Научная статья на тему 'ЧИ ЦЗИЦЯН (迟子建) ИЖОДИДА РЕАЛИСТИК ТАМОЙИЛЛАР ТАБИАТИ'

ЧИ ЦЗИЦЯН (迟子建) ИЖОДИДА РЕАЛИСТИК ТАМОЙИЛЛАР ТАБИАТИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
48
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Хитой / маданий инқилоб / Чи Цзицян / аёл тақдири / сиёсий муҳит / China / cultural revolution / Chi Zhijian / fate of a woman / political environment

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Назирова, Шукрия Миадовна

Мазкур мақола ХХ асрнинг сўнгги чорагида амалга оширилган ислоҳотлар, аҳоли сонининг кўплиги, бир маромдаги иқтисодий ўсиш ва бошқа омиллар Хитойни дунёнинг етакчи мамлакатлари сафига киришига, жаҳон сиёсати майдонида ўз овозига эга бўлишига сабаб бўлди. Буларнинг барчаси маданият, маънавият, санъат ва адабиётга ўзининг жиддий таъсирини кўрсатиши табиий ҳолатдир. Аср бошида Хитойдаги барқарор иқтисодий ўсиш ва нисбатан сиёсий барқарорлик хитой адабиётининг жамоатчилик ҳаётининг перефириясига қоришиб кетишига олиб келди. ХХ аср охирги ўн йиллигида бозор муносабатларининг жадаллашуви адабиётнинг деидеологизациясига, уни оммавий маданият билан тўқнашувига олиб келди ва тижорий рақобат шароитига қўйди. Бундай шароитда неореализм ривожланди, оддий инсон ҳаётини ҳеч қандай безаксиз, натуралистик тасвирлаш тамойили кузатилди ва аёллар адабиётида психологик наср ривожланди. Адабиёт анъаналарига қарши, ҳар қандай таъқиқ ва чекловларни инкор қилувчи «индивидуал услуб» тарафдорлари чиқди. Айнан шу ўн йилликда тижорий мақсадда эротика, саргузашт ва детектив руҳдаги кўплаб асарлар яратилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE NATURE OF REALISTIC PRINCIPLES IN THE CREATION OF ChI TsZITsYaN (chízijiàn).

This article shows that the reforms carried out in the last quarter of the twentieth century, a large population, steady economic growth and other factors have made China one of the leading countries in the world and have found their voice in world politics. Naturally, all this has a serious impact on culture, spirituality, art and literature. At the turn of the century, steady economic growth and relative political stability in China pushed Chinese literature to the fringes of public life. In the last decade of the 20th century, the acceleration of market relations led to the deideologization of literature, its clash with mass culture, and placed it in conditions of commercial competition. Under such conditions, neorealism developed, followed the principle of a naturalistic depiction of ordinary human life without any embellishment, and psychological prose developed in women's literature. Supporters of the "individual style" opposed literary traditions, rejecting any prohibitions and restrictions. It was during this decade that many works of erotic, adventure and detective spirit were created.

Текст научной работы на тему «ЧИ ЦЗИЦЯН (迟子建) ИЖОДИДА РЕАЛИСТИК ТАМОЙИЛЛАР ТАБИАТИ»

ЧИ ЦЗИЦЯН ( Е^Ш) ИЖОДИДА РЕАЛИСТИК ТАМОЙИЛЛАР ТАБИАТИ

https://doi.org/10.5281/zenodo.7336004

PhD. Назирова Шукрия Миадовна

Тошкент давлат шаркшунослик университети "Хитойшунослик" факультети, "Хитой филологияси" кафедраси доц.в.б.

