Научная статья на тему 'ҲИНД АЁЛИНИНГ ИЖТИМОИЙ ҲАЁТДА ТУТГАН ЎРНИ (Мира Сикри ижоди мисолида)'

ҲИНД АЁЛИНИНГ ИЖТИМОИЙ ҲАЁТДА ТУТГАН ЎРНИ (Мира Сикри ижоди мисолида) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
30
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ҳинди адабиёти / ҳинди адабиётида аёл ижодкорлар / адабиётда гендер масаласи / Мира Сикри ижодий мероси / “Чидаб бўлмас очлик” (“अनहोनी की भूख”) ҳикояси / аёллар мавзуси / ҳинди адабиётида аёл образи. / Indian literature / women creators of Indian literature / gender issues in literature / Mira Sikri and her creative legacy / story "Unexpected Hunger" ("अनहोनी की भूख") / female theme / the representation of a woman in Indian literature.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Махамадхўжаева, Умида

Ушбу мақолада ҳинд адабиётининг долзарб масалаларидан бири ҳисобланган “Гендер тенглиги” масаласини ўз асарларининг марказий мавзусига айлантирган ёзувчи Мира Сикрининг ижодий мероси ҳақида сўз юритилган бўлиб, адиба қаламига мансуб “Чидаб бўлмас очлик” (“अनहोनी की भूख”) ҳикоясининг тахлили асосида ҳинд аёлларининг жамиятдаги ўрни, ҳақ-хуқуқи масалаларига ойдинлик киритишга ҳаракат қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ROLE OF INDIAN WOMAN IN SOCIAL LIFE (Example of Mira Sikri's work)

This article reflects on the creative heritage of the writer Mira Sikri, who made the theme of "Gender Equality", which is considered one of the central problems of Indian literature, the central theme of her works, in order to study this issue, the author's story "Unexpected Hunger" ("अनहोनी की भूख") is analyzed in detail. The story discussed the role of Indian women in society, the theme of women in Indian literature, and the coverage of gender issues in literature.

Текст научной работы на тему «ҲИНД АЁЛИНИНГ ИЖТИМОИЙ ҲАЁТДА ТУТГАН ЎРНИ (Мира Сикри ижоди мисолида)»

ХИВД АЁЛИНИНГ ИЖТИМОИЙ ХАЁТДА ТУТГАН УРНИ (Мира Сикри ижоди мисолида)

d https://doi.org/10.5281/zenodo.7509109

Махамадхужаева Умида

Узбекистан жахрн тиллари университети Х,индий тили укитувчиси, Тошкент давлат шаркшунослик университети тадкикотчиси

Тел.: +998 90 096 37 31

Maxamadkhodjaeva Umida

Teacher of Hindi language at Uzbekistan State World Languages University, Researcher at Tashkent State University of Oriental studies, Phone: +998 90 096 37 31

Аёл- инсон, буюк инсон. У жамият тарбиячиси. Юртнинг бахт ва бахтсизлиги аёлга боглиц.Тугри тарбия билан аёл инсонни, тузри тарбияланган инсон эса юртни обод цилади. Барча бахт ва фаровонлик аёлдан бошланади, бахт ундан бошланиши лозим.

Имом Хомейни

Aннотация. Ушбу мацолада уинд адабиётининг долзарб масалаларидан бири уисобланган "Гендер тенглиги" масаласини уз асарларининг марказий мавзусига айлантирган ёзувчи Мира Сикрининг ижодий мероси уацида суз юритилган булиб, адиба цаламигамансуб "Чидаб булмас очлик" ("ячфФ^ ш") уикоясининг тахлили асосида уинд аёлларининг жамиятдаги урни, уац-хуцуци масалаларига ойдинлик киритишга уаракат цилинган.

