Научная статья на тему 'МАРКАЗИЙ ОСИЁ МАМЛАКАТЛАРИДА ЧИҚИНДИ ОБЪЕКТЛАРИНИ БОШҚАРИШНИНГ БУГУНГИ ҲОЛАТИ'

МАРКАЗИЙ ОСИЁ МАМЛАКАТЛАРИДА ЧИҚИНДИ ОБЪЕКТЛАРИНИ БОШҚАРИШНИНГ БУГУНГИ ҲОЛАТИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
182
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
атроф-муҳит / маиший чиқинди / бошқариш / мониторинг / экология-санитария қоидалари / заҳарли чиқиндилар / радиоактив ифлосланиш / оқава сувларни тозалаш. / environment / household waste / handling / monitoring / environmental and sanitary standards / toxic waste / radioactive contamination / wastewater treatment.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Худойбердиев, Феруз Шамшодович, Бобожонов, Саид Ўткирович, Мухамадов, Қамориддин Мухтор Ўғли

Ушбу мақолада Марказий Осиё мамлакатларида чиқиндиларни кўмиш ва утилизция жойларининг ҳолати, чиқиндиларнинг атроф-муҳитга етказаётган салбий таъсири, чиқиндиларнинг тўпланганлик даражаси, улардан самарали фойдаланиш йўллари, чиқиндиларни бошқариш тизими ҳақида хулоса ва таклифлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Худойбердиев, Феруз Шамшодович, Бобожонов, Саид Ўткирович, Мухамадов, Қамориддин Мухтор Ўғли

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CURRENT STATUS OF WASTE MANAGEMENT IN CENTRAL ASIAN COUNTRIES

This article provides conclusions and recommendations on the state of landfills and landfills in the countries of Central Asia, the negative impact of waste on the environment, the level of waste collection, ways to use it effectively, and the waste management system.

Текст научной работы на тему «МАРКАЗИЙ ОСИЁ МАМЛАКАТЛАРИДА ЧИҚИНДИ ОБЪЕКТЛАРИНИ БОШҚАРИШНИНГ БУГУНГИ ҲОЛАТИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

УУК: 711.8

МАРКАЗИЙ ОСИЁ МАМЛАКАТЛАРИДА ЧЩИНДИ ОБЪЕКТЛАРИНИ БОШКАРИШНИНГ БУГУНГИ ^ОЛАТИ

Худойбердиев Феруз Шамшодович

"Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш мухандислари институти" Миллий тадкикот университети Бухоро табиий ресурсларни бошкариш институти таянч докторанти Бобожонов Саид Уткирович "Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш мухандислари институти" Миллий тадкикот университети Бухоро табиий ресурсларни

"Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш мухандислари институти" Миллий тадкикот университети Бухоро табиий ресурсларни бошкариш институти 3-боскич талабаси

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Марказий Осиё мамлакатларида чициндиларни кумиш ва утилизция жойларининг уолати, чициндиларнинг атроф-мууитга етказаётган салбий таъсири, чициндиларнинг тупланганлик даражаси, улардан самарали фойдаланиш йуллари, чициндиларни бошцариш тизими уацида хулоса ва таклифлар келтирилган.

Калит сузлар: атроф-мууит, маиший чицинди, бошцариш, мониторинг, экология-санитария цоидалари, зауарли чициндилар, радиоактив ифлосланиш, оцава сувларни тозалаш.

В данной статье приведены выводы и рекомендации о состоянии полигонов и полигонов захоронения отходов в странах Центральной Азии, негативном влиянии отходов на окружающую среду, уровне сбора отходов, способах их эффективного использования, системе обращения с отходами.

Ключевые слова: окружающая среда, бытовые отходы, обращение, мониторинг, экологические и санитарные нормы, токсичные отходы, радиоактивное загрязнение, очистка сточных вод.

This article provides conclusions and recommendations on the state of landfills

and landfills in the countries of Central Asia, the negative impact of waste on the

967

бошкариш институти 3-боскич талабаси Мухамадов Камориддин Мухтор Угли

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

environment, the level of waste collection, ways to use it effectively, and the waste management system.