doston088@mail.ru

Аннотация. Мазкур мацола ХХ асрнинг сунгги чорагида амалга оширилган исло%отлар, а%оли сонининг куплиги, бир маромдаги ицтисодий усиш ва бошца омиллар Хитойни дунёнинг етакчи мамлакатлари сафига киришига, жа%он сиёсати майдонида уз овозига эга булишига сабаб булди. Буларнинг барчаси маданият, маънавият, санъат ва адабиётга узининг жиддий таъсирини курсатиши табиий %олатдир. Аср бошида Хитойдаги барцарор ицтисодий усиш ва нисбатан сиёсий барцарорлик хитой адабиётининг жамоатчилик %аётининг перефириясига цоришиб кетишига олиб келди. ХХ аср охирги ун йиллигида бозор муносабатларининг жадаллашуви адабиётнинг деидеологизациясига, уни оммавий маданият билан туцнашувига олиб келди ва тижорий рацобат шароитига цуйди. Бундай шароитда неореализм ривожланди, оддий инсон %аётини %еч цандай безаксиз, натуралистик тасвирлаш тамойили кузатилди ва аёллар адабиётида психологик наср ривожланди. Адабиёт анъаналарига царши, %ар цандай таъциц ва чекловларни инкор цилувчи «индивидуал услуб» тарафдорлари чицди. Айнан шу ун йилликда тижорий мацсадда эротика, саргузашт ва детектив ру%даги куплаб асарлар яратилди.

Калит сузлар: Хитой, маданий инцилоб, Чи Цзицян, аёл тацдири,сиёсий му%ит

Аннотация. В данной статье показано, что реформы, проведенные в последней четверти ХХ века, большая численность населения, устойчивый экономический рост и другие факторы сделали Китай одной из ведущих стран мира и обрели свой голос в мировой политике. Естественно, что все это оказывает серьезное влияние на культуру, духовность, искусство и литературу. На рубеже веков устойчивый экономический рост и относительная политическая стабильность в Китае привели к тому, что китайская литература оказалась на периферии общественной жизни. В последнее десятилетие ХХ века ускорение рыночных отношений привело к деидеологизации литературы, ее столкновению с массовой культурой, поставило ее в условия коммерческой конкуренции. В таких условиях развивался неореализм, следовал принципу натуралистического изображения обычной человеческой жизни без всяких прикрас, в женской литературе развивалась психологическая проза. Сторонники «индивидуального стиля» выступали против литературных традиций, отвергая любые запреты и ограничения. Именно в это десятилетие было создано множество произведений эротического, приключенческого и детективного духа.

Ключевые слова: Китай, культурная революция, Чи Чжицзянь, судьба женщины, политическая среда

Abstract. This article shows that the reforms carried out in the last quarter of the twentieth century, a large population, steady economic growth and other factors have made China one of the leading countries in the world and have found their voice in world politics. Naturally, all this has a serious impact on culture, spirituality, art and literature. At the turn of the century, steady economic growth and relative political stability in China pushed Chinese literature to the fringes of

public life. In the last decade of the 20th century, the acceleration of market relations led to the deideologization of literature, its clash with mass culture, and placed it in conditions of commercial competition. Under such conditions, neorealism developed, followed the principle of a naturalistic depiction of ordinary human life without any embellishment, and psychological prose developed in women's literature. Supporters of the "individual style" opposed literary traditions, rejecting any prohibitions and restrictions. It was during this decade that many works of erotic, adventure and detective spirit were created.

Key words: China, cultural revolution, Chi Zhijian, fate of a woman, political environment

XXI аср дастлабки ун йиллигида хам наср ва назмда куплаб аёллар ижод килди. Бу адибалар нафакат Хитой, балки хорижлик укувчи ва мунаккидлар эътиборига тушган, адабиёт сохасидаги нуфузли мукофотларга сазавор булган адибаларнинг асарлари тахлилга

тортилди. Булар Тяо Йэ (#Pf), Лу Мин (ШШ), Фан Сяотинг Вэй Вэй (ЩЩ), Чи

Цзицян (^^Ш )лардир. Уларнинг ижоди замонавий хитой реалистик адабиётининг бадиий

баркамол намуналари булиши билан бирга аёллар адабиёти хусусиятларини узида акс эттирганлиги билан хам эътиборга моликдир. Бу давр аёллар насрида кисса, хикоя, эссе каби жанрлар етакчилик килди.

