Научная статья на тему 'ИЗ ИСТОРИИ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ТАДЖИКСКОГО ИНСТИТУТА ПРОСВЕЩЕНИЯ'

ИЗ ИСТОРИИ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ТАДЖИКСКОГО ИНСТИТУТА ПРОСВЕЩЕНИЯ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
103
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КУЛЬТУРА / СИСТЕМА ОБРАЗОВАНИЯ / ИНСТИТУТ ПРОСВЕЩЕНИЯ / НАРОДНОЕ ОБРАЗОВАНИЯ / ТАДЖИКИНПРОС / ГАЗЕТА / ПЕДАГОГ / КАДР / ПЕДАГОГИЧЕСКИ КУРСЫ / КВАЛИФИКАЦИЯ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Зарифов Насимджон Хакимджонович

В данной статье рассматривается деятельность Таджикского института просвещения и его вклад в развитие народного образования таджикского народа в 1924-1929 гг. Автор на основе архивных материалов и данным периодической печати путем критического метода и сопостовительного анализа освещает роль Таджикинпроса в подготовке педагогических кадров в Таджикской АССР.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FROM THE HISTORY OF THE TAJIK INSTITUTE OF EDUCATION

This article reviews the activities of the Tajik institute of education and its contribution to the development of public education of the Tajik people for the period 1924-1929. The author based on archival sources and given to periodical press by a critical method and conducting a comparative analysis shines the role of Tajik Institute of Education in the training of pedagogical personnel in the Tajik ASSR.

Текст научной работы на тему «ИЗ ИСТОРИИ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ТАДЖИКСКОГО ИНСТИТУТА ПРОСВЕЩЕНИЯ»

4. Шарофиддин Алии Яздй. Зафарнома/Подготовка к печата.АУрунбоев.-Тошкенг: Фан, 1972.-246с. (113б).

5. Fафуров Б. Точикон: таърихи кадимгарин, кадим, асри миёна ва давраи нав.-Душанбе: Ирфон, 1998. - 44с.

6. б.Барголд В.В. Народное движение в Самарканде в 1365г.-Соч.Т.2.М., 1964.-374с.

7. Хондамир.»Х,абиб-ус-сияр».-Техрон, 1380.Ч..3.-207 с.

8. Ибни Арабшох. Ачоиб-у-макдур фй навоиби Темур. Тахкики Мухаммад Алии Начотй.-Техрон, 1381.-17с.

ОТРАЖЕНИЕ ВОЛНЕНИЕ СЕРБАДАРОВ САМАРКАНДА В «ТАДЖИКИ» АКАДЕМИКА Б. ГАФУРОВА

В статье рассматривается причины, повод и последствия движение Сербадаров Самарканда и ее отражение в трудах академика Б. Гафурова. Автор отмечает, что академик Б. Гафуров в своей работе пишет, что в 1365 во время очередной поход монгольских войск в Мовераннахр во главе с полководцем Ильяс ходжа монголы разбили войска Тимура и амира Хусайна, пряма направлялись в Самарканд. Предводитель Сербадаров Самарканда Мавлонозода взял на себя оборона города от монголов. Монголы несколько раз попытались взять город, но без успешно. Таким образом, по некоторым причинам монголы отступили назад, а власть в Самарканде полностью на сторону Сербадаров. В 1366 году Тимур и Хусайн обманным путем отстранили Сербадаров и захватили власть в Самарканде. Таким то образом Сербадарское движение в Самарканде подавленно.

Ключевые слова: Сербадары, Б. Гафуров, «Таджики», Самарканд, движение, монголы, Мавлонозода, Тимур, Хусайн.

REFLECTION OF THE WAVE OF SAMARKAND SERBADARS IN «TAJIKI» ACADEMICIAN B. GHAFUROV

This article examines the reasons, reason and consequences of the movement of the Serbadars of Samarkand and its reflection in the works of academician B. Ghafurov. The author notes that academician B. Ghafurov writes in his work that in 1365, during the next campaign of Mongol troops in Moverannahr, led by commander Ilyas Khoja, the Mongols defeated the troops of Timur and Amir Khusain, and were heading directly to Samarkand. The leader of the Serbadars of Samarkand Mavlonozoda took over the defense of the city from the Mongols. The Mongols tried several times to take the city, but without success. Thus, for some reason, the Mongols retreated, and the power in Samarkand was completely on the side of the Serbadars. In 1366 Timur and Khusain fraudulently removed the Serbadars and seized power in Samarkand. Thus, the Serbadar movement in Samarkand is suppressed.

