Научная статья на тему 'ҲОЗИРГИ ТРАНСФОРМАЦИОН ЖАРАЁНЛАР ВА ЁШЛАР ТАЪЛИМ-ТАРБИЯСИНИНГ ДОЛЗАРБ МУАММОЛАРИ'

ҲОЗИРГИ ТРАНСФОРМАЦИОН ЖАРАЁНЛАР ВА ЁШЛАР ТАЪЛИМ-ТАРБИЯСИНИНГ ДОЛЗАРБ МУАММОЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
488
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
трансформацион жараён / ватанга садоқат / тадбиркорлик / иродалилик / мафкуравий иммунитет / меҳр-оқибатлилик / маъсулиятлилик / толерантлик / ҳуқуқий маданият / инновацион фикрлаш / меҳнатсеварлик / индикатор / комил инсон / нафс мартабаси / маҳр ҳақи / никоҳ шартномаси / Transformation process / patriotism / entrepreneurship / willpower / ideological immunity / kindness / responsibility / tolerance / legal culture / innovative thinking / diligence / indicator / perfect man / career / dowry fee / marriage contract

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Mустафаев, Улаш Утаевич, Мустафаева, Сожида Улашевна

Мақолада бугунги кунда оилада, таълим муассасаларининг барча бўғинларида, маҳалла ва меҳнат жамоларидаги ёшлар турмушига дунёда рўй бераётган трансформацион жараёнларнинг таъсири янгича усулда қиёсий таҳлил этилган ва аниқ далиллар билан хулосалар чиқарилган. Ёшлар тарбиясига ижобий таъсир кўрсатиш учун ижтимоий-гуманитар фанлар, хусусан фалсафа фанига алоҳида эътибор бериш лозимлиги айтилади. Ўзбекистон Фанлар Академияси таасарруфида Фалсафа илмий тадқиқот институтини қайта тиклашга эҳтиёж сезилаётганлигига эътибор берилади. Энг муҳими бугунги ижтимоий-гуманитар фанларнинг дастурлари ва амалдаги ўқув адабиётлари тарбия жараёнида рўй бераётган муаммолар ечимларига жавоб бермаётганлиги назарий ва амалий жиҳатдан асослаб берилган. Ижтимоий-гуманитар фанлар, хусусан фалсафадан янги Ўзбекистонда учун учинчи ренессанс пойдевори яратилаётган даврда ўқув адабиётларининг янги авлодини яратиш ғояси илгари сурилади. Оилада она, ота, мударрис, ўқитувчи, давлат тарбиясига Марказий Осиё мутафаккирларининг асарларида қандай эътибор қаратилганлиги ўрганилган. Бугунги кун учун аҳамияти очиб берилади. Маънавий-ахлоқий ва маърифий тарбия жараёнидаги девальвация (қадрсизланиш) рақамли ҳисоботлар билан қиёсий таҳлил қилинади. Тарбия йўналишлари учун илмий асосланган индикатор бу мутахассиснинг мақоми ва амалиёти деган хулоса берилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CURRENT TRANSFORMATION PROCESSES AND PROBLEMS OF YOUTH EDUCATION

This article provides a new comparative analysis of the impact of transformational processes in the world today on the lives of young people in the family, at all levels of educational institutions, neighborhoods and communities, and draws conclusions with clear evidence. It is said that in order to have a positive impact on the education of young people, special attention should be paid to the social sciences and humanities, especially philosophy. Attention is drawn to the need to revive the Institute of Philosophical Research under the auspices of the Academy of Sciences of Uzbekistan. Most importantly, it is theoretically and practically justified that the current programs of the social sciences and humanities and the current educational literature do not meet the solutions to the problems that occur in the educational process. At a time when the foundations of the third renaissance for the new Uzbekistan in the social sciences and humanities, in particular philosophy, are being created, the idea of creating a new generation of educational literature is put forward. It is studied how much attention is paid to the education of the mother, father, teacher, teacher in the family in the works of Central Asian thinkers. Its significance for today will be explained. Devaluation (devaluation) in the process of spiritual, moral and enlightenment education is compared with digital reports. It is concluded that the status and practice of this specialist is a science-based indicator for the areas of education.

