Научная статья на тему 'ИЗ ИСТОРИИ УСТАНОВЛЕНИЯ И ФОРМИРОВАНИЯ СТАНДАРТОВ'

ИЗ ИСТОРИИ УСТАНОВЛЕНИЯ И ФОРМИРОВАНИЯ СТАНДАРТОВ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
60
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СТАНДАРТИЗАЦИЯ / ПРОГРЕСС / ТЕХНИЧЕСКИЙ / СИСТЕМНЫЙ / ОБЩЕГОСУДАРСТВЕННОЕ ПРОИЗВОДСТВО / МЕЖОТРАСЛЕВОЙ / ОТРАСЛЬ / ЭКОНОМИКА / ЭФФЕКТИВНОСТЬ / КОНТРОЛЬ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Бобоев Хайёл Юлдошович, Кабиров Фирдавс Одилшоевич

В статье описывается система государственного стандарта, процесс выполнения базовых нормативных работ во всех отраслях промышленности и экономики. Автор считает ученый известный российский Г.Д.Колмогорова очень важным в развитии сектора государственного стандарта, важного для реализации задач, поставленных ЦК КПСС и Совета Министров СССР, и решений, направленных на следующие направления; ускорение научно-технического прогресса; повышение эффективности общественного производства; удовлетворение потребностей народного хозяйства; внедрение передовых стандартов; расширение межотраслевых специальностей; обеспечение высокого технического уровня; повышение эффективности государственного контроля. В 1985 году завершилась регламентация нового законодательства по всем направлениям стандартизации и метрологии, включенным в Свод законов СССР. Автор считает, что стандартная отрасль высоко ценилась в советское время, особенно в 70-е и 80-е годы, а стандарты, взявшия начало в 1920-е годы с отдельных административных мер по регулированию документов, со временем привели к созданию общенациональной системы производства, которые в начале 90-х отвечали всем требованиям научно-технического прогресса. Автор приходит к выводу, что в 70-е и 80-е годы развитие системы стандартов, таких как Государственная система стандартов (ГСС), Единая система технологических документов (ЕСТД), Единая система конструкторской документации (ЕСКД), Правительство Республики Таджикистан обеспечило развитие технического прогресса и сохранение всех видов ресурсов, которые не утратили своей актуальности и по сей день.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FROM THE HISTORY OF ESTABLISHMENT AND FORMATION OF STANDARDS

The article describes the system of state standards, the process of implementation of basic regulations in all sectors of industry and economics. The author is a well-known Russian scientist. D. Kolmogorov considers very important in the development of the sector of the state standard, important for the implementation of the tasks assigned by the Central Committee of the CPSU and the Council of Ministers of the USSR, and the decisions directed to the following directions; acceleration of scientific and technical progress; increase the efficiency of public production; satisfaction of the needs of the national economy; introduction of previous standards; expansion of interdisciplinary specialties; provision of high technical level; increasing the effectiveness of state control. In 1985, the regulations of the new legislation in all areas of standardization and metrology, included in the Code of Laws of the USSR, were completed. The author considers that the standard branch was highly valued in the Soviet period, especially in the 70s and 80s, and the standards, which began in the 1920s with the separation of administrative measures for the regulation of documents, were brought in due course. which in the early 90's responded to all the demands of scientific and technical progress. The author comes to the conclusion that in the 70s and 80s the development of systems of standards, such as the State System of Standards (GSS), the Unified System of Technological Documents (ESTD), the Unified System of Design Documentation (ESKD), the Government of the Republic of Tajikistan progress and ensured the preservation of all types of resources that have not lost their relevance and on this day.

Текст научной работы на тему «ИЗ ИСТОРИИ УСТАНОВЛЕНИЯ И ФОРМИРОВАНИЯ СТАНДАРТОВ»

45. Barlholomae Chr. AHiianisches Woiteibuch/ Chr. Barholomae. - Srassburg:» Verlag Von Kail J. Tuubm; 1904. - 2000 sp.

46. Bailey H.W. Dictionary of Khotan Saka / H.W. Bailey. - Cambridge: Cambridge Univ. Press, 1979. - 599 p.

47. Grenet F. Zoroastre au Badakhshan / F. Grenet // Studia Iranica. - 2002. - Tome 31, fascicule 2. - P. 193-214.

48. Grenet F. Zarathustra's Time and Homeland. Geographical Perspectives / F. Grenet // The Wiley Blackwell Companion to Zoroastrianism. Ed. by M. Stausberg, Y. S-D. Vevaina. - London: John Wiley & Sons, Ltd., 2015. - P. 21-29.

