Научная статья на тему 'ТАЪЛИМ ТИЗИМИДА ИЖТИМОИЙ-ГУМАНИТАР ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШ ЗАРУРИЯТИ ВА АҲМИЯТИ'

ТАЪЛИМ ТИЗИМИДА ИЖТИМОИЙ-ГУМАНИТАР ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШ ЗАРУРИЯТИ ВА АҲМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
549
82
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
маънавият / маънавиятсизлик / ижтимоий-гуманитар фанлар / фанларни ўқитиш зарурияти / жамият / таълим / тарбия / олий таълим / маълумотлилик / фанларни ўқитиш зарурияти / ҳуқуқ / демократия. / spirituality / immorality / social sciences / the need for teaching sciences / society / education / upbringing / higher education / enlightenment / the need for teaching sciences / law / democracy.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Тоғаев, Шавкат Хуррамович

Мақола таълим тизимида фалсафий ва ижтимоий-гуманитар фанларни ўқитиш самарадорлигини оширишнинг илмий-услубий масалаларини таҳлил қилишга бағишланган. Унда бугунги инсоният ҳаётида кечаётган мураккаб, зиддиятли ижтимоий-иқтисодий ўзгаришлар, турли даража ва кўламларда намоён бўлаётган муаммо ва иллатлар замонавий жамиятларда юз бераётган маънавиятсизлик, уни бартараф этишда муҳим ўрин тутувчи фалсафий ва ижтимоий-гуманитар фанларни етарлича ўқитилмаётгани туфайли келиб чиқаётгани асосланган. Бу борада Ўзбекистонда амалга оширилаётган назарий ва амалий ишлар, уларга оид сиёсий-ҳуқуқий ҳужжатлар ва илмий манбалар таҳлил қилиниб, мамлакат олий таълим тизимида мазкур фанларни ўқитиш зарурияти ва аҳамияти кўрсатиб берилган. Айни пайтда мақолада қўйилган муаммолар таҳлилидан келиб чиқиб, Ўзбекистонда ижтимоий-гуманитар соҳа учун малакали кадрлар тайёрлашга доир хулоса ва таклифлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE NEED AND IMPORTANCE OF TEACHING SOCIAL AND HUMANITIES IN THE EDUCATION SYSTEM

The article is devoted to the analysis of scientific and methodological issues of increasing the efficiency of teaching philosophical and social sciences in the education system. It is based on the complex, contradictory socio-economic changes taking place in the life of a modern person, problems and vices of various levels and scale, due to the lack of spirituality of modern societies, insufficient teaching of philosophical and social sciences, which play an important role in overcoming it. In this regard, the theoretical and practical work carried out in Uzbekistan, their political and legal documents and scientific sources are analyzed, and the necessity and importance of teaching these subjects in the country's higher education system is shown. At present, based on the analysis of the problems posed in the article, conclusions and recommendations have been made on the training of qualified personnel for the social and humanitarian sphere in Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «ТАЪЛИМ ТИЗИМИДА ИЖТИМОИЙ-ГУМАНИТАР ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШ ЗАРУРИЯТИ ВА АҲМИЯТИ»

ТАЪЛИМ ТИЗИМИДА ИЖТИМОИЙ-ГУМАНИТАР ФАНЛАРНИ УЦИТИШ ЗАРУРИЯТИ ВА А^МИЯТИ

с1 https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-96-104

ТоFаев Шавкат Хуррамович

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти "Миллий гоя, маънавият асослари ва хукук таълими" кафедраси мудири ф.ф.н., доцент.

