Научная статья на тему 'ҶОЙГОҲИ ИЛМИ НУҶУМ ДАР ОСОРИ ИБНИ СИНО'

ҶОЙГОҲИ ИЛМИ НУҶУМ ДАР ОСОРИ ИБНИ СИНО Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
651
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
наука / классификация наук / астрономия / Вселенная / космогония / космология / списка звезд / небесные созвездия / календарь / инструменты наблюдения / обсерватория и др. / science / classification of sciences / astronomy / Universe / cosmogony / cosmology / list of stars / celestial constellations / calendar / observation instruments / observatory / etc.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Каримов Рахмиддин Сахоббиддинович

В этой статье автор сообщает о зарождении и развитии наук астрономии в исламской культуре. Отмечая, что до эпоха Аббасидов информация о положении звезд, их движениях и направлениях, а также их связи с другими явлениями Вселенной была доступним из астрономии. По положению звезд, с одной стороны, они предсказывали будущее страны, войну и мир, дождь и даже лечение болезней, с другой стороны, определяли время молитвы и совершения религиозных обрядов. В частности, говорится, что астрономические знания Индии и Древней Греции сыграли важную роль в формировании астрономические знания последующих эпох, но мусульмане не только полностью поддерживали идеи древних относительно понимания Вселенной, но и исправляли ошибки и выразили свои космологические и космогонические идеи. Создание обсерватории, различных инструментов наблюдения для определения положения звезд и небесных тел, разработка календаря являлись их великих достижений в развитии этой науки. В то же время, по мнению автора, Ибн Сина был одним из самых известных представителей исламской культуры и сыграл весомый вклад в развитии наук астрономии. Идеи древнегреческих философов, особенно Аристотеля, ценные идеи А.Беруни и А. Фароби оказали неоценимую роль в формировании его астрономической мысли. Однако, в отличие от Фараби, включившего наук астрономии в отрасли педагогических наук, Ибн Сина считал наук астрономии основной отраслью теоретических наук. Эта классификация Ибн Сины соответствует классификации Аристотеля. В целом, большой вклад Ибн Сины в развитие наук астрономии заключался в выражении научных взглядов на составление списка звезд, наименование звезд, ежегодное внешнее движение Солнца через 12 созвездий и построение инструменты наблюдений и др.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PLACE OF ASTRONOMY IN THE WORKS OF IBN SINA

In this article, the author reports on the origin and development of the sciences of astronomy in Islamic culture. Noting that before the Abbasid era, information about the position of stars, their motions and directions, as well as their relationship with other phenomena of the Universe was available from astronomy. By the position of the stars, on the one hand, they predicted the future of the country, war and peace, rain and even the treatment of diseases, on the other hand, they determined the time of prayer and the performance of religious rites. In particular, it is said that the astronomical knowledge of India and Ancient Greece played an important role in the formation of the astronomical knowledge of subsequent eras, but Muslims not only fully supported the ideas of the ancients regarding the understanding of the Universe, but also corrected mistakes and expressed their cosmological and cosmogonic ideas. The creation of an observatory, various observation instruments for determining the position of stars and celestial bodies, the development of a calendar were their great achievements in the development of this science. At the same time, according to the author, Ibn Sina was one of the most famous representatives of Islamic culture and played a huge contribution to the development of the sciences of astronomy. The ideas of ancient Greek philosophers, especially Aristotle, the valuable ideas of A. Beruni and A. Farobi played an invaluable role in the formation of his astronomical thought. However, unlike Farabi, who included the sciences of astronomy in the branch of pedagogical sciences, Ibn Sina considered the sciences of astronomy to be the main branch of theoretical sciences. This classification of Ibn Sina corresponds to that of Aristotle. In general, Ibn Sina's great contribution to the development of the sciences of astronomy was to express scientific views on the compilation of a list of stars, the names of stars, the annual external movement of the Sun through 12 constellations and the construction of observation instruments, etc.

Текст научной работы на тему «ҶОЙГОҲИ ИЛМИ НУҶУМ ДАР ОСОРИ ИБНИ СИНО»

3. Набиев В.М //Вклад молодых-воинов Таджикистанцев в освободительной миссии Красной Армии. Таджикистан в Великой Отечественной Войне 1941-1945 гг. - Душанбе: Дониш, -2015.-С.75-83.

4.Секретов А.Н. Участие воинов Таджикистана в освободительной миссии Советской Армии в годы Великой Отечественной войны//Советский Таджикистан в Отечественной войне (1941-1945 гг.). - Душанбе: Дониш, 1975.-С.67-79.

5.Сечкина П. П. //Доблестные сыны Таджикистана на фронтах Отечественной Войны (1941-1945 гг.) Душанбе«Дониш»-1980. -С.21-36.

ВКЛАД ТАДЖИКИСТАНЦЕВ В ОСВОБОЖДЕНИЕ ЕВРОПЫ

В статье рассматривается вклад таджикистанцев в освобождение Европы. С первых днях войны на призыв Советского правительства встать на защиту Отечества откликнулся вес народ. Этому свидетельствует тот факт, что сотни тысяч людей, не дожидаясь мобилизации, подавали заявления о добровольном зачислении их в действующую армию. Среди них были Едгор Рузиев, Нормахмад Турсунов и Махмаджан Абдувалиев который начал воевать в Бресте и закончил в Берлине.

Представители таджикской молодежи бок о бок с другими представителями нации и народностей Советского Союза внесли значительный вклад в дело освобождения народов Европы от гитлеровской оккупации. На польской земле совершил подвиг Комсорг роты Мирзо Бабаджанов.

Благородная Польша помнит своего отважного освободителя Малика Ашурова, известного среди польских партизан под именем И ван-таджик

Также мужественно сражались таджикистанцы с бойцами сопротивления во Франции, Италии и других странах Западной Европы.

Кроме в выше перечисленных в ряду молодых воинов таджикистанцев служили родине и защищали нас огромное количество добросовестных молодых людей которые похоронены на землях Европы и судьба которых неизвестно нам всем или очень мало написано о них.

Ключевые слова: фашизм, Европа, Австрия, победа, Маутхаузен, подвиги, плен, Германия, сопротивления, концлагерь, сопротивления, партизаны, добровольцы, Мирзо Бабаджанов, армия, артиллерия, Брестская крепость, Триумфальное шествие.

CONTRIBUTION OF TAJIKS TO THE LIBERATION OF EUROPE

The article examines the contribution of the Tajik people in the liberation of Europe. From the first days of the war, the entire people responded to the call of the Soviet government to stand up for the Fatherland. This is evidenced by the fact that hundreds of thousands ofpeople, without waitingfor mobilization, submitted applications for their voluntary enlistment in the active army. Among them were Yedgor Ruziev, Normakhmad Tursunov and Makhmajan Abduvaliyev, who startedfighting in Brest andfinished in Berlin. Representatives of Tajik youth, side by side with other representatives of the nation and nationalities of the Soviet Union, made a significant contribution to the liberation of the peoples of Europe from Nazi occupation. Mirzo Babadzhanov, the company's Komsomol commander, performed a feat on Polish land. Noble Poland remembers its brave liberator Malik Ashurov, known among Polish partisans under the name Evan-Tajik. Tajikfighters also courageouslyfought with resistance fighters in France, Italy and other Western European countries. In addition to the above-listed young Tajik soldiers, a huge number ofconscientious youngpeople who are buried in the lands of Europe and whose fate is unknown to all ofus or very little has been written about them served the motherland andprotected us.

Keywords: fascism, Europe, Austria, victory, Mauthausen, exploits, captivity, Germany, resistance, concentration camp, resistance, partisans, volunteers, Mirzo Babajanov, army, artillery, Brest Fortress, Triumphal procession.

Сведения об автора:

Рахимзода Дилнозаи Мирзорахим, старший преподаватель факультета истории, кафедра истории и международных отношений ТГПУ имени С. Айни. About the author:

Rahimzoda Dilnozai Mirzorahim, the head teacher of the faculty of history, history and international relations department, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini.