НЕКОТОРЫЕ АВЕСТИЙСКИЕ ГЕОГРАФИЧЕСКИЕ НАЗВАНИЯ ГОРНЫХ РАЙОНОВ СОВРЕМЕННОГО ТАДЖИКИСТАНА В ТРУДАХ РУССКИХ ДОРЕВОЛЮЦИОННЫХ УЧЕНЫХ

В статье анализируются отчеты русских ученых, посетивших Центральную Азию во второй половине XIX начале XX вв. В результате изучения представленных ими данных по топонимии, гидрографии и орографии Восточной Бухары, а также ряда районов Северного Афганистана, автору статьи удалось подкрепить свои предположения на отождествление авестийских гор Хара Березаити, рек Вахви-Даити и Ранха. Более того, благодаря отчетам русских ученых в статье впервые представлены авестийские географические названия территории современного горного Таджикистана, которые в настоящее время утрачены.

Ключевые слова: Центральная Азия, топонимы, оронимы, гидронимы, локализация, отождествление, русские ученые, авестийская география, горный Таджикистан, Афганский Бадахшан.

SOME AVESTAN GEOGRAPHICAL DENOMINATIONS OF MOUNTAIN AREAS OF MODERN TAJIKISTAN IN THE WORKS OF RUSSIAN PRE-REVOLUTIONARY SCIENTISTS

The reports of Russian scientists who visited Central Asia in the second half of the 19th-early 20h centuries are explored in this article. As a result of studying their record in place names, hydrography and orography of Eastern Bukhara, as well as some areas of Northern Afghanistan, the author was able to back up their assumptions for the identification of the Avestan Hard bar azaitim mountains, the Vatjhuiia dditii and Ra^ha rivers and the Vouru-kasa sea. Moreover, due to the reports of Russian scientists, the article presents for the first time the Avestan geographical denominations of the territory of modern mountainous Tajikistan, which are now lost.

Keywords: Central Asia, toponyms, oronyms, hydronyms, localization, identification, Russian scientist, Avestan geography, mountainous Tajikistan, Afghan Badakhshan.

Сведения об авторе:

Ходжаева Наргис Джомиевна - доктор исторических наук, доцент кафедры истории таджикского народа Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни, E-mail:rangha@mailru

About the author:

Khojaeva Nargis Jomievna - Doctor of Historical Sciences, Associate Professor of the Department of History of the Tajik People, S. Aini Tajik State Pedagogical University, E-mail: rangha@mail.ru

АЗ ТАЪРИХИ ПАЙДОИШ ВА ТАШАКУЛИ СТАНДАРТНО

БобоевХ.Ю., Кабиров Ф.О.

Донишгощ технологии Тоцикистон

Мафхуми стандартонй хануз дар замонхои кадим пайдо шуда, баробари рушди истехсолот такомул ёфтааст. Замоне, ки мафхуми стандарт (анг. standard - меъёр, мицёс, намуна, намунаи мущрраршуда) кабул нашуда буд, дар Миср тахтасангхои калони сунъй барои бунёди ахромхо, дар Рим бошад, лулаи хатхои обгузар ба сифати стандарт истифода мешуданд. [5, с.14]

Инкилоби Октябр (7 ноябри соли 1917) дар таърихи инсоният дигаргунихои куллй ворид намуд. Дар солхои Хркимияти Шуравй истехсоли хама гуна махсулоти истеъмолй бо суръати баланд рушд ёфта, захирахои иктисодии мамлакат афзоиш ёфтанд. Иттиходи Шуравй хиссаи панчуми махсулоти саноатии чахонро истехсол мекард. Стандартонии давлатй низ махз аз даврони шуравй ибтидо шрифта, рохи тулониро тай кардааст. Нахустин санади давлатй «Дар бораи чорй намудани низоми байналхалкии ченакхо ва андозахо» (14 сентябри соли 1918), ки аз он рушди стандартонй дар ИЧЩС ибтидо мегирад, аз чониби В.И. Ленин ба имзо расида буд. Дар соли 1923 Кумитаи меъёрхо ва стандартно асос ёфт.