АННОТАЦИЯ

Мацола таълим тизимида фалсафий ва ижтимоий-гуманитар фанларни уцитиш самарадорлигини оширишнинг илмий-услубий масалаларини таулил цилишга багишланган. Унда бугунги инсоният уаётида кечаётган мураккаб, зиддиятли ижтимоий-ицтисодий узгаришлар, турли даража ва куламларда намоён булаётган муаммо ва иллатлар замонавий жамиятларда юз бераётган маънавиятсизлик, уни бартараф этишда мууим урин тутувчи фалсафий ва ижтимоий-гуманитар фанларни етарлича уцитилмаётгани туфайли келиб чицаётгани асосланган. Бу борада Узбекистонда амалга оширилаётган назарий ва амалий ишлар, уларга оид сиёсий-ууцуций уужжатлар ва илмий манбалар таулил цилиниб, мамлакат олий таълим тизимида мазкур фанларни уцитиш зарурияти ва ауамияти курсатиб берилган. Айни пайтда мацолада цуйилган муаммолар таулилидан келиб чициб, Узбекистонда ижтимоий-гуманитар соуа учун малакали кадрлар тайёрлашга доир хулоса ва таклифлар берилган.

Калит сузлар: маънавият, маънавиятсизлик, ижтимоий-гуманитар фанлар, фанларни уцитиш зарурияти, жамият, таълим, тарбия, олий таълим, маълумотлилик, фанларни уцитиш зарурияти, ууцуц, демократия.

АННОТАЦИЯ

Статья посвящена анализу научно-методических вопросов повышения эффективности преподавания философских и общественных наук в системе образования. В его основе сложные, противоречивые социально-экономические изменения, происходящие в жизни современного человека, проблемы и пороки разного уровня и масштаба, обусловленные бездуховностью современных обществ, недостаточной преподаваемостью философских и общественных наук, играющих важную роль в его преодолении. В связи с этим анализируются теоретические и практические работы, проводимые в Узбекистане, их

политико-правовые документы и научные источники, а также показывается необходимость и важность преподавания этих предметов в системе высшего образования страны. В настоящее время на основе анализа поставленных в статье проблем сделаны выводы и рекомендации по подготовке квалифицированных кадров для социально-гуманитарной сферы в Узбекистане.

Ключевые слова: духовность, безнравственность, общественные науки, необходимость преподавания наук, общество, образование, воспитание, высшее образование, просвещение, необходимость преподавания наук, право, демократия.

ABSTRACT

The article is devoted to the analysis of scientific and methodological issues of increasing the efficiency of teaching philosophical and social sciences in the education system. It is based on the complex, contradictory socio-economic changes taking place in the life of a modern person, problems and vices of various levels and scale, due to the lack of spirituality of modern societies, insufficient teaching of philosophical and social sciences, which play an important role in overcoming it. In this regard, the theoretical and practical work carried out in Uzbekistan, their political and legal documents and scientific sources are analyzed, and the necessity and importance of teaching these subjects in the country's higher education system is shown. At present, based on the analysis of the problems posed in the article, conclusions and recommendations have been made on the training of qualified personnel for the social and humanitarian sphere in Uzbekistan.

Keywords: spirituality, immorality, social sciences, the need for teaching sciences, society, education, upbringing, higher education, enlightenment, the need for teaching sciences, law, democracy.

КИРИШ

Инсоният тарихий тараккиётининг хозирги боскичида дунё халклари хаётида маънавиятга, уни илмий асосларда ривожлантиришга эхтиёжлар ортиб бормокда. Буни бугунги глобал муаммолар тизимида маънавий инкирозларнинг чукурлашаётгани ва бу жараённинг олдини олишга каратилган демократик интилишларда, дунёдаги хар бир халк ва мамлакат тараккиётида маънавият ва мафкуранинг гоят мухим, баъзан эса хал килувчи рол уйнаётганида яккол куриш мумкин. Шундан келиб чикиб, Узбекистонда жамият тараккиётининг асоси - маънавият, деб эътироф этилгани ва мустакиллик йиллари бу борадаги ишлар давлат сиёсатининг устувор йуналишига айлангани бежиз эмас. Бирок бунга хамиша ва хар жойда етарлича эътибор берилаяпти, деб булмайди.

