Научная статья на тему 'ҶОЙГОҲИ ИЛМИ НУҶУМ ДАР ОСОРИ ИБНИ СИНО'

ҶОЙГОҲИ ИЛМИ НУҶУМ ДАР ОСОРИ ИБНИ СИНО Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
197
38
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
наука / классификация наук / астрономия / Вселенная / космогония / космология / списка звезд / небесные созвездия / календарь / инструменты наблюдения / обсерватория и др. / science / classification of sciences / astronomy / Universe / cosmogony / cosmology / list of stars / celestial constellations / calendar / observation instruments / observatory

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Каримов Рахмиддин Сахоббиддинович

В этой статье автор сообщает о зарождении и развитии наук астрономии в исламской культуре. Отмечая, что до эпоха Аббасидов информация о положении звезд, их движениях и направлениях, а также их связи с другими явлениями Вселенной была доступним из астрономии. По положению звезд, с одной стороны, они предсказывали будущее страны, войну и мир, дождь и даже лечение болезней, с другой стороны, определяли время молитвы и совершения религиозных обрядов. В частности, говорится, что астрономические знания Индии и Древней Греции сыграли важную роль в формировании астронмические знания последующих эпох, но мусульмане не только полностью поддерживали идеи древних относительно понимания Вселенной, но и исправляли ошибки и выразили свои космологические и космогонческие идеи. Создание обсерватории, различных инструментов наблюдения для определения положения звезд и небесных тел, разработка календаря являлись их великих достижений в развитии этой науки. В то же время, по мнению автора, Ибн Сина был одним из самых известных представителей исламской культуры и сыграл весьомый вклад в развитии наук астрономии. Идеи древнегреческих философов, особенно Аристотеля, ценные идеи А.Беруни и А.Фароби оказалы неоценимую роль в формировании его астрономической мысли. Однако, в отличие от Фараби, включившего наук астрономии в отрасли педагогических наук, Ибн Сина считал наук астрономии основной отраслью теоретических наук. Эта классификация Ибн Сины соответствует классификации Аристотеля. В целом, большой вклад Ибн Сины в развитие наук астрономии заключался в выражении научных взглядов на составление списка звезд, наименование звезд, ежегодное внешнее движение Солнца через 12 созвездий и построение инструменты наблюдений и др.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PLACE OF ASTRONOMY IN THE WORKS OF IBN SINA

In this article, the author reports on the origin and development of the sciences of astronomy in Islamic culture. Noting that before the Abbasid era, information about the position of stars, their motions and directions, as well as their relationship with other phenomena of the Universe was available from astronomy. By the position of the stars, on the one hand, they predicted the future of the country, war and peace, rain and even the treatment of diseases, on the other hand, they determined the time of prayer and the performance of religious rites. In particular, it is said that the astronomical knowledge of India and Ancient Greece played an important role in the formation of the astronomical knowledge of subsequent eras, but Muslims not only fully supported the ideas of the ancients regarding the understanding of the Universe, but also corrected mistakes and expressed their cosmological and cosmogonic ideas. The creation of an observatory, various observation instruments for determining the position of stars and celestial bodies, the development of a calendar were their great achievements in the development of this science. At the same time, according to the author, Ibn Sina was one of the most famous representatives of Islamic culture and played a huge contribution to the development of the sciences of astronomy. The ideas of ancient Greek philosophers, especially Aristotle, the valuable ideas of A. Beruni and A. Farobi played an invaluable role in the formation of his astronomical thought. However, unlike Farabi, who included the sciences of astronomy in the branch of pedagogical sciences, Ibn Sina considered the sciences of astronomy to be the main branch of theoretical sciences. This classification of Ibn Sina corresponds to that of Aristotle. In general, Ibn Sina's great contribution to the development of the sciences of astronomy was to express scientific views on the compilation of a list of stars, the names of stars, the annual external movement of the Sun through 12 constellations and the construction of observation instruments, etc.

Текст научной работы на тему «ҶОЙГОҲИ ИЛМИ НУҶУМ ДАР ОСОРИ ИБНИ СИНО»

ЧЩГО^И ИЛМИ НУ^УМ ДАР ОСОРИ ИБНИ СИНО

Каримов Р. С

Данишгауи давлатии амузгарии Тацикистан ба нами САйни

Мycyлмoнoн шш aß acpи aббocй 6o илми нучум oшнoй нaдoштaнд. Он чй дap ин зaминa дoштaнд хамон танчим буд. Макуд as танчим нигapиcтaн бa ахволи кaвoкиб, хapaкaт вa ахкоми онхо, бapoи тaъйини xycyф во кycyф, иpтибaги aвзaъи кaвoкиб 6o ходже^ои oлaм ба хжоб мepaфт. Бapoи иттилоъ аз cmra егъд, вазъи oяндa во чангу cyn^ бopoнy caйиpи пaдидoй 6o oh ки дини иcлoм танчиму cигopaбиниpo манъ кapдa буд иcтифoдa бypдa мeшyд. Бo вучуди ин xaлифaхo ва waxcycaH a66oc^o ба oh таваччухи фapoвoн дoштaнд ва 6o муначчимон <^ap биcëpe аз ахволи cиëcй ва амалй, ки аз окибати oh бим

дoштaнд мaшвapaт мeкapдaнд ва аз онхо мexocтaнд тo дap халли фалак ва y^cyp^ora кaвoкиб нasap кунанд. Сипяе, 6ap oh минвол aмaл мeкapдaнд. Хдмчунин, бeмopихopo 6ap мукгазои холи фалак муолича мeкapдaнд ва шш аз пapдoxтaн 6a ^ap raape хатто гизои xypдан ва 6a дидopи дигapoн paфтaн 6a егъд (6axoc™T) ва нахш кавокиб мeнигapиcтaнд».[13, c.363]

Яъш, якe аз ca6a6^M acocиe, ки xyлaфopo 6a такквияти илми нучум водошт хамин буд. Иллати дигap анчоми фapoизи динй 6a хиаэб мepaфт. Аз нaзapи вaктшинacй, ки мycyлмoнoнpo 6a Taxc^n вoмeдoшт. Хoвapшинаc Нолину дap китаби xyд «Тaъpиxи нучуми k^nm)) мeгyяд: <<6ap x,ap мycyлмoнe вочиб буд, ки вакти нaмaзpo, ки 6a иктилафи макон ва замон Tar™p мeкapд бишнacaд. Мycyлмoн мeбoиcт, ки дap хангоми намаз py 6a чониби кибла кунад пac бояд чихати к;иблapo бишнacaд ва ин xyд acacëфтa 6ap халли мacъaлae аз мacaили илми хайат acr ва 6a мycаcаги кyppaвй №p6yr мeбoшaд низ чунин acn pya дошган ва pya кушодан дap мохи pa^^OR ки мycyлмoнoнpo 6a мухаеибОг фалакй бapмeaнreзoнaд ин ахкоми шapъй дap бopaи pyea муначчимони мycyлмoнpo 6ap он дoштaacт, ки дap бopaи мЕеаили дyшвop вобаста 6a paфияти халол ва ахволи шафк 6a чустучу бapxeзaнд ва 6a хамин чихат дap ин 6opa пeшгpЕфГхoe кapдaнд ва мухаеибаг ва paвишхoи тазЕС oвapдaнд, ки мини юнoниëн ва эpoниëни кадим гобика надото).^, c.285-286]

Мycyлмoнoн мЕълумаги нучумии xyдpo аз китабхои хaндacй ва иpфoнй дapëфт кapдaнд. Дap ахди Маъмун мyхимгapин китаби нучумй, аз чумла китаби «Синди Хинд>>-и 6yyp^ «Aл-шчЕCтй»-и Бaтлимyc ва Faйpa 6a apaбй тapчyмa шуданд. Уламои иаломй танхо 6a накли аcаpи гузаштагон нaпapдoxтaнд, балки xaтoхoи 0H0Hp0 низ иалох кapдaнд ва мЕтолиби 6raëpe 6ap он чи онхо oвapдa буданд aфsyдaнд. Мycyлмoнoн HaxycraH racoHe буданд, ки 6a тapщaи илмй тaвoниcгaнд тули як дapaчa ез xaти ниефи aHxoppo таъйин кунанд. Аввалин 6op ycyли pacм 6ap еатхи кypapo шинoxтaнд ва ба кyppaвй будани замин ва дaвpaги он ба гиpди мeхваpаш койил шуданд. Кycyф ва xaмидaгй будани майли фaлaк-aл-бypчpo ое6т каданд ва дap coлшyмopй низ кадамхои бyзypг бapдoштaнд. Инчуунин, бapoи анчоми ин мащхид pЕcaдxoнaхoи чaндe бино кapдaнд ва бapoи тapcиди кавокиб олаги дакки^ иxтиpaъ намуданд. Машхypтаpини ин олаги дакик ycгypлoб acr, ки ба еаъй ва диккати онон иcлoх шудЕЕет. Ва аз ин чо буд, ки илми фалак дap назди мycyлмoнoн ба cyparn илми иетикpoйй дapoмЕд ва хол он ки ккиболи нasapй буд.