Дар Иттиходи Шуравй, ки сохтори махсуси сиёсй ба хисоб мерафт, низоми мутамаркази стандартонй таъсис ёфта, рушд кард. Дар соли 1923 дар назди Комиссариати Халкии нозироти

коргарону дехконон Бюрои стандартонй, ки ба он вазифаи омодасозии пешниходхо чихати таъсис додани макомоти марказии рохбарикунандаи стандартонй вогузор шуда буд, ташкил ёфт. Пас аз як сол бо ташаббуси Ф.Э. Дзержинский Бюрои стандартонии саноатй таъсис меёбад. Дар он зиёда аз 100 комиссияхои корй оид ба хамаи сохахои саноатй фаъолият мекарданд. Дар ин комиссияхо мутахассисони баландихтисос, ки илм, муассисахои олии таълимй ва муассисахои гуногунро намояндагй мекарданд, иштирок доштанд.

15 сентябри соли 1925 дар асоси ^арори Шурои Халкии Комиссарони ИЧШС органи умумииттифокй дар сохаи стандартонй - Кумитаи стандартонй дар назди Шурои Мехнат ва Мухофизат (СТО-ШММ) таъсис дода шуд, ки раиси он арбоби барчастаи сиёсй В.В.Куйбышев таъин гардид. В.В.Куйбышев дар чунин акида буд, ки «кор дар сохаи стандартонй бояд на танхо бо хочагии халк мутаносибан рушд ёбад, балки бояд аз он пеш гузарад». [1, с.35].

Бояд кайд кард, ки дар давраи пеш аз Кумитаи стандартонй ва баъд аз таъсисёбии он аксари арбобони машхури давлатй, олимон, рохбарони хочагй, метрологхо бисёр масоили ба коркард, чорй кардан ва риояи стандартно, бехтар кардани сифати махсулот, накши стандартонй ва метрология чихати халли вазифахои мухимми иктисодй ва хочагй рабтдоштаро, ки бидуни халли бомуваффакиятонаи онхо накши стандартониро дар рушди чамъият тасаввур кардан номумкин буд, ба миён гузоштанд.

Аз чумлаи нафароне, ки бо гузоришхо, корхои тадкикотй, фаъолияти ташкилй ва амалии худ чихати рушди стандартонй ва метрология дар тули 85 сол сахми босазо гузоштаанд, арбобони давлатй, назири В.В.Куйбышев (раиси якуми Кумитаи стандартонй), Ф.Э.Дзержинский,

A.В.Луначарский, Н.А.Семашко; рохбарон ва муассисони стандартонй - А.К.Гастева, А.Е.Вяткин,

B.В.Бойцов; олимони бузург - академикхо Г.М.Кржижановский, И.П.Бардин, Е.А.Чудаков, Д.П.Коновалов, Н.С.Курнаков, М.А.Шателин ва бисёр дигаронро кайд кардан мумкин аст.

Яке аз нахустин икдом Кумитаи стандартонй дар санаи 7 майи соли 1926 тасдики расмии аввалин стандарти умумииттифокй - ОСТ 1 «Гандум. Навъхои селексионии арзан. Намудхо» махсуб меёбад. Дар се соли баъдй зиёда аз 300 стандартхои умумииттифокй ба махсулоти озукавй (нон, намак, равган), махсулоти саноати кимиёй, пахта, нафт, объектхои сохтмонй ва гайра тасдик гардиданд. Дар давоми шаш сол баъд аз тасдики нахустин стандарти умумииттифокй, Кумита 4114 стандартхои дигарро тасдик намуд.

Дар охири солхои 20-ум чорахои андешидашуда чихати рушди стандартонй натичахои назаррас ба бор оварданд. Низоми стандартонии умумидавлатии мукамал, ки тамоми сохахои хочагии халкро фаро мегирифт, таъсис ёфт.