Keywords: environment, household waste, handling, monitoring, environmental and sanitary standards, toxic waste, radioactive contamination, wastewater treatment.

Бугунги кунга кадар Марказий Осиё мамлакатларида радионуклидлар, огир металлар тузлари, шунингдек захарли моддалар булган жуда куп микдордаги саноат ва маиший чикиндилар ва бошкалар тупланган. Бу ерда чикиндиларни шакллантириш, улардан фойдаланиш, саклаш ва йук килиш сохасидаги мавжуд вазият атроф-мухитнинг хавфли ифлосланишига олиб келади ва одамларнинг хозирги ва келажак авлодлари саломатлигига хакдкдй хавф тугдиради.

Марказий Осиё мамлакатларида бошкарувнинг институционал тузилмаси ривожланмаган ва табиий мухитдаги узгаришларни мониторинг килиш масалаларида идоралараро фаолиятини мувофиклаштириш суст ва купинча бир-бирини такрорлайдиган функциялар мавжуд. Атроф-мухит ва мониторинг килинадиган объектларнинг устувор йуналишлари тулик белгиланмаган. Чикиндиларни кайта ишлаш инфратузилмасини ривожлантиришни рагбатлантириш учун кам чикиндили технологиялар жорий этилмаяпти, санитария тозалашнинг комплекс худудий схемалари ишламаяпти ва хоказо. Хрзирги чикиндиларни бошкариш тизими нокулай ва самарасиз. Бу муаммони уз вактида хал этиш учун мамлакатларнинг иктисодий ривожланишининг узига хос хусусиятларини хисобга олган холда чикиндиларни бошкариш схемасини давлат даражасида такомиллаштириш ва уйгунлаштириш хамда Марказий Осиё мамлакатлари учун ягона минтакавий схемани яратиш зарур.

Марказий Осиё минтакаси худудида узок йиллик иктисодий фаолият давомида юзлаб миллион тонна каттик маиший ва саноат чикиндилари тогли чикиндихоналар рухсатсиз чикиндихоналарда тупланган, уларнинг мухим кисмини ташкил этувчи экологик хавфли захарли чикиндилар ташкил этади.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Чикиндиларнинг асосий хажми тог-кон ва кайта ишлаш саноат корхоналари томонидан чикарилади. Козогистонда 40 миллиард тонна, Киргизистонда 1 миллиард тонна, Тожикистонда 210 миллион тонна, Туркманистонда 165 миллион тонна, Узбекистонда 1,3 миллиард тонна чикинди тупланган.

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

^озоFистонда ресурсларнинг бир кисми сифатида чикиндиларни бошкариш буйича давлат мониторинги тизимининг ривожланиш даражаси нафакат давр талабларига жавоб бермайди, балки оддий статистик хисобдан хам узокдир. Ушбу муаммони саноат усуллари билан хал килишга уриниш бу муаммони хал килишдан тобора узоклаштиради. ^озогистонда 129 минг гектар майдонда 40 миллиард тоннадан ортик тог-кон чикиндилари сакланади. Х,ар йили 4 миллиард тоннага якин шундай чикиндилар хосил булиб, улардан 7 фоизидан купи фойдаланилмайди, деярли 150 миллион тонна захарли чикиндиларнинг 17 фоизи ишлатилади. Республика худудида умумий хажми 56 миллион м3 (майдони 1412 га), радиоактив кони соатига 35 дан 300 микрорентгенгача булган 118 та ута, сифатсиз рудалар ва радиоактив рудаларни кайта ишлаш чикиндилари омборлари мавжуд.

^озогистонда 15 йил ичида хажми 2,2 куб метр булган 56,3 миллион тоннагача каттик маиший чикиндилар тупланган. Чикиндиларнинг асосий кисми таркибий кисмларга ажратилмаган холда олиб ташланади ва очик полигонларда сакланади, уларнинг 97 фоизи экология ва санитария коидалари талабларига жавоб бермайди. ^аттик маиший чикиндиларнинг атиги 5% кайта ишланади. Чекланган молиявий ресурслар шароитида рухсат этилмаган ахлатхоналар ва полигонлар истеъмол чикиндиларини узок муддатли йук килишнинг энг арзон ва макбул усули хисобланади. Чикиндихоналарни мелиоратив холатига келтириш ва мавжуд полигонларни куриш учун техник талабларга мувофик тубдан реконструкция килиш талаб этилади.