Аз далслхо бapтapиaшoн дap ин илм як вожахои нучуми apaбй acr, ки дap Ееpхoи мгёна pивoч дошт ва и^у низ маъмул acr. Ин вожако^о муначчимони мycyлмoн ба комует нучуми Aspym вopид кpдaнд. Аз кабили: Albadran, Altaref, Caph, Arnab, Vega, Deneb ва FЕЙpa.

Абуабдуллохи Баттанй яте аз cитopaшинocoни мaшхypи Ееpхoи мина мeбoшaд. ypo Бaтлимycи apa6 гуянд. Батонй дap нучум нasapиëти мухимму таза oвapдЕЕет ва тахкикоти таза ва пypapзиш дap заминаи нучум ва чaбpy мyеaллЕеaг (гpигoнoмeтpия - як кими гeoмeтpия, ки дap бopaи тaнoеyби тapЕфхo ва кунчхои еeкyнчaхo бaхc мeкyнaд) анчом дода, ба pЕеaди кавокиб мaшхyp acr. Чунонки хeч кЕе аз хамафон ва мyocиpoни y дap тacхeхи pЕCЕди кавокиб бад-он поя, ки y pЕеидЕacт, нapЕеид ва дap Ееpхoи баъдй низ чунин кате наомад.

Ба маълумоти Фoxypи Хрно Баттанй хapaкaти нукгаи дyнбpo нжбат ба замин таъйин кapд ва андазаи ду эътидоли cифлй (roëhh) ва шунуй ва майли фалаки aл-бypчpo ниcбaт ба маъдали ал-нахо^ иcлoх намуд. Тули caли шaмcиpo ба диккат хиc0б кapд. Хамчунин y аз кЕcaнe acr, ки мав^и биcëpe аз нyчyмpo муайян намуд ва пopЕe аз хapaкaти мох ва caйëpaхopo тЕCх,eх ^д. Бо Бaтлимyc, ки авчи шaмcиpo coбиг мeдoниcт мyxoлифaт вapsид ва тобит кapд, ки авчи шамот тoбeи хapaкaти такдими эътидолин acr. Натича гиpифт, ки муодилаи замон ба кундй бо гузашти pysгopoн TEf™p мeпasиpaд».[13, c.365]

Aл-Хopasмй, А6уе6дуллох Мухаммад Котиб дap pиcaлaи xyд ^<МЕфaгeх-yл-yлyм^> оид ба тавcифи илми нучум пapдoxтЕ, мeнaвиcaнд, ки илми нyчyмpo ба apaбй ^<танчим^> ва ба юнонй «acIpoнoмия^> гуянд, ки «Ecipo)) маънои cитopa ва «номия>> маънои дoнишpo дopaд. Илм дap бopaи cитopaхo ë илми cmopammorä ест^>.[2]

Ба иттилои Х.Ф. Абдуллазода ^<миëнaи хasopaи то милод зapypaти мypaгтaб caxтaни фeхpиcги cитopaхo ба мгён омад. Apsиши илмии Tapra6 додани фeхpиcги cитopaхo бapoи халлу фЕCли чандин мЕCъaлaхoи ЕCIpoнoмияи амалй (аз чумла, бapoи хиcoби вакг ва гeoдeзия) ба хамагон маълум acr. Донистани ин, ки oë cитopaхoи темон чойи xyдpo иваз мeкyнaнд ë He, дypaxшoнии онхо тЕFЙиp мeëбaнд ë

не, aз мyxимтapин мacъaлax,oи илми acгpoнoмия acг. Xaдлy фacли ин мacъaлaxo aз зaмoнxoи кaдим диадти axre илмpo бa xyд чaлб мeнaмyд. Нaxycгин фexpиcг (кaтaлoг)-и cmopaxo aз чoниби acгpoнoми чинй Ши Шaн (a. IV пeш aз мидад) мypaтгaб шyдa 6уд, ки дap oн 809 cmopaxo дap 122 бypчxoи ocмoн (гypyxи cmopaxo) тacвиp ёфтaaнд. Xyшбaxтонa ин фexpиcг то зaмoни мo pa^aaiCT»!! c.14]

Ё xyд мyxaккик кaйд мeкyнaд, ки бa тapтиб дoдaни фexpиcш cmopaxo oдимoни Юнoни Kaдим Ba acpимиёнaгии Шapки мycyдмoнй мaшFyд шyдa, дap ин caмт acapxoи apзишмaндepo мypaттaб нaмyдaaнд. Яте aз orno фexpиcш Гиппapx (a. II пeш aз милoд) мeбoшaд, ки дap oн тacвиpи 4б бypчxoи с^мн тули эклиптикй Ba кaдpи зиёдa aз 850 ^rapaKoM coбитa бapoи тли 128 г« милoдй зикp шyдaacг. Он тaнxo дap oxиpи acpи XIX xarnoiym тaxлили нycxaxoи xa'n™ мaтнxoи юнoнии мaзмyнaн acгpoнoмй дapёфг шуд Ba бopи aввaл aз ч>ниби мyappиxи илм Ф.Бoлл тaxкик шyдaacг. Myxaккикoн бa кимти илмии фexpиcш ^rapaKoM coбити Гиппapx бaxoи бaлaнд дoдaнд. ,3ap acocи фexpиcтxoи oдимoни Юнoни К^дим (Эpaтocфeн (acpи Ш пeш aз милoд), Тимoxapиc, ^mapx, Meнeдeй (a. I теш aз милoд)) Ba мymoxидaxoи шaxcй Пгoдeмeй фexpиcш 1022 cитоpaxoи côimpo бapoи coди 138 мypaтгaб coxтaacт, ки oн дap китoбx,oи "VH-VIn «^-№4®;™» oвapдa шyдaaнд. Птoдeмeй тacвиpи 48 бypчxoи нимкypaxoи шитлй, чaнyбй Ba бypчи дyвoздax,roнapo oвapдaacг. Бoяд зикp кapд, ки xaмaкнyн x,aмoн 48 бypчxoи ocмoнй бa 88 бypчxo киcмaт шyдaaнд. [1, c.15]

„nmap ин ки бa мaълyмoти X.Ф.Абдyллoзoдa бa шaкди кaxpaмoнxoи acampé xайвoнoтy пappaндaгoн Ba дигap aшёxo тacвиp нaмyдaни бypчxoи ocмoн бa юнoниёни кaдим тaaдлyк дoштa, ин cyннaти юнoниён минбaъд дap ocopи oдимoни Шapк pиoя шyдaacг. Mapдyмoн Ba кaвмx,oи oдaм бa бypчxoи ocмoн нoмxoи гyнoгyн дoдaaнд. Macaлaн, xaфт cигapaи paвшaни ду66и Акбappo миcpиёни кaдим Гиппoпaгaм ^ax^y), чини^ П&-Ту (як нaвъ зapфe бapoи aндoзaкyнии Faдлa), apaбxo Бaннaг-yн-Нaъш (дyxтapoни Нaъш) нoмидaaнд. Typ^o oRpo шaбex бa acпи бacгae дoниcгaaнд, ки дap гиpди яккaмex (cигapaи Кутбй) дaвp

мeзaнaд. [1, c. 191]

Ду66и Лкбap (aз apaбии «ду66» - xиpc Ba «aróap» - кaлoн) бa точикй aз apaбй икгибoc шyдaacг Ba дap бaйни мapдyми точик мypoдифxoи дигapи oн низ иcгифoдa мeшaвaд. Macaлaн: Xaфтдoдapoн (дap гyзaшгaи кaдим «Xaфтaвpaнги мexин»), Xaфттaxт, Фиpyзaтaшг Ba Бaннaгyннaъш aз чумлш oнxocг. [6]

Аpзиши илмй дoшгaни фexpиcш cmopaxopo oдимoни Шapки acpимиёнarй бa xyбй дapк мeнaмyдaнд. Лз acpи IX Ba NM^a^ дap ocopи нучумии oнxo фexpиcш 48 бypчxoи (бa мoнaнди Птaдeмeй) фaлaкй бa нaзap мepacaнд, ки aз oнxo oдaтaн 2l-тoяш дap нимкypaи шитлй, 15-тoяш дap нимкypaи чaнyбй Ba 12-тoяш дap бypчи дyвoздaxгoнa (мингaкaтyдбypyч) чoйгиpaнд. Hoмxoи ин бypчxo бa ин зaйл acг:

1.Шимoдй: Ду66и АcFap, Дубби Лкбap, Тиннин, K^oyc, Лввo, Фaкa, Ч,сюиюн Аллopaкaбияг, Лypo, ,3a4o4a Зoтyлкypcй, Биpcиyc, Myмcикyдинoн, XaBBo, Xaйaтyд xaBBo, Cax^i, Укoб, Дудфин Фapacи aBBan, Фapacи аэнй, ЛHдpyмидo (Лндpoмeдa), Mycaллac.