Текст научной работы на тему «ҲОЗИРГИ ТРАНСФОРМАЦИОН ЖАРАЁНЛАР ВА ЁШЛАР ТАЪЛИМ-ТАРБИЯСИНИНГ ДОЛЗАРБ МУАММОЛАРИ»

ХОЗИРГИ ТРАНСФОРМАЦИОН ЖАРАЁНЛАР ВА ЁШЛАР ТАЪЛИМ-ТАРБИЯСИНИНГ ДОЛЗАРБ МУАММОЛАРИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-697-706

Мустафаев Улаш Утаевич

Термиз давлат университети, Фалсафа кафедраси фалсафа фанлари

номзоди,доцент в.б. ulashmustafoyev 1957@gmail.com

Мустафаева Сожида Улашевна

Термиз давлат университети Факультетлараро инглиз тили кафедраси стажёр укитувчи

АННОТАЦИЯ

Мацолада бугунги кунда оилада, таълим муассасаларининг барча бугинларида, мауалла ва меунат жамоларидаги ёшлар турмушига дунёда руй бераётган трансформацион жараёнларнинг таъсири янгича усулда циёсий таулил этилган ва аниц далиллар билан хулосалар чицарилган. Ёшлар тарбиясига ижобий таъсир курсатиш учун ижтимоий-гуманитар фанлар, хусусан фалсафа фанига алоуида эътибор бериш лозимлиги айтилади. Узбекистон Фанлар Академияси таасарруфида Фалсафа илмий тадцицот институтини цайта тиклашга эутиёж сезилаётганлигига эътибор берилади. Энг мууими бугунги ижтимоий-гуманитар фанларнинг дастурлари ва амалдаги уцув адабиётлари тарбия жараёнида руй бераётган муаммолар ечимларига жавоб бермаётганлиги назарий ва амалий жиуатдан асослаб берилган. Ижтимоий-гуманитар фанлар, хусусан фалсафадан янги Узбекистонда учун учинчи ренессанс пойдевори яратилаётган даврда уцув адабиётларининг янги авлодини яратиш гояси илгари сурилади. Оилада она, ота, мударрис, уцитувчи, давлат тарбиясига Марказий Осиё мутафаккирларининг асарларида цандай эътибор царатилганлиги урганилган. Бугунги кун учун ауамияти очиб берилади. Маънавий-ахлоций ва маърифий тарбия жараёнидаги девальвация (цадрсизланиш) рацамли уисоботлар билан циёсий таулил цилинади. Тарбия йуналишлари учун илмий асосланган индикатор бу мутахассиснинг мацоми ва амалиёти деган хулоса берилади.

Калит сузлар: трансформацион жараён, ватанга садоцат, тадбиркорлик, иродалилик, мафкуравий иммунитет, меур-оцибатлилик,

маъсулиятлилик, толерантлик, уукуций маданият, инновацион фикрлаш, меунатсеварлик, индикатор, комил инсон, нафс мартабаси, маур уаци, никоу шартномаси

ABSTRACT

This article provides a new comparative analysis of the impact of transformational processes in the world today on the lives of young people in the family, at all levels of educational institutions, neighborhoods and communities, and draws conclusions with clear evidence. It is said that in order to have a positive impact on the education of young people, special attention should be paid to the social sciences and humanities, especially philosophy. Attention is drawn to the need to revive the Institute of Philosophical Research under the auspices of the Academy of Sciences of Uzbekistan. Most importantly, it is theoretically and practically justified that the current programs of the social sciences and humanities and the current educational literature do not meet the solutions to the problems that occur in the educational process. At a time when the foundations of the third renaissance for the new Uzbekistan in the social sciences and humanities, in particular philosophy, are being created, the idea of creating a new generation of educational literature is put forward. It is studied how much attention is paid to the education of the mother, father, teacher, teacher in the family in the works of Central Asian thinkers. Its significance for today will be explained. Devaluation (devaluation) in the process of spiritual, moral and enlightenment education is compared with digital reports. It is concluded that the status and practice of this specialist is a science-based indicator for the areas of education.