97

Узбекистон Республикасининг биринчи президенти И.А.Каримов таъкидлаганидек: "Авваламбор, хозирги вактда маънавият масаласи накадар уткир ва хал килувчи масалага айланиб бораётганини аксарият купчилигимиз хали хам чукур тушуниб етганимиз йук"[1, 12].

Дархакикат, каердаки маънавият, унинг инсон ва жамият хаётидаги урни етарлича тушунилмаса, уни ривожлантиришда асосий урин тутувчи ижтимоий-гуманитар фанларни укитишга жиддий эътибор берилмаса, уша ерда муаммолар камайиш урнига купайиши мумкин. Хусусан, хозирги даврда дунёдаги куплаб халклар хаётида, жумладан, Узбекистонда хам намоён булаётган муаммо ва иллатларнинг аксарияти айнан маънавиятсизлик, маънавият масалаларига етарлича эътибор бермаслик, бу борада мухим урин тутувчи фалсафий ва ижтимоий-гуманитар фанларни етарлича укитмаслик туфайли келиб чикмокда. Шунга кура, айтиш мумкинки, бугунги инсоният ижтимоий хаётидаги барча боскич, соха, йуналиш, даража ва куламда намоён булаётган турли муаммоларни хал этилиши айни шу сохадаги ишлар самарадорлигига богликдир.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Шу нуктаи назардан, кейинги йилларда Узбекистонда таълим-тарбия тизими тубдан ислох килиниб, унда маънавий тарбия масалалаларига жиддий эътибор каратилаётгани, хусусан бу борада Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 3 майдаги Маънавий-маърифий ишлар самарадорлигини ошириш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги П^-4307-сонли, 2021 йил 26 мартдаги "Маънавий-маърифий ишлар тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги П^-5040-сонли карорлари, Вазирлар махкамаси томонидан 2019 йил 31 декабрда тасдикланган "Узлуксиз маънавий тарбия концепциясини тасдиклаш ва уни амалга ошириш чора-тадбирлари тугрисида"ги 1059-сонли, 2021 йил 3 июндаги "Республика маънавият ва маърифат маркази хузуридаги ижтимоий-маънавий тадкикотлар институти фаолиятини ташкил этиш тугрисида"ги 340-сонли карорлари, айни пайтда, давлатимиз рахбарининг халк таълими тизимини ривожлантириш масалаларига багишлаб 2019 йил 23 августда, 2020 йил 30 октябрда, 2021 йил 19 январда, 2022 йил 28 январь хамда 5 апрель кунлари утказилган видеоселектор йигилишларидаги маърузаларида, шунингдек 2017 йил 14 мартдаги "Урта махсус, касб-хунар таълими муассасалари фаолиятини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги, 2017 йил 20 апрелдаги "Олий таълим тизимини янада ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида"ги,

98

2017 йил 22 майдаги "Олий укув юртидан кейинги таълим тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги, 2017 йил 8 августдаги "Узбекистан Республикаси Халк таълими вазирлиги фаолиятини такомиллаштириш тугрисида"ги, 2017 йил 30 сентябрдаги "Узбекистан Республикаси мактабгача таълим вазирлигини ташкил этиш тугрисида"ги Президент Кдрорлари хамда 2020 ва 2021 йилга Олий Мажлисга Мурожаатномалари ва "Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегияси" буйича катор чикишларида курсатилган вазифалар юртимизда маънавий-маърифий ва таълим-тарбия сохаларидаги ишларни ривожлантиришда гоят мухим ахамият касб этмокда.

Мазкур хужжатлар таълим-тарбия тизимидаги ишларни замонавий талабларга мувофик ташкил ташкил этиб, ёшларимизни миллий истиклол гоялари рухида хар жихатдан баркамол килиб тарбиялаш ва умуман, халкимиз маънавиятини юксалтириш, юртимизда хукукий демократик давлат ва эркин фукаролик жамияти барпо этишга хизмат килиб келмокда. Айни пайтда, эришилган ютукларни мустахкамлаб, жамиятимизда ижтимоий-гуманитар фанларни укитиш самарадорлигини янада ошириш, хусусан, бунда замонавий талабларга жавоб берадиган юкори малакали мутахассис-кадрлар тайёрлаш куламини кенгайтириш долзарб вазифалардандир.

