ва турли миллат вакилларига мансуб булган кишилар эди. Тошкент шахрига 1941-1942 йилларда карийб 240 минг киши жойлаштирилди ва иш билан таъминланди.

Уруш йилларида Сурхондарё вилоятига 21 мингдан ортик, ^ашкадарё вилоятига 30 минг нафар, Бухоро вилоятига 150 мингдан ортик, Фаргона вилоятига 92415 нафар [9], Наманган вилоятига 19 минг нафар эвакуация килинган ахоли жойлаштирилди. Уларнинг 1674 нафари иш билан таъминланди. Бокувчисиз колган 1780 кишига хар ойда нафака бериб турилди. Наманган тумани хужаликлари Волоколамск шахридан кучириб келтирилган болалар уйини оталикка олдилар. Уша пайтда ота-онасиз колган 300 дан ортик болаларга гамхурлик курсатилди. Туракургон, Янгикургон ва Поп туманларида болалар уйлари ташкил килинди [7]. Бу каби тадбирлар республикамизнинг бошка вилоятлари ва ^оракалпогистон республикасида хам амалга оширилди. ^оракалпогистонга 3891 нафар киши кучириб келтирилди. 900 оила ота-онасидан ажралган етим болаларни уз тарбиясига олди. Шунингдек, харбий хизматчиларнинг ва кучириб келтирилганларнинг 20.3 минг нафар болалари болалар богчасига ва болалар уйига жойлаштирилди. Шу тарика республиканинг барча халклари катори коракалпогистонликлар хам эвакуация килинган ахолига узининг муносиб ёрдамини аямадилар [6]. ^ашкадарё вилоятига келган поляк болалари учун болалар уйлари ташкил этилди. Бешкент туманида ташкил этилган болалар уйида 54 нафар поляк болалари тарбияланди [9]. Поляк фукароларидан мураббийлар, рахбар ва педагог кадрлар тайёрлашга эътибор берилди. 1943 йилнинг сентябридан бошлаб поляк тилида укитиладиган махсус синфхоналар ташкил килинди. Самарканд шахрида хам поляк болалари учун болалар уйи ва Москвадан кучириб келтирилган 120 нафар испан ёшлари учун интернат ишга туширилди. Эвакуация килинган ахоли учун Самарканд вилоятининг Булунгур, Жомбой, Нарпай, Пастдаргом ва бошка туманларида хам болалар уйлари ташкил этилди. Уларда 4270 нафардан ортик бола тарбияланди [8].

Бухоро вилоятига бир канча болалар уйлари гарбий туманлардан болалар билан кучириб келтирилди. 1941 йил 15 декабрга кадар вилоятнинг 2700 дан ортик аёллари етим болаларни уз тарбиясига олиб, уларга мехр-мурувват курсатдилар. 1941 йил охирида Бухоро вилоятига 10 мингдан ортик поляк фукаролари ва болалари келтирилди [9]. Бухорода 10 йиллик поляк мактаби фаолият курсатдиди. Шу йиллари республикада 17 та поляк болалар уйлари ташкил этилди. Андижон вилоятининг барча туманларида болалар уйлари очилди. Масалан, Андижон туманидаги Бутакора кишлок фукаролар кенгаши биносида Чернигов болалар уйи, ^ургонтепа туманида Донбассдан кучириб келтирилган болалар уйи, Чинобод, Пахтаобод ва Холдевонбекда Куйбишевдан кучириб келтирилган туртта болалар уйи жойлаштирилди [10].