2. Бypчxoи дyвoздaxгoнa (Mингaкaт-yд-бypyч): Xaмaл, CaBp, Чaвзo, Capare^ Аcaд, Сyнбyлa, Mизoн, Лкpaб, KaBc, 4a№, Див, Xy (ниг. pacми 20). ^нубй: Kmac, Чaббop, Haxp, Аpнaб, Кaлби Лкбap, Кaлби M^a^a^i, Шучс>ъ, Сaфинa, Koc, Fypoб, Kamypc, Сaбaъ, M^mpa, Икдлили Чaнyбй, Xyти Чaнyбй». [1, c.192]

Чyнoн ки мeбинeм, нoми aкcapи бypчxoи мaзкyp apaбй бyдa, дap бaъзe aз pиcoдax,oи мyгaфaккиpoни Шapк; дap бapoбapи нoмxoи apaбии бypчxo, нoмxoи точикии oнxo низ зи^ шyдaacг. Macaлaн, Бepyнй дap «Kитоб-yт-тaфxим>>, дap бapOбapи нoмxoи apaбии бypчxoи ocмoн, нoмxoи точикии ^мш 48 бypчxoи мaзкyppo oвapдa, aз чyмлa бa caвoди «Cypaтxoи шитлй кaдoмaнд?» чунин чaвoб гyфтaacг: «Cypa™ нaxycгин Дубби АcFap, aй X^œ Xypд Ba cypaти дуввум Дубби Лкбap, aй Xиpcи Бyзypг... Ba cypa™ биcгy якум Mycaллac, aй Cecy». [4, c.70-71] Hoмxoи точикии бypчxoи дyвoздax,гoнa чyнинaнд: Бappa, Tob, ^namap, Xapчaнг, Шep, Xyma, Tapœy, Kaждyм, Kaмoн, БyзFOдa, Дуд, Moxa

,3ap ин 4o як нyктapo низ кaйд кapдaн бaмaвpид aCT, ки aз 275 cигapaи дypaxшoни xap ду нимкypaи ocмoн дopoи иcмxoи xoc мeбoшaд. Аз oн чyмлa, нoми 220 cигapaи ocмoн apaбй бyдa, дap тули acpxo aз зaбoн бa зaбoн, ё xyд aз кигaб бa китоб гyзamгa, cиpф тoчикй myдaaнд Ba дap aйни зaмoн чузъи иcгилoxoги бaйнaдxaлкиpo тaшкил мeнaмoянд. Macaлaн, cигapaxoи Лйнyc;caвp (pycиaш Айн), Адгуд (Альгал), Зaнaб (Дeнeб), Икди Cypaйё (Альцгош), Meъзap (Mицap), Оxиpи Haxp (Áepmp), Фaммyлxyт (Фoмaльxayт), Чaнax (Джaнax), aз чyмлaи oнxocг. [6]

Дap ин бopa мyappиxoни pyc Б.А. Рoзeнфeльд, А.П. Юшкeвич низ дap китоби xyд кaйд мeкyнaнд, ки «... нoмxoи бa cигapaxo дoдaи мo aз кaбили Bera, Дeнeбoдa, Фoмaльгayт, Бeгeдьгeйзe, Ригeдь Ba Аxepнap, a^ffi шaклxoи тaxpифmyдaи нoмxoи apaбии M^acp aл-вaки (yкoби aфтaндa), зaнaб an-acaA (думи шep), фум an-xy (дaxoни мoxй), ибт aл-чaвзo (бoзyи Чaббop, Оpиoн), pичл (пoй) Ba axиp aн нaxp (oxиpи pyдxoнa) Ba нoмxoи лaгинии Рeryл Ba Спита мyгaнocибaн «шoxoнa^> Ba ^<xyma^> мeбoшaнд. [11, c.76]

Бa мoнaнди o^ ки xapaкaти зoxиpии coлoнaи Офтоб aз pyйи 12 бypчи ocмoн (бypчxoи дyвoздax,roнa) бa aмaл м^ад, xapaкaти якмoxaи Kawap низ бa якe aз бypчxo Ba cигapaxoи чyдoroнaи ocмoн pocг мeoяд. Xaмин тaвp, дap ocмoн 28 ^<мaнoзили Kaмap» мaвчyд acг, ки Mox xap pyз бa якe aз ин мaнзилxo чoй мerиpaд Ba ин мaнзилxo aз якдиrap тaкpибaн дap мacOфaи 13° фapк мeкyнaнд. Гyфтaн бaмaвpид acг, ки ин гута нoмryзopии мaнзилxoи Kawap бa apaбxoи бoдияниmин мyгaaллик acг. [6]

Hoмxoи ин мaнзилxo, ки дap «Kит«б-yт-тaфxим>>-и Бepyнй мyфaccaл oвapдa myдaacг, чyнинaнд: Шapaтaйн, Бyтaйн, Cypaйë (Пapвин), ^Sapo^ XaHьaт, Зиpaъ, Hacpaт, Tapф, Чaбxa Зyбpax, Capфaт, Лввo, Cимaки Аъзaм, Fyфp, Зaбoнй, Икдил, Kaлб, Шaвлaт, Haoим, Haoми Bopид, Бaддaт, Caъди ЗOбex, Caьди Бyлaь, Caьдyccyьyд, Caъдyлaxбия, ФapFи Haxycгин, ФapFи Дуввум, Бaтнyлxyг. [4, c.77-79]

Оид бa мyвaффaкиятx,oи мyтaфaккиpoни Шapки acpимиëнaгй дap тaxияи фexpиcги cигapaxoи ocмoн X.Ф. Абдyллoзoдa чунин мaълyмaг мeдиxaд, ки <<äap тули acpxoи IX-XV aз тapaфи мyтaффaкиpoни Шapк дaxx,o фexpиcги cmopaxo мypaттaб coxтa myдaacг, Bane мyтaacифoнa нa xaмaи oнxo то зaмoни мo pacидaaнд. Аз чумлш фexpиcгxoи то зaмoни им^^ pacидaи oлимoни Шapки acpимиëнaгй инxopo мeгaвoн шм бypд: чaдвaли 25 cитоpaи Аxмaди Фaproнй (c. 845), фexpиcги 533 cитоpaи Бaтгaнй (c. 880), 1018 cитоpaи Абдypaxмoни Суфй (c. 965), чaдвaли 20 cитоpaи Kymиëpи Гeлoнй (c. 981), 1029 cитоpaи Бфунй (тaxм. c. 1030), чaдвaли 43 cитоpaи Абдypaxмoни Xaзинй (c. 1116), 100 cитоpaи Hacиpиддини Туш (c. 1284), 1018 cитоpaи oлимoни мapкaзи илмии Caмapкaнд (c. 1437), ^a^ara 40 cитоpaи Hизoмиддини Биpчaндй (c. 1484) Ba raMpa». [1, c.194]

Бappacии мacьaлaxoи кypaи нyкгaxo Ba xaтxoи acocm oн низ aз мaвзyxoи acocm

cитоpaшинocoни Шapки acpимиëнaгй бa x^ó» мepaфт. Тибки мaълyмaги capчaшмaxo яге aз дoиpaxoи кypaи ocмoн «дoиpaи уфукй», ë xyд «уфук» yнвoн дopaд. Абypaйxoни Бepyнй дap pиcoлaи xyд «Китоб-ут-тaфxим» бa caвoли - «Уфук чиcг?» чунин чaвoб мeдиxaд: «Он ки бa дидop чун кyббa acг, xaмeшa нaздики нимaи у пaдид бoшaд дидoppo Ba кapoнaи ин кyббa бa Зaмин xaмepacaд Ba xa^H^ дoиpae бoшaд, гиpд бap г^ди мapдyм. Ba oн-чизe бapи у бyвaд, ypo пaйдo бoшaд. Ba ин дoиpapo «уфук» xoнaнд. Ba уфук дугущ acг: якe xиccй Ba дигape xaкикй. ЛMмo xиccй oн дoиpa acг, ки гуфтем: Ba чун бap пушти Зaмин бoшeм, ypo xaмeбинeм. У кypaи фaлaкpo бa xaкикaт бa ду ним нaкyнaд, вaлeкин oн rnpa, ки зaбapи у бoшaд, кaмгap бyвaд aз oн rnpa ки щбишм Ba aз мo шиб acг. Ba aммo xaкикй oн acг aз фaлaк, ки бaд-y oн caix, pacaA, ки мувшис уфуки xиccиpo Ba мapкaзи Зaминpo бигyзapaд. Ba миëни xapдy уфук бac чиз нaбyвaд, чун кypa бyзypг бoшaд, вaлeкин нoпaйдo rnaBa^ Ba чун кypa xypд бyвaд, oн-чй миëни xapдy уфук aCT, бyзypг бyвaд. Ba уфуки xaкикй кyppapo бa ду ним кyнaд». [4, c.56]

Ин aндeшaи А.Бфунй бa фaxмиши имpyзaи ин мacъaлa мyвoфикaт мeкyнaд. Тибки мaълyмaги илми мyocиp дoиpae, ки aз бoлoи нyкгaxoи mимoл (N), Fapб (W), чaнyб (S) Ba шapк (E) ryea!^ дap мapкaзи oн мymoxид мeиcгaд, xaмвopии уфукй нoмидa мeшaвaд. Гyфтaн 4oro acг, ки xaмвopии уфукй ду xeл -мaтeмaтикй Ba зoxиpй мeшaвaд. Xaмвopии уфуки мaтeмaтикй бa мoнaнди кypaи ocмoн aндoзaи дилxox дopaд, Bane xaмвopии уфуки зoxиpй caтxи нaмoëни Зaмин ë caтx,и бaxppo дapбap гиpифтa, xaмeшa бa xaмвopии мaтeмaтикй мувтей (пapaллeл) acг.

Дигap мacьaлae, ки aз axди кaдим тaвaaчyx,и мyтaфaккиpoнpo бa xyд чaлб кapдaacг ин мyaйян кapдaни тaфoвyти cитоpaxo Boôacia бa paнг Ba тобиши oщo мeбoшaд. Бoяд кaйд ^д, ки xaнyз мyтaфaккиpи Юнoни Kaдим rmmapx (180-125 п.м.) coлxoи 134-127-и то мили oид бa oмyзиmи мaвкeи cитоpaxo, бa Tapтиб дoдaни фexpиcги cитоpaxo мaшFyл myдa, дap фexpиcги xyд 1022 cитоpa Ba 48 бypчpo ч>й дoдaacг. У aBBanm 6op ибopaи «кaдpи cmoparä»-po бa илм дoxил кapдaacг. [5, c.104] Бaьдaн ин ибopa aз чoниби Птолeмeй мaвpиди иcгифoдa кapop мeгиpaд.

Бoяд гуфт, ки Гиппapx cmopaxopo aз pyйи paвшaннoкиaшoн бa rnarn rypyx, чyдo мeкyнaд, ки дap дoиpaи ин тacнифaг шaш кaдpи cитоpaгй кaбyл кapдa мeшaвaд. У cитоpaxoи aз xaмa paвшaнpo бa гypyxи якум Ba cитоpaxoи x^apo бa ^y^ шamyм чoй мeдиxaд. [10, c. 12]

Mинбaьд бa тaxияи фexpиcги cитоpaxo oлимoни Шapк мamFyл myдa, acocaн нoми cmopaxo, кoopдинaтaxoи эклиптикй Ba кaдpи cmopararn oщo зикp кapдaaнд. Аз чyмлa, якe aз мacьaлaxoи мyxиммe, ки дap ocopи мyтaфaккиpoни Шapки (бaxycyc, дap зидо) бa нaзap мepacaнд, ин 6o нoм «oлвoни

xycyф», яънe paнги Mox xaнгoми гиpифт acг. Myтaфaккиpoни Xинди кaдим Ba бaьдaн мyнaччимoни дaвpaи иcлoмй дap acocи кoидaxoи мyxтaлиф para^orn фapккyнaндaи кypcи (диcк)-и Moxpo xaнгoми xycyф бa нaзap гиpифтaaнд. Koбили кaйд acг, ки «map ocoprn acгpoнoмии южн^н aз чyмлa «Ал-мaчacгй»-и Птолoмeй poчeъ бa paнги Mox дap xycyф мaълyмaгe нecг, aммo дap мepocи илмии xиндyëни acprn IV (aз чyмлa, «Cypë Синд^инто» Ba «Banm^o Синдкинто») ниcбaти ин мacъaлa мaълyмaги ч^би диккaт бa нaзap мepacaд». [1, c.383]

Xaмин тaвp, aз тaxлилx,o бapмeoяд, ки acгpoнoмия дap Юнoни кaдим xaмчyн илм инкишoф ëфт, Bane pyii^rn xyдpo дap тaълимaги мyгaфaккиpoни acpxoи миëнaи Шapк ëфт. 3epo тули acpxoи IX - XV дap шaxpxoи БaFдoд, Димишк, Pa^ Шфте, Taбpeз, Иcфaxoн, Бaлx, MapB, Caмapкaнд Ba Xopaзм кapиб 20 paca^^a^^ му^^ш Ba мyчaxxaз 6o oncrExorn зaмoнaвй тaъcиc ëфтa, фaъoлияги гycгypдa дomгaнд. Macaлaн: нyчyмшинocoни бapчacгa Я^ Ибни Абу Maнcyp, Caнoд Ибни АЛй, Аббoc an-HaBxap^ Xoлиди MapBapy^ Myx,aммaд ибни Myco aл-Xopaзмй, Лxмaд ибни Абдyллoи Mapвaзй, Абyлaббoc Аxмaд ибни Myx,aммaд ибни Kacиp Фaproнй, Абyлвaфo Myx,aммaд ибни Myx,aммaди Буз^нй, Абyмaxмyд Xaмид ибни Xизpи Xy^^, Абyнacp Maнcyp ибни АЛй ибни Иpoк (ycгaди А.Бepyнй) - дap paca1дxoнaи БaFдoд, Xoлиди Mapвapyдй - !ap pacaдxoнaи Димишк, Абу Caxnrn Baйчoнй an-Ky^ Абул Baфo Myxaммaд Бyзчoнй (940-998) - дap paca^m^ нaвбyнëди БaFдoд (coли бyнëдaш 998), Абдypaxмoн Суфй Ba Абyc:aиди Сичизй - дap Шepoз, Абyмaxмyди Xy^^ - дap бoлoи куи Taбopaк, Абypaйx,oни Бepyнй 6o ycгoди xy!

Ибни Mpo^ - дap maхpи Каг, Ибни Юнyc - дap Kp^HpE, Ибни Сино ва УмЕpи Xaйëм - дap pЕCЕдxoнaхoи Иафахон; HacMpMiiMHM Туш (1201-1274), ^утбиддини Шepaзй (1236-1311), ^Œ^cma^hh Сaмapкaндй (12501210), Муайаддини Димишкй (1200-1266), Начммддини К^азвинй (1203-1277), Мухиддини МЕFpибй (1220-1283), Фaxpмддини Мapof'й, Aбyлфapaчи Югони Ибpй ва Шaмcмддини Ш^воим - iap pacaixoHaM Мapora; ^утбидциии Шepaзй (пЕC аз ба Табpeз омацан) - iap pacaixoHaM Ta6pe^ Салохмддин Мyеa ибни Мухаммад ибни Махмуд ^азизодаи Румй (1360-1437), 4E№imei ибни МЕCъyд ибни Махмуд FHëcMnnHHM KomoHñ (13881429), Алоудцин Алй ибни Мухаммад, маъpyф ба мулло Алй К^ушчй (c. ваф. 1447) - iap pacaixoHaM Сем^кена еaлхoи здад ба мушохидаи чиpмхoи ocмoий машгул шуда, c^nim бeнаsиpe iap pymi ва нумуи илми иучум гузоштанд. [1]

Ac6o6y олоти мушохмдавии ЕCIpoнoмии кадим гномон, еeкстaнг, квaдpaит, yстypлoб ва кypaи apмилляpй ба хиеoб мepaфтaид, ки аз чоииби CMTopamMHOCOH чихати ^poM вазифахои гуногун мaвpиди истифода ^pop дода мeшyдaид.

Гномон - ин чуби амудии iap carKM хaмвopи уфукй гузошташуда ва ë хap гуна amëe, ки гая lopai, мeбomaд. Ин олат iap Œap^M Ееpимиëнaгй 6apoM муайян кapдaии балаидии Офтоб HHc6ar ба уфук, еaмги мфмдиан эътидоли бaхopй ë тиpaмoхй ва инкилоби тОбистонаю замистонаи Офтоб, хие0би вакт истифода 6ypia мeшyд. Амалаи, гнoмoиpo ба шфати олати муайяикунаидаи вакт (coaiM офтобй) низ истифода мeбapaнд, ки аз хамин ca6a6 iap cai^M он шкалам тaкcимaги cmrä нишон дода шудЕаст.

Сeкстaнг - ac6o6 6apoM HeH кapдaии балаидии ч^ми мyииp HMc6ar ба уфук мeбoшaд. Ин олат iap Шapкм Ефим^на^ ба номи cyic маъмул буд. Ин олат яте аз дЕCтoвapдхoи бeнasиpи ииëгoии мо мeбomaд, ки Абумахмуди Xyчaндй MxTMpob кapдЕaст.