^озогистонда чикиндиларни бошкариш сохасидаги меъёрий-хукукий база "Атроф-мухитни мухофаза килиш тугрисида", "Экологик экспертиза тугрисида", "Атмосфера хавосини мухофаза килиш тугрисида", "Атроф-мухитни мухофаза килиш тугрисида" ги конунлардир.

^ирFизистовда чикиндиларнинг хосил булиши, тупланиши, ташилиши, утилизация килиниши ва йук килинишини мониторинг килишнинг ягона тизими мавжуд эмас. У давлат дастури асосида ва назарий жихатдан стандарт усуллар ва меъёрлардан фойдаланиш асосида амалга оширилади. Республика, вилоят ва шахар микёсида мониторингни уюшкоклик билан амалга ошириш зарур. Радиоактивлик мониторинги учта алохида тармок оркали амалга оширилади: Атроф-мухитни мухофаза килиш ва урмон хужалиги давлат агентлиги, СЕС ва Геология ва минерал ресурслар давлат агентлиги. Санитарияэпидемиология хизмати озик-овкат ва сувнинг радиоактив ифлосланишини назорат килиш учун жавобгардир.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

^иргизистонда йилига 6 миллион тоннага якин чикиндилар хосил булган. Чикиндилар мухим муаммо ва экологик нокулай вазият яратмокда. 2005 йилда эса 1384 минг куб метр чикинди чикиндихонага олиб келинган. Сунгги йилларда шахар ва кишлокларда маиший чикиндиларни мунтазам йигиш сезиларли даражада камайди. Республика буйича 155 га якин каттик маиший чикиндиларни кумиш жойлари мавжуд булиб, улардан факат биттаси гигиеник хавфсизлик талабларига тулик жавоб беради. Хрзирги вактда 31 та каттик маиший чикиндилар полигонлари мавжуд булиб, уларнинг ярмидан купи (55%) санитария меъёрларига жавоб бермайди. Мавжуд контейнерлар ва махсус транспорт воситалари шахарларнинг эхтиёжларини кондирмайди. Чикиндиларни алохида йигиш тизими бузилган, худудларни каттик маиший чикиндилардан тозалаш тизими мукаммал эмас, чикиндилар сараланмаган ва иккиламчи хом ашё сифатида ишлатилмаган, уларни кайта ишлаш амалда амалга оширилмаган.

^иргизистонда сунгги ун йил ичида ишлаб чикариш ва истеъмол килиш жараёнида 57 миллион тонна захарли чикиндилар тупланган, улардан 4 миллиони ишлатилган, 0,55 мингтаси (0,1%) тулик зарарсизлантирилган, кумилган, шу жумладан чикиндилар хам 1995 йилда 81,9 млн тонна статистик маълумотларга киритилган 44 та чикинди кумилиш майдончасининг ярмидан купи амалдаги стандартларга жавоб бермайди. Микдори 81946,1 минг тонна булган хавфли (захарли) чикиндилар атроф-мухитга салбий таъсир курсатмокда. Радиоактив ифлосланишга учраган худудларнинг умумий майдони 6 минг гектарга етди, бу эрда 145 миллион тонна радиоактив чикиндилар тупланган.

^иргизистонда чикиндиларни кайта ишлаш ва утилизация килиш, уларни кайта ишлаш, кимматбахо компонентларни казиб олиш ва хоказолар буйича муайян ишлар амалга оширилмокда, бу эса чикиндиларни камайтириш ва атроф-мухит ифлосланишининг олдини олишга хизмат килмокда. Бундан ташкари, чикиндиларни кайта ишлаш учун биогаз технологиялари (хусусий чорвачилик хужаликлари) жорий этилмокда, окава сувларни тозалаш ва кейинчалик кишлок хужалигида тозалаш воситаларидан фойдаланиш, когоз, пластмасса, шиша идишлар ва хоказоларни кайта ишлаш ва кайта ишлаш буйича ишлар олиб борилмокда.