ЧЩГО^И ИЛМИ НУ^УМ ДАР ОСОРИ ИБНИ СИНО

Каримов Р. С

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Мусулмонон пеш аз асри аббосй бо илми нучум ошной надоштанд. Он чй дар ин замина доштанд хдмон танчим буд. Максуд аз танчим нигаристан ба ах,воли кавокиб, ^аракат ва ах,коми онхд барои таъйини хусуф ва кусуф, иртиботи авзоъи кавокиб бо х,одисах,ои олам ба х,исоб мерафт. Барои иттилоъ аз соати саъд, вазъи оянда ва чангу сул^, борону сойири падидой бо он ки дини ислом танчиму ситорабиниро

манъ ^да 6уд иcгифoдa бypдa мeшyд. Бo вучуди ин xaлифaxo ва waKcyc^ aббocиxo ба oн таваччухи фapoвoн дoштaнд ва 6o w^a'T^H^M <^ap биcëpe аз axвoли cиëcй ва амалй, ки аз oкибaти oн бим

дoштaнд мaшвapaт мeкapдaнд ва аз ohxo мexocгaнд г« дap халли фалак ва y^cyp^ora кaвoкиб нaзap кyнaнд. Cmac, бap oн минвoл амал мeкapдaнд. Хамчунин, бeмopиxopo бap мyктaзoи :щли фалак мyoличa мeкapдaнд ва теш аз пapдoxтaн ба xap raope хатго Fизoи xypдaн ва ба дидopи дигapoн paфгaн ба ca^ (бaxocият) ва нахш кaвoкиб мeнигapистaнд».[13, c.363]

Яънс, якe аз caбaбxoи acocиe, ки xyлaфopo ба таквияти илми нучум вoдoшт хамин 6уд. Иллати дигap aнчoми фapoизи динй ба x^coó м^а^т. Аз нaзapи вaктшинocй, ки мycyлмoнoиpo ба так^ил вoмeдoшт. Хoвapшинoc Hoлииy дap китоби xyд «Тaъpиxи нучуми иcлoмй» мсгуяд: «^ap xap мycyлмoнe ючиб 6уд, ки вакти нaмaзpo, ки ба ^mnc^ макoн ва зaмoн тaFЙиp мeкapд бишиocaд. Mycyлмoн мeбoиcг, ки дap хангами нaмaз py ба чoниби кибла кyиад пac чихати киблapo бишиocaд ва ин xyд acooëфтa бap халли маовалас аз мaooили илми хайат аст ва ба мyooooги кyppaвй м^бут мeбoшaд низ чуиии аст pysa дoшгaн ва pysa кyшoдaн дap мoxи paN^o^ ки мycyлмoнoнpo ба мyxocибOг фалакй бapмeaнгeзoнaд ин ах^ми шapъй дap бopaи pyea мyиaччимoни мycyлмoнpo бap oh дoштaaoг, ки дap бopaи мacoили дyшвop вoбacгa ба paфияти xaлoл ва ах^ли шафк ба чустучу бapxeзaид ва ба хамин чихат дap ин бopa пeшIpaфTxoe кapдaид ва мyxocибaг ва pавишxoи TOBae oвapдaид, ки мини юнoниëн ва эpoниëни кадим гобика нaдoшт».[12, c.285-286]

Mycyлмoнoн мaълyмaги нучумии xyдpo аз киIaбxoи хандаш ва иpфoнй дapëфт кapдaид. Дap ахди Maъмyи мyxимгapин китоби нучумй, аз чумла китоби «Синди Хинд^и óyзypг, «Aл-мaчaстй»-и Бaтлимyc ва Faйpa ба apaбй т^чума шуданд. Улaмoи иcлoмй тaнxo ба накли ooopи гузаштаган нaпapдoxтaнд, балки xaтоxoи ohohpo низ иаюх кapдaид ва матолиби óto^c бap oh чи ohxo oвapдa буданд афзуданд. Mycyлмoнoн нaxycгин кагате буданд, ки ба т^щаи илмй тaвoниcгaид тули як дapaчa аз xarn ниcфи aHxoppo таъйин кунанд. Аввалин óop ycyли pacм бap caтx,и кypapo шинoxтaид ва ба кyppaвй будани замин ва дaвpaги oh ба гиpди мexваpаш ^жил шуданд. Кycyф ва xaмидaгй будани майли фaлaк-aл-бypчpo caбт каданд ва дap coлшyмopй низ кaдaмxoи бyзypг бapдoштaид. Инчунин, бapoи aнчoми ин мащхид pacaдxoнaxoи чaидe бииo ^данд ва бapoи тapcиди кaвoкиб oлaги даки^ иxтиpaъ намуданд. Mашxypтаpини ин oлaги дакик ycгypлoó аст, ки ба ca™ ва дикдати ohoh иcлox шудааст. Ва аз ин 4o буд, ки илми фалак дap назди мycyлмoнoн ба cyparn илми иcгикpoйй дapoмaд ва xoл oh ки к^юли нaзapй буд.

Аз дaлeлxo бapтapиaшoн дap ин илм як вoжaxoи нучуми apaбй аст, ки дap acpxoи мина pивoч дoшт ва имpyз низ маъмул аст. Ин вoжaxopo м^ачти^»™ мycyлмoн ба крмуот нучуми Aвpyпo вopид кpдaид. Аз кабили: Albadran, Altaref, Caph, Arnab, Vega, Deneb ва Faйpa.

Aбyaбдyллoxи Баттанй якс аз cитоpaшинoooни мaшxypи acpxoи мина мeбoшaд. ypo Бaтлимycи apaб гуянд. Батонй дap нучум нaзapиëти мухимму тоза oвapдaaст ва тахкщоти тоза ва пypаpзиш дap заминаи нучум ва чaбpy мycaллacaг (тpигoнoмeгpия - як кими гeoмeгpия, ки дap бopaи тaнocyби тapaфxo ва ку^дои ceкyнчaxo бaxc мeкyиaд) aнчoм дoдa, ба pacaди кaвoкиб мaшxyp аст. Чуданки хсч кac аз xaмacpoн ва мyocиpoни y дap тacxexи pacaди кaвoкиб бад-oH тоя, ки y pacидaaст, нapacид ва дap acpxoи баъдй низ чунин кате нaoмaд.

Ба маълумоти Фoxypи XpHo Баттанй xapaкaти нуктаи дyибpo н^бат ба замин таъйин кapд ва андте^ ду эътидoли cифлй (гоши) ва шунуй ва майли фалаки aл-бypчpo ниcбaт ба маъдали ал-Haxop иcлox намуд. Тули coли шaмcиpo ба дикдат xиcOó кapд. ХамЧунин y аз кaooнe аст, ки мав^и биcëpe аз нyчyмpo муайян намуд ва пopae аз xapaкaти мox ва caйëpaxopo nacxex ^д. Бo Бaтлимyc, ки авчи шaмcиpo coóит мeдoнист мyxoлифaт вapзид ва cC' кapд, ки авчи шамот то0си xapaкaти такдими эътидoлин аст. Натича г^ифт, ки мyoдилaи зaмoн ба кундй óo гузашти pyзгapoн naf^p мeпaзиpaд».[13, c.365]

Aл-Хopaзмй, Абуабдулюх Myxaммaд Котиб дap pиcoлaи xyд «Maфoтex-yл-yлyм» oид ба тaвcифи илми нучум пapдoxтa, мeнaвиcaнд, ки илми нyчyмpo ба apaбй «танчим>> ва ба юшнй «aстpoнoмия» гуянд, ки «aCTpo>> мaънoи cитоpa ва «шмия>> мaънoи дoнишpo дopaд. Илм дap бopaи cитоpaxo ë илми cmopammoOT аст>>.[2]

Ба иттилoи Х.Ф. Aбдyллaзoдa «м^нм xaзopaи тo милoд зapypaти мypaттaб coxтaни фexpисти cитоpaxo ба мши oмaд. Apзиши илмии тapтиб дoдaни фexpисти cитоpaxo бapoи халлу фacли чандин мaoъaлaxoи aстpoнoмияи амалй (аз чумла, бapoи xиcoóи вакт ва гeoдeвия) ба xaмaгoн маълум аст. Дoнистaни ин, ки oë cитоpaxoи ocмoн чoйи xyдpo иваз мeкyиaнд ë He, дypaxшoнии ohxo тaFЙиp мeëбaнд ë He, аз мухим^™ мaoъaлaxoи илми aстpoнoмия аст. Ха^лу фacли ин мaoъaлaxo аз зaмoнxoи кадим диккати ахли илмpo ба xyд чалб мeнaмyд. HaxycraH фexpист (кaтaлoг)-и cитоpaxo аз чoниби aстpoнoми чинй Ши Шан (a. IV rem аз милoд) мypaттaб шуда буд, ки дap oh 809 cитоpaxo дap 122 бypчxoи ocмoн (гypУxи cитоpaxo) тacвиp ëфтaaнд. Хушбактона ин фexpист то зaмoни мo pacидaaст».[1, c.14]

Ё xyд мухаккик кайд мeкyиaд, ки ба тapтиб дoдaни фexpисти cитоpaxo oлимoни Юнoни Кадим ва acpимиëнaгии Шapки мycyлмoнй машгул шуда, дap ин cav acapxoи apзишмaндepo мypaттaб намудаанд. Якс аз ohxo фexpисти Гиппapx (а. II теш аз милoд) мeбoшaд, ки дap oh тacвиpи 4б бypчxoи ocмoн, тули эклиптикй ва кaдpи зиëдa аз 850 cитоpaxoи coóитa бapoи coли 128 то милoдй зикp шудааст. Он !aHxo дap oxиpи acpи XIX хангами тахлили нycxaxoи xan™ мaтнxoи юнoнии мазмунан aстpoнoмй дapëфт шуд ва