X,ap 6up 6o.na.nap yMu Bunoaxnapra oTanu^ TapuKacuga 6HpHKTHpH.gH. Pecny6.HKaHHHr 6apna axo.ucu Ka6u KynHpu6 Ke.THpH.raH.apra K0paKa.n0FHCT0H.HK.ap xaM y3.apuHHHr MyHocu6 epgaMnapuHH KypcaTgu. Y.ap эвaкyaцнa KunuHraH 6o.a.ap ynyH 11,3 TOHHa goH, 139 ^HTHep rymT, 5053 goHa xap xh. KHHHM-KenaK.ap, 7,12 TOHHa o3HK;-oBK;aT Maxcynoxnapu, 51 goHa nocH.Ka Ba 6om^a Maxcy.oT.ap eTKa3u6 6epgu.ap [11]. Pecny6.HKaMH3 axnu xaxxo ^poHTgaru 6o.a.apra xaM epgaM KypcaTgu. ®yM.agaH, Xopa3M BunoaTH MexHaTKamnapu HeHHHrpag ^aManugaru 6o.a.ap ynyH 3 ToHHagaH opTH^ o3HK;-oBK;aT Maxcynoxnapu, 100 MHHr cyM ny. Ba 6om^a Maxcy.oT.ap «yHaTraH [12].

CaMap^aHg BunoaTH KynHpu6 KenTupunraH 6o.a.ap yMura 1943 Munga 700 Kr. goH, 500 Kr. ca63aBoT, 250 Kr. xy. MeBa, 450 Kr. KapTomKa Ba 2083 cyM MHKgopuga ny. [8], Eyxopo BunoaTH 15 6om KopaMon, 204 Ta KyM, 2 ToHHara aKHH 6yFgoM Ba 6om^a Maxcy.oT.ap eTKa3u6 6epgu. Fy3op KopaKy.HH.HK cobxo3h umnunapu 6oK;yBHHCHgaH a^panraH 23 Ha$ap 6o.aHH y3 Tap6uacura ongunap Ba y.apra xap TOMonnaMa mapT-mapouT apaTu6, o3HK;-oBK;aT 6u.aH TatMHH.agu.ap.

flapxayuyam, xan^uMu3 moMonuöan emuM öonanapnu mapöurna onuM, ynapnu öo^um Kern Mu^ecöa aMama oMupunöu. YpyM üunnapuöa oööuü y3öeK meMupnucu W^oa^Maö ^OMy^aMeöoe ea ynum paty^acu Ea%pu AKpaMoea öoMnanacm ^oman mypnu Munnam eaKunnapu öyman 14 öonanu y3 mapöunnap^a onuö eorna emKa3zannapu mapux 3apeapa^apuöa 3ap%an %ap$nap öunan esunöu. 3epo, npesuöenmuMm №aeKam Mupmeee 9 Mau - Xomupa ea ^aöpnaM Kynuea öasuMnaman manmananu MapocuMöa ma-bKuömeanuöeK: "ToMKenmnuK meMupnu W^oa^Maö ^oMa^Myöoe xonaöonu ana Mynöaü ounanapöan öupu эöu.

Ea%pu an ea W^oa^Maö oma 14 na$ap on-wnyn, emuM öonanu y3 mapöuncma onuö, ynapsa Me%p ea zaMxypnuK Kypcamöunap. Xanцuмuзгa xoc ana Mynöau öywK unconnapeapnuK WKcaK Mabnaeuu wacopam naMynacu cutyamuöa öymyn öyneöa эbmupo$ эmunöu.

Keüumu naümöa waMoamnun^uMm moMonuöan öunöupuman Kynnaö Mypowaamnapnu %ucoöгa onuö, örn täoa^Maö W^oMa^Myöoe ounacma Kyüuman yaümnnu ToMKenm Ma%pu мapкaзuöaгu aeeamu woüma цaümapuмгa ^pop %unöuK. YMöy eöгopnuк enuöa woünaM2an MapKasuü Kynanapöan öupma W^oa^Maö W^oMa^Myöoe noMu öepunöu.

^ynumöeK, %aüKan ypnamuman Maüöon, My %yöyööaгu Mempo cmanцuncu, canbam capoüunum "Xan^ap öycmn^u" öeгan aeeamu noMu ^aüma muKnanöu. Anöamma, öynöaü vßppop ny^yp aco^a эгa. Eyгynгu Kynöa MaMnaKamuMmöa 130 öan 3ueö Munnam ea эnam eaKunnapu öycmnuK, y3apo %ypMam My%umuöa munn-momye RMaMo^öa. Hmohhum KoMunKu, V3öeKucmon noümaxmu MapKasuöa ^aüma muKnaman MawMya a3anöan %anцuмuзгa xoc öyman, moöopa Mycma%KaMnanuö öopaemгan öazpuKernnuK ea %aMwu%amnuK, caxoeam ea onuüwanoönuK $a3unamnapunum ep^n muMconu öynuö yonaöu" [3].