Кейинги йилларда Узбекистонда маънавиятни, уни ривожлантиришда мухим урин тутувчи ижтимоий гуманитар фанларни укитишнинг назарий ва амалий масалаларига доир муайян ишлар амалга оширилмокда. Бу уринда Тошкент давлат иктисодиёт университети профессори, фалсафа фанлари доктори Исмоил Саифназаровнинг "Ижтимоий-гуманитар фанларни укитишни нега кучайтиришимиз керак?"[2], Файласуф, социолог ва антрополог Валерий Ханнинг "Бизга Эйнштейнлар керакми?" [3], Элдор Асановнинг "Гуманитар фанлардан нима наф?"[4, 24-31] номли тадкикотлари ва бошка катор ишларда эътиборга молик асосли фикр ва таклиф-тавсиялар илгари сурилган. Хусусан, уларда таълим тизимида фалсафа ва ижтимоий-гуманитар фанларни укитишнинг ижтимоий-функционал мохияти, бу борадаги долзарб муаммо ва вазифалар хамда тажрибалар атрофлича тахлил килинган. Айни пайтда, мавжуд ишларда бугунги таълим тизимида фалсафий ва ижтимоий-гуманитар фанларни укитишнинг инсон ва жамият хаёти ва тараккиёти талаб-эхтиёжларидан келиб чикувчи туб ижтимоий-фалсафий асослари, хусусан уларни тизимли укитишнинг "объектив" зарурияти ва ахамиятини белгиловчи хаётий омиллар етарлича ёритилмаган.

Шунга кура, кейинги вактларда Республикамиз таълим-тарбия тизимидаги мутасадди муассаса-ташкилотлар ва улардаги мутахассис-олимлар томонидан бу борадаги ишларни тараккиётимиз талабларига мувофик янада ривожлантиришга каратилган фаол харакатлар олиб борилаётгани гоят ибратлидир. Зеро, Президентимиз Ш.Мирзиёев таъкидлаганидек, "Бизда узок йиллар давомида ижтимоий фанларга нисбатан бир томонлама технократик ёндашув, бу борадаги масалаларга ажабтовур бир угай караш шаклланиб колган.

Айни пайтда, афсус билан кайд этиш мумкинки, халигача узлуксиз таълим боскичларида, айникса олий таълим тизимида ижтимоий фанларни канча хажмда ва кандай йуналишларда, кай бир шаклда ва кандай мазмунда укитиш ва ургатиш буйича яхлит концепция йук.

Афсуски, айрим калтабин мулозимларнинг Ижтимоий фанлардан фойда йук" кабилидаги ножуя карашлари окибатида ушбу фанларнинг салмоги ва сифатини тушириб юборишга йул куйилди"[5, 231-232].