Квaдpaнг - бино ба тaъpифи Котиби Xopasмй: «Рубъ (чopяк) oлaгe ест ба шакли як чахopyми lOMpa, ки микдopи иpтифaъ (балаидй) -po 6o он таъин мeкyнаид ë вакги coaipo ба вЕеилaи он маълум мeдopaнд». [2] Устypлoб - аз калимаи юноий «Естpoлябия» («acipoy>> - CMTopa ва «ламбанин>> - оина) гиpифтa шуда, мазмунан маънои оинаи нyчyмpo ифода мeкyнaд. Устypлoб - ac6o6 6apoM муайян ^дани холати cигopaхo. Ин олат яте аз мaшхypтapин олоти pacaiM ч^мкои oемoий iap Œap^M Ееpимиëнaгй буда, аз юноиихо мepoе мондЕаст. Ac^^^om бyзypгм Юноии К^адим - Гиппapx ва Птoлoмeй iap кopхoи xyi yстypлoбpo истифода 6ypiaaHl. Aбypaйхoии Бфунй бошад, ба еaвoли «Устypлoб чист? - чунин пoеyx мeдмхaд, км ин олагест юнoииëн нoмampo ycгypлoбyн, оинаи иучум гузошгЕаид. [3] Хамзаи Иефaхoнй ypo ба фopcй CMTopEë6 мyappифй мeкyнaд. [4, c.153] Мувофики бaъse тахкикотхо мxтмpoъкyнaидaи ин олат iap Œap^M Ееpимиëнaгй Ибpoхим aл-Фaзopй будЕаст. [1, c.15]

Кypaи apмилляpй - ин олат аз мачмуи халкахо M6opaT буда, ким аз халкахо, км ба тaвpи пapaллeлй HMc6aTM хaмдигap чoйrмpaид, xaiM экватор ва пapaллeлхoи гeoгpЕфмpo ифода rapia, халкахои Hnc6ar ба эквaтop пepпeндикyляp чoйrмpmaвaБдa мepмдиaии гeoгpЕфмpo ифода мeкyнaнд. Ба F^p аз ин iap кypa халкаи дигape чoйrмp ест, км он HHc6ar ба халкаи эквaтopи oемoиpo ифодакунаида тахги кунчи 23,5° мexoбaд. Ин халка эклиптикapo ифода мeкyнaд. ИичуНии, iap Ec6o6 xaTM шокулй чойг^ буда, пepпeндикyляp ба он лавхаи дoмpamaклe мавчуд acr, км lOMpaM yфyкpo ифода мeкyнaд. [10, c.17]

Дacтoвapдхoи илмии мyтaфaккмpoни Ееpимиëнaгии Œap^ iap илми иучум бо номи «Зичхо>> мaъpyфaнд. Аз чумла: «Зичи Маъмун>> (мapбyт ба дЕCтoвapдхoи олимони pacaixoHaM Багдод); «Зичи Хркмагй) (дЕCтoвapдхoи олимони pacaixoHaM Kpхмpa); «Зичи Маликшохй^> (дЕCтoвapдхoи олимони pacaixoHaM Иефaхoн); «Зичи 3nxoHK>> (дЕCтoвapдхoи олимони pacaixoHaM Мapora); «Зичи чациди Кypaшнй» (дЕCтoвapдх,oи олимони pacaixoHaM Сaмapкaнд) ва FЕЙpa. Тахлмлхо нишон мeдихaнд, км тахияи чадвалхои холагхои Офтоб, еaйëpaхo, cигopaхo, мав^и гeoгpЕфй (»DopA^ara^-M махалхо ва FЕЙpa мазмуни ECOCMM Еcapхoи oнхopo ташкил мeдoдaнд. Ё xyi аз натичаи мушохмда ва тахлмлхо мyrЕфaккмpoни точик омд ба мЕCъaлaхoи тaвcифи хoдиеЕхoи гомони, бужди pЕCЕдxoнaхo ва coxr-ани олоти гуногуни ЕCтpoнoмй, тахияи таквим, ycyлхoи тахкмки чмpмхoи сюший, нишон додани кмммагхои lypycr хангоми чeн кapдaн ва FЕЙpa aндemaхoи млмй 6aëH дошта, caK^M нasappЕеи xyipo iap pymiM млми иучум гузоштЕанд.

XycycaH, iap pacaixoHaM Багдод 6opM аввал lapœMM 1°-и камони мepмдиaни Замин чeн кapдa шуд, км аз хиc0бкyнихoи хoзмpa тафовути чищте Haiopai. Aбypaйхoни Бepyнй paiMycM Зaминpo 6o ycynM нав, аз pyйи вобЕстагии lypMM дмдamaвaндaгми уфук ба балаидии чойи мушохмда (яънe, балаидии кух ë Tenm) муайян намуд, км аз хиcoби хoзмpa ^мб 110 км фapк мeкyнaд. ^ммати майли эклиптика HMc6ar ба экваг-op 6apoM галхои гуногун ва cypbaiM пpeceееия чeн кapдa шуда, iap хамин замина хoдиеaи камшавии майли эклиптика Hnc6ar ба экваг-op аз тapaфи Собит ибни ^yppa ва Абумахмуди Xyчaндй маълум кapдa шуданд. Хамзамон кимати камшавии acpMM он аз чоииби A.Бepyнй аник кapдa шуд, км он аз хиcoбкyнихoи X0змpa фapки кyллиe Haiopai. Умapи Xaйëм бошад, таквими HMc6araH мукаммал тахия rapi, км iap TabpMxM млм бeнaзиp acr.

Инчунин, мyтЕфaккмpoни точик iap coxiaHM як кaгop Еебoбхoи Естpoнoмй, аз чумла: ceкстaнт (аз чоииби Абумахмуди Xyчaндй), квaдpaнт (аз чоииби Xoлмди Мapвapyдй), шоммла (аз чоииби Абумахмуди Xyчaндй), lOMpaM хиндй (аз чоииби A.Бepyнй), HOHnyc (аз чоииби Ибни Сино), yстypлoби sapкoлa (аз

ЧOниби Абyмaxмyди Xyчaндй Ba ë Ибpoxими Зapкoлa), глoбycи ocмoнй (aз чoниби Абдypaxмoн Суфй) Ba Faйpa мyвaффaк бyдaнд.

Дap бapoбapи ин дacгoвapдxo идeяx,oи Ибpoxими Ha^om, Hacиpиддини Туш, Ибни Шaгиppo дoиp бa xapaкaти caйëpaxoи Cиcгeмaи oфтoбй, ки бa нaзapияи (мoдeли) xapaкaти caйëpaxo тaFЙиpaг вopид нaмyдaaнд бa кaшфи низoми гeлиoмapкaзии (oфтобмapкaзии) oлaм тaъcиp гyзoштaнд.

Фopoбй дap кигaби «Иxco-yл-yлyм», дap фacли геюм ки бa бaxши илмx,oи тaълимй тaкcим шyдaacг дap кaтopи илмxoи xиcoб Ba xaндaca, илми мaнoзиpa, илми мушкй, илми aтфoл Ba илми xиял илми нучуми тaълимиpo дoxил мeкyнaд. Бa aндeшaи у улуми axкoми нучум дap шyмopи нepyx,o Ba xиpфaxoe дapмeoяд, ки инcoн бa вocитaи oщo мeгaвoнaд aз xaвoдиce, ки дap oяндa пeш xoxaд oмaд бoxaбap шaвaд. Moнaндй: тaъбиpи pyié (xoбгyзopй), зaчpy apoфa (нaвъи пeшгyй) Ba нepyxoи нaзиpи orno».

Улуми нучуми тaълим дap бopaи aчcoми ocмoнй Ba кyppaи Зaмин aз ce чи^т бaxc мeкyнaд:

- aBBan, aз шaкли orno Ba aз мapтaбaи orno дap onm Ba aз мaкoни orno ниcбaт бa кулли oлaм Ba aндoзaи aчpoми oщo Ba ниcбaти бapxe aз ин aчpoм, 6o Gapxern дигap Ba микдopи фocилaи бapxe aз бapxeи дигap Ba aз ин ки тaмoми Зaмин m aз чoйи xyд 4o бa 4o мeшaвaд Ba нa дap чoйи xyд ^apararn инфиъoлй Ba вaзъй) бaxc мeкyнaд;

- дуюм, aз xapaкaти aчаcми ocмoнй бaxc мeкyнaд Ba мaълyм мeдopaд, ки cитopaи oн чaнд acг Ba ин ки тaмoми xapaкaгaшoн кypaвй acг Ba ин ки чи xapaкaтxoe xacг, ки шoмили тaмoми aчcoми ocмoнй: кaвoкиб Ba Faйpикaвoкиб мeшaвaд Ba чи xapaкaгe xacг, ки xoccи кaвoкиб acг. Он rox aз xapaкaгe, ки бa xap як aз кaвoкиб иxтиc:oc дopaнд Ba ин ки шyмopaи xap як чaнд acг Ba дap чaнд чи^т aнчoм мeшaвaд Ba ин ки имкoни ин xapaкaг бapoи xap як aз oщo дap кaдoм чи^т xocrnn мeшaвaд, cyxaн мeгyяд.