Бо дарназардошти накши нихоят мухимми стандартонй ва метрология дар давраи индустриякунонии мамлакат, дар соли 1930 бо карори Шурои Комиссарони Халк аз 6 август, тахти № 266 «Мукаррарот оид ба Кумитаи умумииттифокии стандартонй (ВКС) дар назди Шурои Мехнат ва Мухофизат», ки тибки он Кумитаи мазкур ба макоми олии на танхо стандартонй, балки метрология дар мамлакат табдил меёбад, тасдик гардид. [1, с.42].

Баъд аз як сол палатахои чумхуриявии андоза ва вазн бархам дода шуда вазифа ва амволи онхо ба кумитахои стандартонии чумхурихои иттифокй дода шуда, Палатаи асосии андоза ва вазнхо ба Института илмй-тадкикотии умумииттифокии метрология ва стандартонй (ВИМС) табдил меёбад.

Нимаи дуюми солхои 30-юми асри ХХ давраи парокандашавии стандартонй махсуб меёбад. Дар соли 1936 Кумитаи умумииттифокии стандартонй бархам дода шуда, хукуки тасдики стандартхоро Шурои Комиссарони Халк (ШКХ) ва кумитахо оид ба стандартонй сохиб гардиданд. Дар ибтидо хукуки тасдики стандартхо ба панч кумитахои халкй - Кумитаи халкии саноати вазнин, Кумитаи халкии саноати сабук, Кумитаи халкии саноати хурокворй, Кумитаи халкии чангал ва Кумита оид ба тайёр кадани махсулоти хочагии кишлоки назди ШКХ ИЧШС дода шуд. Баъдтар шумораи онхо афзоиш ёфт.

Тахаввулоти мазкур хадафи рушди бештари стандартониро дар махалхо пайгирй мекард. Вале сол то сол нокисихои гайримутамарказ будани стандартонй бараъло рушан мегардид. На хама вакт манфиатхои умумии хочагии халк ба инобат гирифта мешуданд. Объектхои стандартонй дар байни кумитахои халкй аник таксим нашуда буданд, ки дар натичаи он стандартхо такрор меёфтанд ва ё дар бисёр объектхои мухим стандартхо умуман вучуд надоштанд. Бо дарназардошти ин дар соли 1939 дар анчумани XVIII ВКП(б) - КУХ,(б) чихати ногузирии ба тартиб овардани стандартонй карор кабул гардид.

Дар соли 1940 стандартно унвони стандартхои давлатй (ГОСТ)-ро гирифтанд. Дар ибтидои Чанги Бузурги Ватанй дар Шуравй кариб 8600 стандартхо барои сохахои гуногуни истехсолот амал мекарданд. Чанг бо назардошти зарурати сарфаи захирахои моддй, таъмини васеи истехсоли техникаи харбй бозсозии ногахониро дар сохаи стандартонй такозо мекард. Дар давраи чанг стандартхо ба дастгоххои мухаррикхои газй, механизмхо чихати ба кор даровардани мухаррикхо, инчунин сандартх,о ба кисмхои эхтиётии мошинхо тасдик гардиданд. Стандартонии гудозиши

тaкpopии мacнyaги элюминй Ba б^ин^й чихэти capфaи нepy Ba aшёи хoм нэкши нихоят мухим дoшт. Чо^й кapдaни cгaндapтх,o бa мacнyaги киштишзй, ки бa capфaи метил имкон дoд, caмapaи бyзypги иктиcoдй мгх^уб мeёфт.

Якe эз aфзaлиягхoи яpoки шypaвй ист^шли вaceъ дap мyддaти кyтoхтapин Ba тaъмиpи ocoни онхо бa хишб мepaфт. Тaнкчиёни шypaвй имкoн дoштaнд, ки дacтгoххo Ba яpoкхoи хeшpo дap шapoитx,oи caхpoй тaъмиp нaмoянд. Бo нaзapдoшти хaвoдиcи хapбй шуъбэхои cгaндapтoнии тaнкcoзй, так;лиёти мoшинй, acnm,a Ba caмoлётcoзй тaъcиc дoдa шуд.

Сaмги мухимми фaъoлияти cтaндapтoнй capфaи бyзypги зaхиpaхoи cyзишвopй бa хишб мepaфт.