Keywords: Serbadars, B. Ghafurov, «Tajiks», Samarkand, movement, Mongols, Mavlonozoda, Timur, Khusain.

Сведения об авторе:

Муродзода А. - кандидат исторических наук, доцент кафедры история таджикского народа Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. E-mail: murodzod_2020@mail.ru About the author:

Murodzoda A. - Candidate of Historical Sciences, Associate Professor of the Department of History of the Tajik People of the Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni. E-mail: murodzod_2020@mail.ru

АЗ ТАЪРИХИ ФАЪОЛИЯТИ ДОРУЛМУАЛЛИМИНИ ТОЧДКОН (1924-1931)

Зарифов Н.%.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар ташаккул ва рушди низоми маорифи шуравй накши институтхои маориф ё худ дорулмуаллимин хело калон аст. Махсусан дар таёр кардани кадрхои омузгорй барои Точикистон (солхои 1924-1931) накши Дорулмуаллимини точикон дар шахри Тошканд хеле назаррас аст[11, с.4].

Чи тавре маълум аст дар натичаи таксимоти марзии соли 1924 ва таъсиси ЧМШС Точикистон дар хайади ЧШС Узбекистан зиёда аз 2 млн. точикон берун аз кишвар монданд. Махсусан кисми зиёди онхо дар худуди Узбекистан монданд. Инро ба назар гирифта Хукумати навтаъсиси ЧМШС Точикистон - Кумитаи инкилобй 31-уми декабри соли 1924 карор дар бораи таъсиси Дорулмуаллимини точикон (Таджикинпрос) дар шахри Тошкандро кабул намуд[6, с.59; 24, с.18]. Дорулмуаллимини точикон дар ибтидо ба Нозироти маорифи ЧШС Узбекистон тобеъ буд. Яке аз муассисон ва аввалин директори он Нисор Мухаммадов буд[5, с.72-74].

Аз руйи такшз бояд дaр нaзди Дорyлмyaллмини точикон 4 кyрcи тaълимй cозмон додa мeшyд, aммо бо c3636x^ мaълyм тaнx,о як курш acоcй вa ду кyрcи тaйëрй тaъcиc додa шуд. Аммо бaъдгaр ин кaмбyди бaртaрaф гaрдидa дaр нaзди Дорyлмyaллимин ce кyрcй тaйëрй вa кyрcx,ои acоcй cозмон ëфтaнд[8, c.44]. Дорyлмyaллимин (Инпроcы) мyaccиcax,ои тaълимии дорои cоxтори мyрaккaб бyдaнд. Мacaлaн, дaр нaзди онх,о мз^^ои тзчрибзвй, мaктaб-интeрнaтx,о, кyрcx,ои тaйëрй вa aзнaвтaëркyнии омузгорон фзъолият мeкaрдaнд. Дорyлмyaллимини точикон низ мз^з дорои чунин cоxтор буд. Яъж онх,о нa бa мyacиcaи олиии кacбй мaрбyт бyдaнд нa бa ттеч^ои омузгорй.

Бори нaxycт мох,и янвaри cоли 1925 бa Дорyлмyaллимини точикон 60 донишчу: 5 нaфaр aз Букорои Faрбй, 10 нaфaр зз Букорои Шзркй, 5 нaфaр зз Бaдaxшон (Помири Faрбй), 9 нaфaр aз округи_Сирдзрё, 17 тафзр зз округи Фзргонз вз 5 дyxтaр зз мaнотики гуногуни ЧМШС Точикиcтонy ЧШС Узбeкиcтон, кзбул кзрдз шудзнд[13, c.4].

Дзр шл^ои зввзл дзр мacъaлaи бз донишчyëни caзовор тзъмин тамудзни Дорулмузллимин ^укумзти Точикиcтон бз мушкилоти чиддй ру бз ру гардид. Сзбзб дзр он буд, ки чзвонони cоводнок зз хдооби точикон accc^ дзр шз^рх,ои Сaмaркaндy Бyxоро cyкyнaт доштзнд. Бзрои хдмин зввзлин донишчyëни ин мyaccиca зз ин ду шзхри точикнишин вз швох,ии Шимолии Точикистон интиxоб мeшyдaнд. Тaлaботи aœrâ бзрои кзбул дзр Дорулмузллимин ин жну cол (зз 14 то 20), дошгани мзх.орзти xондaнy тавишган вз ичро кзрдзни чор змзлй зрифмстикй буд[20, c.3].

Дзр ