Научная статья на тему 'ИСТОРИИ ТЕХНИЧЕСКИХ И ИНЖЕНЕРНЫХ НАУК В СРЕДНИЕ ВЕКА'

ИСТОРИИ ТЕХНИЧЕСКИХ И ИНЖЕНЕРНЫХ НАУК В СРЕДНИЕ ВЕКА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
128
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МАТЕМАТИКА / ФИЗИКА / ТЕХНИКА / ИСТОРИЯ / СРЕДНЕВЕКОВЬЯ / НАУКА / ЦИВИЛИЗАЦИЯ / ВОСТОК

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Азим Ибрагим, Арбобов Хайомжон Мукаддамович

Статья посвящена истории естественно-математических и инженерно-технических наук на средневековом мусульманском Востоке. Она имеет междисциплинарный характер, и написана на стыке технических, физико-математических и исторических наук. История физико-математических и инженерно-технических имеет большое научное и мировоззренческое значение, а также играет весьма важную роль в процессе преподавания этих наук студентам высших технических учебных заведений. Средневековые трактаты естественно-математических и инженерно-технического содержания сыграли особу роль для дальнейшего развития этих наук в странах латинской Европы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE HISTORY OF TECHNICAL AND ENGINEERING SCIENCES IN THE MIDDLE CENTURIES

The article is devoted to the history of natural-mathematical and engineering sciences in the medieval Muslim East. It has an interdisciplinary nature, and is written at the intersection of technical, physical, mathematical and historical sciences. The history of physical, mathematical, and technical engineering has great scientific and philosophical significance, and also plays a very important role in the process of teaching these sciences to students of higher technical educational institutions. Medieval treatises of natural-mathematical and engineering content played a special role for the further development of these sciences in Latin European countries.

Текст научной работы на тему «ИСТОРИИ ТЕХНИЧЕСКИХ И ИНЖЕНЕРНЫХ НАУК В СРЕДНИЕ ВЕКА»

of the Republic of Tajikistan progress and ensured the preservation of all types of resources that have not lost their relevance and on this day.

Keywords: standardization, progress, technical, system, nationwide production, intersectoral, industry, economy, efficiency, control

Сведения об авторах:

Бобоев Хайёл Юлдошович — доктор исторических наук, профессор кафедры физики и инженерных дисиплини Технологический университет Таджикистана. E-mail: khbobo@mail.ru_Телефон: (+992) 918672943

Кабиров Фирдавс Одилшоевич - Технологического университета Таджикистана, соискатель кафедры машин и аппаратов пищевых производств имени Курбонова И.И. Е- mail: firdavskabir@mail.ru Телефон: (+992) 900020179; 915480348

About the authors:

Boboev Khayyul Yuldoshovich - Doctor of Historical Sciences, Professor of the Department of Physics and Engineering Disiplines Technological University of Tajikistan. E-mail: khbobo@mail.ru Phone: (+992) 918672943

Kabirov Firdavs Odilshoevich - Technological University of Tajikistan, applicant for the Department of Machines and Apparatuses for Food Production named after I. Kurbonov Email: firdavskabir@mail.ru Phone: (+992) 900020179; 915480348

ТАЪРИХИ ДОНИШХОИ ТЕХНИКИЮ МУ^АНДИСЙ ДАР АСР^ОИ МИЁНА

Азим Иброхцм Арбобов Х.М.

Коллеци тиббии цум^урияви

Техника ва таърихи он ахамияти бузуги илмию фархангй дорад, зеро он мавкеъ ва таъсири шоистаеро дар хаёти маънавй, фархднгй ва илмии инсоният сазовор аст.

Огози донишхои техникй аз пайдоиши соддатарин олоти мехнат ибтидо мегирад. Бояд гуфт, ки техника ба маънои умумй аз пайдоиши соддатарин олоти мехнат аз кабили чубдаст ба маънои асо, калтаки махсусба маънои олоти чангй ё дифой, олоти сангй ва гайра барои халли масъалахои рузмарраи хаёт ибтидо мегирад. Мавод барои омодасозии соддатарин олоти мехнат санг махсуб мегардид, ки одамони кадим хам барои кути лоямут ва хам барои химояи худ истифода мекарданд. Тадричан инсони кунчков сангпораи тегдор (эолит)-ро аз замин пайдо карда, кушиш мекард, дигар сангхоро низ чунин тагйир дихад. [3]. Х,амин тарик, сохтани тегасанги дастиро аввалин ва соддатарин намунаи техника номидан чоиз аст.