Калит сузлар. Хинди адабиёти, уинди адабиётида аёл ижодкорлар, адабиётда гендер масаласи, Мира Сикри ижодий мероси, "Чидаб булмас очлик" ("ш^Ф^ ш") уикояси, аёллармавзуси, уинди адабиётида аёл образи.

Аннотация. В данной статье размышляется о творческом наследии писательницы Миры Сикри, сделавшей центральной темой своих произведений тему «Гендерного равенства», которая считается одной из центральных проблем индийской литературы, в целях исследования данного вопроса подробно анализируется авторский рассказ «Невыносимый голод» («ячфФ ^

ш»). В рассказе подробно обсуждались роль индийских женщин в обществе, тема женщин в индийской литературе и освещение гендерных вопросов в литературе.

Ключевые слова. Индийская литература, женщины-творцы индийской литературы, гендерные проблемы в литературе, Мира Сикри и ее творческое наследие, повесть «Неожиданный голод» («ячфФ ^f яш»), женская тема, образ женщины в индийской литературе.

Abstract. This article reflects on the creative heritage of the writer Mira Sikri, who made the theme of "Gender Equality", which is considered one of the central problems of Indian literature, the central theme of her works, in order to study this issue, the author's story "Unexpected Hunger" ("ячфЧ ^f чш/ is analyzed in detail. The story discussed the role of Indian women in society, the theme of women in Indian literature, and the coverage of gender issues in literature.

Keywords. Indian literature, women creators of Indian literature, gender issues in literature, Mira Sikri and her creative legacy, story "Unexpected Hunger" ("ячфФ ^f чш)', female theme, the representation of a woman in Indian literature.

Аёл! Вакти келса биз учун оддийгина булиб туюлган мана шу уч харфдан иборат суз замирида дунёни ларзага солувчи улуг бир куч мавжуд. У Оллох яратган муъжиза, нозик хилкат. У улкан тароват сохибаси, аклу-заковат эгаси, шунинг учун хам у куз кири ила дунёни забт эта олади. Ана шундай гузаллик сохибаларининг адабий жараён узанига кушаётган хиссалари эса бекиёсдир.

Х,инд адабиётида мухим ижтимоий муаммо - хинд хотин-кизлари ахволи купгина хинд ёзувчиларини, айникса, адибаларини анчадан бери ташвишлантириб келади. Мамта Калия, Субхадра Кумар Чаухан, Ушадеви Митра, Амрита Притам, Манну Бхандари, Мира Сикри, Сушам Беди, Дипак Шарма, Сара Рай, Шиврани Деви каби адибалар бу мумаммога уз асарлари оркали жуда куп мурожаат этганлар. Улар уз роман ва хикояларида оила ва жамиятда хинд хотин-кизларининг урни хакида суз юритганлар.

Х,индистоннинг бу машхур адибалари аёлларни химоя киладилар, чунки хинд аёлларининг жамиятдаги доимо хукуксиз, камситилган ахволи Х,индистоннинг миллий муаммоларидан бири булиб келган. "Х,индистоннинг куп асрлик тарихи давомида аёллар каста тизими ва диний урф-одатлар мавжуд

655

булган феодал жамиятида хаётнинг бутун кийинчиликларини узларида синаб келганлар"1

Барча адабиётларда купгина шоир ва ёзувчилар аёлни мадх этадилар, нозик тасвирлар ила суратини чизадилар, хаёт йулини эса бир китобга айлантирадилар. Аммо, аёл дардини, унинг гам-гуссаларини хеч ким аёлнинг узичалик тушуниб етолмайди, англай олмайди. Зеро, унинг калб тубида яширинган сирлари бисёр, унинг юрагини кийнаётган, азоб бераётган аламлари бисёр. Ана шу калб тугёнлари, изтиробларини тукиб солиш эса унутилмас хикоя-ю, буюк асарлар яратилишига замин булиши мукаррар. Худди шундай аёлнинг дарди, унинг нозик жихатларини узининг сирдош калами ила тебратишни максад килиб олган Х,индистонлик ажойиб адиба - Мира Сикридир.

