Научная статья на тему 'ПАХТА УРУҒЛАРИНИ САҚЛАШДА ЗАРАРЛАНИШ ДАРАЖАСИНИ ЎРГАНИШ'

ПАХТА УРУҒЛАРИНИ САҚЛАШДА ЗАРАРЛАНИШ ДАРАЖАСИНИ ЎРГАНИШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
70
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
пахта ёғи / микотоксин / афлатоксин Б1 / аспергиллус / гепатотокциклик / гетокарсиноген / кансероген / эпоксид / МПС. / cottonseed oil / mycotoxin / aflatoxin B1 / aspergillus / hepatotoxicity / hepotocarcinogen / carcinogen / epoxide / MPC.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Омонова, Махфуза Содиковна

Ушбу мақола ёғли ўсимликларда кенг тарқалган микотоксин афлатоксин Б1 ҳақида маълумот беради. Ҳар хил навли ғўза чигитларининг афлатоксин Б1 билан зарарланишини люминесцент детектор ёрдамида юқори самарали суюқлик хроматографияси (ЮССХ) усулида таҳлил қилиш ҳақида маълумот берилган.Таҳлил натижалари жадвал кўринишида келтирилган. III ва IV навли ғўза чигитларини духовкада атмосфера босимида, шунингдек III ва IV навли ғўза чигитларининг турли намлигида қиздирилганда афлатоксин Б1 таркибидаги ўзгаришлар ўрганилди. Тажрибалар натижалари рақамлар шаклида кўрсатилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Омонова, Махфуза Содиковна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SUDTYING THE DEGREE OF INFECTION OF COTTON SEEDS DURING THEIR STORAGE

This article provides information about the widespread mycotoxin in oilseeds aflatoxin B1. Information is given on the analysis of the infection of various varieties of cotton seeds with aflatoxin B1 by high performance liquid chromatography (HPLC) using a fluorescence detector. The results of the analysis are given in table form. Changes in the content of aflatoxin B1 were studied during heating of the IIIand IV-varieties of cotton seeds in an oven at atmospheric pressure, as well as at different humidity of the IIIand IV-varieties of cotton seeds. The experimental results are shown in the form of figures

Текст научной работы на тему «ПАХТА УРУҒЛАРИНИ САҚЛАШДА ЗАРАРЛАНИШ ДАРАЖАСИНИ ЎРГАНИШ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ПАХТА УРУГЛАРИНИ САЦЛАШДА ЗАРАРЛАНИШ ДАРАЖАСИНИ

Ушбу мацола ё8ли усимликларда кенг тарцалган микотоксин - афлатоксин Б1 уацида маълумот беради. Хар хил навли гуза чигитларининг афлатоксин Б1 билан зарарланишини люминесцент детектор ёрдамида юцори самарали суюцлик хроматографияси (ЮССХ) усулида таулил цилиш уацида маълумот берилган.Таулил натижалари жадвал куринишида келтирилган. III ва IVнавли гуза чигитларини духовкада атмосфера босимида, шунингдек III ва IV навли гуза чигитларининг турли намлигида циздирилганда афлатоксин Б1 таркибидаги узгаришлар урганилди. Тажрибалар натижалари рацамлар шаклида курсатилган.

Калит сузлар: пахта ёги, микотоксин, афлатоксин Б1, аспергиллус, гепатотокциклик, гетокарсиноген, кансероген, эпоксид, МПС.

ИЗУЧЕНИЕ СТЕПЕНИ ЗАРАЖЕННОСТИ СЕМЯН ХЛОПЧАТНИКА В

ПЕРИОД ИХ ХРАНЕНИЯ

Омонова Махфуза Содиковна

Старший преподователь, Ферганский политехнический институт, 100173, Узбекистан, г. Фергана, ул. Ферганская,86 e-mail: m.omonova@farpi. uz тел: (99891) 657-62-03

В данной статье приведена информация о широко распространенном микотоксине в масличных культурах - афлатоксине В1. Даны сведения о произведенном анализе зараженности различных сортов семян хлопчатника афлатоксином Bi методом высокоэффективной жидкостной хроматографии (ВЭЖЗ) с использованием флюоресцентного детектора.Результаты анализа приведены в виде таблицы. Изучены изменения содержания афлатоксина В1 при нагревании III- и IV-сортов семян хлопчатника в печи при атмосферном

УРГАНИШ

Омонова Махфуза Содиковна

Фаргона политехника институти катта укитувчиси 100173, Узбекистан, Фаргона ш., Фаргона кучаси,86 e-mail: m.omonova@farpi.uz тел: (99891) 657-62-03

АННОТАЦИЯ

АННОТАЦИЯ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

давлении, а также при различной влажности III- и IV-сортов семян хлопчатника. Результаты опытов приведены в виде рисунков.

Ключевые слова: хлопковое масло, микотоксин, афлатоксин Вj, аспергилл, гепатотоксичностъ, гепотоканцероген, канцероген, эпоксид, ПДК.