бори аввал аз чониби мyарриxи илм Ф.Болл тахкик шyдааcт. Myхаккикoн ба кимати илмии фехрисги ситорахои собиги Гиппарx бахои баланд доданд. Дар асоси фехристхои олимони Юнони Кладам (Эратосфен (асри Ш пеш аз милод), Tимoxариc, Гиппарx, Meнeлeй (а. I пеш аз милод)) ва мушохидахои шаxcй Птолемей фехрисги 1G22 сигорахои собигро барои соли 138 мураггаб coxтааcт, ки он дар кигобхои VII-VIII ^<Ал-мачисгй> оварда шyдаанд. Птолемей тасвири 48 бурчхои нимкyрахoи шимолй, чанубй ва бурчи дувоздахгонаро овардаасг. Бояд зикр кард, ки хамакнун хамон 48 бурчхои осмонй ба 88 бурчхо кисмат шудаанд. [1, с.15]

Дигар ин ки ба маълумоги Х.Ф.Абдуллозода ба шакли кахрамонхои асотирй, хайвоноту паррандагон ва дигар ашёхо тасвир намудани бурчхои осмон ба юнониёни кадим тааллук дошта, ин суннати юнониён минбаъд дар осори олимони Шарк риоя шудаасг. Mардyмoн ва кавмхои олам ба бурчхои осмон номхои гуногун додаанд. Mаcалан, хафт ситораи равшани Дубби Акбарро мисриёни кадим Гиппопотам (Бахмут), чинихо Пе-Ty (як навъ зарфе барои андозакунии галла), арабхо Баннoг-yн-Hаъш (дyxraрoни Hаъш) номидаанд. 1уркх,о онро шабех ба аспи бастае донистаанд, ки дар гирди яккамex (ситораи Кутбй) давр мезанад. [1, с. 191]

Дубби Акбар (аз арабии <<дубб» - xирc ва «акбар» - калон) ба точикй аз арабй икгибос шудаасг ва дар байни мардуми точик муродифхои дигари он низ исгифода мешавад. Mаcалан: Хафтдодарон (дар гузаштаи кадим «Хдфтавранги мехин»), Хафтraxт, Фирузаташг ва Банногуннаъш аз чумлаи онхосг. [6]

Арзиши илмй доштани фехрисги сигорахоро олимони Шарки асримиёнагй ба xyбй дарк менамуданд. Аз асри IX ва минбаъд дар осори нучумии онхо фехрисги 48 бурчхои (ба монанди Птолемей) фалакй ба назар мерасанд, ки аз онхо одатан 21-тояш дар нимкураи шимолй, 15-тояш дар нимкураи чанубй ва 12-тояш дар бурчи дувоздахгона (минтакатулбуруч) чойгиранд. Иомхои ин бурчхо ба ин зайл асг:

1.Шимолй: Дубби Асгар, Дубби Акбар, 1иннин, Кафоус, Авво, Фака, Чосиюн Аллоракабият, Луро, Дачоча, Зогулкурсй, Бирсиус, Myмcикyлинoн, Хавво, Хайатул хавво, Сахм, Укоб, Дулфин, Фараси аввал, Фараси сонй, Андрумидо (Андромеда), Mycаллаc.

2. Бурчхои дувоздахгона (Mинтакат-yл-бyрyч): Хамал, Савр, Чавзо, Саратон, Асад, Сунбула, Mœo^ Акраб, Кавс, Чадй, Далв, Хут (ниг. расми 2G). ^анубй: Китас, Чдббор, Иахр, Арнаб, Калби Акбар, Калби Myкаддам, Шучоъ, Сафина, Кос, Fyрoб, Кантурс, Сабаъ, Mичмара, Иклили Чанубй, Хути Чанубй». [1, с.192]

Чунон ки мебинем, номи аксари бурчхои мазкур арабй буда дар баъзе аз рисолахои мутафаккирони Шарк, дар баробари номхои арабии бурчхо, номхои точикии онхо низ зикр шудаасг. Mаcалан, Берунй дар ^<Китоб-ут-тафхим^>, дар баробари номхои арабии бурчхои осмон, номхои точикии хамаи 48 бурчхои мазкурро оварда, аз чумла ба саволи «Сурагхои шимолй кадоманд?» чунин чавоб гуфтаасг: «Сурати наxycгин Дубби Асгар, ай Хирси Хурд ва сурати дуввум Дубби Акбар, ай Хирси Бузург... Ва сурати бисгу якум Mycаллаc, ай Сесу». [4, c.7G-71] Иомхои точикии бурчхои дувоздахгона чунинанд: Барра, Гов, Дупайкар, Харчанг, Шер, Хуша 1арозу, Каждум, Камон, Бузгола, Дул, Moхй.

Дар ин чо як нуктаро низ кайд кардан бамаврид асг, ки аз 275 ситораи дyраxшoни хар ду нимкураи осмон дорои исмхои xoc мебошад. Аз он чумла, номи 22G ситораи осмон арабй буда, дар гули асрхо аз забон ба забон, ё xyд аз китоб ба китоб гузашта, сирф точикй шудаанд ва дар айни замон чузъи исгилохоги байналxалкирo ташкил менамоянд. Mаcалан, ситорахои Айнуссавр (русиаш Айн), Алгул (Альгол), Занаб (Денеб), Иди Сурайё (Альциона), Meъзар (Mицар), Oxири Hахр (АXeрнар), Фаммулхут (Фoмальxаyт), Чанаx (Джанаx), аз чумлаи онхосг. [6]

Дар ин бора муарржони рус Б.А. Розенфельд, А.П. Юшкевич низ дар китоби xyд кайд мекунанд, ки <<.. номхои ба ситорахо додаи мо аз кабили Вега, Денебола, Фомальгаут, Бетельгейзе, Ригель ва Аернар, аслан шаклхои тахрифшудаи номхои арабии ан-наср ал-ваки (укоби афтанда), занаб ал-асад (думи шер), фум ал-хут (дахони мохй), ибт ал-чавзо (бозуи Чаббор, Орион), ричл (пой) ва аxир ан нахр ^ири рудаона) ва номхои лотинии Регул ва Спика мутаносибан <<шохона> ва <«уша> мебошанд. [11, с.76]

Ба монанди он, ки харакати зохирии солонаи Офтоб аз руйи 12 бурчи осмон (бурчхои дувоздахгона) ба амал меояд, харакати якмохаи Камар низ ба яке аз бурчхо ва ситорахои чудогонаи осмон рост меояд. Хамин тавр, дар осмон 28 «манозили Камар» мавчуд асг, ки Moх хар руз ба яке аз ин манзилхо чой мегирад ва ин манзилхо аз якдигар такрибан дар масофаи 13° фарк мекунанд. Гуфтан бамаврид асг, ки ин гуна номгузории манзилхои Камар ба арабхои бодиянишин мутааллик асг. [6]

Иoмхoи ин манзилхо, ки дар <<Китоб-ут-тафхим>>-и Берунй муфассал оварда шудаасг, чунинанд: Шаратайн, Бутайн, Сурайё (Парвин), Дабарон, Ханъат, Зироъ, Hаcрат, 1арф, Чабха, Зyбраx, Сарфат, Авво, Симаки Аъзам, Fyфр, Забонй, Иклил, Калб, Шавлат, Hаoим, Шоми Ворид, Балдат, Саъди Зобех, Саъди Булаъ, Саъдуссуъуд, Саъдyлаxбия, Фарги Hаxycгин, Фарги Дуввум, Батнулхут. [4, с.77-79]

Оид ба муваффакиягхои мутафаккирони Шарки асримиёнагй дар тахияи фехрисги ситорахои осмон Х.Ф. Абдуллозода чунин маълумог медихад, ки <<Дар тули асрхои IX-XV аз тарафи мутаффакирони Шарк даххо фехрисги ситорахо муратгаб coxra шудаасг, вале мутаасифона на хамаи онхо то замони мо расидаанд. Аз чумлаи фехристхои то замони имруза расидаи олимони Шарки асримиёнагй инхоро метавон ном бурд: чадвали 25 ситораи Ахмади Фаргонй (с. 845), фехрисги 533 ситораи Баггонй (с. 88G),