ХХ асрнинг сунгги чорагида амалга оширилган ислохотлар, ахоли сонининг куплиги, бир маромдаги иктисодий усиш ва бошка омиллар Хитойни дунёнинг етакчи мамлакатлари сафига киришига, жахон сиёсати майдонида уз овозига эга булишига сабаб булди. Буларнинг барчаси маданият, маънавият, санъат ва адабиётга узининг жиддий таъсирини курсатиши табиий холатдир.

Аср бошида Хитойдаги баркарор иктисодий усиш ва нисбатан сиёсий баркарорлик хитой адабиётининг жамоатчилик хаётининг перефириясига коришиб кетишига олиб келди. ХХ аср охирги ун йиллигида бозор муносабатларининг жадаллашуви адабиётнинг деидеологизациясига, уни оммавий маданият билан тукнашувига олиб келди ва тижорий ракобат шароитига куйди. Бундай шароитда неореализм ривожланди, оддий инсон хаётини хеч кандай безаксиз, натуралистик тасвирлаш тамойили кузатилди ва аёллар адабиётида психологик наср ривожланди. Адабиёт анъаналарига карши, хар кандай таъкик ва чекловларни инкор килувчи «индивидуал услуб» тарафдорлари чикди. Айнан шу ун йилликда тижорий максадда эротика, саргузашт ва детектив рухдаги куплаб асарлар яратилди1. Адабиёт оламига ХХ асрнинг 70-йилларида тугилган ёзувчилар авлоди кириб келди. Шунингдек, бу даврда нисбатан катта авлод хам уз ижодий фаолиятида давом этди. Умум адабиёт кесимида аёллар адабиёти сифат жихатдан катта узгаришларни бошидан кечирди. Энди ёзувчилар утган асрдаги каби сохта идеаллар, ислохотлар, синфий манфаатларни эмас, уларнинг инсонлар такдирига таъсири, асоратлари хакида ёза бошладилар. Уларнинг асарларининг кахрамонлари сиёсий йулбошчилар, рахнамолар эмас, оддий ишчилар, хизматчилар. Шахар ва кишлоклардаги турмуш тарзининг киёси, анъаналар ва янгиликларнинг тукнашуви, инсонларнинг «янги дунё», мегополисларга мослашиши, одамларнинг маиший турмуш тарзидаги узгаришлар тасвири кенг урин эгаллади.

Адиба Чи Цзицян (^^Ш) 1964 йили Хитойнинг Шимоли шаркидаги Хэйлунцзян

провинциясида жойлашган Мохэ уездига карашли Бэйцзицун кишлогида таваллуд топди. 1987 йилда Пекин педагогика университетини тамомлади. Уз ижодини 1983 йилдан бошлади. Адабиёт оламида

1 Китайская проза XXI века. С.4

«Маньчжоуго кугирчок давлати» ( ((fô/M$'HS)) ), "Булутлар оклиги оралаб" ( ((ЙЙ ^ M ЙЙ Ш )) ), «^ор каргалари» ( f Й Ш ^^ )) ), «Уфкни ларзага келтирар тонг кунгироги» ( (ШФФ^ЭД^—)) ) романлари, «Бэйци кишлоги эртаклари» ( ),

«Ойдин тунларга сафар» ( iШШЯ ), «Оламдаги барча тунлар» ( (Ш^^Ш

^ЙЙШ^)) ) ва бошка хикоялар туплами билан машхур. Адиба уч маротаба Лу Син, энг яхши эссе учун бериладиган Бин Син хамда «Эргун дарёсининг унг киргоги» (

) романи учун нуфузли Мао Дун номидаги давлат мукофотига сазовор булган. 2010 йилда адибага «^ор каргалари» киссаси учун «Халк адабиёти» мукофоти берилди. Адибага хос булган асосий хусусиятлардан бири шуки, у хам узи тугилиб усган улка одамларининг хаёти ва турмуш тарзидан хикоя килади, кахрамонлари хам асосан узининг хамюртларидир.

«Чучка ёги кузаси» ( (( Й Ш Ä )) ) хикояси тарихий-сиёсий мавзуда булиб, ундаги

вокеалар 1956-1974 йиллар оралигида содир булади. Х,икоя сюжети асосида уша йиллари куплаб эркаклар катори ишлаб пул топиб рузгор тебратиш максадида урмонларга ишга кетган оилалар такдири ётади. Бош кахрамонлардан бири - аёл эрининг талабига кура барча нарсаларини сотиб, у яшаётган худудга - урмонга етиб олиши керак. Уйидаги нарсаларни арзон гаровга сотган аёл уйини чучка ёги солинган кузага алмаштиришга мажбур булади. Аёл эри огир мехнат шароитида ишлаётган урмонга жуда катта машаккатли йулни босиб утиб етиб боради. Йулда жуда катта олтин эвазига кузани сотишни сураган одамга таклифини рад килади, аммо урмонга якинлашганда отда кетаётиб калкиб йикилади ва куза синиб кетади. Бир карашда оддий маиший турмуш манзаралари билан бошланган хикоя вокеалар ривожи мобайнида тобора сиёсий тус ола бошлайди. Маданий инкилоб туфайли эр ва хотин яшаб ишлаб турган пайтда жуда катта узгаришлар булади. Уша пайтда урмон ишлари гурухи рахбари булиб ишлаб турган Пан туртинчи фарзандини урмон шароитида дунёга келтиришда кийналган аёлини, такикларга карамай, дарёнинг нарига киргогига, яъни советларнинг худудидаги тугрукхонага олиб боришга рухсат бергани учун ишдан олинади ва каттик жазоланади.

Х,икояда Маданий инкилобгача ва ундан кейинги вокеалар бир нечта оила такдири мисолида ёритиб берилади. Мухими, шундай бир сиёсий жихатдан нотинч вазиятда хам инсонлар орасидаги мехр-окибат ва хамдардлик хисси йуколмайди. Масалан, Цуй Далин ва Чэн Ин оиласи бунинг ёркин исботидир. Бу оила фарзандсизликдан изтироб чекади. Цуй Далин хам Панга ёрдам берганликда айбланади. Унинг аёли укитувчи Чэн Ин атрофда содир булаётган вокеа-ходисалардан каттик изтиробга тушади. Айникса, эри томонидан никох окшомида берилган зумрад кузли узукни йукотиб куйиши унинг рухий тушкунликка тушишига олиб келади ва, охир окибат, унинг жасадини дарёдан топишади. Хотинининг фожеали улими, узига куйилган сиёсий айблов ва жазоланиши Цуй Далиннинг рухиятига кучли таъсир курсатади.

Х,икоядаги вокеалар ривожида кутилмаган эпизодларнинг киритилиши, вокеалар окимидаги кескин бурилишлар ва тасодифлар асарни бир нафасда укишга ундайди. ^уйидаги парчада советлар худудида тугилган бола (унинг лакаби Чумоли)нинг тутиб олган балигининг корнидан Чэн Ин йукотган узук чикишидир:

т-тш^т, ш&тц, штшштт... »2

: «Ш>Й» .- 2008 Щ.

«Биз Чумоли билан тезда узукни даструмолга урадик ва Цуй Далиннинг олдига олиб бордик. Мацсад уни цайтариб бериш эди. Ким билибди, у узукни куриши билан йиглаб юборишини. Бу тацдир! Тацдир! Менга бу узук энди керак эмас, деб ^унграрди » Цуй Далиннинг « узук энди керак эмас» дея хунграб йиглаб юбориши сабаби хикоя сунгида маълум булади: узук аслида синиб кетган куза ичидан чиккан булиб Далин ушанда зумрад кузли бу кимматбахо узукни Чэн Инга билдирмай узига олган эди. Бу ечим Чэн Инга куза эгаси кузани бераётиб «кузани хеч кимга берма» деб катъий укдирганнинг сабабига хам аниклик киритади. Куза эгаси чучка ёгининг ичига шу кимматбахо узукни солиб берган эди.

Х,икоянинг сюжети айнан эртаклар сюжетини эслатади. Куза, балик, узук каби деталлардан фойдаланиш, кузанинг синиши, баликнинг корнидан узукнинг чикиши каби тасодифлар фикримизнинг исботидир. Шунингдек, кадимги хитой афсонасига кура, одамлар балик корнига кандайдир хабарларни колдириб кетишган, шу тарика балик дуст ва севимли ёр билан алока рамзи булиб хам хисобланади. Адиба бу афсонанинг мохиятидан ижодий фойдаланган булиши мумкин.