SUDTYING THE DEGREE OF INFECTION OF COTTON SEEDS DURING

THEIR STORAGE

Omonova Makhfuza

Senior Lecturer, Ferghana Polytechnic Institute, 100173, Uzbekistan, Ferghana, st. Ferghana, 86 e-mail: m.omonova@farpi.uz тел: (99891) 657-62-03

This article provides information about the widespread mycotoxin in oilseeds -aflatoxin B1. Information is given on the analysis of the infection of various varieties of cotton seeds with aflatoxin B1 by high performance liquid chromatography (HPLC) using a fluorescence detector. The results of the analysis are given in table form. Changes in the content of aflatoxin B1 were studied during heating of the III-and IV-varieties of cotton seeds in an oven at atmospheric pressure, as well as at different humidity of the III- and IV-varieties of cotton seeds. The experimental results are shown in the form of figures

Keywords: cottonseed oil, mycotoxin, aflatoxin B1, aspergillus, hepatotoxicity, hepotocarcinogen, carcinogen, epoxide, MPC.

Жахонда пахта ёги ишлаб чикариш ва кайта ишлашга алохида эътибор каратилмокда, усимлик мойи ишлаб чикариш бугунги кунда йилига 35 миллион тоннадан ортикни ташкил этмокда. Пахта ёги бошка турдаги усимлик мойларидан фаркли уларок, купрок туйинган ёг кислоталарини (Ci6:o+Ci8o) ва янги дори воситалари ишлаб чикаришда фармацевтикада кулланиладиган госсипол ва унинг хосилаларининг узига хос компонентларини уз ичига олади.

Хрзирги вактда бозор иктисодиёти шароитида ишлаб чикарилаётган ёг-мой махсулотлари ассортиментини кенгайтириш билан бир каторда унинг сифати ва ракобатбардошлигини ошириш ва бу муаммоларни хал этиш долзарб вазифалардан бири хисобланади. Шавкат Миромонович 2018-йил 19-январдаги

ABSTRACT

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

"Ёг-мой саноатини жадал ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида"ги П^-сонли 3484-сон[4]

Маълумки, пахта мойларининг таркиби ва физик-кимёвий хоссалари навига, етиштириш майдонига, уругларни саклаш шароитларига, мойларни ажратиб олиш усулларига караб катта узгарувчанлик билан тавсифланади. [10] маълумотларига кура пахта мойлари таркибида куйидаги кислоталар (% ларда) булади: миристик кислота - 0,4-0,6; палмитик - 19,6-24,3; стеарик - 1,4-2,4; палмитоолеик - 0,6-0,9; олейк - 15,5-18,5; линолеик - 55,8-60,4. Бундан ташкари, пахта ёгининг триацилглисеридлари таркибида ёгнинг 0,8-2,8% огирликдаги микдорида малво ва стеркулит циклопропеноид кислоталар мавжудлиги аникланди, улар биологик фаол ва организмга зарарли таъсир курсатади, улар ёглардан ёмон чикарилади. кайта ишлаш [1,2]. Ёгли усимликларда кенг таркалган микотоксинлардан бири афлатоксин Б1 булиб, ифлослантирувчи -иккиламчи метаболит булиб, уни айрим мамлакатларда Аспергиллус (Аспергиллус авус, А паразитисус) жинсига мансуб микроскопик могор замбуруглари (микромицетлар) ишлаб чикаради. Бу иккиламчи метаболит пахта чигитини юктиради ва захарли хисобланади энг кучли гепатотоксисите ва гепокарсиноген фаолликка эга [3]. Афлатоксин Б1 рангсиз ёки оч сарик рангли кристалл ёки чанг моддадир. Сувда ёмон эрийди, метанол ва хлороформда яхши. У юкори эриш ва кайнаш нукталарига эга, аммо кимёвий жихатдан соф шаклда у нисбатан бекарор, айникса хаво ва ёруглик таъсирига сезгир (УВ нурланишига купрок).

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Шуни таъкидлаш керакки, пахта чигити махсулотларини иссиклик билан ишлов беришдан кейин Б1 афлатоксинининг микдори сезиларли даражада камаймайди, бу унинг иссикликка чидамлилигини тасдиклайди. Афлатоксин Б1 ёг ъкислотаси синтаза (ФФС) ва поликетид синтаза (ПСС) (норсолар кислотаси синтазалари сифатида танилган) хосиласидир.

Афлатоксин Б1 нинг инсон саломатлигига салбий таъсири хакида айтиш мумкинки, жигар инсоннинг энг сезгир органи булиб, у ерда хужайралар кенгайиши, кон кетиши, фиброз ва бошка халокатли жараёнлар содир булади.