Шома^мудовлар оиласи. 1945 йил

Тошкентга етим болаларнинг келтирилганлигини Шоахмад Шомахмудов атрофдагилардан эшитиб колади. Ота-оналари фронтда курашаётган ёки фашизм курбонн булган кишиларнинг фарзандлари бизнинг улкага келтирилганлиги Шоахмад Шомахмудов калбини ларзага солди. У одамлар тугри айтишаяптими йукми, шуни батафсилрок сураб-суриштириш учун шахар томон йул олади. Уруш етимларининг келтирилганлиги хакикат булиб чикади...

Уйга кайтгач Шоахмад ота уз рафикаси Бахрихон аяга булаётган вокеаларни бирма-бир сузлаб беради. Натижада улар уруш етимларини уз багриларига олишга карор килдилар. Тезда Шоахмад ота 14-болалар уйига етиб келади. Бу хакида Шоахмад отанинг узи куйидагича хикоя килиб берган эди: "Болалар уйининг хамма хоналари гудак етимларга тула эди. Улар кузларини мултиратиб менга тикилишарди. Болалар ота-оналарини нечогли согинганликлари билиниб турарди. Ранги оппок холдан тойиб, озиб кетган бир болани танлаб олдим. Уни етаклаб хонадан чикаётган эдим, бошка бир бола олдимга келиб, буйнимдан махкам кучоклаб олса буладими.

- Жон амаки, мени хам узингиз билан олиб кета колинг, хамма айтганларингизни киламан, ишингизда хамиша ёрдам бераман", - деди у тухтовсиз. Уруш туфайли уз онаси ва отасидан жудо булган бу боланинг огзидан чиккан ана шу сузлар бир умр кулокларим остида жаранглаб турди. Мен эртага келиб уни олиб кетишга ваъда бердим. Ваъдамнинг устидан чикдим. У менга угил булди". Бахрихон ая билан маслахатлашиб Шомахмудов яна бир неча етимни асраб олишга карор килди. Болалар уйида унинг назари этлари суягига ёпишган, касалнамо болага тушди. Тиббий хамшира боладан "умид йуклигини" айтди. Шунда темирчи: "Уни куткариш - бизнинг бурчимиздир", деди. Шоахмад ота боланинг ёнига бориб, "Сенинг отанг хаёт. Мен сенинг отангман" - деди. Шомахмудовлар оиласининг ижобий довруги бутун дунёга ёйилди. Бу оила сон-саноксиз табрик мактубларни олди. Биз улардан айримларини келтирамиз:

Француз хотин-кизлар уюшмаси Бахрихон опа Акромовага юборган табригида мана шу сузлар ёзилган: "Сизнинг уруш вактида 10 нафардан ортик етим болани олиб тарбия килганингизни эшитиб, француз оналари жуда хаяжонланишди. Ажойиб ишингиз, оналик мехр-шафкатингиз учун сиздан бехад миннатдормиз. 1963 йил 28 июнь". Оренбурглик туртинчи синф укувчиси Наташа Худаиева уз хатида бундай деб ёзган эди: "Менинг уз отам, онам бор. Аммо сизлар хам мени кизим деб хисоблашларингизни жуда истар эдим. Сизларни ота-она деб аташга розилик беринглар". Челябинск шахридан В.А. Екимов бундай деб ёзган: "Сиз, хурматли Шоахмад ота ва Бахри опа каби олийжаноб, кучли ва магрур кишиларимиз бор. Сизларни уйлаганда руй-замин чиройли булиб кетади, офтоб сахийлик билан нур сочади, кишининг калби кувончга тулиб, ифтихор хислари мавж уриб кетади. Сиз хакикатан хам бой ва кувонч куйчиси, офтоб, одамгарчилик хусни, инсон гузаллигининг хунармандисиз". Москвалик профессор А.И. Ревякин сузи: "Биз сизнинг шижоатингиз олдида бош эгиб таъзим киламиз. Сизга минг рахмат, рафикангизга минг рахмат".