Бa вocитaи ин илм poxи дacг ëфтaн бa мaкoни як-як кaвoкиб дap xap кaдoм aз дapaчaги Syp^o дap xap Ba^ Ba 6o чaмeъи aкcoм xapaкaти orno шинoxтa мeшaвaд.

Ин илм низ aз Eгaмoми чизxoe, ки бa aчcoми ocмoнй мapбyт мeшaвaд, бaxc мeкyнaд. Яъш aз ин ки xap як aз oщo дap бypчx,o дopoи чи xapaкaтxoи мaxcyc бa xyд xacгaнд Ba чи xoлaтe дap xaнгoм ниcбaEги бapxe aз orno 6o бapxeи дигap теш мeoяд. Moнaндй, ичтимaь Ba ифтиpoк Ba иxтилoфи вaзъи бapxe ниcбaт бa бapxeи дигap бaxc мeкyнaд.

Ин илм бa тaвpи куллй aз oн дacгa aз лaвoзими xapaкaEги кace бидуни дaxoлaти вaзъи чиpми фaлaкй ниcбaт бa Зaмин xoдиc мeшaвaд, мoнaндй кycyфи Xypшeд Ba низ aз oн чи дap нaтичaи вaзъи кapop гиpифтaни Зaмин дap мaкoнe, ки дap oлaм дopaд, мoнaндй, xycyфи мox, бaxc мeкyнaд. Hиз aз ин axBon Ba микдopи oщo Ba кaйфият Ba aвкaги вукуи orno бaxc мeкyнaд, мoнaндй тaшpифxo Ba тapFибxo Ba низoъбapинx,o.

Ceюм, aз кyppaи Зaмин - aз oSo^ нooбoдaш cyxaн мeгyяд Ba omxop мeкyнaд, ки чи aндoзae oн oбoд acx Ba aкcoми o^ ки икдим нoм дopaд, чaнд acx. Он rox 6a шyмopиши киcмaтxae aз Зaмин, ки мacкyн шyдa, мeпapдoзaд Ba бaëн мeкyнaд, ки мaвзyи xap як дap кyчoаг Ba Eгapтиби oн ни^т 6a oлaм чигyнa acx.

Xaмчyнин aз чиз^те, ки нoгyзиp 6a xap як aз иклимx,o Ba низoми cyкyнии Зaмин мapбyт мeшaвaд, aз кaбили гapдиши кулли oлaм, ки миëни xaмa мyшгapaк acx Ba гapдиши шaбoнapyз пaжyx,иш мeкyнaд то aз ин pox вaзъи Зaминpo ниcбaт 6a мaкoнe, ки дap oн acx Ba низ вaзъи шapкy мaFpиб, кyтоxй Ba дapoзии ma6y pyз Ba низoми oнxopo мaълyм дopaд.

Ибни Сиш дap зaминaи aкидaxoи Фopoбй мaкoм Ba чoйгoxи илми нyчyмpo мyaйян кapдaacт, Bane oнpo 6a 6axmrn илмx,oи тaълимй дoxил нaмeкyнaд. Бapъaкc oнpo илми aлoxидa xиcoбидa, 6a миали Аpacтy якe aз киcмxoи илмxoи нaзapй мeшyмopaд. Xycycaн, мyгaфaккиp дap фacли xaйaEги китоби «Аш-шифo»-и xyд 6a нучум мeпapдoзaд Ba дap xилoли якe aз 6axcxorn xyд 6a бaxcи кaдимae rnmopa мeкyнaд, ки дap oн дap бopaи чoйгoxи фaлaки 3yxpa Ba Утоpиц 6axc шyдaacт. Ибни Сиш дap дифaь aз нaзapи rypyxe aз ин aфpoд иcгидлoл мeкyнaц, ки фaлaки 3yxpa бoяц мгёни фaлaки Xypшeд Ba Зaмин ^pop дoштa бoшaц. Cипac дap rocyx 6a нaзapи мyxoлифoнe, ки мyътaкиц бyдaнд дap cypaEги ин rnmao бoяд 6a тaвpи мyнaззaм шoxиди гyзapи 3yxpa aз мyкoбили кypcи Xypшeд бoшeм мeнaвиcaц дaлeл 6ap ин aмp вучуд нaцopaц. 4apo ки arap ин ду фaлaк зoвияe 6o xaм дoшгa 6oшaнд ин pyйдoд xap 6op тaкpop нaxoxaц шуд Ba дap мaвкeъxoи xocce pyx xoxaц дoд. Зимни o^ ки мaн 3yxpapo чун кaEгpaи cиëxe дap мyкoбили кypcи Xypшeд дидaaм.

Ин идцao шoяд 6a тaнx,oй xe4 чизpo иcбoт нaкyнaц, aммo зaмoнe, ки тaъpиxи гyзapxoи 3yxpapo мypyp мeкyнeм мyтaвaччex мeшaвeм, ки пaнч con шш aз вaфaги Ибни Cинo ^aprn 3yxpa дap Эpoн Ba xaнгoми Fypy6 pyx дoдa. Яънe дap 30-юми мoxи мaйи coли 1032-и милoдй ин гyзap aз нимш Fapби Эpoн кoбили pyият бyдa Ba 6o тaвaччyx, 6a ин, ки зaмoни oн нaздики Fypy6 бyдa имкoни pyияти ин пaцидa бидуни xe4 ибpoз ибтикoи вучуд дoштaacт. Чaмъ шyдaни ин ю^ият дap кaнopи диккaEги илмии Ибни Сиш Ba aз cyйи дигap ин вoкeият, ки aз 6axmrn xaйaEги ^<Аm-шифo»-po дap oxиpин conxorn yмpaш нигoшгa Ba дap oн conxo дap нимaи Fapбии Эpoн xyзyp дoшт ин эxEгимoлpo 6a тaвpи кoбили тaвaччyx,e aфзoиш мeдиxaд. Бa ин тapтиб шoяд нaxycгин 6op дap тaъpиx Ибни Сиш бyдa, ки шoxид Ba caбткyнaндaи пaцидaи гyзapи 3yxpa бyдa Ba ин иттифoкpo Eгo coли 1000-ум бaъд, ки Чypмиë Xypкиc oнpo Eгaкpop кapд, бepaкиб бyдaacт.

Бa мaълyмaги Абyyбaйди Чyзчoнй дap Иcфaxoн Ибни Cинo кигOбxoи ^(Аш-Шифо, «Mam™» Ba ^<Ал-Maчиcтw>-po 6a aнчoм мepacoнaц. Xycycaн, дap ^<Ал-Maчиcтw> oид 6a иxтилoфи мaнзap дax maRnpo

loxMn rapia iap oxMpM он iap млми хайъат чизхoepo вopмд rapi, ки пem аз ин гуфта нашуда буданд. [7, c.164-165]

Ё xyi iap чойи дигap Чузчонй sикp мeдopaц, км «Як шаб iap пemи Алоудцавла аз xaлaлe cyxaH pEфт, ки iap таквимхои маъмулаи тибкм paеEдхoи кадима, вopид шуда буд. üac, aммp ба Шаж фapмyд, ки ба pacaiM cигopaхo бмпapдoзaц ва аз мол он ^Miop, ки лозим буд, ба у дод. Шaйx ба ин raop огаз кapд ва фapoхaм oвapдaни олатхо ва ба xmmT гиpифтaни еasaндaгoни oнхopo ба ман cynypi.

Аз чумла хангоми pacai олатхос coxt, км cOMa HEiopaHi ва iap 6opaM онхо pиеaлEe таълиф намуд. Аз чумла xyiM Ибни Сино sикp мекунад, ки «Ман хашт еaл ба pacai машгул будам ва макадам муайян каpдани он чи буд, км Балти^ (Птoлoмeй) iap pacano аз пemи xyi ryфтEacт. Дap натича бaъseи он мapo маълум шуд. Умуман, 6Mcëp мacъaлaхo omxop шуданд, аммо 6o ca6a6M мycoфиpaтхoи sиëд ва мamaккaтхoи он iap кopи pacai xaлaл вopмд мeшyд». [7, c. 165-168] Шaйx iap Иефaхoн кМтоби «Алот-po таълиф rapi.

Aбpнaвaxтap еaли 1006-милодй якe аз lypaxmoHiapMH нaвExтapхoe буда, ки то кунун мушохмда шудЕаст ва тжмин зада мemaвaц, км кaдpи зах^и ин нaвExтap ба 5-7 pacMia будЕаст! Ин нaвExтap, ки iap фoеилaи 7200 еaл Hype аз мо ^pop гиpифта acr Tamccy™ донишмандони Чин, Миф, Mporç, Ч,опон, Сyиc ва Aмpикoи Шимолй дида шуда буд. Ва Ибни Сино низ танхо донишманди точмк acr, км ба ин инфи^^и CMTopae Mmopa кapдEaет.