Афлатоксин Б1 узи кансероген эмас. Канцероген унинг эпоксиди булиб, кислород атомида жуфтлаштирилмаган электронлар мавжудлиги ва эпокси циклининг кучланиши туфайли жуда юкори реактивликни намоён килади, бу осонлик билан йук килинади ва фаоллигини оширади.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5/2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Шунинг учун афлатоксин Б1 энг кучли гепатотоксик ва гетокарсиноген таъсирга эга булиб, жигар циррозига ёрдам беради.

Юкорида кайд этилганлар ва озик-овкат махсулотларини тугри санитария-эпидемиологик назоратдан утказиш зарурлигини инобатга олиб, турли навли гуза чигитларининг афлатоксин Б1 билан зарарланиши тахлил килинди. Бундай холда, люминесцент детектор ёрдамида юкори самарали суюклик хроматографияси (ХДЛС) усули кулланилади.

1-жадвалда турли навли гуза чигитларининг афлатоксин Б1 билан зарарланишини тахлил килиш натижалари келтирилган.

1-жадвал

Б1 афлатоксинининг намлиги ва таркиби курсаткичлари пахта чигитларининг турли навларида

Пахта чигити нави Пахта чигитининг намлиги,% Афлатоксин Б1 микдори, мг/кг

Биринчи 8,2 0,0021

Иккинчи 8,3 0,0034

Учинчи 9,3 0,0052

Туртинчи 9,8 0,0063

1-жадвалдан куриниб турибдики, гуза чигити навининг ёмонлашуви билан уларнинг афлатоксин Б1 билан зарарланиш даражаси ортади. Агар афлатоксин Б1 учун рухсат этилган максимал концентрация (МАС) 0,005 мг/кг эканлигини хисобга олсак, III ва 1Ударажалар белгиланган меъёрдан ошиб кетиши аник булади.

Шунинг учун бу гуза навларида Б1 афлатоксинини камайтириш (ёки олиб ташлаш) йулларини излаш зарур.

III ва IV навли гуза чигитлари духовкада атмосфера босимида киздирилганда афлатоксин Б1 таркибидаги узгаришлар урганилди.

Тажриба натижалари 1-расмда тасвирланга.

1-расмдан куриниб турибдики, гуза чигитларини киздириш хароратининг 80°С гача кутарилиши билан III - ва IV - навли уруглар таркибидаги афлатоксин Б1 нинг микдори деярли арзимас узгаради, бу эса технологик жараёнларда унинг иссикликка чидамлилигини тасдиклайди. уларни кайта ишлаш.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ХУЛОСА

Маълумки, микробиологик жараёнлар липопротеин мухитидаги намлик микдорига жуда богли; булиб, бу пахта чигитларига хам тегишли

О 20 W 60 80 т. *С

1-Расм. Афлатоксин Б1 (CA) таркибининг оъзгаришига караб иситиш харорати (Т) буйича: III навли уруглар учун 1; 2 - IV нав учун пахта чигити. III ва IV навли гуза чигитларининг турли намлигида афлатоксин Б1 таркибининг узгариши урганилди.

2-расмда 40° C хароратда олинган богликлик маълумотларини курсатади.

2-Расм. Афлатоксин Б1 таркибининг узгаришига караб пахта чигитининг намлиги (Вт): III нав учун 1; 2 - IV нав учун пахта чигити.

2-расмда III ва IV навли пахта чигитларида намликнинг ошиши (20% гача) билан III ва IV навли гуза чигитларида афлатоксин Б1 микдори тугри чизикда усиши курсатилган.

Бунинг сабаби шундаки, гуза чигитларининг липопротеинли мухити намликнинг ошиши билан Б1 афлатоксинининг микдорини ошириш учун кулай шароит яратади. Шундай килиб, олиб борилган тахлиллар озик-овкат максадларида пахта мойларини олиш учун I ва II навли чигитларни, техник максадларда эса III ва IV навли чигитларни кайта ишлаш максадга мувофик

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

деган хулосага келиш имконини беради. Бунда пахта чигитининг намлиги "препрессия-экстракция" схемаси буйича тозаланмаган пахта мойларини ишлаб чикариш технологик регламентида белгиланган меъёрлардан ошмаслиги керак.

REFERENCES

1. Глушенкова А.И., Преображенская Г.А. и др. Определение содержания циклопропеноидных кислот в продуктах переработки семян хлопчатника // Масложировая промышленность. - Москва, 1975. - №6. - С. 20-22.

2. Кадыров К., Умаров А.У., Черненко Т.В. Циклопропеноидные кислоты в хлопковом масле // Масложировая промышленность. - Москва, 1973. - №4. - С.

3. Котлакова К.Г., Кюз Э.П., Стойкова В.Я. Определения афлатоксинов в семенах и шротах хлопчатника // Масложировая промышленность. - Москва, 1973. - №9. - С. 11-12.

4. Постановление Президента Республики Узбекистана №3484 "О мерах по ускоренному развитию масложировой отрасли" от 19 января 2018 года / Народное слово - №13(6971). 20 января 2018 года.

11-12.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.