"^ахрамон она", "Хурмат белгиси" совриндори Бахрихон Акромова, "Хурмат белгиси" нишони совриндори Шоахмад Шомахмудов хозирда орамизда йук. Лекин улар уруш даврида асраб олган фарзандлари хотирасида, барча жафокаш кишилар хотирасида яшамокдалар. Бахрихон Акромова билан Шомахмудов узлари таниган ва билган одамлар орасида ёркин хотира колдирдилар. Улар узбек юртининг ажойиб фарзандлари эдилар, бинобарин, уларнинг хаёти дустликка хизмат килувчи ёркин намуна, чексиз садокат хамда юксак даражадаги инсонпарварлик рамзи булиб келди ва шундай булиб колади" [13].

Яна шундай саховатли инсонлардан бири каттакургонлик Хамид Самадовдир. Самаркандлик уруш ногирони (1944 йил киш фаслида фронтдан кайтган) Абдухамид Самадовнинг бу борадаги ишлари тахсинга лойик. У 12 болани уз оиласи тарбиясига олди. А. Самадов кийин бир шароитда уларни тарбиялаб вояга етказди. Бу хакида унинг узи кейинчалик шундай хотирлаган эди: "Кунларнинг бирида уйда бозорга олиб чикадиган хеч

нарса колмади. Бериладиган егуликнинг хам сира чути йук эди. Баъзан кечалари уйкум кочиб кетарди, юрагим тулишиб кетганда огзимга шинелнинг енгини олардим. Йиглаётганимни болалар билишмасин дердим. Оч-нахор ётгандан кейин ухлармиди улар. Факат индашмасди холос.

Эртасига бозордан турт коп кепак олиб келдим - шинел ва солдат этиги учун теккани шу булди. Шу кеча уйдаги болаларнинг хаммаси шодону хандон эди" [14]. Ана шундай кийинчиликларни А. Самадов мардонавор енгиб утди. Унинг жасорати хакида бир канча асарлар ва кинофильмлар яратилди. Дархакикат, унинг уруш йилларидаги жасорати бутун дунёга достон булди.

Германиянинг Лейпциг шахрида яшовчи Элька Отто исмли киздан А. Самадовга келган хат шундай мазмунда эди: "Хурматли Абдухамид Самадов, немис тилида чикадиган журналлардан бирида сизнинг хакингизда ажойиб макола укидим. Бу макола менга жудаям ёкди. Ростини айтсам, хайратдан ёка ушладим. Ахир, сиздек олийжаноб инсонлар тугрисида мен хеч качон эшитмаган эдим. Сизларнинг одамийлигингизни таърифлашга хатто суз хам топа олмайман. Бунакасини хеч курмаганман, ишонасизми?" [15]. Бу дил сузлари узбек халкининг буюк инсонпарварлик хусусиятига жахон халкларининг бир вакили булган немис кизининг билдирган эхтироми эди. Самаркандлик аёл Фотима Каримова оиласида 6 нафар фарзанди була туриб, эвакуация килинган 10 нафардан ортик болани уз тарбиясига олади. Бу каби мисолларни куплаб келтириш мумкин.

Президентимиз Шавкат Мирзиёев 2019 йил 9 май куни Хотира ва кадрлаш кунига багишланган тантанали маросимда таъкидлаганидек: "Узбекистон ахли уруш худудларидан кучириб келтирилган 1 миллонга якин инсонга бошпана бериб, уз нонини улар билан бахам курди. Айникса, ота-онаси, оиласидан жудо булган 200 минг нафар бегунох болаларни "Сен етим эмассан!" деб баFрига босиб, мехр-мурувват курсатди" [4].