Бaxme аз матни кмтоби «Аш-шифо»-и Ибни Сино, ки ба ^opMrnM ин нaвaxтap rnpioxTE, ба mapхи sep acr. Аз ин py, пem меояд, км иштиъол ва илтмхоби муддат бокй бимонад ë ба шакли TypaM recy ë 6o дунболаи Еглаб iap шимол, аммо гoхe хам iap чануб ë ба шакли cигopaхoи байни cигopaгoн - монанди якe, ки iap еaли 397- кaмapй пaцмдop шуд. Ин падмда наздикм ce мох боккй монд. Кaмнyp ва кaмнypтap шуд то нопадид шавад. Дap ошз ба тopикй ва caбs шудан rapoMi, баъд mypyb ба пapтoви мудаввом чypк:a кapд ва баъд 6emrap ва 6emrap еaфeд шуд ва cmac кaмнypтap ва нопадид шуд. ИН падмда метавонац ба шакли pMm ë хайвони moxiop 6o шакли irnap хам бошац.

Акидахои Абуалй ибни Синopo омд ба HypM cигopaхo, км бо маълумоти млми хoзмpa наздик acr, истифода намудан мумкин acr: «Сигopaхopo 6Mcëpe гумон мeкyнaнд, - нaвишгEacт олим, км HypamoH аз Xypmei г^ифта шудЕаст, аммо ман гумонам ин acr, ки онхо xyi HypoHñ хЕстанд, вaгapнa шакли нypEфmoн 6o хEеби (кaдpи) авзоъ TEräMp ме^А, xycycaH iap Зyхpa ва Утopид мaгap ин ки бигуем, он Hyp lap онхо нуфуз мeкyнaц. Bac, aгap cигopaхo lopoM paHT 6omaHi, ба акмдаи ман iap куллияи онхо якеaн нуфуз намекунанд, балки p^e, км ба чониби Xypmei acr pyшнoй мeëбaц. Ва arap бepaнr бошац, 6apporç (тобон) мemaвaц ва тамоман HypoHñ нaмeшaвaц, балки он микдopam paвmaн acr, ки аз Xypmei мyнaкмc мemaвaц. Ва ин acr paъйи ман, ки наздик ба якин lopE^». [8, c.312]

AHiemapoHMM мaзкyp iap ocopM «Хркмати Мampик;мя»-и олим чунин тaвcиф шудЕаст «.. .чузъхое мавчуд acr, ки якe мyxoлифи irnap acr ва хамам онхо шаффоф буда, аз онхо pyшнoй мeгyзapaд ва iap онхо Чиcмхoe мавчуданд, ки ба зоти xyi дидашаванда ва paвmaнaнд. Миcли Офтоб, Мох, кавкабхо, ки iap тapкиби xyi якe аз дигape бoлaгap вокеъ acr. Зepo мушохмда мекунем, ки бaъзeи чиcмхo pyrn бaъseи irnappo мепушонанд, 6apxe дигap lap ^STOopM xyi мxтилoф lopai, аз чумлаи ин чмpмхo Мохтоб acr, ки FEÜpM pyшнoй paнr (низ) lopai, aгap pyшнoй аз Мохтоб катъ гapдaд хам, Мохтоб дмда мешав:! Мох pymHOMpo аз Офтоб iap мyкoиеaи iypR наздикй ва irnap вазъхои xyi мeгмpaд ва чун Замин миëни Офтобу Мох вокеъ мешав:! Мох xycyф мeëбaд. Аммо HMc6ar ба кавокмбхои дигap ин aHiemapo вочиб мeеosaнд, ки xyiM онхо pyшнoй медмханд ва аз Офтоб pyшнoй нaмeгмpaнд ва шакли pymHOMe, км iap онхо 6ap хEеби вазъхо мyкoиca мemaвaд, TEräMp нaмeëбaд. Аммо доге, км iap Мох хасту тapEфдopoни «a6copM тайфа» даъво мекунанд, ки он доим iap як cypar acr, iap он мxгилoфe нест... Сабаб iap он ect, км чиcмхoe, ки аз чaвхapи oемoнй пайдо мeшaвaнд, макони онхо ба Мох бeнихoяr наздик acr ва Ta6MaramoH ин acr, км ба rocHEEM хapaкaтaшoн iap миëни мapкas ва Мох як вasъpo нигох мeдopaнд. Балки онхо ба дapaчEe xypiaHl, ки iap танхой хap яки онхо дмда нaмemaвaнд ва онхо ë pyшнoй HEiopaHl ë нypEфmoниamoн аз Мох cycTTap acr ва iap мyкoиеa ба чизе, км pyшнoй медмхад, тopик ва 6eHyp ба нaзap мepECEд. Ба хакикат наздик ин acr, ки хap pymHOMe, км аз хap кавкаб мeбapoяд, paнrи алохмдае lopai, км мувофики он paнr pymHOMM кавкаб, ки мyxтaлиф acr, хиc мешав:!. .Чунончи: атом аз ca6a6M мxгилoфи paнrхoи гуногуни дуде, ки забона мезанад, pyшнoй медмхац^»[9, c.152-153]

Ибни Сино iap кaтopи олимони нyчyмшинoеи Eеpхoи минам точику фopc, ба монанди Абумахмуди Xyчaндй, Мухаммад Мycoи Xopasмй, Aбypaйхoни Бepyнй, Умapи Xaйëм, HacMpMiiMHM Туш, ^Утбмддини Шepoзй, Миpso Улугбек ва iMrapoH iap paеEдxoнaхo ба тахкики чмpмхoи oемoнй машгул буда, тaъcиcдихaндaи pECEдxoнaхo ва мxгиpaькyнaндaгoни Eебoбхoи ECIpoнoмй ба хиеoб мepEфт. PEcaдxoнaхo iap гЕшаккули млми ECIpoнoмия, пайваст намудани дaетовapдхoи илмии мyтEфaккмpoн, яъне татбики донишхои нaзapмявй iap амалия накши мухим бозмданд. Бapoи таквият ëфтaни мyбoхиеaхoи илмй iap байни олимон, aHiyxiEHM тaчpибaи якцигap мycoмдaт намуданд. Дap мачмуъ, pEеaцxoнaхoи Багдод (а. IX), pacaixoHaM МapofE (а. ХШ) ва pacaixoHaM Сaмapкaнд (а. XV) lap тamaккyли млми ECгpoнoмия накши мyECCиp гузошганд, ки caхми мУтEфaккиpoни гочик iap ин еaмт бeнaзиp acr.

Расадхонахо дар он давра на тащо чойи мушохидаи чирмхои осмонй, балки ба марказхои мухимми илмй табдил ёфта буданд. Чунки дар ин марказхо донишмандони сохахои мухталифи илм: муначчимон, риёзидонон, кимиёшиносон, табибон ва гайра фаъолият карда, асбобхои мушохидавй месохтанд, ки тавассути онхо мушохида намудани чирмхои осмонй, дар ин замина тартиб додани чадвали ситорахову сайёрахо ва таълифи асархои илмй ба рох монда шуд.

Хусусан, дар шахрхои Багдод, Димишк, Рай, Шероз, Табрез, Исфахон, Балх, Марв, Самарканд ва Хоразм кариб 20 расадхонахои дорои асбобу олатхои замонавй бунёд шуда, давоми хафт аср (асрхои IX -XV) идома карданд, ки дар онхо бештар аз 100 нафар астрономхои маъруфи точику форс кору фаъолият карда, дар рушду равнаки астрономияи чахонй сахм назаррас доштанд. Аз чумла: Яхё Ибни Абу Мансур, Санод Ибни Алй, Аббос ал-Чавхарй, Холиди Марварудй, Мухаммад ибни Мусо ал-Хоразмй, Ахмад ибни Абдуллои Марвазй (770-866) ва Абулаббос Ахмад ибни Мухаммад ибни Касир Фаргонй (с. ваф. 861), Абулвафо Мухаммад ибни Мухаммади Бузчонй (940-988), Абумахмуд Хомид ибни Хизри Хучандй (с. ваф. 999), Абунаср Мансур ибни Алй ибни Ирок (960-1020, ки устоди Берунй мебошад) дар расадхонаи Багдод, Холиди Марварудй (то вафоти Абу Мансур) дар расадхонаи Димишк; Абу Сахли Вайчонй ал-Кухй, Абул Вафо Мухаммад Бузчонй (940-998) дар расадхонаи Навбунёди Багдод (соли бунёдаш 998), Абдурахмон Суфй ва Абусаиди Сичизй дар Шероз, Абумахмуди Хучандй дар болои кухи Таборак, Берунй бо устоди худ Ибни Ирок дар Кот, Ибни Юнус дар Крхира, Ибни Сино ва Умари Хайём дар расадхонахои Исфахон; Насириддини Тусй (1201-1274), Кутбиддини Шерозй (12361311), Шамсиддини Самаркандй (1250-1210), Муайаддини Димишкй (1200-1266), Начмиддини Казвинй (1203-1277), Мухиддини Магрибй (1220-1283), Фахриддини Маротй, Абулфарачи Югони Ибрй ва Шамсиддини Шервонй дар расадхонаи Марота; ^утбиддини Шерозй (пас аз ба Табрез омадан) дар расадхонаи Табрез; Салохиддин Мусо ибни Мухаммад ибни Махмуд Крзизодаи Румй (1360-1437), Чдмшед ибни Масъуд ибни Махмуд Еиёсиддини Кошонй (1388-1429), Алоуддин Алй ибни Мухаммад, маъруф ба мулло Алй К^ушчй (с. ваф. 1447) дар расадхонаи Самарканд ва гайра.