^иргизистон чикиндиларни бошкариш сохасидаги меъёрий-хукукий база "Атроф-мухитни мухофаза килиш тугрисида" ги конун (1999-йил), "Ишлаб чикариш ва истеъмол чикиндилари тугрисида" ги конун (2001-йил), "Чикиндилар ва конлар тугрисида" ги конун (2001-йил), "Ер каъри тугрисида"

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ги конун (1997-йил), "Радиацион хавфсизлик тугрисида" ги конунлардир. Ахоли тугрисида (1999-йил), "Давлат экологик экспертизаси тугрисида" ги конун (1999-йил), "Лицензиялаш тугрисида" ги конун (1997), "Махаллий узини-узи бошкариш ва махаллий давлат хокимияти органлари тугрисида" ги конун (2002).

Тожикистонда чикиндиларнинг хосил булиши хажми, уларнинг таркиби, атроф-мухитга, шу жумладан, инсон саломатлигига таъсир даражаси тугрисидаги маълумотларнинг давлат статистик хисоби ва мониторинги тизими мавжуд эмас. Чикиндиларни бошкариш тизими республика худудида утган асрнинг 80-йиллари бошларида ишлаб чикилган санитария коидалари билан тартибга солинади.

Тожикистонда саноат чикиндиларининг тупланиши хажми 210 миллион тоннадан ошади. Сугд вилоятида 50 миллион тоннадан ортик радиоактив чикиндилар кумилган, 11 та колдикнинг деградацияси давом этмокда. Адрасман, Табошар шахар ва туманларидаги учта колдик ва чикиндихона энг коникарсиз холатда. Ушбу объектларда ва унга туташ худудларда сел ва сув окимларининг эрозияси, шамол эрозияси натижасида чикиндилар ва чикиндихоналарнинг вайрон булиши ва мавжуд колдиклар фаол шамол эрозиясига дучор булиши билан экологик халокат хавфи кучаймокда.

Тожикистонда 70 та якин чикинди чикиндилари полигонлари мавжуд булиб, улардан 5 таси бошкарилади, колганлари уз-узидан пайдо булади. Махаллий ечимлар 36 та чикинди полигонига ер ажратиш буйича ваколатли органлар мавжуд булиб, 27 таси буйича хужжатлар расмийлаштириш боскичида. Чикиндихоналар остидаги ерларнинг умумий майдони тахминан 300 гектарни ташкил килади. Чикиндихоналарнинг 90 фоиздан ортиги замонавий курилиш ва санитария меъёрларига жавоб бермайди. Йиллик хосил булган каттик маиший чикиндилар 3 млн. тоннадан ортик.

Тожикистонда 1980-йилларда чикиндиларни алохида йигиш устувор вазифа булган. Собик Госснаб ва Потребсоюз таркибидаги тайёрлов корхоналари томонидан 22 турдаги кайта ишланган чикиндилардан халк истеъмоли моллари ишлаб чикарилди. 1986 йилда Давлат дастури Ишлаб чикариш ва истеъмол чикиндиларини бошкариш буйича худудий бахолаш хисоботи чикиндиларни кайта ишлаш объектларини куриш ва реконструксия килиш учун капитал куйилмаларни ажратиш билан иккиламчи ресурслардан фойдаланиш. Хрзирда бундай чикиндиларни бошкариш сиёсати мавжуд эмас.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Тожикистонда чикиндиларни бошкариш сохасидаги меъёрий-хукукий база "Табиатни мухофаза килиш тугрисида", "Ишлаб чикариш ва истеъмол чикиндилари тугрисида", "Экологик экспертиза тугрисида", "Алохида фаолият турларини лицензиялаш тугрисида" ги конунлар, хусусан, "Хавфли чикиндилар билан ишлаш, радиациявий хавфсизлик тугрисида"ги конуни.