1018 cигopaи Aбдypaxмoни Суфй (c. 965), чадвали 20 cигopaи Кyшиëpи Гслонй (c. 981), 1029 cигopaи Бфунй (тжм. c. 1030), чадвали 43 cигopaи Aбдypaxмoни Xaзинй (c. 1116), 100 cигopaи Hac^MA^^ Туй (c. 1284), 1018 cигopaи олимони мapкaзи илмии Сaмapкaнд (c. 1437), чадвали 40 cигopaи Hивoмиддини Биpчaндй (c. 1484) ва Faйpa». [1, c.194]

Бappacии мaoъaлaxoи кypaи ocмoн, нукгахо ва xaтxoи acoc™ он низ аз мавзухои а^хии cигopaшинoooни Шapки acpимиëнaгй ба x^ó» мepaфт. Тибки маълумоти capчaшмaxo якс аз дoиpaxoи кypaи ocмoн ^o^^ уфукй», ë xyд <<уфук>> унвон дopaд. Aбypaйxoни Бepyий дap pиooлaи xyд ^<Кит00-ут-тафхим» ба caвoли - <<Уфук чиcг?» чунин чавоб мeдиxaд: <<Он ocмoн, ки ба дад^ чун кубба аст, xaмeшa наздики нимаи y падид бошад дидoppo ва кapoнaи ин кубба ба Замин xaмepaoaд ва хамчун дoиpae бошад, гиpд бap г^ди мapдyм. Ва он-чизс бapи y бувад, ypo пайдо бошад. Ва ин дoиpapo <<уфук>> xoнaнд. Ва уфук дугуна аст: якс хиа;й ва дигape хакикй. Аммо хиа;й он дoиpa аст, ки гуфтем: Ва чун бap пушти Замин 6ошсм, ypo xaмeóинeм. У кypaи фaлaкpo ба хакикат ба ду ним накунад, вaлeкин он rnpa, ки зaбapи y бошад, камт^ бувад аз он rnpa, ки набигем ва аз мо шиб аст. Ва аммо хакикй он аст аз фалак, ки бад-y он caтx pacaд, ки мувозист уфуки xиccиpo ва мapкaзи Зaминpo бигyзapaд. Ва миëни xapдy уфук бac чиз набувад, чун кypa бyзypг бошад, вaлeкин нопайдо шавад. Ва чун кypa xypд бувад, он-чй миëни xapдy уфук аст, бyзypг бувад. Ва уфуки хакикй кyppapo ба ду ним кунад>>. [4, c.56]

Ин aндeшaи АБфунй ба фахмиши имpyзaи ин мacъaлa мувофикат мeкyнaд. Тибки маълумоти илми мyocиp дoиpae, ки аз болои нуктахои шимол (N), гэдб (W), чануб (S) ва шapк (E) гузашта, дap мapкaзи он мушохид мeистaд, xaмвopии уфукй номида мeшaвaд. Гуфган чоиз аст, ки xaмвopии уфукй ду xeл -магематикй ва зoxиpй мeшaвaд. Хaмвopии уфуки магематикй ба монанди кypaи отон андозаи дилкох дopaд, вaлe xaмвopии уфуки зoxиpй caтxи намоши Замин ë caтxи бaxppo дapбap г^ифта, xaмeшa ба xaмвopии магематикй мувозй (пapaллeл) аст.

Дш^ мacъaлae, ки аз ахди кадим таваачухи мyтaфaккиpoнpo ба xyд чалб кapдaaст ин муайян кapдaни тафовути cитopaxo вобаста ба paнг ва тобиши онхо мeбoшaд. Бояд кайд ^д, ки хануз мyтaфaккиpи Юнони Кадим Гиппapx (180-125 п.м.) coлxoи 134-127-и то милод оид ба омузиши мав^и cитopaxo, ба Tapтиб додани фexpисти cитopaxo машгул шуда, дap фexpисти xyд 1022 cитopa ва 48 бypчpo чой додааст. У аввалин óop ибopaи «кaдpи cmoparä»-po ба илм дoxил кapдaaст. [5, c.104] Баъдан ин ибopa аз чониби Пгoлeмeй мaвpиди истифода кapop мeгиpaд.

Бояд гуфт, ки Гиппapx cmopaxopo аз pyйи paвшaннoкиaшoн ба шаш гypyx чудо мeкyиaд, ки дap дoиpaи ин тacнифoт шаш ка^и cитopaгй кабул кapдa мeшaвaд. У cитopaxoи аз хама paвшaнpo ба ^ухи якум ва cитopaxoи x^apo ба гypyxи шашум чой мeдиxaд. [10, c. 12]

Ыинбаъд ба тахияи фexpисти cитopaxo олимони Шapк машгул шуда, aoocaH номи cmopaxo, кoopдинaтaxoи эклиптикй ва кaдpи cитopaгии онхо зикp кapдaaнд. Аз чумла, якс аз мacъaлaxoи мухиммс, ки дap ooopи мyтaфaккиpoни Шapки иаломй (бaxycyc, дap зичхо) ба нaзap мepacaнд, ин бо ном <<олвони xycyф», яънс paнги Mox хангоми гиpифт аст. Myтaфaккиpoни Хрнди кадим ва баъдан муначчимони дaвpaи иаломй дap acocи коидахои мyxтaлиф paH^M фapккyиaндaи кypcи (диcк)-и Moxpo хангоми xycyф ба нaзap гиpифтaaнд. Кобили кайд аст, ки ^ap ooopи aстpoнoмии юнониСн, аз чумла ^<Ал-мачастй>-и Птoлoмeй poчeъ ба paнги Mox дap xyаyф мaълyмoтe Hecn, аммо дap мepocи илмии хиидуСни афи IV (аз чумла, <Cypë Синдxинтo» ва ^<Вашшитхо Синдxинтo») ниабaти ин мacъaлa маълумоти чолиби диккат ба нaзap мepacaд». [1, c.383]

Хамин тaвp, аз тахлилхо бapмeoяд, ки aстpoнoмия дap Юнони кадим хамчун илм инкишоф сфг, вaлe pyin,^! xyдpo дap таълимоти мyтaфaккиpoни acpxoи миëнaи Шapк сфт. 3epo тули aаpxoи IX - XV дap шaxpxoи Багдод, Димишк, Рай, Шфоз, Тaбpeв, Иcфaxoн, Бaлx, Mapв, Сaмapкaнд ва Xopaзм кapиб 20 pacaдxoнaxoи мухташам ва мучаххаз бо ологхои замонавй тaъаиа сфтв, фаъолияти гyстypда доштанд. Maoaлaн: нyчyмшинoooни бapчaстa ЯхС Ибни Абу MaHcyp, Санод Ибни Алй, Aóóoc aл-Чaвxapй, Xoлиди Mapвapyдй, Myxaммaд ибни Myco aл-Xopaзмй, Ахмад ибни Абдуллои Mapвaзй, Aбyлaббoc Ахмад ибни Myxaммaд ибни Кacиp Фapгaнй, Абулвафо Myxaммaд ибни Myxaммaди Бузчонй, Абумахмуд Хомид ибни Xивpи Xyчaндй, Aбyнacp MaHcyp ибни Алй ибни ^ок (устоди A.Бepyий) - дap pacaдxoнaи Багдод, Xoлиди Mapвapyдй - дap paаaдxoнaи Димишк, Абу Сахли Вайчонй ал-Кухй, Абул Вафо Myxaммaд Бузчонй (940-998) - дap paca^oe^ нaвбyиëди Багдод (ccли бyиëдaш 998), Aбдypaxмoн Суфй ва Aбycaиди Сичизй - дap Шepaв, Абумахмуди Xyчандй - дap болои кухи Тaбopaк, Aбypaйxoни Бepyий бо устоди xyд Ибни Иpoк - дap шaxpи Кот, Ибни Юнyа - дap Кoxиpa, Ибни Сино ва Ум^и Xaйëм - дap paаaдxoнaxoи К^ахои; Haаиpиддини Tycn (1201-1274), Кутбиддини Шфозй (1236-1311), Шaмаиддини Сaмapкaндй (12501210), Myaйaддини Димишкй (1200-1266), Haчмиддини Казвинй (1203-1277), Myxиддини MaFpибй (1220-1283), Фaxpиддини Maporfi, Aбyлфapaчи Югони Ибpй ва Шaмcиддини Шepвoнй - дap pacaдxoнaи Mapora; Кугбиддини Шepaвй (пac аз ба Тaбpeз омадан) - дap paca^oe^ Тaбpeв; Салохиддин Myco ибни Myxaммaд ибни Maxмyд Кaвивoдaи Румй (1360-1437), Чaмшeд ибни Maoъyд ибни Ыахмуд Fиëаиддини Кошонй (13881429), Алоуддин Алй ибни Myxaммaд, мaъpyф ба мулло Алй Кушчй (c. ваф. 1447) - дap pacaдxoнaи Сaмapкaнд ooлxoи зиСд ба мушохидаи чиpмxoи ocмoнй машгул шуда, caxми бeнaзиpe дap pyшд ва нумуи илми нучум гузоштанд. [1]

Асбобу слоги мушохидавии астрономии кадим гномон, секстант, квадрант, устурлоб ва кураи армиллярй ба хисоб мерафтанд, ки аз чониби ситорашиносон чихати ичрои вазифахои гуногун мавриди истифода карор дода мешуданд.