Keywords: Transformation process, patriotism, entrepreneurship, willpower, ideological immunity, kindness, responsibility, tolerance, legal culture, innovative thinking, diligence, indicator, perfect man, career, dowry fee, marriage contract

АННОТАЦИЯ

В статье проводится новый сравнительный анализ влияния трансформационных процессов, происходящих в современном мире, на жизнь молодежи в семье, на всех уровнях образовательных учреждений, микрорайонов и сообществ, и делаются обоснованные выводы. Говорится, что для того, чтобы оказать положительное влияние на образование молодежи, особое внимание следует уделять общественным и гуманитарным наукам, особенно философии. Обращается внимание на необходимость возрождения Института философских исследований под эгидой Академии наук Узбекистана. Самое главное, теоретически и практически обосновано, что

современные программы социально-гуманитарных наук и современная учебная литература не отвечают решениям проблем, возникающих в образовательном процессе. В то время, когда закладываются основы третьего ренессанса нового Узбекистана в социально-гуманитарных науках, в частности философии, выдвигается идея создания нового поколения учебной литературы. Изучено, как в творчестве среднеазиатских мыслителей акцентируется внимание на матери, отце, учителе, учителе, государственном воспитании в семье. Его значение для сегодняшнего дня будет объяснено. Девальвация (девальвация) в процессе духовно-нравственного и просветительского воспитания сопоставляется с цифровыми отчетами. Делается вывод о том, что статус и практика данного специалиста является научно обоснованным показателем направлений образования.

Ключевые слова: трансформационный процесс, патриотизм, предприимчивость, сила воли, идейный иммунитет, доброта, ответственность, толерантность, правовая культура, инновационное мышление, трудолюбие, индикатор, идеальный человек, карьера, плата за приданое, брачный контракт.

КИРИШ

Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегиясида жамиятда соглом дунёкарашни шакллантириш ва бунёдкорликни умуммиллий харакатга айлантириш устувор вазифалардан бири сифатида кайд этилган. Бунинг учун эса оила, таълим муассасаларининг барча бугинларида, махаллаларда маънавий тарбияга алохида эътибор бериш ва хозирги трансформацион жараёнлар билан уйгунликда маънавий тарбияни бахолашнинг илмий асосланган индикаторларини ишлаб чикиш хамда жорий этиш долзарб вазифа булиб турибди. Жамият тарихининг хамма даврларида маънавий тарбия масалаларига давлат ва унинг рахбарлари, олим ва мутафаккирлари эътибор бериб келганлигига ноёб тарихий хужжатлар ва асарлар гувохликлик бериб турибди. Айникса, шарк давлатларининг мусулмонлар дунёсида маънавий тарбия учун она, ота, муддарис, укитувчи, зиёлилар ва давлат узини доимо маъсул деб билган. Чунки, давлатнинг сиёсий-иктисодий ва маънавий фаровонлиги фукароларининг интеллектуал салохияти билан богликдир. Шунинг учун хам шаркда фозил жамият ва комил инсон хакидаги гоялар бежизга пайдо булмаган. Х,озир дунё давлатлари сиёсий-иктисодий ва маънавий хаётида жуда катта трансформацион жараёнлар бошланиб кетди. Иктисодиёт хамиша сиёсат ва