Кашфи оташ ва роххои хосил кардани он тавассути соиши санг бо санг, парманамоии чуб ва гайра намуди дигари кори техникй дар чахони бостон ба шумор меравад. Таърихи донишхои техникй ва мухандисй дар чахони бостон бад-ин минвол то кашфи тиру камон ва белу каланд идома ёфтааст, ки аз олоти шикорй ва кишоварзй махсуб меёбанд.

Аввалин донишхои техникй дар Шумери кадим, Бобулистон, Мисри ^адим, Чини ^адим, Юнони ^адим, Хиндустани ^адим пайдо шуда тадричан ба Юнону Рими ^адим интикол ёфта, рушд кардааст.

Пушида нест, ки маълумоти имруза ва фардои мамлакат бояд чавобгуи талаботи давр, муносибатхои чамъиятй, илм ва техника, маданият ва сатхи чахонии инкишофи маориф ва илми педагогика бошад. Имруз мазмун ва мундаричаи он, дар баробари бо пешрафти умумии илму техника ва технологияи чахонй вобастагии ногусастанй доштан, бахри инкишофи нерухои аклонй, фикрй, чахонбинй ва эчодии талаба ва дар у ташаккул додани хусусиятхои шахсияти хаматарафа инкишофёфта, мустакил, озодандеш, эчодкор ва баркамол равона карда шавад. Пешрафти илму техникаи чахон, махсусан бо суръат инкишофёбии техникаи компютерй аз мутахассисони оянда талаб мекунад, ки доираи васеи донишро оид ба табиат, чамъият, маданият, коинот, иктисодиёт, сиёсат, ахлоку одоб, техника, технология ва монанди инхоро дошта бошанд.

Аксари пажухишгарони тамаддуншинос бар он акидаанд, ки гузаштаро надониста, ба мохияти асосии хозира сарфахм рафтан ва ояндаро пешгуй намудан аз имкон берун аст. [3; 5; 9 10]. Таърихи тамаддуни башар дар назди мо занчиреро мемонад, ки хар як халкаи он бо халкахои кабл ва баъд марбут аст. Инсон тули асрхо захираи донишхои худро муттасил ганй кард ва такрибан дар асри IV-V пеш аз милод донишмандони Юнони ^адим аз кабили Фалес, Афлотун, Арасту, Демокрит, Эпикур, Пифагор, Евклид, Архимед ва дигарон дониши пешиниёнро такмил дода, бо тахкикоти хеш ба ташаккули назарияи илмй, фалсафа, сохти атомии модда асос гузоштанд.

Maълyм aCT, ки китoби мукдддош Aвacгo бa yнвoни capчaшмaи тaъpиxй, яте as мyxимгapин мaъxaз poчeъ бa тaъpиxи кодимои xaлкxoи Оcиëи Mrera вa Эpoн бa x^o6 мepaвaд. Дap Aвacгo тaмoми тaчpибaи тaъpиxй вa дoнишxoи пeшини инcoнй чaмъбacт шyдaacт. Aгapчй дap мотн^ои мугоши ин acap yнcypxoи нaтypфaлcaфa вa тaбиaтшинocй 6o мaнтик вa тaфaккypи шoиpoнa oмaдaacт, вaлe бaъзe aß бoбxoи oн poчeъ бa мaвзyoти илмxoи док^к, aß чумло pиëзиëтy нучум 6axc дap миëн гyзoштaaнд, чyнoнчй дap xycycи xaparara ч^м^и ocмoнй, тaнзими вок?; бaъзe aB ^идо^ои pиëзиëт вa Faйpa.

nac оз бapxaм xypдaни импepияи Рум мapкaзи фaъoли илмй бa Ш^ки acpимиëнaгй - Оcиëи Mapкaзй вa Эpoн кучид. Mинтaк;aи бocтoнй - Оcиëи Mapкaзй вa Эpoн, ки мдени Aвpyпoю Оcиë ;apop дopaд, тули до^ acp ( яъш acpxoи V-XV) бa мapкaзи мух,ими илму фapxaнг тaбдил ëфт. Дap дaвpy зaмoнxoи гyнoгyн дap шaxpxoи мapкaзии кишвapxoи мaшpикзaмин чaндин мapкaзxoи илмй шaкл гиpифтaнд вa дap ож,о ca^o дoнишмaндoни мaъpyф xaëт вa фaъoлияти илмй бypдaaнд.