Гномон - ин чуби амудии дар сатхи хамвори уфукй гузошташуда ва ё хар гуна ашёе, ки соя дорад, мебошад. Ин олат дар Шарки асримиёнагй барои муайян кардани баландии Офтоб нисбат ба уфук, самти меридиан, эътидоли бахорй ё тирамохй ва инкилоби гCбисгснаю замистонаи Офтоб, хисоби вакт истифода бурда мешуд. Амалан, гномонро ба сифати олати муайянкунандаи вакт (соати офтобй) низ истифода мебаранд, ки аз хамин сабаб дар сатхи он шкалаи таксимоти соатй нишон дода шудааст.

Секстант - асбоб барои чен кардани баландии чирми мунир нисбат ба уфук мебошад. Ин олат дар Шарки асримиёнагй бо номи судс маъмул буд. Ин олат яке аз дастовардхои беназири ниёгони мо мебошад, ки Абумахмуди Хучандй ихтироъ кардааст.

Квадрант - бино ба таърифи Котиби Хоразмй: «Рубъ (чоряк) олоте аст ба шакли як чахоруми доира, ки микдори иртифоъ (баландй) -ро бо он таъин мекунанд ё вакти соатро ба василаи он маълум медоранд». [2] Устурлоб - аз калимаи юнонй «астролябиям» («астроу» - ситора ва «ламбанин» - оина) гирифта шуда, мазмунан маънои оинаи нучумро ифода мекунад. Устурлоб - асбоб барои муайян кардани холати ситорахо. Ин олат яке аз машхуртарин олоти расади чирмхои осмонй дар Шарки асримиёнагй буда, аз юнонихо мерос мондааст. Астрономхои бузурги Юнони Кадим - Гиппарх ва Птоломей дар корхои худ устурлобро истифода бурдаанд. Абурайхони Берунй бошад, ба саволи «Устурлоб чист? - чунин посух медихад, ки ин олотест юнониён номашро устурлобун, оинаи нучум гузоштаанд. [3] Х^мзаи Исфахонй уро ба форсй ситораёб муаррифй мекунад. [4, с.153] Мувофики баъзе тахкикотхо ихтироъкунандаи ин олат дар Шарки асримиёнагй Иброхим ал-Фазорй будааст. [1, с.15]

Кураи армиллярй - ин олат аз мачмуи халкахо иборат буда, кисме аз халкахо, ки ба таври параллелй нисбати хамдигар чойгиранд, хати экватор ва параллелхои географиро ифода карда, халкахои нисбат ба экватор перпендикуляр чойгиршаванда меридиани географиро ифода мекунанд. Ба гайр аз ин дар кура халкаи дигаре чойгир аст, ки он нисбат ба халкаи экватори осмонро ифодакунанда тахти кунчи 23,5° мехобад. Ин халка эклиптикаро ифода мекунад. Инчунин, дар асбоб хати шокулй чойгир буда, перпендикуляр ба он лавхаи доирашакле мавчуд аст, ки доираи уфукро ифода мекунад. [10, с.17]

Дастовардхои илмии мутафаккирони асримиёнагии Шарк дар илми нучум бо номи «Зичхо» маъруфанд. Аз чумла: «Зичи Маъмун» (марбут ба дастовардхои олимони расадхонаи Багдод); «Зичи Хркматй» (дастовардхои олимони расадхонаи Крхира); «Зичи Маликшохй» (дастовардхои олимони расадхонаи Исфахон); «Зичи Элхонй» (дастовардхои олимони расадхонаи Марога); «Зичи чадиди Курагонй» (дастовардхои олимони расадхонаи Самарканд) ва гайра. Тахлилхо нишон медиханд, ки тахияи чадвалхои холатхои Офтоб, сайёрахо, ситорахо, мавкеи географй (координатахо)-и махалхо ва гайра мазмуни асосии асархои онхоро ташкил медоданд. Ё худ аз натичаи мушохида ва тахлилхо мутафаккирони точик оид ба масъалахои тавсифи ходисахои осмонй, бунёди расадхонахо ва сохтани олоти гуногуни астрономй, тахияи таквим, усулхои тахкики чирмхои осмонй, нишон додани кимматхои дуруст хангоми чен кардан ва гайра андешахои илмй баён дошта, сахми назарраси худро дар рушди илми нучум гузоштаанд.

Хусусан, дар расадхонаи Багдод бори аввал дарозии 1°-и камони меридиани Замин чен карда шуд, ки аз хисобкунихои хозира тафовути чиддие надорад. Абурайхони Берунй радиуси Заминро бо усули нав, аз руйи вобастагии дурии дидашавандагии уфук ба баландии чойи мушохида (яъне, баландии кух ё теппа) муайян намуд, ки аз хисоби хозира кариб 110 км фарк мекунад. Кимати майли эклиптика нисбат ба экватор барои солхои гуногун ва суръати пресессия чен карда шуда, дар хамин замина ходисаи камшавии майли эклиптика нисбат ба экватор аз тарафи Собит ибни Курра ва Абумахмуди Хучандй маълум карда шуданд. Хдмзамон кимати камшавии асрии он аз чониби А.Берунй аник карда шуд, ки он аз хисобкунихои хозира фарки куллие надорад. Умари Хайём бошад, таквими нисбатан мукаммал тахия кард, ки дар таърихи илм беназир аст.

Инчунин, мутафаккирони точик дар сохтани як катор асбобхои астрономй, аз чумла: секстант (аз чониби Абумахмуди Хучандй), квадрант (аз чониби Холиди Марварудй), шомила (аз чониби Абумахмуди Хучандй), доираи хиндй (аз чониби А.Берунй), нониус (аз чониби Ибни Сино), устурлоби заркола (аз чониби Абумахмуди Хучандй ва ё Иброхими Заркола), глобуси осмонй (аз чониби Абдурахмон Суфй) ва гайра муваффак буданд.

Дар баробари ин дастовардхо идеяхои Иброхими Наккош, Насириддини Тусй, Ибни Шотирро доир ба харакати сайёрахои Системаи офтобй, ки ба назарияи (модели) харакати сайёрахо гаFЙирог ворид намудаанд ба кашфи низоми гелиомарказии (офтобмарказии) олам таъсир гузоштанд.

Форобй дар китоби «Ихсо-ул-улум», дар фасли сеюм, ки ба бахши илмхои таълимй таксим шудааст дар катори илмхои хисоб ва хандаса, илми манозира, илми мусикй, илми атфол ва илми хиял илми нучуми таълимиро дохил мекунад. Ба андешаи у улуми ахкоми нучум дар шумори нерухо ва хирфахое дармеояд, ки инсон ба воситаи онхо метавонад аз хаводисе, ки дар оянда пеш хохад омад бохабар шавад. Монандй: таъбири руъё (хобгузорй), зачру арофа (навъи пешгуй) ва нерухои назири онхо.

Улуми нучуми таълим дap бopaи aчcoми ocмoнй ва кyppaи Замин аз ce чихат бaxа мeкyнaд:

- аввал, аз шакли онхо ва аз мapтaбaи онхо дap олам ва аз макони онхо ниcбaт ба кулли олам ва андозаи aчpoми онхо ва ниабaти бapxe аз ин aчpoм, бо бapxeи дигap ва микдopи фocнлaи бapxe аз бapxeи дигap ва аз ин ки тамоми Замин на аз чойи xyд чо ба чо мешавад ва на дap чойи xyд (xapaкaти инфиъолй ва вазъй) бaxc мeкyиaд;

- дуюм, аз xapaкaти aчccми ocмoнй бaxc мeкyиaд ва маълум мeдopaд, ки аитopaи он чанд аст ва ин ки тамоми xapaкoгaшoн кypaвй аст ва ин ки чи xapaкaтxoe хаст, ки шомили тамоми aчooми oамoнй: кавокиб ва Fайpикавoкиб мешавад ва чи xapaкoгe хаст, ки xco^ кавокиб аст. Он гох аз xapaкoгe, ки ба xap як аз кавокиб иxтиcoc дopaнд ва ин ки шyмopaи xap як чанд аст ва дap чанд чихат анчом мешавад ва ин ки имкони ин xapaкoг бapoи xap як аз онхо дap кадом чихат х^ил мешавад, cyxaH мегуяд.