мафкурадан холи деб келган гарб давлат рахбарлари бугун идеологияга устунлик бермокда. Мулкчилик шаклларига ёки спортга, умуман халк хужалигининг барча тармокларига мафкуранинг таъсирини постиндустриал жамиятлар сиёсатидан куриб турибмиз.Дунё харитасида давлатлараро муносабатларнинг янги бир шакли вужудга келмокда. Бу жараёнлар маънавий тарбияга хам уз таъсирини утказмокда. Узбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев "Агар жамият хаётининг танаси иктисодиёт булса, унинг жони ва рухи маънавиятдир. Биз янги Узбекистонни барпо этишга карор килган эканмиз, иккита мустахкам устунга таянамиз. Биринчиси, бозор тамойилларига асосланган кучли иктисодиёт. Иккинчиси, аждодларимизнинг бой мероси ва миллий кадриятларга асосланган кучли маънавият"[1] деб айтган назарий фикрлари халкаро хаётда уз исботини топмокда.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОД

Абу Наср Форобийнинг "Фозил одамлар шахри", Алишер Навоийининг "Насойим ул-мухаббат", Абдулла Авлонийнинг "Туркий гулистон ёхуд ахлок" каби асарларида маънавий тарбия тамойиллари жамият тараккиёти учун накадар ахамиятли эканлиги бир-бир санаб утилган. Бу тамойиллар хозир хам уз ахамиятини йукотгани йук. Аксинча, бу асарлардаги маънавий тарбияга оид назарий хулосаларни чукуррок урганиб жамиятга содда ва халкчил килиб тушунтиршга эхтиёж сезилмокда. Абу Наср Форобийнинг шахарга хоким ёки имом буладиган шахснинг ун иккита фазилатдан биттаси шахснинг жисмоний соглом булиши айтилса, колган ун бирта фазилат эса маънавий тарбия билан боглик тамойиллар хакида фикрлар баён этилган. Абдулла Авлонийнинг "Тарбия бизлар учун ё хаёт-ё мамот, ё нажот -ё халокат, ё саодат ё-фалокат масаласудир"[2,13-14] хулосалари оилада она-ота учун хам, таълим муассасасида мударрис-укитувчи учун хам, давлат муассасида эса давлат хизматкорларининг кундалик дастурамалига айланишини хаёт такоза килмокда. Абу Наср Форобий, Алишер Навоий ва Абдулла Авлонийларнинг фалсафий фикрларига уйгун бир холатда мухтарам Президентимиз Ш.Мирзиёевнинг "Нажот мактабда, нажот тарбияда, нажот билимда"[3] деган янги фалсафий маънавий-ахлокий тарбия тамойили янги Узбекистонда учинчи ренессанс пойдевори яратилаётган даврда барча фукаро ва зиёлилар учун мотивация бермокда.

HATH^A^AP

K^THMOHH-ryMaHHTap $aHnap, xycycaH, ^anca^agaH 6eroHanamyB h^thmohh Ba MaurnHH TypMymga emnap xaeTura KaHgaH can6uH Tatcup yTKa3aeTraHnurHHH emnap TypMymuga Ba ^aMHATga pyH 6epraH gевaпbвaцнa ^apaeHnapuHH gaBnaT cTaTucTHKa KyMHTacu pa^aMnu xuco6oTnapH 6unaH KuecuH Taxnunura эtтн6opннгнзнн KapamoKHHMaH.

Ty3unraH HHKoxgap COHH (^aMu) (Y36eKHCTOH)

T/p Xygyg 2017 HHH 2018 HHH 2019 HHH 2020 HHH 2021 HHH ^aMH

1. Y36eKHCTOH 306197 311379 310899 296751 305211 1530437

1-^agBan HHKOX gевaпbвaцнacн(кagpcнзпaннmн) HuKOxgaH a^panumnap coHH(®;aMH)

T/p Xygyg 2017 HHH 2018 HHH 2019 HHH 2020 HHH 2021 HHH ^aMH

1. Y36eKHCTOH 31929 32326 31389 28233 39349 163226

2-^agBan

Y36eKucTOHga 2017-2021 ftunnapga 6up MMMHOH 6em W3 yTTH3 MHHr TypT W3 yTTu3 erra MHHr Ha^ap emnapHHHr hhkox, Tyfinapu 6ynraH 6ynca, my ftunnapga HHKoxgaH a^panumnap COHH эca 6up W3 omMum yn MHHr HKKH W3 HurupMa OHTuTaHu Tammn KunMOKga. TypMym KypraH emnapHHHr 10,6 $ou3H cyg op^anu hhkoxuhh 6eKop KunraH.