Туркманистонда чикиндиларни хосил килиш, туплаш, утилизация килиш ва зарарсизлантириш мониторинг куп жихатдан уларни туплаш ва ташиш боскичида амалга оширилади. Ишлаб чикариш чикиндиларини туплаш ва саклаш коидалари устидан назорат санитарияэпидемиология инспексияси ва Табиатни мухофаза килиш вазирлигининг булинмалари томонидан амалга оширилади. Белгиланган коидаларни бузишнинг олдини олишнинг асосий чораси маъмурий жазо хисобланади. Чикиндиларнинг пайдо булишини камайтиришни рагбатлантирадиган хукукий базанинг йуклиги ва улар билан боглик корхоналарнинг ташаббуслари чикиндилар хажмини камайтиришга каратилган технологик ечимларни ишлаб чикишга ёрдам бермайди. Шуни таъкидлаш керакки, тугридан-тугри полигонлар холатини мониторинг килиш етарли даражада эмас.

Туркманистонда йилига 1 миллион тоннадан ортик ишлаб чикариш ва истеъмол чикиндилари хосил булади. Захарли саноат чикиндилари саклаш ва йук килишни махсус ташкил килишни талаб килади. Захарли чикиндиларни кумиш учун 4 та жихозланган полигон мавжуд: Мари, Дашогуз, Ахал ва Лебап, бу ерда асосан эскирган пестицидлар тупланган. Саноат чикиндиларини ташкилий саклаш ва йук килиш жойлари деярли йук, шунинг учун корхоналар захарли чикиндиларни полигонларга ёки саноат зонасининг махсус ажратилган жойларига олиб борадилар. Хрзирги вактда омборларда, полигонларда 32,3 минг тонна захарли ишлаб чикариш ва истеъмол чикиндилари тупланган, бу хажмнинг 93 фоизи Болкон вилоятида тупланган. Захарли чикиндиларнинг 90 % дан ортиги нефт лойлари томонидан хосил булади. 2004 йилда 1062,6 тонна захарли чикиндилар хосил булган. Асосий ифлослантирувчи захарли чикиндиларнинг асосий компоненти нефт шламидир (92%).

Туркманистонда чикиндиларни бошкариш сохасидаги меъёрий-хукукий база "Табиатни мухофаза килиш тугрисида" ги конун (1991), "Экологик экспертиза тугрисида" ги конун, "Давлат экологик экспертизаси тугрисида" ги конун (1995), "Санитария кодекси" (1992) ва "Ер кодекси" (2004).

Узбекистонда барча саноат чикиндиларининг 30 % и хавфли, 1,5-2 % чикиндилар, иккиламчи моддий ресурсларга олиб борилади, колганлари асосий

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

тог-кон саноатида статистик маълумотларда хисобга олинмайдиган чикиндилар ва бошкалар. Бугунги кунга кадар корхоналар чикиндиларини инвентаризация килиш буйича куплаб ишлар олиб борилди, улар факат корхоналарда уларни жойлаштириш лимитларини ишлаб чикиш учун кулланилади. Факат бухгалтерия хисоби ва хисоботининг ягона тизими, шунингдек, тегишли конунлар ижроси устидан катъий давлат назорати урнатилган холда.

Узбекистон худудида 100 миллион тоннадан ортик турли чикиндилар жойлашган булиб, уларнинг 14 % идан ортиги захарли хисобланади. Йиллик хосил буладиган захарли чикиндиларнинг 0,08 % и утилизация килинади, 0,11 % и шартномалар буйича бошка ташкилотларга утказилади, колган кисми эса уюшган саклаш жойларига юборилади. Чикиндиларнинг умумий микдорининг атиги 0,2 ф% и иккиламчи ресурслар шаклида ишлаб чикаришга кайтарилади, асосий масса лой коллекторларида, чикиндиларни саклаш жойларида, корхоналар худудларида тупланади.