Кaшфиëгy дacтoвapдxoи илмии о^ломо^ои мaшpик;зaмин, бa мoнaнди Myxaммaди Xopaзмй, Aбyнacpи Фopoбй, Лxмaди ФapF0нй, Aбyлвaфoи Бузчонй, Ибни ^ок, Aбyмaxмyди Xyчaндй, Кyшиëpи Гeлoнй, Ибни Xa^ca^ Зaкapиëи Рoзй, Aбypaйxoнй Бepyнй, Ибни Cинo, Умapи Xaйëм, Нacиpиддини Тycй, ^утбиддини Шepoзй, oлимoни мaктaби илмии Caмapкaнд (acpи XV) вa довдо дигapoн дap тaшaккyли мeгoдoлoгияи илмй: нaзapия, тaчpибa, aмaлия; кopкapди мaxфyмxoи acocии илми мyocиp, бa вучуд oмaдaни бaxшxoи тави иш^о, тaъcиcи тexнoлoгияи нaв вa acocи ист^шло™ caнoaтй cax^ бocaзoe гyзoштaaнд.

Myгaфaккиpoн вa дoнишмaндoни Ш^ки иcлoмй ocopи зиëди илмии raporôaxo тaълиф кapдaaнд, ки кимоти ож,о xaмчyн якe aз тамуд^и axбop aз гyзaштa бex,aмгocт. Aгapчи бeштapи тaълифoти ниëгoн бap acapи oceби зaмoн нoбyд шyдaнд, aлxoл зиëдa aз 500 фexpиcти nycxaxo® xan™ бa зaбoни фopcй мовчудонд вa ca^o дигap nycxax^ xaттй дap китoбxoнaxoи гyнoгyни кишвapxoи Ш^ку Fap6 нигaxдopй мeшaвaнд. хдмои ин nycxaxo ниëз бa то^кику бappacй дopaнд.

Шти^и тaдкикoти зaxмaттaлaби зиëдa оз якyнимacpaи мyappиxoни илм оз кдбили: Г.Зyгep (1848-1922), Э.Видeмaн (1852-1928), Ю.Рушга (1867-1949), К.Нaллинo (1872-1938), К.Шoй (18771925), M.Кaнтop (1868-1956), Г.Capтoн (1884-1956), Э.Кeннeди, Д.A.Кинг, A.П.Юшкeвич, Б.A.Рoзeнфeлд, У.И.Кapимoв, Т.НДopй-Ниëзoв (1896-1970), Г.П.Maтвиeвcкaя, П.Г.Бyлгaкoв, M.M.Рoжaнcкaя, Г.Coбиpoв (1935-1976), X.Ф.Aбдyллoзoдa, A.Ш.Кoмилй, M.Бoкиpй вa дигapoн буд, ки о^ли бaшap 6o cax^ бocaзoи дap инкишoфи илмxoи док^к, бaxycyc acтpoнoмия вa мaтeмaтикa гyзoштaи aллoмaxoи мaшpик;зaмин, 6a мoнaнди Myxaммaди Xopaзмй, Aбyнacpи Фopoбй, Axмaди ФapF0нй, Aбyлвaфoи Бузчонй, Ибни ^ок, Aбyмaxмyди Xyчaндй, Кyшиëpи Гeлoнй, Ибни Xa^ca^ Зaкapиëи Рoзй, Aбypaйxoнй Бepyнй, Ибни Cинo, Умapи Xaйëм, Нacиpиддини Тycй, ^утбиддини Шepoзй, oлимoни мaктaби илмии Caмapкaнд (acpи XV) вa до^о дигapoн oшнo шyдaaнд.

Aкcapи мyтaфaккиpoн вa дoнишмaндoни Ш^ки acpимиëнaгй xaнyз дap кдйди xaëт бyдaн 6o aлкoби ифтиxopии «^фло^ни зaмoн», «Apacтyи Шapк;», «Бaдeъyззaмoн» (Бeнaзиpи зaмoн), «Бaтлимycи зaмoн», Бaтлимycи coнй, Myaллими coнй (Myaллими aввaл Apacтy 6a xиcoб мepaфт), Яготаи acpи xyд, Уcтypлoбй, Myxaндиc вa Faйpa мaълyмy мaшxyp шyдa бyдaнд. Кaшфиëтy иxтиpoaги ож,о, ки caмгxoи мyxтaлифи илмxoи доки^о пoя гyзoштaaнд, тo 6a имpyз дopoи axaмияти илмй мeбoшaнд.