^mhoat cogup этгaн эpкaк Ba aennap coHHHHHr ^mhoat Typnapu 6yftHHa

TaKcuMnaHumu

(2020 hhh)

/p ^HHOAT Typnapu 6yfiHHa TaKCHMnaHumu эpкaк aen

KacggaH ogaM yngupum 404 41

EagaHra KacggaH orup ^apoxaT eTKa3um 1139 86

ToBnaManunuK 156 44

HoMycra Terum Ba HOMycra 217 0

"Yangi O'zbekiston: barqaror ft VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 23

rivojlanishning ijtimoiy-falsafiy, q ISSN 2181-1784

iqtisodiy-siyosiy va huquqiy masalalari" SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

Terumra ypuHum

YFupnuK 4917 637

TanoHHunuK Ba SOCKUHHUHUK 685 43

OupuSrapnuK 5496 1109

Be3opunuK 1922 151

ruexBaHgnuK SunaH SOFHUK ^MHoaTnap 3151 110

0. HKTucoguH acocnapura Kapmu ^KHoaTnap 6464 1050

1. EomKa Typgaru ^RHoaTnap 18921 2503

xaMMacu 43472 5774

3-^agBan

roKopugaru ^agBarnapga KemupunraH HuKoxHuHr geвaпbвaцнacн (KagpcronaHumu) eKH ^aMuaTga эpкaк Ba aennap cogup этaeтгaн ^hho^t Typnapu TatnuM Myaccacanapuga Ba Mexpar ^aMoanapuga MatHaBHH-axnoKHH Ba Matpu^HH umnapHuHr xanu 3au$ экaнпнгнgaн ganonar SepuS TypuSgu. ^yHKu, TypMym KypaeTraH ernnap Maxp xaKu, hukox rnapraoMacu, TypMyrnga aen Ba эpкaккa ucnoM guHuga eKu ouna KogeKcuga KaHgaft Ba3u$anap KyftunraH gecaHrro xen Hapca SunMacnurura ryBox Synacro. OTa-oHanap $ap3aHgnapuHuHr yKumura Kupumu ynyH ftunnap MoSaHHuga peneTuTopnapra nyn TynaS TafieprapnuK Kypumura mapouT aparaS Sepagu, neKuH $ap3aHguHu TypMym Kypumra Tafiepnamra эtтнSopcнз Kapaftgu. fflyHuHr TatnuM Myaccacanapuga н^тнмoнн-ryMaHTuap ^aHnap yKyB agaSueTnapu Ba $aH gacTypnapuHu Ty3umga ^aMuaT TypMymuga By^ygra KenaeTraH raoSan MatHaBuH-axnoKufi Ba Matpu^ufi ®;apaeHnapra xaMga ogaMnap gyHeKapamuHu u^oSufi ToMoHra yзгapтнpнmгa, эxтнe®; TanaS KunaeTraH MaB3ynapHu KupuTum gon3apS SynuS TypuSgu.