Адиба Мира Сикри 1941 йилда Х,индистоннинг Гужранвала шахрида таваллуд топган. У жуда иктидорли булиб, купгина насрий асарлар муаллифидир. (Маневр), "n^tft w" (Хатолик каерда), "здч^^" (Мавжуд эмаслик) номли асарлари укувчилар кунглидан жой олган. Унинг вокеликни серкирра кура олиши укувчининг тасаввур ва кабул килиш оламини янада кенгайтиради.

Адибанинг асарларида аёлнинг индивидуаллиги, эркак киши бошкарадиган жамиятнинг колок анъаналари ичида йуколиб кетаётган аёллар образи яратилган. Феминизм ва гендер масаласи жамиятга кириб келишидан анча аввал Мира Сикри аёллар муаммоси хакида ёза бошлаган адиблардан саналади. У кутарган асосий масала эркакларнинг аёллардан уз манфаатлари йулида кандай фойдаланиши билан боглик булган. Унинг асарлари адабий журналларда нашр этилиб, тезда купчилик эътиборини козонган. У яратган образлар гуманизм рухи билан сугорилган. Асар яратишда тукима образлардан фойдаланган Мира Сикри хаётда, жамиятда бошкаларнинг эътиборини узига унчалик тортмайдиган сулгин кахрамонларни, жумладан, авлиё брахман, унинг анъаналарга риоя килиб яшайдиган оддийгина аёли ёки бева она каби образлардир.

Мира Сикри хикояларидан бири "Чидаб булмас очлик" w" )

хикоясидир. Х,икоя кахрамони булган кизнинг хаёт зарбаларига учрагани тасвирланган. Бир киз машинада кета туриб, хайдовчи киз айтган манзилга эмас, бошка ерга олиб бориб унинг нафсониятига тегиш холати тасвирланган. Уша вактга кадар кизнинг хаёлидан кечган кечинмалари аёл кишини бир буюмга

1Салимова Ф.С. Женщины независимой Индии. Ташкент. 1979. -С. 4

656

KHecna6, эскнрн6 KonraHga Tamna6 KeranaguraH 6up MaTOx cuHrapu Kypumnapu anuHapnu xongup. X,uKoa KaxpaMoHu xaenugaH HHManap KenMagu gencro. YHgaru KypKyB, xuHg эpкaкпapнгa Huc6aTaH 6ynraH umoHHcronuK aKKon TacBupnaHraH.

i^? it FT % Fi WkiT WT^l F^-FT dF Tttl itft F1F ^idt Ff ^t FtHtM?F t^tl ^t t^? F ^t Ft W f?F it ^T"—FtiT TtHT W?Ht tl "gt t^HF WF F Flit iT ?<c|Ml qit WST tl

o ' ...

?TgMT WtdFT t" -Wft "itiT Ft iT F%F iFT tl FF Ft ^qFTfTiF" t FT F^F ^t FTFTF %Tl FT? iF it ili^l iTFt tii iFt wF fo?% FTF IF FTt it ^qFTftiFrc; FTFt tl

"EuHdyHu yuuHum эмигигаца mamm6 vpndupduM. Eupoзгuнa Kypvye xuccu 6yrnnnmu. y yammo KyHu 6yuu y 6umH yen ernm wpмaгaн. EuHdy yaM yma KyHu aumгaн эди- "3ymuem 6yrnuH xaefau odaM." y MamuHa dm^uhu onu6 Me^a umopa huxdu:"Kenu№" HuMa 6y pacMunmnunuKMu eKu MyHOCu6 кypuнumгa yapaKam цm,umмu? EawaH EuHdy 6unaH myHdau pacMunmnumKrnpHu aMarna omupumгa yapaKam ^urnaHumhu эcmuмaн "2

x,hkoamh3 KaxpaMOHHHHHr gyroHacu BuHgy y hhcoh KaHgannuruHH aHTu6, oroxgaHTupgu. fflyHgaH cyHr yHHHr unugaru KypKyB aHaga opTgu. By Ba3uaTga Myarnu^ Ku3HuHr HopacronuruHu, y 6y Ba3uaTgaH hukus KeTa onMacnuruHu Kypcarn6 yTMOKga.