Myappиxoни илм 6apxarç дaвpaи клaccикии инкишoфи илмxoи pиëзивy тaбий вa тexникию мyxaндиcии Ш^ки иcлoмиpo (acpxoи IX-XV) xaмчyн дaвpaи aчибтapинe дap тaъpиxи aфкopи мaтeмaтикaи чaxoнй тaвcиф кapдaaнд. Дap ин дaвpa acтpoнoмия низ 6a овчи кaмoлaг pacидa буд. Диккдти pиëзидoнoн бeштap 6a xaлли мacъaлaxoи aмaлй, ки ож,о aз эxтиëчaги илмxoи док^к, пeш aз xaмa, acгpoнoмия бapмeoянд, paвoнa шyдa буд. Лз ин py, xapдyи ин coxaxoи илм 6apo6ap инкишoф ëфтaaнд.

Myxaммaди Xopaзмй aввaлин шyдa an4a6p (anre6pa)-po xaмчyн coxaxaи му^^кили мaтeмaтикa бaëн кapд. Тapчyмaи pиcoлaи apифмeгикии oлим бoиcи шинocoии aвpyпoиëн 6o xиcoби xиндй гашт; Кyшиëpи Гeлoнй cиcтeмaи xиcoби шacтии пoзиcиoниpo тaкмил дoдa, oнpo 6a cиcтeмaи мушек бapoи aдaдxoи бутун вa кacpй тaбдил дoд; Ибни ^ок, Aбyмaxмyди Xyчaндй вa Aбyлвaфoи Бузчонй тeopeмaи ranycxopo бapoи ceкyнчaxoи кypaвй иcбaг нaмyдaнд; Ибни ^ок бopи aввaл 6a тpигoнoмeгpияи кypaвй мaфxyми ^куичои куб^о дoxил кapд. Нaтичaxoи илмии ин олимон бoиcи тaвлиди тpигoнoмeгpияи cфepй (мycaллacoти кypaвй) xaмчyн илм гашт^ тaвaccyти ocopи Бepyнй 6a cypara му^^кил тaдвин вa тaнзим шуд.

Умapи Xaйëм мyoдилaxoи дapaчaи ceюмpo мyттacил oмyxтa, шapти xaлпaзиpи oroopo 6o ycyлxoи гeoмeгpй тaxкик шмуд вa биноми Нюто^о бapoи дapaчaи бутуни мycбaт кaшф кapд. Т^нико^ои Нacиpyддини Тycй - acocгyзopи мapкaзи илмии MapoFa, дoиp 6a тpигoнoмeгpияи caтxй вa кypaвй бoиcи 6a coxaи му^^кили мaтeмaтикa тaбдил ëфтaни тpигoнoмeгpия (мycaллacoт) гaшт. Myлoxизa вa aндeшaxoи Тycй оид 6a добат пocтyлaти тнчуми Евклид вa кopкapди нaзapияи xaтxoи пapaллeлй минбaъд 6a фaъoлияти мaтeмaтикoни Евpoпa тaъcиpи колон pacoнид (оз чумло, 6a

ихтирои геометриям гайриевклидй). Олимони маъруфи асри XV Крзизодаи Румй, Чамшеди Кошонй, Алй ^ушчй ва дигарон дар сохахои алгебра, геометрия, тригонометрия ва астрономия натичахои оламшумул ба даст оварданд.

Техникаи асримиёнагй ва таърихи он дар Шарки асримиёнагии исломй аз даврахое ба шумор меравад, ки баррасии илмй аз он дур мондааст. Ин бо чанд мачмуи сабабхо вобаста карда мешавад. Дар Шарки асримиёнагии исломй садхо олимони сохаи техника умр ба сар бурдаанд ва ба оламиён осори худро пешкаш кардаанд. Тамаддун аз онхо хазорон кутуби илмии дастнавис ва таълифотро мерос гирифтааст. Аесари осори мазкур бо забони арабй - забони илмии давр эчод шуда, рисолахое бо забони форсии дарй (точикй) низ вучуд доранд. Бояд гуфт, ки дастнависхои дорои мазмуни техникй ва мухандисй дар китобхонахои гуногуни чахон махфузанд, ки то хануз мавриди омузиш карор нагирифтаанд ва мухаккикони худро интизоранд. Бешубха гуфтан мумкин аст, ки таърихи техникаи олами ислом ва хусусан таърихи техникаи точик дар остонаи тахкик карор дорад.