Бaъд aз чэнг coхaхoи гyнoгyни хочэгии xanrç, бa aмcoли кимиё, мeтaллypгия, мoшинcoзй 6o cypъaти бaлaнд pyшд ёфтaнд, ки бoиcи инкишoфи cгaндapтoнии coхaвй Ba зaвoдй гapдидaнд. Дap шли 1954 дap нaзди Шypoи Baзиpoни ИЧШС кyмитaи cтaндapтх,o, вacoити чeнкyнй Ba мет^хо, ки тaмoми кopи мeтpoлoгия Ba вacoити чeнкyниpo дap мaмлaкaт poхбapй мeкapд, тaъcиc дoдa шуд.

Дap низoми Kyмитaи cгaндapтх,o института илмй-тeхникй чихэти бaтapтибдapopии мoшинcoзй, дap coхaхoи caнoaтй шyъбaхoи бунёдй, хизмaтpacoнихoи cтaндapтoнй тaъcиc мeёбaнд.

Хочэгии кишлокк, caнoaт 6o cypъaти aфзoяндa pyшд мeкapд Ba мyтaнocибaн ^овди ^ai^po ниcбaт бa cтaндapтoнии мaмлaкaт тэккозо дoшт. Дap coли 1965 cтaндapтoнй дap мaмлaкaт, ки aз тaлaбaги бoлopaвaндa кдфо мeмoнд, мaвpиди мухокимэ Ba бappacии oлимoн, чoмeaшинocoн, кopмaндoни caнoaт rçapop гиpифт. [1, c.35].

^эдэми мухим дap pyшди cгaндapтoнй к;apopи Шypoи Baзиpoни ИЧШС (11 янвapи coли 1965) мaхcyб мeёфт. Дap oн кдйд гapдидa буд, ки нэккши cгaндapтoнй дap зимни хэлли вaзифaи бoлoбapдopии хочэгии хэлк мeaфзoяд. Тэъкид гapдид, ки CT^aprao бэ caнaдхoи мeъёpй-тeхникй Ba лoихaвй-кoнcтpyктopй низ кopкapд кapдa шaвaнд. Дap нэтичэи oн низoмхoи гyнoгyн, бэ aмcoли Hизoми дaвлaтии cгaндapтoнй (НДС); Hизoми ягoнaи carn^^ тeхнoлoгй (НЯСТ); Hизoми ягoнaи caнaдхoи кoнcгpyктopй ( HЯСK) Ba Faйpaхo кopкapд шудэнд, ки хэмэи шaклхoи фaъoлиягpo чихэти иcгeхcoли мaхcyлaги бaлaндcифaт бэ тэнзим мeдapoвapдaнд. Инчунин Hизoми дaвлaтии тэъмини ягoнaгии чeнaкхo (ЦДЧ), ки хэдэфи тэшкили шapoигхoи yмyмидaвлaтй, хукукй, мeъёpй, тeхникй чихдти хэлли вaзифaи тэъмини ягонэгии чeнaкхopo тайгой мeкapд, кopкapд гapдид. Дap ин мapхилaи cгaндapтoнй дap ИТТИХОДИ Шypaвй вaзифaхoи бeхтap гapдoнии cифaти мaхcyлoт, эфзоиши cara^ вacoити чeнкyнй муэйян шудэ будэнд. Х^элли вaзoифи мaзкyp бэ хочэгии хэлк нигapoнидa шудэ буд. As чониби энчумэни XXIV XK^ffl вaзифa гузоштэ шуд, ки cara^ capфaкopй Ba тeхникии мaхcyлoт бaлaнд бapдoштa шaвaд. Хэмэи мaхcyлoти нaв бояд эз чихэти шфэт Ba тaвcифи тeхникй-иктиcoдй эз мaхcyлoти кишвapхoи дигap кэм нaбoшaд, инчунин мaхcyлoти иcгeхcoлшyдa бояд чaвoбгyи комёбихои пeшк;aдaми илм Ba тeхникaи чэхонй бошэд. Aнчyмaни XXV кapopхoи энчумэни кэбл^о nyppa кapд. Тэъкид кapдa шуд, ки нэкши стaндapтх,o бэ^и эфзоиши пpoгpeccи илмй-тeхникй, инчунин бapoи бeхтap гapдoнидaни cифaти мaхcyлoт, эшёи хом бояд бaлaнд бapдoштa шaвaд. ^apopхoи энчумэнхои мaзкyp мyкaмaлгapдoнии стaндapтх,oepo, ки cифaти мaхcyлoти иcтeхcoлшaвaндapo кэфолэт мeдoдaнд, тэкозо мeкapдaнд. Хэмэи стaндapтх,oи aмaлкyнaндa мaвpиди тэфтиш rçapop гиpифтaнд. Стaндapти дaвлaтй opгaни умумииттифокии идopaкyнии дaвлaтй будэ, cтaндapтoнй Ba мeтpoлoгияpo poхбapй мeкapд. Вэзифэхои acocии cтaндapти дaвлaтй дap нyктaхoи зep зох^ мeгapдид:

1 .Kopкapди acocхoи илмй-методй Ba тeхникй-иктиcoдии cгaндapтoнй

2.Тэъмини ягонэгй Ba acлияги чeнaкхo

3.Тaъcиcи методхои нaв Ba мyкaммaлгapдoнии шeвaхoи кухнэи чeнкyнй

Дap pyшди cгaндapтoнй к;apopхoи дap coли 1970 к;aбyлгapдидa aхaмияти кэлон доштэнд. KM XK™ Ba Шypoи Baзиpoни ИЧШС 10 нoябpи coли 1970 rçapop <flap бopaи бoлopaвии нэкши cтaндapтх,o дap бeхтap гapдoнии cифaти мaхcyлoти истeхcoлшaвaндa»-po кдбул кapдaнд. Бо ин rçapop aввaлин мapoтибa бэ иcгeхcoли мaхcyлoти бecифaт, ки бэ тaлaбoти стaндapтх,o Ba шapтх,oи тeхникй чaвoбгy нэбудэнд, тэ^им чopй гapдид. Aß пэйи чopaчУихoи Стaндapти дaвлaтй мyнocибaт бэ cтaндapтoнй кутан тaFЙиp ёфт.

Добили зи^ acт, ки KM XKИШ Ba Шypoи Baзиpoни ИЧШС тaшкилoтхoи шypaвй, хизбй Ba xo4arnpo вaзифaдop нэмудэнд, ки дap мухлэти кyтoхтapин иcтeхcoли мошинхо, дacггoххo, тэчхизот, мaвoдхo Ba дигap мaхcyлoтepo, ки бэ нишoндихaндaхoи cифaтй Ba тeхникй-иктиcoдии cara^ чэхонй чaвoбгy бошэнд, тэъмин нэмоянд. Хэмэи лoихaхo Ba вaзифaхo, ки бэ нэкшэ гиpифтa шудэ будэнд, бэ тaFЙиpёбии cгaндapтх,oи иcтeхcoлoт бoиc гapдидaнд. Macoили мухим чихэти хэлли вaзифaхoи cтaндapтoнй Ba pyшд, Стaндapти дaвлaтй, ки эз к;apopи KM XKHO Ba Шypoи Baзиpoни ИЧШС «flap бopaи бoлopaвии нэкши cгaндapтх,o дap бeхтap гapдoнии cифaти мaхcyлoти иcгeхcoлшaвaндa» мэншэъ мeгиpифтaнд, кдбл эз хэмэ бэ Hизoми дaвлaтии cгaндapтoнй вoбacгaгй дoштaнд.

АДАБИЁТ

1. Козлов, М.Г. Метрология и стандартизация: Учебник / М.Г.Козлов. - М.,СПб: Изд-во «Петербургский институт печати», 2001. - С. 124.

2. Кайнова В.Н. Основы технического регулирования: монография/ В.Н. Кайнова; НГТУ. - Нижний Новгород, 2010. - 186 с.

3. Каменцева, Е.И. Русская метроогия / Е.И. Каменцева, Н.В. Устюгов. - М.:Изд-во: «Высшая школа»,1975.

4. Любушкин, О.И. ВНИИНМАШ - головной институт Росстандарта /О.И.Любушкин, Б.З. Брод, Г.П. Бунин, М.И. Бодрова // Вестник ВНИИНМАШ. Техническое регулирование и стандартизация. - 2011. -.№8. - С. 7-11.

5. М.Т.Идиев, И.М.Мирзомиддинов, Д.М.Бобоев. Стандартизатсия, метрология ва сертификатсия. Китоби дарсй барои донишчуёни муассисахои тахсилоти олии касбй, 2016. сах. 14-15.