Шунингдек, хикояда халк орасида мавжуд ирим-сирим, баъзи урф- одатлар хам уз ифодасини топган. Масалан, Цуй Далин ва Чэн Иннинг никох окшомида хитойликларда мавжуд бир одат - ёш боланинг келин-куёв чойшабини тепкилаб бериши расми хакида маълумот берилади. Бу вазифани Чумолига топширишади. Лекин негадир уша маросимдан кейин унинг корни огрийди. Кейинчалик ёш оила фарзанд куришмагач, Чумолининг корни уша куни бежиз огримаган экан, деб уша маросимни эслашади.

Х,икоядан англашиладики, миллий урф-одатлар, удумлар, маросимлар одамларнинг турмуш тарзида, рухиятида чукур урнашган ва уларнинг хаётида мухим урин тутади.

Юкорида баён этилганлардан маълум буладики, барча адибалар ижодини бирлаштириб турувчи ягона хусусият бу уларнинг реалистик ижодий методда хаётнинг кенг камровли манзараларини тасвирлашидир. Шунингдек, асар кахрамонларини танлашда хам улар асосан узлари яшаган худуд одамлари, замондошлари, оддий инсонлар киёфасини гавдалантирадилар. Маиший турмуш, кундалик хаёт тарзи тасвири оркали тарихий вокеликнинг реал манзаралари бадиий жонлантирилади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Китайская проза XXI века. Перевод с китайского языка. Составители А.А. Родионов, Н.А.Спешнев. - СПб.:КАРО, 2011.

2. Асланов Р.М. Три модели и перспективы социализма в КНР//Восток-Россия-Запад: Ист. и культурол.исслед: К 70-летию акад. В.С.Мясникова. - М., 2001

3. Бергстен Ф., Гилл Б., Ларди Н., Митчелл Д. Китай. Что следует знать о новой сверхдержаве. - М.: Институт комплексных стратегических исследований, 2007

4. Бондарева В.В. Культура и «культурная революция» в КНР (1966-1976 гг.): соотношение понятий/ В.В.Бондарева// Гарни 2004: материалы Научной сессии ФИСМО (факультет истории, социологии и международных отношений). - Краснодар: Кубанский государственный университет, 2004

5. ШМ: . -±Ш: 1928 ^

6. Ш: «ФШШ^^Ш «т 1931 ^

7. Ш: А^М' 1932 ¥

8. 8.ЙАШ: 1933 ¥

9. ((ШЙ)) .- 2008 ¥.

R

О

10. Hashimova, S. A., & Nasirova, S. A. (2021). FEATURES OF FORMING OF ANIMATED NOUNS WITH THE AFFIXES IN MODERN CHINESE LANGUAGE. Journal of Central Asian Social Studies, 2(04), 1-10.

11. Ashiralievich, V. A., & Vasilovna, M. K. (2020). The interactive means of learning oriental languages. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR), 9(3), 78-86.

12. Омонов, К. Ш. (2015). Типы деловых документов в истории старотюркского литературного языка. Paradigmata poznani, (3), 71-74.

13. Khalmurzaeva, N. T. (2021). CONTRAST DESCRIPTION OF JAPANESE AND CHINESE VERBAL COMMUNICATIVE BEHAVIOR. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PHILOLOGICAL SCIENCES (2767-3758), 2(12), 170-176.

14. Насирова, С. А. (2020). Генезис общественно-политической терминологии китайского языка через призму истории китайской дипломатии. Modern Oriental Studies, 2(2), 22-33.

15. Хашимова, С. А. (2022). О НЕКОТОРЫХ ОСОБЕННОСТЯХ ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИЧЕСКОГО АСПЕКТА КОММУНИКАЦИИ (НА ПРИМЕРЕ КИТАЙСКОГО ЯЗЫКА). SO 'NGIILMIY TADQIQOTLAR NAZARIYASI, 1(1), 85-91.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.