Ахамияти илмии маколаи мазкур аз омузиши таърихи донишхои техникй ва мухандисй иборат мебошад.

Омузиши таърихи донишхои техникй ва мухандисй дар Шарки асримиёнагии исломй бе баррасии масъалахои марбутаи Шарки бостон ва Юнони кадим имконнопазир аст, зеро дастовардхои он барои техниикаи асримиёнагии Шарки исломй заминаи ибтидоиро гузоштааст.

Дар маркази илмии «Байт-ул-хикма» («Хонаи хирад») донишмандони зиёде аз кишвархои мухталиф чамъ омада буданд ва ба сохахои гуногуни донишхои аклй аз кабили математика, физика, химия, техника, астрономия ва гайра машгул буданд. Аксари донишмандоне, ки ба риёзиёт (математика), мусалласот (тригонометрия), табииёт (физика), ситорашиносй (астрономия), кимиё (химия) ва гайра машгул буданд, мардуми бумии Хуросону Мовароунахр, яъне ниёгони точикон ба хисоб мерафтанд [7, с. 31].

Донишманадони мусулмон бо такозои зарурти обёрй корезхо месохтанд, ки бидуни донишхои техникию мухандисй имконнопазир буд. Татбики чарххои обкашй аз намунаи бехтарини техникаи мусулмонони асримиёнагй ба шумор меравад, ки намунаи онхо то замони мо расида, хатто дар баъзе аз нохияхои Чумхурии Точикистон бокй мондааст. Дар асри VIII дар Хуросон аввалин осиёбхои бодй таъсис дода шуда буданд, ки низ намунаи бехтарини техникаи он замон ба хисоб меравад.

Чарххои амудии осиёбро наварди чарххои уфукии он ва чарххои уфукии онро бод ба гардиш медаровард. Аз миёни дастовардхои техникии мусулмонон тарзи тайёрсозии когазро мисол овардан мумкин аст, ки дар асри IX дар Самарканд истехсоли когаз ба рох монда шуда буд.

Дар худуди Испания, ки бо номи Андалусия аз ишголкардагони мусулмонон ба хисоб мерачфт, соли 1150 аввалин дастгохи (фабрикаи) когазтайёркунй ба рох монда шуда буд. Ин навигарй зуд ба Италия ва аз он чо ба Фаронса ва Олмон пахн гардид.

Ранг, шиша, равганихои ороишй, атр, истехсолоти атриёт ва гайра аз дигар кашфиёти техникиву мухандисии донишмандони асримиёнагии олами ислом ба шумор мераванд. Донишмандони мусулмони асримиёнагии кишвархои исломй ба санъати силохсозй диккати махсус медоданд. Добили зикр аст, ки борут ва аслихаи оташфишон ба Аврупо тавассути донишмандони асримиёнагии олами ислом рох ёфтааст ва калимаи «адмирал»-и русй хам аз шакли тахрифшудаи ибораи арабии «амир ал-бахр» Л) пайдо шудааст. Корхои техникиву мухандисии

донишмандони асримиёнагии олами ислом махсусан дар сохаи соатсозй бисёр шоистаи тахсин аст, ки ин санъат хам тавассути осору пайкори онхо ба Аврупо рох ёфтааст.

Хамин тарик бояд гуфт, ки сахми донишмандони асримиёнагии олами ислом дар рушди донишхои риёзиву табий ва техникию мухандисии бузург аст. Вале мутаассифона ин сохаи тамаддуни башарй то хануз ба таври бояд омухта нашудааст. Мушкилоти камомузишии мавзуи мазкур аслан дар кам будани риёзидонону табиатшиносони шаркшинос ва ба носалохиятии шаркшиносон дар сохаи илмхои риёзиву техникй мебошад. Умед аст, ки пажухишгарони оянда ин фазои холии тамаддуни башариро пурра намоянд.

АДАБИЁТ

1. Азим Иброхим. Минералогическая часть трактата Ибн Сино «Опилки природы» («Курозаи габииёг»). -Душанбе, 2005. - 52 с.

2. Азим Иброхим. Об истории развития наук о земле в Таджикистане // Вестник КТГУ имени Носира Хусрава, 2017, № 1/4 (49). - С 163-165.

3. Бернал Дж. Наука в истории общества. - М.: Изд-во иностранной литературы, 1956. - 738 с.

4. Беруни. Избр. Произв. Т. 7, Математические и астрономические трактаты. Пер. и коммент. П.Г.Булгакова и Б.А.Розенфельда. - Ташкент: Фан, 1987.