НАТИЖАЛАР

Инсон ва жамият хаётида ижтимоий-гуманитар фанларнинг урни, уларни таълим тизимида укитишнинг назарий ва услубий масалалари барча даврларда дунё олимларининг эътиборида булиб, бу борада узига хос илмий караш, назария ва таълимотлар яратилган. Уларни атрофлича урганиш натижаси сифатида айтиш мумкинки, туб ижтимоий-фалсафий мохиятига кура таълим-тарбия институционал тизими фаолиятининг стратегик максади - факатгина у ёки бу соха учун мутахассис-кадрлар тайёрлаш эмас, балки кенг маънода, инсонни тарбиялаш, яъни жамият аъзоларида ижтимоий хаёт ва тараккиёт талабларига мос биоижтимоий хосса-хусусиятларни шакллантириш, уларда чин инсоний хислат ва фазилатларни камол топтиришдир. Шунга кура таълим-тарбия тизимидаги асосий масала факат математик, физик, химик ёки инжинер, врач, укитувчи каби турли сохалар буйича мутахассис-кадр етиштириш булиб колмаслиги керак, булар иккинчи ёки ундан кейин турадиган масала. Бу уринда касб-хунар ёки ихтисосликка оид билим, малака, куникма ва маълумотлар эмас, инсоний фазилатлар биринчи уринда туради. Негаки, жамият учун, ижтимоий хаёт ва тараккиёт учун аввал у ёки бу касб-хунар ёки алохида бир ихтисосликка оид билим, малака ва куникма эмас, чин инсоний хислат ва фазилатлар мухимрок. Яъни одамзод инжинер, врач ёки агроном булишдан олдин албатта инсон булиш керак. Чунки инжинер, врач ёки агрономдан инсон эмас, балки инсондан инжинер, врач ёки аграном чикариш мумкин. Шунга кура, таълим-тарбия жараёнида укувчи-талабаларга аввало инсон ва жамият хакидаги

100

6uHHMHap 6epHHHmu, yHapra aHa my 6uHHMHapHH 6epyBHH HimuMOHH-ryMaHHTap $aHHap aH6arra yKHTHHHmu 3apyp.

AHHH naHTga yMyMaH "MatHyMOT" eKH "OHHH MatHyMOT" TymyHHaHapHHHHr TH3HMHH-CTpyKTypaBHH TapKu6u TaxHHH KHHHHraHga xaM yHapHHHr Ty6 ^anca^HH-OHTonoruK Ma3MyHHga aHHaH Hm'HMOHH-ryMaHHTap 6uHHMHap acocHH ypHH TyTHmH MatnyM 6yHagu. ByHga OgaMHapHHHr MatHyMOTHHHHK gapa^acu, xycycaH ohhh MatHyMOTHHHHK Ma3MyHH Ba MaKOMH aHHaH yHapgaru Hm'HMOHH-ryMaHHTap 6uHHMHap 6uHaH 6eHrHHaHagu. ffly HyKTau Ha3apgaH arap ohhh TatHHM TH3HMHga H^THMOHH-ryMaHHTap ^aHHap yKHTHHMaca, yHga ohhh TatHHMga MatHO KOHMaHgu, $a^aT MyTaxaccHcnHKKa Oug Kac6uH 6uHHMHapHH y3HamTHpraH 6uTHpyBHH KagpHap ohhh MatHyMOTHH эмac, myHHaKH MyTaxaccuc - TerumHH Kac6-xyHapHH эraннaraн Kumu 6ynu6 KOHagu. ByHgaH MyTaxaccucHHK eKH Kac6HH эca ^a^ar Maxcyc ohhh yKyB ropTHga yKu6 эмac, TerumHH cOxagaru 6upOp KOHHe®: eKH umna6 HH^apum O6teKTHga, y epgaru Ta^pu6aHH MyraxaccucHapra mOrupg Tymu6, aMaHHH umHapga ^aTHamu6 xaM eTapHHHa ypraHH6-y3namTHpum MyMKHH.

H^thmohh xaeTga MatHyMOTHHHHK MaKOMHHH xaMga TatHHM-Tap6ua TH3HMHga HmuMOHH-ryMaHHTap 6uHHMHapHHHr 3apypuaTHHH 6eHrHHOBHH aHa 6up MyXHM XOHaT myKH, TatHHM TH3HMHHHHr MyaHaH 6ockhhhhh, xycycaH OHHH y^yB ropTHgaru MaB^yg TatHHM HyHaHHmHHH 6uTupraH MyTaxaccuc-Kagpnap ^aMHaT xaeTHHHHr TypHH cOxanapugaru TerumHH HaBO3HMHapga, ^yMHagaH 6Om^apyB