^idi ml itf Ft o^fo Ftf HtftN f "qcFt , f ft' ,f FtFl ^qr F ttfi fftf ^t tl ifq ftF tl for Ft

' ' C\

IF^T % F^HWIF Ft F tHid"FTFTt '-^FT FW F^TtiTFFttFt qt^ F^

sD so sD *

Ensu3 yu. y epda yen kum 6ynMaca KepaK. Ha xomuHU, Ha OHacu, Ha cu^rncu. CyKyHam ea MeH. Tumupa6 KemnnMaH. y3uMHu 6upo3 vyrna onu6 deduM: "Агap wyda MyyuM urn 6ynMaca aeean MeHu marnm6 Kyuu^ "3

E3yBHu xuKoaga KaxpaMOHHuHr uhku KenuHManapuHu Kypcara6, yHuHr 6yTyH Sopnuru, xuc-TyHFynapu, ynnapu Ba op3ynapu capo6ra annaHraHuHu aHTu6 yTMOKga.

Mupa CuKpuHuHr 6om KaxpaMoHu - pymHonuK KugupaeTraH, 6axTnu TaKgup KyTaeTraH MypaKKaS Ba cepKuppa o6pa3gup.

^^t Ftt F?t 3ti t? iw -^Ft-tFt w Ft F" ii? q^T", ^k fft ?Tt , qr ^^t itf fh ?

Ft Ft tt 3tTIFT FT^TTl

"Xyrn, MeHu^ rny6yampuM myspuMu? Агap myHdau xomm 6yxca, MarnmadaH caKpa6 mymu6 KpnaMaH, moe^H цm,aмaн, aMMO KuMdyp эmumapмuкuн? Eapu6up y3uM au6dop 6ynu6 ^omMaH. "4

2HHFT ilid^ll ^F^t F?t iT "ft?t Fft^T-^WH : W?-3, Flitc^l H^ f^t 2015, q^ 171

^RFFT ilid^ll ^tF^tF?t iT"ft?t FfldT-d®H : W?-3, Flitc^l H^ 2015, q^ 171

4RFFT ilidl^ll ^tF^tF?t iT "ft?t FftdT-d^ : ®?-3, Flitc^l H^ 2015, q^ 172

657

X,HKoagaH KypHHu6 Typn6gHKH, arapga KH3 MamnHagaH Tymn6, ogaMnapHH epgaMra naKnpraH TaKgnpga xaM aft6gop y3H 6ynnmHHH aHraaanTH. By epgarn BOKenHKga xnHg ^aMHtfraga aen KumnHHHr xaK- xyKyKH noftMon этнпнmн aKC эттpнпмoкga.

^HKoagaH AHa 6np mhcohhh Taxnnn KnncaK.

^ Md ^fr w ^t tt Wt ti Md W3" ^ tw ^t rtr ti ^mt-

C\ C\ NO

Tm ^t ¥PT ^T ^ Tt^" W ti

NO

"XydduKU dyuHUMda 3ayapnu unoH mepucu. EymyH maHa yHUm 3ayapnu matcupudaH xanoc 6ynaxnmu. Yma umoh 3MaKna6-3MaKna6 MeHU 6enuмгaцa emu6 Kendu."5

Myarnn^ эpкaкнн 3axapnn nnoHra yxmaraflnTH. YHHHr ma^Karcronapna KH3HHHr Ha^coHHATHra Ternmn, KynrnHa xoTHH-KH3napHHHr ap30H KyFnpnoK, 6np 6ywM cn^arnga Kypumngnp.