Чикиндиларни утилизация килиш жойларида купинча чикиндиларнинг атроф-мухитга киришига тускинлик киладиган мухандислик химояси тизими мавжуд эмас, агар мавжуд булса, у коникарсиз холатда. 2 миллиард тоннага якин каттик маиший чикиндилар чикиндихоналар, лой хавзалари ва полигонларда тупланган. Х,ар йили 90 миллион тоннагача чикинди катлам, флотацион бойитиш колдиклари, турли шлаклар ва клинкерлар куринишида сакланади. Рангли ва тог-кон металлургия саноатида хар йили металлургия ишлаб чикаришидан 300 минг тоннагача шлак хосил булади. Бу чикиндилар бевосита хавф хисобланади. Назоратсиз ва тартибга солинмаган чикиндиларнинг пайдо булиши атроф-мухитнинг ифлосланиши хавфини тугдиради, санитария-эпидемиология холатини ёмонлаштиради. Чикиндиларни саклаш 2 минг гектарга якин 160 та майдонда (полигонда) амалга оширилади. Чикиндихоналарнинг 90% дан ортиги коникарсиз холатда юради. Уларнинг барчаси тегишли мухандислик химояси чораларисиз ташкил этилган. Уларнинг атроф-мухитга таъсири етарли даражада назорат килинмайди. Морфологик таркиби буйича 2003 йилда махсус автомобилсозлик корхоналари томонидан йигилган ва полигонларга олиб келинган каттик маиший чикиндиларнинг умумий хажмидан 850 минг куб метргача когоз чикиндиси, 100 мингтагача -металл, 140 мингтагача - тукимачилик.

Узбекистонда чикиндиларни хисобга олиш "Давлат статистикаси тугрисида"ги конунга мувофик корхоналарда шакллантириладиган статистик маълумотлар билан ифодаланади. Республикада корхоналарнинг давлат

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

хисоботи икки хил булади: 3-шакл - "Захарли чикиндилар" (шакл №3-ТО) 1993 йилдан амал килади ва иккиламчи моддий ресурслар учун бланкалар - "Хом ашё йукотилиши ишлаб чикариш жараёнида ва чикиндиларда". Х,исоботлар Узбекистон Макроиктисодиёт ва статистика вазирлиги карорлари билан тасдикланган йурикномаларга мувофик тузилади. ^аттик маиший чикиндилар буйича бухгалтерия хисоби ва хисоботи асосан хисоблаш йули билан амалга оширилади.

Узбекистонда чикиндиларни кайта ишлаш, бошкариш ва уларни полигонларга олиб чикиш хажмини минималлаштириш буйича фаолият йуналишларидан бири хисобланади. Айни пайтда акциядорлик бирлашмалари ва хусусий сектор томонидан металлолом, макулатура, пластмасса, шиша идиш, резина каби чикиндилардан кайта фойдаланиш ва кайта ишлаш йулга куйилмокда. Узбекистонда чикиндиларни трансчегаравий бошкариш масалаларини давлат томонидан тартибга солиш Республика Вазирлар Махкамаси томонидан амалга оширилади.

Узбекистонда чикиндилар билан боглик фаолият билан боглик муаммоларни хал этиш мухимлигини хисобга олиб, 2002 йилда Олий Мажлиснинг 8-сессиясида "Чикиндилар тугрисида" ги конун кабул килинди, унда хукукий, ташкилий иктисодий бошкарув сохасидаги муносабатларни тартибга солинади.

Марказий Осиё давлатларида чикиндиларни бошкариш буйича хулосалар:

1. Бошкарув сохасида карорлар кабул килиш жараёнига жамоатчилик ва ахолини жалб этиш амалиётининг етарли эмаслиги;

2. Чикиндиларни туплаш, туплаш, улардан фойдаланиш ва йук килиш обектларининг холати хамда уларнинг атрофмухит ва ахоли саломатлигига таъсирининг ягона мониторинг тизими мавжуд эмас;

3. Чикиндилар билан муомала сохасида бошкарув карорларини кабул килиш учун автоматлаштирилган ахборот тизимлари мавжуд эмас;

4. Трансчегаравий худудларда чикиндиларни кайта ишлаш мажмуалари мавжуд эмас.