Уруш тугагандан кейин 1946 йилнинг апрель ойида 1147 нафар поляк болалари, май ойида эса 773 нафар тарбияланувчилари, 514 ходим ва уларнинг оила аъзолари махсус эшелонларда Польшага кузатиб куйилди. Биргина ^арши шахридан 1946 йил 10 апрелда 588 нафар бола уз уйларига кайтарилди. Уларни кузатиш чогида Польша бирлик хукумати вакили Ружа халкимизга уз миннатдорчилигини билдириб шундай деган эди: "Йиллар утар... Бугун биз уз юртимизга кайтиб кетяпмиз, биз узимиз билан сизлар асраб колган келажагимиз - фарзандларимизни олиб кетяпмиз". Шунингдек, одессалик Л.Г.Магулка шундай деган эди: "Мен уруш йилларида куп минглаб инсонлар катори менинг опам, синглим ва уларнинг болаларини уз багрига олиб, мехрибонлик курсатган узбек халкига таъзим киламан. Мен бу халкни бу кадар олижаноблигини, мехр-окибатлигини, халксеварлигини бронза ёки гранитга уйиб ёзишларини сурар эдим" [9]. Юртдошларимиз тугрисида билдирилган бундай эзгу фикрлар халкимизнинг юксак инсонпарварлик фазилатларидан далолатдир. Узбек халкининг багрикенглиги Иккинчи жахон уруши йилларида, энг огир дакикаларда яккол намоён булди. Юртдошларимиз озик-овкатларга эхтиёж сезса-да, узлари емай кучириб келтирилган ота-онасиз болаларга бердилар. Бу Узбекистонга эвакуация килинганларга нисбатан жиддий эътибор каратилиб, тинимсиз гамхурлик курсатилганидан далолат эди. Дунё халклари олдида узбек халки узининг нималарга кодир, кандай халк эканлигини матонат билан синовларга бардош бериб, намойиш этди. Халкимиз узининг кулфатларию мусибатларини билдирмасдан узининг оиласидаги кайгу-аламларини бир четга суриб куйиб, узбекларга хос булган хусусиятларини намоён этган эди.

Ёшларимизда боболаримиз жасоратидан фахрланиш туйгусини камол топтириш, инсонпарварлик, багрикенглик, ватанпарварлик фазилатлари рухида тарбиялаш ва мустакил Узбекистонимизни турли бало-казолардан асраб-авайлаш бугунги кундаги ута мухим масалалардан эканлигини унутмаслигимиз зарур. Мамлакатимизда 1999 йил 2 мартдан бошлаб

"9 май - Хотира ва кадрлаш куни" умумхалк байрами сифатида нишонланиши жамиятнинг маънавий хаётида мухим ахамиятга эга булди.

Бу кунда фашизм устидан козонилган галабага хисса кушган хамда Ватанимиз мустакиллиги учун хаётини тиккан хар бир инсон умумхалк томонидан ёдга олинади. Шунингдек, хозирда сафларимизда булиб, узларининг хаёт тажрибалари билан ёш авлод тарбиясида муносиб хисса кушиб келаётган нуроний отахону онахонларимиз эъзозланади. Дархакикат, бундай фазилатлар халкимизга хос булган эзгулик тимсоли хисобланади.

Зеро, Президентимиз Шавкат Мирзиёев 2019 йил 9 май куни Хотира ва кадрлаш кунига баFишланган тантанали маросимда таъкидлаганидек: "...Шу тарика биз уз тарихимизни, аждодларимизга хос жасорат ва матонат туЙFусини, жанговар анъаналарни келгуси авлодларимизга мерос килиб колдиришга эришамиз. Бу ишларни бугун килмасак, эртага кеч булиши мумкин" [4].

Дархакикат, 1941-1945 йиллардаги уруш ва мехнат фронти фахрийларининг хизматини, уларнинг жасоратини атрофлича урганиш ва уни ёш авлодларга етказиш хар биримизнинг инсоний бурчимиздир. Тинчлик учун, бизнинг ёруг келажагимиз учун курашган азиз инсонларнинг жасорати мангуликка дахлдордир. Юз минглаб уруш етимлари болалар уйларига, богчаларга жойлаштирилди. Уларнинг сони шундай куп эдики, болалар уйларида жой етишмай колди. Етимлар учун озик-овкат етказиб бериш хам кийинлашиб кетди. Бундай танг ахволдан чикиш учун уша даврдаги Узбекистон рахбари Усмон Юсупов етим болаларни оилаларга олишни сураб радио оркали халкка мурожаат килди.