5. Джеймс П., Торп Н. Древние изобретения. Перевод с английского. - Минск: ООО «Попурри», 1997. - 768 с.

6. Завадовский Ю. Н. Абу Али Ибн Сина: Жизнь и творчество. - Душанбе, 1980. - 302 с.

7. Комили Абдулхай. Физика Авиценны. 2-е издание. - Душанбе: Дониш, 2013. - 133 с.

8. Комили Абдулхай. Физика Абу Бакра ар-Рази. - М.: МБА, 2014. - 105 с.

9. Мец А. Мусульманский ренессанс. - М.: Изд-во «ВиМ», 1996. - 538 с.

10. Nasr S.N. Scince and Civilization in Islam. - Cambridge. Massachusetts, 1968.

ИСТОРИИ ТЕХНИЧЕСКИХ И ИНЖЕНЕРНЫХ НАУК В СРЕДНИЕ ВЕКА

Статья посвящена истории естественно-математических и инженерно-технических наук на средневековом мусульманском Востоке. Она имеет междисциплинарный характер, и написана на стыке технических, физико-математических и исторических наук. История физико-математических и инженерно-технических имеет большое научное и мировоззренческое значение, а также играет весьма важную роль в процессе преподавания этих наук студентам высших технических учебных заведений. Средневековые трактаты естественно-математических и инженерно-технического содержания сыграли особу роль для дальнейшего развития этих наук в странах латинской Европы.

Ключевые слова: математика, физика, техника, история, средневековья, наука, цивилизация, Восток.

THE HISTORY OF TECHNICAL AND ENGINEERING SCIENCES IN THE MIDDLE CENTURIES

The article is devoted to the history of natural-mathematical and engineering sciences in the medieval Muslim East. It has an interdisciplinary nature, and is written at the intersection of technical, physical, mathematical and historical sciences. The history of physical, mathematical, and technical engineering has great scientific and philosophical significance, and also plays a very important role in the process of teaching these sciences to students of higher technical educational institutions. Medieval treatises of natural-mathematical and engineering content played a special role for the further development of these sciences in Latin European countries.

Keywords: mathematics, physics, technology, history, the Middle Ages, science, civilization, East.

Сведения об автореах:

Азим Ибрагим - заместитель Премьер-министра Республики Таджикистан, кандидат технических наук, Электронная почта: azimibrohim1962@mail.ru

Арбобов Хайомжон Мукаддамович - заведующий кафедрой информационных и медицинских технологий Республиканского медицинского колледжа; Тел: (+992) 918459292. E-mail: arbobov1986@mail.ru

About the authors

Azim Ibrahim - Deputy Prime Minister of the Republic of Tajikistan, Candidate of Technical Sciences; E-mail: azimibrohim1962@mail.ru

Arbobov Khayomjon Muqaddamovich - Head of the Department of Information and Medical Technology of the Republican Medical College; Tel: (+992) 918459292. E-mail: arbobov1986@mail. ru

ИНЪИКОСИ ЧУНБИШИ САРБАДОРОНИ САМАРКАНД ДАР «ТОЧИКОН»-И АКАДЕМИК БОБОЧОН ГАФУРОВ

Муродзода А.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Солхои 1365-1366 дар сарзамини Мовароуннахр, ба вижа Самарканд харакате бо номи сарбадорон ба миён омад, ки он зидди истилогарони мугул нигаронида шуда буд. Чунбиши сарбадорони Самарканд бо тамоми окибатхои ба худ хос яке аз бузургтарин мархилаи муборизаи миллй-озодихохии мардуми точик дар таърихи асримиёнагии Осиёи Миёна махсуб мешавад.

Тазаккур бояд дод, ки ин ходисаи таърихй тавонист барои мансабталошии ворисони Темур, ки зиёда аз як аср дар минтакахои мухталиф хукмрони кардаанд, заминаи мусоид фарохам овард.

Доир ба нехзати сарбадорон ва давлатдории Темуру темуриён рисолаву маколахои зиёд таълиф шудаанд. Академик Б.Еафуров аз зумраи эшон буда, дар асархои худ оид ба ин мавзуъ мулохизаву андешахои муфид баён кардааст. Мо дар маколаи мазкур тасмим гирифтем, ки нисбати давлатдории сулолаи темуриён ва чунбиши сарбадорон дар асари безаволи «Точикон», ки академик Бобочон Гафуров мавриди пажухишй чиддй карор гирифтааст, баррасй намоем.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.