naBO3HMnapuga pax6apnHK ^aOHuaTHHH ohh6 6Opumu MyMKHH. X,ap KaHgaH Myaccaca-TamKHHOTgaru y^HMumnu pax6ap y3 ^aOHHaTHga ohhh yKyB ropTHgaru HXTHcOcnurura Oug y3HamTHpraH 6hhhm, MaHaKa, KyHHKMaHapgaH Tam^apu umga Ba xaeTga xap xhh OgaMHap 6unaH MyHOKOTga 6yHu6, amam Ba umHamra TerumHH xaeTHH 6uHHMHapgaH ^OfigaHHmura Tyrpu KeHagu. Pax6apHHK ^aOHHaTHHHHr npegMeTHga KOHKpeT MyTaxaccucHHKra Oug Hapcanap эмac, aHHaH OgaMHap, ynapHHHr xaeTH, ^aOHuaTH Ba yHap 6uHaH MyHOca6aTHap Macanacu acOcufi ypHH TyTagu Ba 6y ^apaeHga y an6aTTa hhcoh Ba ^aMHaTra gOup 6hhhm, MaHaKa Ba KyHHKManapgaH ^OftganaHagu. MacaHaH, 3aBOg eKH $a6pHKa pax6apu y epgaru ycKyHaHap 6uHaH эмac, KynpOK aHa my ycKyHaHapHH umHaryBHH eKH 6Om^apyBHH OgaM(Kagp)Hap 6uHaH umHaHgu. Pax6ap umga Ba yMyMaH h^thmohh xaeTga MyBa^^a^uaTra эpнmнmн ynyH KynpOK aHa my OgaMHap, yHapHHHr xaeTH Ba ^aOHHaTHra gOup KOHKpeT hhmhh 6uHHMHapHH y3HamTHpraH 6yHHmu mapT. By 6uHHMHap ^a^aT H^THMOufi-ryMaHHTap ^aHHap Op^aHH 6epuHagu Ba yHap KaHHaHHK Kyn yKH6-y3HamTHpHHca pax6ap ^aOHHaTH my gapa^aga caMapaHH 6yHHmu MyMKHH. fflyHHHr ynyH xaM yMyMaH TatHHM TH3HMHHHHr 6apna

боскичларида, хусусан олий таълим тизимидаги барча таълим йуналишларида ижтимоий-гуманитар фанлар умумий укув соатларининг камида 30 фоизи микдорида мажбурий фанлар сифатида укитилиши, тайёрланаётган мутахассис-кадрлар инсон ва жамият хакида олий маълумот макомига мос хакконий билимларни узлаштириши зарур. Ушбу билимлар канчалик куп булса, улар шу даражада самарали фаолият олиб бора олади.

МУХОКАМА

Узбек тилида "Олий" сузи - энг юкори, юксак деган маънони билдиради. У ижтимоий хаётдаги энг баланд мавкеи ва мартабага нисбатан кулланилади. Шунга кура, олий маълумот деганда, инсон томонидан узлаштирилиши мумкин булган энг юкори, юксак даражадаги билим, маълумот назарда тутилса, олий маълумотлилик деганда, ана шу маълумотга эга кишилар тушунилади ва улар замонавий жамиятларда тегишли хужжатлар билан тасдикланади. Олий маълумот олий таълим муассасаларида берилади. Таълимни олий таълим сифатидаги макоми олий укув юртларида тегишли илмий билимларни хар томонлама чукур ва юкори даражада укитилиши, хусусан уларда ижтимоий-гуманитар фанларни етарлича тизимли узлаштирилиши билан белгиланади.

Шу нуктаи назардан, 2001 йилдан бошлаб Республикамиздаги катор олий укув юртларида фаолият юритиб келаётган "Миллий гоя, маънавият асослари ва хукук таълими" йуналишида амалга оширилаётган назарий ва амалий ишларни тизимли ривожлантириш, бунда мазкур соха буйича мутахассис-кадрлар тайёрлаш самарадорлигини янада ошириш билан боглик муаммо-масалаларни чукур тахлил килиш ва тегишли таклиф-тавсиялар ишлаб чикиш мухим ахамиятга эга булиб, куйида айни шу хусусда баъзи мулохазаларни баён киламиз.

Мамлакатимизда амалга оширилаётган маънавий-маърифий ишларда тупланган тажрибалар тахлилидан келиб чикиб, айтиш мумкинки, Республикамиз олий таълим тизимида миллий гоя, маънавият ва хукук таълими буйича уз вактида йулга куйилган ташкилий-услубий ишлар мустакил тараккиётимиз талабларига мувофик булиб, улар бу борадаги фаолиятимизни янги боскичларда ривожлантириш ва келгуси вазифаларни аник белгилаш учун мустахкам пойдевор булиб хизмат килади.

ХУЛОСА

Айни пайтда бугунги кунда дунёдаги хар бир халк ва мамлакат хаётида ижтимоий-гуманитар билимларнинг, шу жумладан миллий гоя, маънавият ва

Ma^KypaHHHr axaMHaTH opra6 6opaeTraHH, Ma3Kyp coxa ynyH WKopu ManaKanu MyTaxaccuc-Kagpnap Tafiepnamra anoxuga эtтн6op KaparumHH TaKo3o Kunagu. fflyHra Kypa:

1. X,o3Hpru naHTga 6yTyH gyHega, ^yMnagaH 6u3garu MatHaBHH-Ma^KypaBHH Macananap 6yftHHa hhmhh TagKHKoT umnapuHH KynaftTHpHmra pean эxтнe^пap MaB^yg. ffly 6ohc 6y 6opagaru umnapHH aHaga puBo^naHTHpum, xycycaH Y36eKHCTOHga ^aonuaT KypcaTaeTraH Pecny6nHKa MatHaBHaT Ba Matpu^ar KeHramu xy3ypugaru H^THMOUH-MatHaBUH TagKHKoraap HHCTUTyTH, 09.00.07-MatHaBuaT TapHXH Ba Ha3apuacH, 09.00.05-Mh.mhh Foa TapFu6oTH TexHonoruanapu, 09.00.08-MatHaBHH Tap6Ha, 09.00.09-MatHaBHH ^apaeHnap Ba TexHonorHanap Ka6H HXTHcocnHKnapga aManra omupunaeTraH hhmhh TagKHKoTnapHH xap ^uxargaH KynafiTHpHm no3HM.

2. Pecny6nHKa TatnHM TH3HMHgarH 6apna 6ocH^napga, ^yMnagaH onufi TatnHM Myaccacanapugaru 6apna TatnHM fiyHanumu Ba MyTaxaccucnHKnapHga ^anca^HH Ba HmuMoufi-ryMaHHTap ^aHnapHH, ynapHH yKHTumra a^parnnagHraH gapc coaraapHHH KynafiTHpHm xaMga TatnHM cu^aruHH ornHpHrn, Ma3Kyp ^aHnap 6yfiHHa aHrH aBnog gapcnHK Ba yKyB Ky-MaHManapu apaTHmra ^uggufi эtтн6op KapaTHm no3HM. Ahhh naHTga ynapra oHg agaSueTnapHH Typnu Tunnapga Hamp этнm MaKcagra MyBo^HK.

3. MyTaxaccucnapHHHr KypcaramnapHHa, onufi yKyB ropraapu 6HTHpyBHHnapu umna6 HHKapumra 6opran, TatnHM ®:apaeHHga onraH Ha3apuH 6unHMnapHHH aManueTga Ky^^amga KHfiHanumMoKga. fflyHHHr ynyH ym6y fiyHanumgarH yKyB ^apaeHnapuga Tana6anapHHHr aManufi MamrynoTnapu xa^MHHH omupum, 6yHga Ma3Kyp TatnHM Typura YKyB pe^anapuga KynpoK BaKT a^param MaKcagra MyBo^HK.