Тарихда узбек элида болалар уйи булган эмас. Агар болалар етим колса, уларни кон-кариндошлари, махалладошлари олиб вояга етказганлар. Шунинг учун болалар уйига беришдек холатни халкимиз билмаган. Узбек халкининг ажойиб миллий фазилатларидан бири унинг мехмондустлиги, айникса, етим-есирларга булган мехр-шафкатидир. Бундай фазилат асрлар буйи халкимиз кон-конига сингиб борди ва миллий гурурига айланди. Ана шу фазилат, ана шу миллий гурур уруш етимларини саклаб колишда катта куч булди.

Башарият тарихи сахифаларини варакласак, севимли Ватани, халки учун жонини фидо килган кишиларни куплаб учратиш мумкин. Шулар каторида юкорида таъкидлаб утган кахрамонларимиз халкимизга хос булган ажойиб жасорат намунасини курсатдилар. Улар узбеклар миллий гурурининг тимсоли сифатида эътирофга сазовор булдилар.

Дахшатли уруш даврида, ёру биродарларининг такдири тахлика остида колганда узбек халки эл-юрт мусибатидан куз юммади, ёру дустларидан юз угирмади, узини панага олмади. Халкимизда "Дустингни кора кунингда синаб кур", деган хикматли суз бор. Х,акикий дуст ёмон кунингда ёнингга келиб, сенга кул чузади, мадад беради, садокат курсатади. Бу кутлуг иш, кахрамонликдир.

Уруш йилларидаги тарихий хужжатларнинг бирида куйидаги сузлар битилган: "Офарин! ^илган ишларингнз бир умр унутилмайди. Бизни хайратда колдирдингиз". Зеро, халкимизнинг фидоийлиги, ватанпарварлиги тарих сахифаларидан муносиб жой олди. Биз доимо уларнинг матонати олдида таъзим киламиз.

Foydalanilgan adabiyotlar ro'yxati:

1. Kuch adolatda. 2020 yil 25 yanvar.

2. Ikkinchi jahon urushida qozonilgan g'alabaning 75 yilligini munosib nishonlash to'g'risida. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti qarori. 2019 yil 23 oktyabr.

3. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning 9 may - Xotira va qadrlash kuniga bag'ishlangan tantanali marosimdagi nutqi // Xalq so'zi. 2018 yil 10 may.

4. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning Xotira va qadrlash kuniga bag'ishlangan tantanali marosimdagi nutqi // Xalq so'zi. 2019 yil 10 may.

5. O'zR MDA, 94-jamg'arma, 5-jamg'arma, 4697-yig'ma jild. - B. 57.

6. Xotira kitobi. O'zbekiston Respublikasi (1941-1945 yy.). - T., 1995.

7. Xotira. Namangan v... 1-kitob. - T., 1994.

8. Xotira. Samarqand v... 1-kitob. - T., 1994.

9. Fashizm ustidan qozonilgan g'alabada O'zbekistonning tarixiy hissasi (1941-1945 yy.). - T.: Fan. 1996.

10. Xotira. Andijon v... 1-kitob. T., 1994.

11. Xotira. Qoraqalpog'iston Respublikasi. 1-10 - kitob. Nukus, 1994.

12. Xudoyberganova. Xorazm viloyati mehnatkashlarning frontga yordami. O'zbekistonda ijtimoiy fanlar. - T.: Fan, 1995. - № 4.

13. Fozilxo'jayev Q. O'zbek mahallalari va oilalarining g'alabaga qo'shgan hissasi // O'zbekiston Respublikasi Fanlar akademiyasi. O'zbekistonda ijtimoiy fanlar. - T.: "Fan", 1995.

14. Xudoyberdiyev A., Sodiqov Sh. Chirog'i yoniq xonadon // Inson va qonun. 2005 yil 26 aprel.

15. Sovet O'zbekistoni. 1980 yil 9 aprel.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.