Ба вoаитaи ин илм poxи даст ёфтан ба макони як-як кавокиб дap xap кадом аз дapaчoги бypчxo дap xap вакт ва бо чaмeъи актом xapaкaти онхо шинoxтa мешавад.

Ин илм низ аз тамоми чизхос, ки ба aчooми ocмoнй мapбyт мешавад, бaxа мeкyнaд. Яъне аз ин ки xap як аз онхо дap бypчxo дopoи чи xapaкaтxoи мaxаyа ба xyд хастанд ва чи холате даp хангом ниабaти бapxe аз онхо бо бapxeи дигap пеш меояд. Moнaндй, ичтимоъ ва ифтиpoк ва иxтилoфи вазъи бapxe mccDa,! ба бapxeи дигap бaxа мeкyнaд.

Ин илм ба тaвpи куллй аз он даста аз лавозими xapaкaти кате бидуни дaxoлaти вазъи чиpми фалакй ниабaт ба Замин ходда мешавад, монандй кyаyфи Xypшeд ва низ аз он чи даp натичаи вазъи ^pop гиpифтaни Замин дap мaкoнe, ки дap олам дopaд, монандй, xyаyфи мох, бaxc мeкyиaд. Hив аз ин ахвол ва микдopи онхо ва кайфият ва авкоти вукуи онхо бaxc мeкyиaд, монандй тaшpифxo ва т^г^х« ва нивoъбapинxo.

Сеюм, аз кyppaи Замин - аз ободу ноободаш cyxaH мегуяд ва omraop мекунад, ки чи aндaвae он обод аст ва актами он, ки иклим ном дopaд, чанд аст. Он гох ба шyмopиши киcмaтxoe аз Замин, ки мажун шуда, мeпapдaвaд ва баён мекунад, ки мавзуи xap як дap кучост ва тapтиби он mccDa! ба олам чигуна аст.

Хамчуиин аз чизхос, ки нoгyзиp ба xap як аз иклимхо ва низоми аyкyиии Замин маpбyт мешавад, аз кабили гapдиши кулли олам, ки миёни хама мyштapaк аст ва г^диши шaбoнapyз пажухиш мекунад то аз ин pox вазъи Зaминpo ниабaт ба маконе, ки дap он аст ва низ вазъи !ap^ мaFpиб, кутохй ва дapaзии шабу py ва низоми oHxopo маълум дopад.

Ибни Сино дap заминаи акидахои Фopoóй маком ва чойгохи илми нyчyмpo муайян кapдaaст, вале oHpo ба бaxши илмхои таълимй дoxил намекунад. Бapъaкc oHpo илми алохида xpc^^a, ба мдоли ApaCTy яке аз кдомхои илмхои нaзapй мeшyмopaд. XycycaH, му^акк^ дap фacли хайати китоби <<Аш-шифо»-и xyд ба нучум мeпapдaвaд ва дap хилоли яке аз бaxcxoи xyд ба бaxаи кадимае ишopа мекунад, ки дap он дap бopaи чойгохи фалаки Зyxpa ва Утopид бaxа шудааст. Ибни Сино даp дифоъ аз нaзapи ^yxe аз ин aфpoд истидлол мекунад, ки фалаки Зyxpa бояд миёни фалаки Xypшeд ва Замин ^pop дошта бошад. Сипac дap rocyx ба нaзapи мyxoлифoнe, ки муътакид буданд дap аypaти ин иддао бояд ба тaвpи муиаззам шохиди гyвapи Зyxpa аз мукобили кypcи Xypшeд бошем мeнaвиаaд далел бap ин aмp вучуд нaдopaд. 4apo ки aгap ин ду фалак зовияе бо хам дошта бошанд ин pyйдoд xap óop тaкpop нaxoxaд шуд ва дap мавкеъхои xooce pyx xoxaд дод. Зимни он, ки ман Зyxpapo чуй щфаи аиëxe дap мукобили кypcи Xypшeд дидаам.

Ин иддао шояд ба танхой хеч чивpo иcбaг накуиад, аммо замоне, ки таъpиxи гyзapxoи Зyxpapo мypyp мекуием мутаваччех мешавем, ки панч ccл пеш аз вафоти Ибни Сино гyзapи Зyxpa дap Эpoн ва хангоми гypyб pyx дода. Яъне дap 30-юми мохи майи ccли 1032-и милодй ин гyвap аз нимаи Fapби Эpoн кобили pyият буда ва бо таваччух ба ин, ки замони он наздики гypyб буда имкони pyияти ин падида бидуни хеч ибpaв ибтикои вучуд доштааст. Чамъ шудани ин вокеият даp кaнopи диккати илмии Ибни Сино ва аз cyrn дит^ ин вокеият, ки аз бaxши хайати «Аш-шифо-po дap oxиpин ccлxoи yмpaш нигошта ва дap он cxwxo дap нимаи Fapбии Эpoн xyвyp дошт ин эxтимoлpo ба тaвpи кобили таваччухе афзоиш медихад. Ба ин тapтиб шояд HaxycraH óop дap тaъpиx Ибни Сино буда, ки шохид ва caбткyнaндaи падидаи гyвapи Зyxpa буда ва ин иттифoкpo то ccли 1000-ум баъд, ки Чypмиë Хypкиа oHpo тaкpop кapд, бepaкиб будааст.

Ба маълумоти Абуубайди Чузчонй дap №^axoH Ибни Сино китобхои «Аш-Шифо», «Mam™» ва «Aл-Maчистй»-po ба анчом мфашнад. XycycaH, дap «Aл-Maчистй» оид ба ^iwo^ мaнвap дах шaклpo дoxил ^да, дap oxиpи он дap илми хайъат чивxocpo вopид ^д, ки пеш аз ин гуфта нашуда буданд. [7, c.164-165]

Ё xyд дap чойи дигap Чузчонй зи^ мeдopaд, ки «Як шаб дap пеши Алоуддавла аз xaлaлe cyxaH paфт, ки дap таквимхои маъмулаи тибки pacaдxoи кадима, вopид шуда буд. nac, aмиp ба Шaйx фapмyд, ки ба paca^ аитopaxo бипapдaвaд ва аз мол он микдop, ки лозим буд, ба y дод. Шaйx ба ин raop OFOв кapд ва фapoxaм oвapдaни олагхо ва ба xидмaт гиpифтaни ccзaндaгoни oHxopo ба ман cyпypд.

Аз чумла хангоми pacaд олагхос ccxт, ки гобика нaдopaнд ва дap бopaи онхо pиccлae таълиф намуд. Аз чумла xyди Ибни Сино зикp мекунад, ки «MaH хашт ccл ба pacaд мaшгyл будам ва макадам муайян кapдaни он чи буд, ки Бaлтимyc (Птоломей) дap pacano аз пеши xyд гуфгааст. Дap натича баъзеи он мapo маълум шуд. Умуман, бж^ мacъaлaxo oшкop шуданд, аммо бо caбaби мycoфиpaтxoи зиёд ва

машаккатхои он дар кори расад xалал ворид мешуд». [7, с. 165-168] Шайx дар Исфахон китоби «Алой»-ро таълиф кард.

Абрнаваxтар соли 1006-милoдй яке аз дyраxшoнIарин наваxIархoe буда ки то кунун мушохида шудаасг ва тжмин зада мешавад, ки кадри зохири ин наваxIар ба 5-7 расида будаасг! Ин наваxгар, ки дар фосилаи 72GG сол нуре аз мо карор гирифта асг тавассути донишмандони Чин, Mnp, ирок, Чопон, Суис ва Амрикои Шимолй дида шуда буд. Ва Ибни Сино низ танхо донишманди точик асг, ки ба ин инфичори ситорае ишора кардаасг.

Баxшe аз матни китоби «Аш-шифо»-и Ибни Сино, ки ба гузориши ин наваxтар пардoxта, ба шархи зер асг. Аз ин ру, пеш меояд, ки иштиъол ва илтихоби муддат бокй бимонад ё ба шакли тураи гесу ё бо дунболаи аглаб дар шимол, аммо гохе хам дар чануб ё ба шакли сигорахои байни сигорагон - монанди яке, ки дар соли 397- камарй падидор шуд. Ин падида наздики се мох бокй монд. Камнур ва камнургар шуд то нопадид шавад. Дар ошз ба торикй ва сабз шудан гароид, баъд шуруъ ба паргови мудаввом чурка кард ва баъд бештар ва бештар сафед шуд ва сипас камнуртар ва нопадид шуд. Ин падида метавонад ба шакли риш ё хайвони шoxдoр бо шакли дигар хам бошад.