MYXOKAMA

"Мatнaвнн-мatpн$нн umnap caMapagopnuruHu omupum Syfiuna KymuMna nopa-TagSupnap тyFpнcнga"[4] ru YsSeKucTOH PecnySnuKacu Пpeзнgeнтннннг Kapopuga KyfiunraH Ba3u$anap u^pocuHu TatMuHnam ynyH Ba3upnap MaxKaMacu

"Узлуксиз маънавий тарбия концепциясини тасдиклаш ва уни амалга ошириш чора-тадбирлари тугрисида"[5] карор кабул килган эди. Жамият барча сохаларида руй бераётган трансформацион жараёнлар туфайли янги Узбекистан жамиятида ёшларда ватанга садокат, тадбиркорлик, иродалилик, мафкуравий иммунитет, мехр-окибатлилик, маъсулиятлилик, толерантлик, хукукий маданият, инновацион фикрлаш ва мехнатсеварлик каби маънавий ахлокий фазилатларн ёшларда шакллантириш энг мухим вазифа этиб куйилди. Бу маънавий ахлокий фазилатларнинг илмий асосланган индикаторини ишлаб чикиш ижтимоий-гуманитар фан укитувчиларининг вазифаси булиб колмокда.Инсон тафаккури борликдаги нарса ва ходисаларнинг меъёрларини билиш учун жуда куп улчов индикаторларини кашф килган. Жумладан, огирликни билиш учун грамм, килограмм, тонна, узунликни улчаш учун эса миллиметр, сантиметр, метр, километр, олимларнинг рейтингини аниклаш учун хирш индекси, укувчи ва талабаларнинг билим даражасини аниклаш учун беш, юз балли ёки кредит-модуль бахолаш тизимларини кашф килди. Узлуксиз маънавий тарбия концепциясида куйилган унта маънавий ахлокий фазилатлар индикатори жамиятда борми ёки уни кашф килиш керакми? Бор булса ёки кашф этилса бу индикатор ток кучланишини улчайдиган индикаторлардан кайси жихати билан фаркланади деган савол пайдо булади. Юкорида келтирилган улчов бирликлари ёки индикаторлар хам инсоният тафаккури махсулидир.Лекин, инсон узининг маънавий-ахлокий фазилатларини улчайдиган индикаторни хали кашф килмади. Кашф килса, у кандай булади деган савол кейс-стадий булиб турибди. Бу илмий асосланган индикаторларни кашф килишнинг мураккаблиги шундаки, улар ёшларнинг ёш даврига нисбатан ёндошув асосида шакллантирилиши талаб этилмокда. Биринчи боскич оилаларда, икки давр асосида, яъни хомила даври ва иккинчи давр бу бола тугилганда то уч ёшгача булган даврдир. Иккинчи боскич мактабгача таълим уч-олти(етти) ёшгача булган даврдир.Учинчи боскич умумий урта таълим тизимида, икки даврда етти(олти)-ун ёш, бошлангич синф.Иккинчи давр эса ун бир-ун етти ёш, урта ва юкори синф даври. Туртинчи боскич ишлаб чикаришда фаолият курсатаётган ва банд булмаган ёшлар. Шунингдек, урта махсус касб хунар ва олий таълим муассасалари тизимида икки даврда, яъни урта махсус касб хунар ва олий таълим билан камраб олинмаган, шунингдек ишлаб чикаришда фаолият курсатаётган ва банд булмаган ёшлар ун етти-уттиз ёш, иккинчи давр урта махсус касб хунар ва олий таълим муассасаларининг талаба-ёшлари ун беш-йигирма турт ёш. Демак, бу жараён ота-она, тарбиячи, укитувчи,