Марказий Осиё давлатларида чикиндиларни бошкариш буйича таклифлар:

1. Миллий стратегиялар ва минтакавий бошкарув дастурларини ишлаб

чикиш;

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

2. Чикиндиларни бошкариш сохасида давлат сиёсатини мувофиклаштирувчи ваколатли органларни ташкил этиш;

3. Чикиндиларни бошкариш сохасида илгор халкаро тажрибани жорий этиш;

4. Чикиндилар билан боглик ишларни хукукий тартибга солишни такомиллаштириш;

5. Чикиндилар хосил булишини камайтиришга ёрдам берувчи иктисодий рагбатлантириш механизмларини жорий этиш;

6. Чикиндиларни кайта ишлаш, чикиндилардан максимал даражада фойдаланиш, уларни экологик хавфсиз кайта ишлаш ва кайта фойдаланиш сохасида урта ва кичик бизнесни ривожлантиришга кумаклашиш;

7. Чикиндилар билан ишлаш буйича давлат мониторингини амалга оширишнинг асосий мезонларини белгилаш;

8. Чикиндилар билан боглик фаолиятни амалга оширишнинг мавжуд механизмларини экологик конун хужжатлари талабларига, лицензиялаш ва рухсатномалар бериш.

REFERENCES

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1. Оценочные доклады по приоритетным экологическим проблемам центральной Азии. Ашхабад, 2006. 154 стр.

2. Национальный доклад о состоянии окружающей среды Кыргызстана 20012003 гг. - Бишкек, 2004.

3. Региональный план действий по охране окружающей среды для Центральной Азии, 2001 г.

4. Индикаторы устойчивого развития стран Центральной Азии. - Ашхабад; Бишкек, 2004.

5. Государственная программа использования отходов производства и потребления Кыргызстана. - Бишкек, 2004.

6. Проект Национальной стратегии развития Республики Таджикистан на период до 2015 г.

7. Программа экономического развития Республики Таджикистан до 2015 г

8. Сборник Законов КР в области ООС. Бишкек 2005 г

9. Национальный доклад о состоянии окружающей природной среды и использовании природных ресурсов в республике Узбекистан. Ташкент, 1998 г.

10. Сборник нормативных правовых актов КР о ООС. Бишкек, 2005 г

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

11. Обзор результативности экологической деятельности. Кыргызстан. ООН. Нью-Йорк и Женева, 2000 г.

12. Xudoyberdiyev, F. S. (2020). BUXORO VILOYATIDA YAYLOVLARDAN FOYDALANISHNING BUGUNGI HOLATI. Студенческий вестник, (24-6), 4546.

13. Khudoyberdiyev, F. S. (2020). "Development of Effective Methods for the Use of Pasture Land" International Journal of Advanced Research in Science. Engineering and Technology, 7(3).

14. Sh, F. (2020). Khudoyberdiyev Measures to prevent degradation of pastoral lands. International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology, 7(3).

15. Sh, F. (2020). Xudoyberdiyev Yaylovlardan foydalanishning samarali usullarini ishlab chiqish. Fan, muhandislik va texnologiya sohasida ilg'or tadqiqotlar xalqaro jurnali , 7 (3).

16. Худойбердиев, Ф. Ш. (2020). " Разработка эффективных методов исползованию пастбищных земел" Современные проблемы землеползования и кадастров: Материалы 4-й международной межвузовской научно-практической конференции, 19 декабря 2019 г.

17. Худойбердиев, Ф. Ш. (2019). Научная статя «Улучшение пастбищ, создание новых пастбищ и разработка эффективных методов исползования пастбищ». Вестник Хорезмской Академии Мамуна, 17-20.

18. Агроэкологические особенности исползования минералных удобрений в почве СР Асатов, ЭК Каримов, НК Фармонов - Молодой ученый, 2017

19. SB Adizov, AB Obidovich, MM Maxmudov Rights and Responsibilities of the Spouses. Academic Journal of Digital Economics and Stability, 2021.

20. Karimov E. K. STATUS OF LAND FOR AGRICULTURE AND ITS EFFICIENT USE // JOURNAL AGRO PROTSESSING. - 2020. - №. SPECIAL ISSUE.

21. Худойбердиев, Ф. Ш. (2020). Зарубежный опыт в области пастбищных территорий, возможности и условия их исползования в Узбекистане. Землеустройство, кадастр и мониторинг земел, (10), 24-27.

22. Shamshodovich, Khudoyberdiyev Feruz, Bobojonov Said Utkirovich, and Mukhamadov Kamariddin Mukhtarovich. "INNOVATIVE APPROACH TO PASTURE MANAGEMENT AND PRODUCTIVITY IMPROVEMENT." Academicia Globe: Inderscience Research 2.05 (2021): 491-494.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.