4. MaMnaKaTHMH3ga ^anca^ufi Ba HmuMoufi-ryMaHHTap $aHnap, ^yMnagaH MunnHH roa, MatHaBHaT Ba Ma^Kypa Syfiuna ManaKanu MyTaxaccuc-Kagpnap Tafiepnam KynaMHHH KeHrafirapum, 6yHga Pecny6nHKaMH3 onufi yKyB wpTnapugaru "MunnHfi roa, MatHaBHaT acocnapu Ba xyKyK TatnHMH" 6aKanaBpuaT TatnHM fiyHanumH xaMga MarucTparypa MyTaxaccucnHKnapu ynyH Ka6yn KBoTanapuHH omupum, afiHH naHTga, Ma3Kyp TatnHM fiyHanumH 6a3acugarH MarucTpaTypa MyTaxaccucnHKnapuHH KynafiTHpHm, xycycaH, 6yHga "Munnufi FoaHHHr ^anca^ufi Macananapu" xaMga "XyKyK TatnHMH" (eKH 'TOpHcr-negaroruKa") MyTaxaccucnHKnapuHH onum MaKcagra MyBo^HK.

5. Ym6y TatnHM fiyHanumu 6uTHpyBHHnapHHHHr Kac6ufi ^aonuaT o6teKraapH goupacuHH KeHrafiTupum, 6yHga gaBnar TatnHM cTaHgapraapuga ynapHHHr Kac6ufi

фаолият объектлари факат таълим муассасаларидан иборат булиб колмай, жамиятдаги маънавий-маърифий соха, йуналиш ва ташкилотлар (масалан, махаллалар, махаллий хокимият органлари, ижтимоий-сиёсий ташкилотлар ва ш.к.) хам яккол курсатилиши максадга мувофик.

REFERENCES

1. Каримов И.А. Энг асосий мезон - хаёт хакикатини акс эттириш. -Т.: "Узбекистон", 2009. -Б. 12. (Karimov I.A. The main criterion is to reflect the reality of life. -T .: "Uzbekistan", 2009. -B. 12.)

2. Саифназаров И. "Ижтимоий-гуманитар фанларни укитишни нега кучайтиришимиз керак?" adolat.uz/news/izhtimoij-gumanitar-fanlarni-oqitishni-nega-kuchajtirishimiz-kera 29.10.2021 10:10:29. (Saifnazarov I. "Why should we strengthen the teaching of social sciences and humanities?)

3. Валерий Хан. "Бизга Эйнштейнлар керакми?" https://www.gazeta.uz/uz/2020/09/16/optimization/# ! (Valery Khan. "Do we need Einsteins?")

4. Асанов Э. "Гуманитар фанлардан нима наф?" // "Тафаккур" журнали. -Тошкент: 2021 йил. - №4. - Б. 24-31. (Asanov E. "What's the use of the humanities?" // "Tafakkur" magazine. - Tashkent: 2021. - №4. - B. 24-31.)

5. Мирзиёев Ш. Янги Узбекистон стратегияси. - Тошкент: "Узбекистон", 2021. - Б. 231-232. (Mirziyoev Sh. New Uzbekistan strategy. - Tashkent: "Uzbekistan", 2021. - B. 231-232.)

6. Kandov, B. M. (2022). Current Issues of Harmony of Human and National Values In the Formation of Civil Station of the Youth of New Uzbekistan. Journal of Ethics and Diversity in International Communication, 1(8), 30-33.

7. Aktamovich, I. R., & Mirzayevich, K. B. (2021). The Role of Education and Upbringing in the Formation of a Harmonious Personality in the Process of Globalization. Journal of Ethics and Diversity in International Communication, 1(6), 33-37.

8. Hurramovich, T. S. (2022). the Role of Education and Upbringing in the Spiritual Education of Youth in the Renewed Uzbekistan. Journal of Ethics and Diversity in International Communication, 1(8), 38-42.

9. Umarjonov, S.S. (2021). Ijtimoiy - gumanitar fanlarni o'qitishda Fahriddin Roziyning ontologik qarashlarining o'rni va ahamiyat. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(9), 1029-1038.

104

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.