Mnpa CuKpn ApaTraH 6apna xoTHH-Kronap o6pa3napn xaeTra AKHHnnrH 6nnaH, xanKHunnnrn 6nnaH Ba ynapHH ocoh TaHn6 onnm MyMKHHnurn 6nnaH gnKKaran TopTagn.

ByHgaH TamKapn 6y gaBp aga6neTHga xothh-KH3nap эpкcнзпнгн Macanacn 6nnaH 6npra, onnaBHH 3ynM, 3ypaBOHHHK, 6yTyH ^aMHATga yHra Hnc6aTaH nacT, THHCH3, 3a6oHCH3, xyKyKcn3 6np 6ywM, KyHrnn onnm BOCHTacn cu^araga Kapam maKmaHraHnurH, yHHHr 3a6yH, nopacro xonaragaH ^oftganaHnm, xuMoAcronnrn Macanacn nnrapn cypnnagn. YMyMaH, reHgep MaB3ycnHH 6op KecKHHnurn 6nnaH KyTapnm 6opacnga Mnpa Снкpннннг xroMaraapnHH anoxnga эtтнpo$ этнm 3apyp.

X,HKoAgarn BoKeanap acocnga myHH aHTHm MyMKHHKH, aennapHHHr em aBnogHn h^m^h Ba cofhom Tap6nA Kn^a onnmnapn ynyH Ha^aKar xaeTHH Ta^pn6a Ba eH arpo^garnnap KyMarn, 6anKH ynapHHHr h^m^h Synnmnapn no3HMnHrHra xaM nmopa 6op. 3pTa TypMymra HHKnm Ba эpтa TypMymra 6epnm Macanacn xaM aennap xyKyKcH3nnrHHHHr 6np MyaMMonn ^HxaTngnp. X,o3Hpga ^axoHga 18 emra TynMafi Typn6 TypMymra HHKKaH KH3nap cohh 750 mh^hhohhu TamKnn этagн. Ep W3nga AmaeTraH 52% KH3-aennaprnHa y3 nxTHepura 6nHoaH onna KypnmMoKga. 3pTa TypMymra HHKHm xonaTnapn caBogcu3nnK, oHannKKa Taftep эмacпнк, hocofhom Ba HornpoH $ap3aHgnap coHHHHHr opTnmn эxтнмoппнгн, HmcH3HHK, 6oKHMaHgannK Ka6n aAHHnn Ba can6nH xonaraapHH KenTHpn6 HHKapMoKga. ATpo^ MyxnT Ba pnBo^naHHm 6yfiHHa Pno-ge-^aHefipo ^eкпapaцнACн (Pno ^eкпapaцнACн, 1992

5ror ^lid^ii ^Wt ^^t^T ft^t^ft^r-^^r : ^litc^i "f^t 2015, 172

й.), Ахолишунослик ва ривожланиш буйича ^охира конференцияси (1994) ва Инсон манзилгохлари буйича Истамбул конференцияси (1996) каби фундаментал хужжатлар шунга хизмат килмокда. Хотин-кизлар хукукларини камситилишининг барча шаклларига бархам бериш тугрисидаги Конвенция (CЕDАW,1979), Хотин-кизлар ахволи буйича Пекин конференцияси (1995) ва бошкалар хам шулар жумласидандир.6