Тарху намуди гумбази расадхонахои имруза, масалан тарху намуди гумбази расадхонахои Хрсору Санглох бо тарху намуди гумбази расадхонахои Марота ва Самарканд тавассути мукоиса маълум мегардонанд, ки ба хамдигар монандй ва хам тафовут доранд.

Чй тавре маълум аст андешахои Ибни Сино ба маълумотхои илмии муосир мувофиканд. Тибки маълумоти хозира дар осмони соф, бо чашми номусаллах то 6000 ситораро шумурдан мумкин аст. Яъне, ситорахои осмон хар яке монанди Офтоб аз газхои тафсон иборат буда, эхтимол меравад, ки дар атрофи онхо, ба монанди Офтоб, шояд сайёрахо харакат намоянд ва дар яке аз онхо хаёт мавчуд бошад.

Умуман, Ибни Сино - файласуфи точик, яке аз намояндагони машхури фарханги исломй дар самти рушди илми нучум ба хисоб мерафт. Барои ташаккули афкори нучумшиносии у андешахои файласуфони Юнони кадим, бавижа Арасту, акидахои арзишманди А.Берунй ва А.Форобй накши мухим бозиданд. Аммо дар тафрика аз Форобй, ки илми нучумро дар катори илмхои таълимй - хисобу хандаса, манозира, мусикй, илми атфол ва илми хиял дохил мекунад, Ибни Сино илми нучумро аз шохаи асосии илмхои назарй мешуморад. Ин таснифоти Ибни Сино ба тартиби таснифоти Арасту мувофикат менамояд. Хамзамон хизмати бузурги Ибни Сино дар рушди илми нучум аз он иборат аст, ки ба масъалахои тартиб додани фехристи ситорахо, номгузории ситорахо, харакати зохирии солонаи Офтоб аз руйи 12 бурчи осмон (бурчхои дувоздахгона), харакати якмохаи К^амар, сохтани олоти мушохидвай ва гайра андешахои илмй баён мекунад.

АДАБИЁТ

1. Абдуллозода Х.Ф. Абумахмуди Хучандй ва таърихи астрономияи халки точик /Х.Ф. Абдуллозода. - Хучанд: Нури маърифат, 2005. - 440 с.

2. Ал-Хоразмй, Абуабдуллох Мухаммад Котиб. Мафотех-ул-улум Тарчумаи Хусейн Хддив Чдм, Техрон, 1348 х.

3. Беруни Абу Райхан. Избран^1е произведения. Т.Ш. Исследование, пер. и прим. П.Г. Булгакова, Ташкент, Фан, 1966.

4. Берунй А. «Кигоб-ут-тафхим ли авоили саноат-ит-танчим^>. - Д., 1973. - 288 с.- С. 70-71.

5. Бобоев Х. Нигоршие андар нучум.-Душанбе: Маориф, 2000. -160с.

6. Воронцов-Вельяминов Б.А Астрономия (кигоби дарсй барои синфи 11-уми макгаби миёна). - Душанбе: Маориф, 1991. - 176 с.

7. Ибни Сино. Рисолаи саргузашт. Осор. Чилаи 1. - Душанбе: «Дониш», 2005.

8. Ибни Сино. Осори мунтахаб. Ч. 3. - Душанбе: Ирфон, 1985.

9. Ибни Сино. Осори мунтахаб. Ч. 4, - Душанбе: Ирфон, 1992.

10. Мачидов Х., Нозимов О. Нучум (китоби дарсй барои синфи 11). - Душанбе: 2008. - С. 17.

11. Розенфельд Б.А, Юшкевич А.П. Омар Хайям. - М.: ^<Наука^>, 1965. - 192 с.

12. Таърихи нучуми исломй. Тарчумаи Ахмад Ором. - Техрон, 1371. - 285-286.

13. Фохури Хино. Таърихи фалсафа дар чахони исломй.- Техрон 1373. - С.363.

МЕСТО АСТРОНОМИИ В РАБОТАХ ИБН СИНЫ

В этой статье автор сообщает о зарождении и развитии наук астрономии в исламской культуре. Отмечая, что до эпоха Аббасидов информация о положении звезд, их движениях и направлениях, а

также их связи с другими явлениями Вселенной была доступным из астрономии. По положению звезд, с одной стороны, они предсказывали будущее страны, войну и мир, дождь и даже лечение болезней, с другой стороны, определяли время молитвы и совершениярелигиазнытх обрядов.

В частности, говорится, что астрономические знания Индии и Древней Греции сытграли важную роль в формировании астронмические знания последующих эпох, но мусульмане не только полностью поддерживали идеи древних относительно понимания Вселенной, но и исправляли ошибки и выгразили свои космологические и космогонческие идеи.

Создание обсерватории, различных инструментов наблюдения для определения положения звезд и небесных тел, разработка календаря являлись их великих достижений в развитии этой науки.

В то же время, по мнению автора, Ибн Сина быгл одним из самых известных представителей исламской культуры и сыграл весьомый вклад в развитии наук астрономии. Идеи древнегреческих философов, особенно Аристотеля, ценные идеи А.Беруни и АФароби оказалы неоценимую роль в формировании его астрономической мысли. Однако, в отличие от Фараби, включившего наук астрономии в отрасли педагогических наук, Ибн Сина считал наук астрономии основной отраслью теоретических наук. Эта классификация Ибн Сины соответствует классификации Аристотеля.

В целом, большой вклад Ибн Сины в развитие наук астрономии заключался в выражении научнытх взглядов на составление списка звезд, наименование звезд, ежегодное внешнее движение Солнца через 12 созвездий и построение инструменты наблюдений и др.

Ключевые слова: наука, классификация наук, астрономия, Вселенная, космогония космология, списка звезд, небесные созвездия, календарь, инструменты наблюдения, обсерватория и др.

THE PLACE OF ASTRONOMY IN THE WORKS OF IBN SINA

In this article, the author reports on the origin and development of the sciences of astronomy in Islamic culture. Noting that before the Abbasid era, information about the position of stars, their motions and directions, as well as their relationship with other phenomena of the Universe was available from astronomy. By the position of the stars, on the one hand, they predicted thefuture ofthe country, war andpeace, rain and even the treatment of diseases, on the other hand, they determined the time of prayer and the performance of religious rites.

In particular, it is said that the astronomical knowledge of India and Ancient Greece played an important role in theformation ofthe astronomical knowledge of subsequent eras, but Muslims not onlyfully supported the ideas of the ancients regarding the understanding of the Universe, but also corrected mistakes and expressed their cosmological and cosmogonic ideas.

The creation of an observatory, various observation instruments for determining the position of stars and celestial bodies, the development of a calendar were their great achievements in the development of this science.

At the same time, according to the author, Ibn Sina was one of the most famous representatives of Islamic culture andplayed a huge contribution to the development of the sciences ofastronomy. The ideas ofancient Greek philosophers, especially Aristotle, the valuable ideas of A. Beruni and A. Farobi played an invaluable role in the formation of his astronomical thought. However, unlike Farabi, who included the sciences of astronomy in the branch of pedagogical sciences, Ibn Sina considered the sciences of astronomy to be the main branch of theoretical sciences. This classification of Ibn Sina corresponds to that of Aristotle.

In general, Ibn Sina's great contribution to the development of the sciences of astronomy was to express scientific views on the compilation of a list of stars, the names of stars, the annual external movement of the Sun through 12 constellations and the construction of observation instruments, etc.

Key words: science, classification of sciences, astronomy, Universe, cosmogony, cosmology, list of stars, celestial constellations, calendar, observation instruments, observatory.

Сведения об автора:

Каримов Рахмиддин Сахоббиддинович, соискатель кафедры философии Таджикского государственного педагогического университета им. Айни. Тел .: (+992) 900060622. E-mail: rahm_din@mail ru

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

About the author:

Karimov Rakhmiddin Sakhobiddnovich, postgraduate student of the Department of Philosophy, Tajik State Pedagogical University. Тел.: (+992) 900060622. E-mail: rahm_din@mail.ru.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.