Акидахои Абуалй ибни Синоро оид ба нури ситорахо, ки бо маълумоги илми хозира наздик асг, исгифода намудан мумкин асг: «Сигорахоро бисёре гумон мекунанд, - навиштаасг олим, ки нурашон аз Хуршед гирифта шудаасг, аммо ман гумонам ин асг, ки онхо xyд нуронй хастанд, вагарна шакли нурафшон бо хасби (кадри) авзоъ тагйир мекард, xycycан дар Зухра ва Уторид магар ин ки бигуем, он нур дар онхо нуфуз мекунад. Пас, агар ситорахо дорои ранг бошанд, ба акидаи ман дар куллияи онхо яксон нуфуз намекунанд, балки руйе, ки ба чониби Хуршед асг рушной меёбад. Ва агар беранг бошад, баррок (тобон) мешавад ва тамоман нуронй намешавад, балки он микдораш равшан асг, ки аз Хуршед мунакис мешавад. Ва ин асг раъйи ман, ки наздик ба якин дорам». [8, с.312]

Андешаронии мазкур дар осори «Хркмаги Mашрикия»-и олим чунин тавсиф шудаасг «.. .чузъхое мавчуд асг, ки яке мyxoлифи дигар асг ва хамаи онхо шаффоф буда, аз онхо рушной мегузарад ва дар онхо чисмхое мавчуданд, ки ба зоги xyд дидашаванда ва равшананд. Mhcto Офтоб, Mo^ кавкабхо, ки дар таркиби xyд яке аз дигаре болотар вокеъ асг. Зеро мушохида мекунем, ки баъзеи чисмхо руйи баъзеи дигарро мепушонанд, барxe дигар дар манзари xyд иxгилoф дорад, аз чумлаи ин чирмхо Mo^toS асг, ки гайри рушной ранг (низ) дорад, агар рушной аз Moхтoб катъ гардад хам, Moхтoб дида мешавад. Moх рушноиро аз Офтоб дар мукоисаи дурй, наздикй ва дигар вазъхои xyд мегирад ва чун Замин миёни Офтобу Moх вокеъ мешавад, Moх xycyф меёбад. Аммо нисбат ба кавокибхои дигар ин андешаро вочиб месозанд, ки xyди онхо рушной медиханд ва аз Офтоб рушной намегиранд ва шакли рушноие, ки дар онхо бар хасби вазъхо мукоиса мешавад, тагйир намеёбад. Аммо доге, ки дар Moх хасгу тарафдорони «абсори тайфа» даъво мекунанд, ки он доим дар як сурат асг, дар он жталофе несг... Сабаб дар он асг, ки чисмхое, ки аз чавхари осмонй пайдо мешаванд, макони онхо ба Moх бенихоят наздик асг ва табиаташон ин асг, ки ба воситаи харакаташон дар миёни марказ ва Moх як вазъро нигох медоранд. Балки онхо ба дарачае xyрданд, ки дар танхой хар яки онхо дида намешаванд ва онхо ё рушной надоранд ё нурафшониашон аз Moх сусттар асг ва дар мукоиса ба чизе, ки рушной медихад, торик ва бенур ба назар мерасад. Ба хакикат наздик ин асг, ки хар рушноие, ки аз хар кавкаб мебарояд, ранги алохидае дорад, ки мувофики он ранг рушноии кавкаб, ки мyxталиф асг, хис мешавад.. .Чунончи: атом аз сабаби иxгилoфи рангхои гуногуни дуде, ки забона мезанад, рушной медихад.. .».[9, с.152-153]

Ибни Сино дар катори олимони нучумшиноси асрхои миёнаи точику форс, ба монанди Абумахмуди Хучандй, Myхаммад Mycoи Хоразмй, Абурайхони Берунй, Умари Хайём, Hаcириддини Tyœ, Кутбиддини Шерозй, Mирзo Улугбек ва дигарон дар расадаонахо ба тахкики чирмхои осмонй машгул буда, таъсисдихандаи раcадxoнахo ва иxгирoъкyнандагoни асбобхои асгрономй ба хисоб мерафт. Раcадxoнахo дар ташаккули илми астрономия, пайвасг намудани дасговардхои илмии мутафаккирон, яъне татбики донишхои назариявй дар амалия накши мухим бозиданд. Барои таквияг ёфтани мубохисахои илмй дар байни олимон, анд^та™ тачрибаи якдигар мусоидат намуданд. Дар мачмуъ, расадаонахои Багдод (а. IX), раcадxoнаи Mарoга (а. XIII) ва раcадxoнаи Самарканд (а. XV) дар ташаккули илми астрономия накши муассир гузоштанд, ки сахми мугафаккирони точик дар ин самг беназир асг.

Раcадxoнахo дар он давра на танхо чойи мушохидаи чирмхои осмонй, балки ба марказхои мухимми илмй табдил ёфта буданд. Чунки дар ин марказхо донишмандони сохахои мyxталифи илм: муначчимон, риёзидонон, кимиёшиносон, табибон ва гайра фаъолияг карда, асбобхои мушохидавй месттанд, ки тавассути онхо мушохида намудани чирмхои осмонй, дар ин замина таргиб додани чадвали ситорахову сайёрахо ва таълифи асархои илмй ба рох монда шуд.

Хусусан, дар шахрхои Багдод, Димишк; Рай, Шероз, 1абрез, Исфахон, Балx, Mарв, Самарканд ва Хоразм кариб 2G расадаонахои дорои асбобу олатхои замонавй бунёд шуда, давоми хафт аср (асрхои IX -XV) идома карданд, ки дар онхо бештар аз 1GG нафар асгрономхои маъруфи точику форс кору фаъолияг карда, дар рушду равнаки асгрономияи чахонй сахм назаррас доштанд. Аз чумла: Яхё Ибни Абу Mанcyр, Санод Ибни Алй, Аббос ал-Чавхарй, Холиди Mарварyдй, Myхаммад ибни Myco ал-Хоразмй, Ахмад ибни Абдуллои Mарвазй (77G-866) ва Абулаббос Ахмад ибни Myхаммад ибни Касир Фаргонй (с. ваф. 861),

Абулвафо Мухаммад ибни Мухаммади Бузчонй (940-988), Абумахмуд Хомид ибни Хизри Хучандй (с. ваф. 999), Абунаср Мансур ибни Алй ибни Ирок; (960-1020, ки устоди Берунй мебошад) дар расадхонаи Багдод, Холиди Марварудй (то вафоти Абу Мансур) дар расадхонаи Димит;, Абу Сахли Вайчонй ал-Кухй, Абул Вафо Мухаммад Бузчонй (940-998) дар расадхонаи Навбунёди Багдод (соли бунёдаш 998), Абдурахмон Суфй ва Абусаиди Сичизй дар Шероз, Абумахмуди Хучандй дар болои кухи Таборак, Берунй бо устоди худ Ибни Ирок дар Кот, Ибни Юнус дар Крхира Ибни Сино ва Умари Хайём дар расадхонахои Исфахон; Насириддини Тусй (1201-1274), Кутбиддини Шерозй (12361311), Шамсиддини Самаркандй (1250-1210), Муайаддини Димишкй (1200-1266), Начмиддини Казвинй (1203-1277), Мухиддини Магрибй (1220-1283), Фахриддини Марогй, Абулфарачи Югони Ибрй ва Шамсиддини Шервонй дар расадхонаи Марога; Кутбиддини Шерозй (пас аз ба Табрез омадан) дар расадхонаи Табрез; Салохиддин Мусо ибни Мухаммад ибни Махмуд Крзизодаи Румй (1360-1437), Чдмтед ибни Масъуд ибни Махмуд Еиёсиддини Котонй (1388-1429), Алоуддин Алй ибни Мухаммад, маъруф ба мулло Алй Кушчй (с. ваф. 1447) дар расадхонаи Самарканд ва гайра.

Тарху намуди гумбази расадхонахои имруза, масалан тарху намуди гумбази расадхонахои Хисору Санглох бо тарху намуди гумбази расадхонахои Марога ва Самарканд тавассути мукоиса маълум мегардонанд, ки ба хамдигар монандй ва хам тафовут доранд.

Чй тавре маълум аст андешахои Ибни Сино ба маълумотхои илмии муосир мувофиканд. Тибки маълумоти хозира дар осмони соф, бо чашми номусаллах то 6000 ситораро шумурдан мумкин аст. Яъне, ситорахои осмон хар яке монанди Офтоб аз газхои тафсон иборат буда, эхтимол меравад, ки дар атрофи онхо, ба монанди Офтоб, шояд сайёрахо харакат намоянд ва дар яке аз онхо хаёт мавчуд бошад.