профессор-укитувчи, зиёлилар ижтимоий катламининг кретив ва инновацион хамкорлигига эхтиёж сезмокда. Х,ар бир боскич ва давр учун узлуксиз маънавий тарбия концепциясида курсатилган йуналишлар буйича маънавий индикаторга оид адабиётлар тури яратилиши керак. Узлуксиз маънавий тарбия йуналишлари учун индикатор бу амалиёт ёки ота-она, тарбиячи, укитувчи, профессор-укитувчи, зиёлилар ижтимоий катламининг шахсий амали, фаолиятида ёшларга намуна буладиган феъл-атвори, одоби, хулки ва ахлокидир. Бу талабларни бундан юз йиллар илгари Абдулла Авлоний, Махмудхужа Бехбудий, Мунавваркори Абдурашидхоновларнинг асарларидан хам топишимиз мумкин. Абдулла Авлонийнинг "Туркий гулистон ёхуд ахлок" асарининг "Тарбиянинг замони" булимидаги шарк фалсафасининг хикматли фикрларини фалсафа дарсларида ёшларга атрофлича тушунтириш лозим. Умуман бугун фалсафа укув адабиёт турларини гарб фалсафасидан ажратиб олишга жамиятимизда эхтёж бор. Чунки, Узбекистонга келаётган хорижлик туристлар миллий менталитетимизга хос булган урф-одат (расм-русм), маросим, анъана, кадриятлар ёки шарк меъморий ёдгорликларини кураман деб келади. Куп каватли уйлар, кенг асфальт йуллар, синтетик гиламлар, замонавий либосларни томоша киламан деб келмайди. Шундай экан, узбек миллий фалсафаси укув адабиётлари турларида хам миллат фалсафаси уфри келиб туриши шарт. Гарб ёки рус адабиётларидан зурма-зураки таржима килиб олинган фалсафа ёки бошка ижтимоий-гуманитар фан адабиётлардан аста секинлик билан халос булиб бориш вакти келди. Фалсафа ва бошка ижтимоий-гумантар фанларга ислом динининг назарий манбаси булган Куръони карим, хадислар, шарк дунёси, хусусан Марказий Осиё мутафаккирлари асарларидаги хикматли фикрларни ёшларга тушунтириш хамда аудиториядан ташкари мустакил таълим шаклларида улардан тугри фойдаланиш учун тавсия этилган адабиётлар руйхатини кайта тафтишдан утказиш лозим. Кейинги йиллар да янги чоп этилаётган баъзи фалсафа ва ижтимоий-гуманитар адабиётларда узбек миллий фалсафасини яратишга уринишлар булаётганлигини кузатиш мумкин. Ижтимоий-гуманитар фанлар, хусусан фалсафа комил инсонни тарбиялашга хизмат килиши кераклиги хеч кимга сир эмас. Нима учун маънавий ахлокий етук ва комил инсонни тарбиялашга хизмат киладиган фанда аввало, нафс мартабалари тарбияси хакида гапириш мумкин эмас. Нафс мартабалари тарбия боскичларини дунёвий тахлил килиб берса ёшларда хам фанга кизикиш ортади. Энг мухими, ёшлар эртага хаётга тайёр булиб боради. Олий укув юртларида фалсафа фанига нисбатан дунёкараш хам ижобий томонга узгаради. Умумун,

ижтимоий-гуманитар фанлар дарсликлари ва фан дастурларидаги мавзуларни жамият эхтиёжидан келиб чикиб ва келажакни инобатга олиб кайта куриб чикиш лозим.Олий ва урта махсус таълим вазирлиги ва унинг тегишли булим маъсуллари бу соха буйича танлов ташкил килиб моддий-маънавий рагбатлантириш тизимини йулга куймаса укув адабиётлари яратишда ё монополия ё заиф, плагиат укув адабиёт турлари чоп этиш давом этаверади. Бу эса ёшларнинг ижтимоий-гуманитар фанлардан хусусан, фалсафадан бегоналашувига олиб келаверади.Бу муаммоларни хал килиш учун эса Узбекистон Фанлар Академияси тасарруфидаги Фалсафа илмий тадкикот институтини кайта тиклаш лозим булади.