6. Мищенко С.В. История метрологии, стандартизации, сертификации и управления качеством / С.В. Мищенко, С.В. Пономарев, Е.С. Пономарева, Р.Н. Евлахин, Г.В. Мозгова. - М.: Издательство Т1 ТУ, 2004. - 112 с.

7. Основы стандартизации. Учебник для техникумов /Под ред. В.В. Ткаченко. - М.: Издательство стандартов, 1986. - С.33.

ИЗ ИСТОРИИ УСТАНОВЛЕНИЯ И ФОРМИРОВАНИЯ СТАНДАРТОВ

В статье описывается система государственного стандарта, процесс выполнения базовых нормативных работ во всех отраслях промышленности и экономики. Автор считает ученый известный российский Г.Д.Колмогорова очень важным в развитии сектора государственного стандарта, важного для реализации задач, поставленных ЦК КПСС и Совета Министров СССР, и решений, направленных на следующие направления; ускорение научно-технического прогресса; повышение эффективности общественного производства; удовлетворение потребностей народного хозяйства; внедрение передовых стандартов; расширение межотраслевых специальностей; обеспечение высокого технического уровня; повышение эффективности государственного контроля.

В 1985 году завершилась регламентация нового законодательства по всем направлениям стандартизации и метрологии, включенным в Свод законов СССР.

Автор считает, что стандартная отрасль высоко ценилась в советское время, особенно в 70-е и 80-е годы, а стандарты, взявшия начало в 1920-е годы с отдельных административных мер по регулированию документов, со временем привели к созданию общенациональной системы производства, которые в начале 90-х отвечали всем требованиям научно-технического прогресса. Автор приходит к выводу, что в 70-е и 80-е годы развитие системы стандартов, таких как Государственная система стандартов (ГСС), Единая система технологических документов (ЕСТД), Единая система конструкторской документации (ЕСКД), Правительство Республики Таджикистан обеспечило развитие технического прогресса и сохранение всех видов ресурсов, которые не утратили своей актуальности и по сей день.

Ключевые слова: стандартизация, прогресс, технический, системный, общегосударственное производство, межотраслевой, отрасль, экономика, эффективность, контроль.

FROM THE HISTORY OF ESTABLISHMENT AND FORMATION OF STANDARDS

The article describes the system of state standards, the process of implementation of basic regulations in all sectors of industry and economics. The author is a well-known Russian scientist. D. Kolmogorov considers very important in the development of the sector of the state standard, important for the implementation of the tasks assigned by the Central Committee of the CPSU and the Council of Ministers of the USSR, and the decisions directed to the following directions; acceleration of scientific and technical progress; increase the efficiency of public production; satisfaction of the needs of the national economy; introduction of previous standards; expansion of interdisciplinary specialties; provision of high technical level; increasing the effectiveness of state control.

In 1985, the regulations of the new legislation in all areas of standardization and metrology, included in the Code of Laws of the USSR, were completed.

The author considers that the standard branch was highly valued in the Soviet period, especially in the 70s and 80s, and the standards, which began in the 1920s with the separation of administrative measures for the regulation of documents, were brought in due course. which in the early 90's responded to all the demands of scientific and technical progress. The author comes to the conclusion that in the 70s and 80s the development of systems of standards, such as the State System of Standards (GSS), the Unified System of Technological Documents (ESTD), the Unified System of Design Documentation (ESKD), the Government

of the Republic of Tajikistan progress and ensured the preservation of all types of resources that have not lost their relevance and on this day.

Keywords: standardization, progress, technical, system, nationwide production, intersectoral, industry, economy, efficiency, control

Сведения об авторах:

Бобоев Хайёл Юлдошович — доктор исторических наук, профессор кафедры физики и инженерных дисиплини Технологический университет Таджикистана. E-mail: khbobo@mail.ru_Телефон: (+992) 918672943

Кабиров Фирдавс Одилшоевич - Технологического университета Таджикистана, соискатель кафедры машин и аппаратов пищевых производств имени Курбонова И.И. Е- mail: firdavskabir@mail.ru Телефон: (+992) 900020179; 915480348

About the authors:

Boboev Khayyul Yuldoshovich - Doctor of Historical Sciences, Professor of the Department of Physics and Engineering Disiplines Technological University of Tajikistan. E-mail: khbobo@mail.ru Phone: (+992) 918672943

Kabirov Firdavs Odilshoevich - Technological University of Tajikistan, applicant for the Department of Machines and Apparatuses for Food Production named after I. Kurbonov Email: firdavskabir@mail.ru Phone: (+992) 900020179; 915480348

ТАЪРИХИ ДОНИШХОИ ТЕХНИКИЮ МУ^АНДИСЙ ДАР АСР^ОИ МИЁНА

Азим Иброхцм Арбобов Х.М.

Коллеци тиббии цум^урияви

Техника ва таърихи он ахамияти бузуги илмию фархангй дорад, зеро он мавкеъ ва таъсири шоистаеро дар хаёти маънавй, фархднгй ва илмии инсоният сазовор аст.

Огози донишхои техникй аз пайдоиши соддатарин олоти мехнат ибтидо мегирад. Бояд гуфт, ки техника ба маънои умумй аз пайдоиши соддатарин олоти мехнат аз кабили чубдаст ба маънои асо, калтаки махсусба маънои олоти чангй ё дифой, олоти сангй ва гайра барои халли масъалахои рузмарраи хаёт ибтидо мегирад. Мавод барои омодасозии соддатарин олоти мехнат санг махсуб мегардид, ки одамони кадим хам барои кути лоямут ва хам барои химояи худ истифода мекарданд. Тадричан инсони кунчков сангпораи тегдор (эолит)-ро аз замин пайдо карда, кушиш мекард, дигар сангхоро низ чунин тагйир дихад. [3]. Х,амин тарик, сохтани тегасанги дастиро аввалин ва соддатарин намунаи техника номидан чоиз аст.

Кашфи оташ ва роххои хосил кардани он тавассути соиши санг бо санг, парманамоии чуб ва гайра намуди дигари кори техникй дар чахони бостон ба шумор меравад. Таърихи донишхои техникй ва мухандисй дар чахони бостон бад-ин минвол то кашфи тиру камон ва белу каланд идома ёфтааст, ки аз олоти шикорй ва кишоварзй махсуб меёбанд.

Аввалин донишхои техникй дар Шумери кадим, Бобулистон, Мисри ^адим, Чини ^адим, Юнони ^адим, Хиндустони ^адим пайдо шуда тадричан ба Юнону Рими ^адим интикол ёфта, рушд кардааст.

Пушида нест, ки маълумоти имруза ва фардои мамлакат бояд чавобгуи талаботи давр, муносибатхои чамъиятй, илм ва техника, маданият ва сатхи чахонии инкишофи маориф ва илми педагогика бошад. Имруз мазмун ва мундаричаи он, дар баробари бо пешрафти умумии илму техника ва технологияи чахонй вобастагии ногусастанй доштан, бахри инкишофи нерухои аклонй, фикрй, чахонбинй ва эчодии талаба ва дар у ташаккул додани хусусиятхои шахсияти хаматарафа инкишофёфта, мустакил, озодандеш, эчодкор ва баркамол равона карда шавад. Пешрафти илму техникаи чахон, махсусан бо суръат инкишофёбии техникаи компютерй аз мутахассисони оянда талаб мекунад, ки доираи васеи донишро оид ба табиат, чамъият, маданият, коинот, иктисодиёт, сиёсат, ахлоку одоб, техника, технология ва монанди инхоро дошта бошанд.

Аксари пажухишгарони тамаддуншинос бар он акидаанд, ки гузаштаро надониста, ба мохияти асосии хозира сарфахм рафтан ва ояндаро пешгуй намудан аз имкон берун аст. [3; 5; 9 10]. Таърихи тамаддуни башар дар назди мо занчиреро мемонад, ки хар як халкаи он бо халкахои кабл ва баъд марбут аст. Инсон тули асрхо захираи донишхои худро муттасил ганй кард ва такрибан дар асри IV-V пеш аз милод донишмандони Юнони ^адим аз кабили Фалес, Афлотун, Арасту, Демокрит, Эпикур, Пифагор, Евклид, Архимед ва дигарон дониши пешиниёнро такмил дода, бо тахкикоти хеш ба ташаккули назарияи илмй, фалсафа, сохти атомии модда асос гузоштанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.