Умуман, Ибни Сино - файласуфи точик, яке аз намояндагони машхури фарханги исломй дар самти рушди илми нучум ба хисоб мерафт. Барои ташаккули афкори нучумшиносии у андешахои файласуфони Юнони кадим, бавижа Арасту, акидахои арзишманди А.Берунй ва А.Форобй накши мухим бозиданд. Аммо дар тафрика аз Форобй, ки илми нучумро дар катори илмхои таълимй - хисобу хандаса, манозира, мусикй, илми атфол ва илми хиял дохил мекунад, Ибни Сино илми нучумро аз шохаи асосии илмхои назарй мешуморад. Ин таснифоти Ибни Сино ба тартиби таснифоти Арасту мувофикат менамояд. Хамзамон хизмати бузурги Ибни Сино дар рушди илми нучум аз он иборат аст, ки ба масъалахои тартиб додани фехристи ситорахо, номгузории ситорахо, харакати зохирии солонаи Офтоб аз руйи 12 бурчи осмон (бурчхои дувоздахгона), харакати якмохаи Камар, сохтани олоти мушохидвай ва гайра андешахои илмй баён мекунад.

АДАБИЁТ

1. Абдуллозода Х.Ф. Абумахмуди Хучандй ва таърихи астрономияи халки точик /Х.Ф. Абдуллозода - Хучанд: Нури маърифат, 2005. - 440 с.

2. Ал-Хоразмй, Абуабдуллох Мухаммад Котиб. Мафотех-ул-улум. Тарчумаи Хусейн Хадив Чам Техрон, 1348 х.

3. Беруни Абу Райхан. Избран^1е произведения. Т.Ш. Исследование, пер. и прим. П.Г. Булгакова, Ташкент, Фан, 1966.

4. Берунй А. «Кигоб-ут-тафхим ли авоили саноат-ит-танчим^>. - Д., 1973. - 288 с.- С. 70-71.

5. Бобоев Х. Нигоршие андар нучум.-Душанбе: Маориф, 2000. -160с.

6. Воронцов-Вельяминов Б.А. Астрономия (китоби дарсй барои синфи 11-уми макгаби миёна). - Душанбе: Маориф, 1991. - 176 с.

7. Ибни Сино. Рисолаи саргузашт. Осор. Чилди 1. - Душанбе: «Дониш», 2005.

8. Ибни Сино. Осори мунтахаб. Ч. 3. - Душанбе: Ирфон, 1985.

9. Ибни Сино. Осори мунтахаб. Ч. 4, - Душанбе: Ирфон, 1992.

10. Мачидов Х., Нозимов О. Нучум (китоби дарсй барои синфи 11). - Душанбе: 2008. - С. 17.

11. Розенфельд Б.А., Юшкевич А.П. Омар Хайям. - М.: «Наука», 1965. - 192 с.

12. Таърихи нучуми исломй. Тарчумаи Ахмад Ором. - Техрон, 1371. - 285-286.

13. Фохури Хрно. Таърихи фалсафа дар чахони исломй.- Техрон 1373. - С.363.

МЕСТО АСТРОНОМИИ В РАБОТАХ ИБН СИНЫ

В этой статье автор сообщает о зарождении и развитии наук астрономии в исламской культуре. Отмечая, что до эпоха Аббасидов информация о положении звезд, их движениях и направлениях, а также их связи с другими явлениями Вселенной была доступним из астрономии. По положению звезд, с одной стороны, они предсказывали будущее страныг, войну и мир, дождь и даже лечение болезней, с другой стороны, определяли время молитвы и совершениярелигиознытх обрядов.

В частности, говорится, что астрономические знания Индии и Древней Греции сытграли важную роль в формировании астронмические знания последующих эпох, но мусульмане не только полностью поддерживали идеи древних относительно понимания Вселенной, но и исправляли ошибки и выгразили свои космологические и космогонческие идеи.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Создание обсерватории, различных инструментов наблюдения для определения положения звезд и небесных тел, разработка календаря являлись их великих достижений в развитии этой науки.

В то же время, по мнению автора, Ибн Сина быгл одним из самых известных представителей исламской культуры и сыграл весьомый вклад в развитии наук астрономии. Идеи древнегреческих

философов, особенно Аристотеля, ценные идеи А.Беруни и АФароби оказалы неоценимую роль в формировании его астрономической мысли. Однако, в отличие от Фараби, включившего наук астрономии в отрасли педагогических наук, Ибн Сина считал наук астрономии основной отраслью теоретических наук. Эта классификация Ибн Сины соответствует классификации Аристотеля.

В целом, большой вклад Ибн Сины в развитие наук астрономии заключался в выражении научных взглядов на составление списка звезд, наименование звезд, ежегодное внешнее движение Солнца через 12 созвездий и построение инструменты наблюдений и др.

Ключевые слова: наука, классификация наук, астрономия, Вселенная, космогония, космология, списка звезд, небесные созвездия, календарь, инструменты наблюдения, обсерватория и др.

THE PLACE OF ASTRONOMY IN THE WORKS OF IBN SINA

In this article, the author reports on the origin and development of the sciences of astronomy in Islamic culture. Noting that before the Abbasid era, information about the position of stars, their motions and directions, as well as their relationship with other phenomena of the Universe was available from astronomy. By the position of the stars, on the one hand, they predicted thefuture ofthe country, war andpeace, rain and even the treatment of diseases, on the other hand, they determined the time of prayer and the performance of religious rites.

In particular, it is said that the astronomical knowledge of India and Ancient Greece played an important role in theformation ofthe astronomical knowledge of subsequent eras, but Muslims not onlyfully supported the ideas of the ancients regarding the understanding of the Universe, but also corrected mistakes and expressed their cosmological and cosmogonic ideas.

The creation of an observatory, various observation instruments for determining the position of stars and celestial bodies, the development of a calendar were their great achievements in the development of this science.

At the same time, according to the author, Ibn Sina was one of the most famous representatives of Islamic culture andplayed a huge contribution to the development of the sciences ofastronomy. The ideas ofancient Greek philosophers, especially Aristotle, the valuable ideas of A. Berum and A. Farobi played an invaluable role in the formation of his astronomical thought. However, unlike Farabi, who included the sciences of astronomy in the branch of pedagogical sciences, Ibn Sina considered the sciences of astronomy to be the main branch of theoretical sciences. This classification of Ibn Sina corresponds to that of Aristotle.

In general, Ibn Sina's great contribution to the development of the sciences of astronomy was to express scientific views on the compilation of a list of stars, the names of stars, the annual external movement of the Sun through 12 constellations and the construction of observation instruments, etc.

Key words: science, classification of sciences, astronomy, Universe, cosmogony, cosmology, list of stars, celestial constellations, calendar, observation instruments, observatory, etc.

Сведения об автора:

Каримов Рахмиддин Сахоббиддинович, соискатель кафедры философии Таджикского государственного педагогического университета им. Айни. Тел .: (+992) 900060622. E-mail: rahm_din@mail. ru

About the author:

Karimov Rakhmiddin Sakhobiddinovich, postgraduate student of the Department of Philosophy, Tajik State Pedagogical University. Тел.: (+992) 900060622. E-mail: rahm_din@mail.ru.

ИНЪИКОСИ ТАЪРИХИ ХОНИИ БУХОРО ДАР ИБТИДОИ АСРИ XVII ДАР АСАРИ МАХМУД ИБНИ ВАЛЙ «БАХРУ-Л-АСРОР ФИ МАНОКИБИ-Л-АХЁР»

Саидов Ф.А.

Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониши АМИТ

Дар бораи таърихи хонии Бухоро дар ибтидои асри XVII дар асари муаррихи балхии асри XVII Махмуд ибни Валй «Бахру-л-асрор фи манокиби-л-ахёр» маълумоти пурарзиш мавчуд аст.

Махмуд ибни Валй менависад, ки хокими Балх Мухаммад Иброхим нисбат ба амирони воломакоми ин шахр сиёсати зулм пеш гирифта, ахолии шахр бо у душманй меварзанд. Мухаммад Иброхим дар дарбори шох Аббоси I тарбия ёфта, одоб ва урфу одатхои онхоро кабул карда, пинхонй мазхаби шиаро пазируфтааст [7, б2б]. Инро Мухаммад Юсуфи Муншй [8, 75] ва Искандарбеки Туркмон [5, 607] тасдик мекунанд. Шохи Эрон Аббос касд дошт бо кумаки Мухаммад Иброхим Балхро забГ кунад. Тибки накшаи у Мухаммад Иброхим ва хони Балх Абдуламин, ки амалан ёварони шохи Эрон буданд, бо кумаки лашкари Эрон бояд тамоми минтакахои сохили чапи Амударёро аз Бухоро чудо намуда, сипас он худудро байни худ таксим мекарданд. Аммо хангоми вуруд ба Балх Мухаммад Иброхим Абдуламинро ба катл расонд. Пас аз ин, хокими Бухоро Чрнимухаммад барои баркарор намудани хокимияти Аштархонихо Бокимухаммад ва Валимухаммадро ба Балх фиристод [7, 63а-63б; 3, 98-99].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.