ХУЛОСА

Дунёда ва одамлар турмушида руй бераётган трансформацион ходисалар турмушга ижобий ёки салбий таъсир килиши бу табиий жараёндир.Салбий омилларни пасайтиришнинг ягона йули ижтимоий-гуманитар фанларга, хусусан фалсафага эътиборни кучайтириш керак. Чунки, фалсафа бу дунёкараш, фалсафа эътикод, фалсафа оркали диний ва дунёвий турмуш тарзини тушунтириш мумкин. Бунинг учун эса аввало фалсафанинг янги дастурини, сунг эса дарслигини яратишга жамиятда эхтиёж сезилмокда. Фалсафадан дарс бераётган профессор-укитувчиларнинг фикри, сузи ва амали тингловчилар учун хикмат бериши лозим. Ижтимоий-гуманитар фанлар бошка табиий-техник ва аник фанлардан фарк килишини инобатга олиб кредит-модуль тизими буйича алохида бахолаш, мустакил иш ва топшириклар шакли буйича низом хам кабул килиш вакти келди.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш."Жамият хаётининг танаси иктисодиёт булса,унинг жони ва рухи маънавиятдир".Маънавий-маърифий ишлар тизимини тубдан такомиллаштириш, бу борада давлат ва жамоат ташкилотларининг хамкорлигини кучайтириш масалалари буйиа видеоселектор йигилишидаги маърузаси. 2021 йил 19 январь. http://uza.uz/posts/235451

2. Абдулла Авлоний Туркий гулистон ёхуд ахлок. Тошкент "Укитувчи" 1992.13-14 сахифа,бет 62.

3. Мирзиёев Ш Таълим-тарбия сифатини ошириш, мактаблар фаолиятини такомиллаштириш масалалари буйича видеоселектор йигилишдаги маърузаси. 2022 йил 19 январь. http://uza.uz/posts/33187

4. MatHaBHH-MatpH^HH umnap caMapagopnuruHu omupum Syfiuna KymuMna nopa-Tagôupnap Tyrpucuga Y3ÔeKHCTOH PecnyônuKacu npe3HgeHTHHHHr Kapopu. 2019 fiun 3 Man. ^OHyH xy^^araapu MatnyMoraapu Munnufi 6a3acu, 04.05.2019 fi., 07/19/4307/3079-COH;

5. Y3nyKCH3 MatHaBHH Tapôua кoнцепцнaсннн TacguK^am Ba yHH aManra omupum nopa-TagSupnapu Tyrpucuga Ba3upnap MaxKaMacuHHHr Kapopu. 2019 fiun 31 geKaôpt. ^OHyH xy^^araapu MatnyMoraapu Munnufi 6a3acu, 03.01.2020 fi., 09/20/1059/4265-coH, 19.06.2020 fi., 09/20/391/0777-coH

6. MycTa^aeB, Y. Y. (2021). Y^HH^H PEHECCAHC nOH^EBOPH mAKH-AHAÊTrAH ^ABP^A OAHCAOHH OAHHAPHH Y^HTHmHH HCTOX ^HHHm ^HrH Y3EEKHCTOH 3^THÊ^H. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(Special Issue 2), 99-108.

7. Mustafayev, U. U. (2021). YANGI O 'ZBEKISTON: QADRIYATLAR VA FALSAFIY FANLARNING DOLZARB MUAMMOLARI BO 'YICHA AYRIM MULOHAZALAR. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(10), 568-577.

8. Mustafayev, U. U. (2021). TA'LIM BOZORI VA INTELLEKTUAL SOTSIAL "TOVAR" SIFATI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(8), 218-226.

9. Mustafayev, U. U., Mustafayeva, S. U., & Haydarov, O. E. (2022). TURMUSHDAGI ISLOM: NAMOYON BO 'LISHI VA MOHIYATI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(1), 914-921.

10. Saidov, S. (2022). TARIXIY MANBALARDA KELTIRILGAN IBN AL-MUQAFFA BORASIDAGI MA'LUMOTLAR TAHLILI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(2), 525-528.

11. Mustafayev, U. U. (2022). SOG 'LOM E'TIQOD KOMILLIK NISHONASI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(2), 529-536.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.