Гендер (инглизча-уруг) - инсон жинсининг ижтимоий-маданий жихатини ифода этувчи тушунча хисобланади. Агар утмишдаги инсониятнинг ижтимоий-рухий киёфасига назар ташлайдиган булсак, ундаги манзарада асосий, юкори ва купгина масалаларда уларнинг карори хал килувчи ахамиятга эга булганлигига, эркакларнинг сиёсий, ижтимоий-иктисодий хаётдаги таъсирлари юкори ва купгина масалаларда уларнинг карори хал килувчи ахамиятга эга булганига гувох буламиз. Хотин-кизлар эса бу жараёнларга аралашмасдан асосан уй юмушлари ва фарзанд тарбияси билан машгул булганлиги хам куплаб тарихий манбалардан бизга маълум. Хдтто шундай даврлар булганки, аёлга нисбатан жирканч бир ёт унсур сифатида каралган. У шунчаки хирсий эхтиёжни кондиришгагина ярайдиган бир жонзот сифатида караладиган тушунчалар хам узок пайтлар хукм сурган. Шу сабабдан хам канадалик эскимосларда киз болаларни чакалоклигидаёк йук килиш анъанаси мавжуд булган. Арабларда хам Арабистон минтакасида Ислом дини келмагунига кадар кизларни тирик кумиб юбриш амалиёти мавжуд булган. Х,индистонда турмуш уртоги вафот этганда аёлини хам бирга кушиб оловга ташлаш анъанаси мавжуд эди. Шу билан бирга угил болаларга нисбатан хам юкоридаги ухшаш амалиётлар бажариб турилган. Мисол учун Японияда XX аср бошларига кадар янги тугилган угил болаларни хали гудаклигидаёк йук килиш анъанаси мавжуд булган, уларни бозорда сотиш ва фойда куриш кийин, деб хисобланган."7

Шундай килиб, хинд хотин-кизлари ахволи купгина хинд ёзувчиларини, айникса, адибаларини анчадан бери ташвишлантириб келган булиб, Розия Сажад Захир, Субхадра Кумар Чаухан, Рашида Жахон, Содика Бегам, Амрита Притам, Манну Бхандари каби адибалар бу масаласига уз ижодларида алохида эътибор каратганлар. Улар уз роман ва хикояларида оила ва жамиятда хинд аёлларининг урни хакида суз юритганлар. Х,индистоннинг бу машхур адибалари хотин-кизларни уз ижодлари билан хар томонлама химоя килдилар, уларга жамиятда уз урнига эга булиш учун аёл киши нималар килиши керак,

6 https://www.un.org/sustainabledevelopment/gender-equality

7Киёмиддин Назаров.Фалсаа комусий лугати. "Шарк". -T: 2004. Б. 84.

659

кандай аёл булиш кераклигини асарлари мазмунида айтиб кетдилар. Х,инд аёлларининг жамиятдаги доимо хукуксиз, камситилган ахволи Х,индистоннинг миллий муаммоларидан бири эди. Х,индистоннинг куп асрлик тарихи давомида аёллар каста тизими ва диний урф-одатлар мавжуд булган феодал жамият шароитида хаётнинг бутун кийинчиликларини узларида синаб келганлар. Замонавий хинд ёзувчилари асарларида аёл мавзуси, оилавий муносабат масалалари хинд адабиётшуносларидан Хазари Прасад Двиведи, Рашид Ахмад Сиддики ва бошкалар, хориж шаркшунослари С.К.Баннержи, Н. Глебов ва А.Сухочев, В.Новикова, И.Серебряков, И.Товстых, Е.П. Челышев, З.Н.Петруничева,Е.Я.Калинникова ва бошкалар, узбек шаркшуносларидан О.С. Полинова,Т.А.Ходжаева ва У.У.Мухибовалар хинд, бенгал, урду, панжоб ва Х,индистоннинг бошка халклари адабиётида насрда хам назмда хам рисола ва илмий маколаларда хам доим акс эттириб келинади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. ^иёмиддин Назаров.Фалсафа комусий лугати. "Шарк". -T: 2004. Б.

2. Uzbek Oriental Studies: today and tomorrow. Scientific collection. T., 2010

3. Салимова Ф.С. Женщины независимой Индии. Ташкент. 1979.

4. «HÜT fd^TI Б^Г ^Т ЩГ «Hi^dl - ^-3, ^li^r^l

fäedT 2015

5. https://www.un.org/sustainable development/gender-equality

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.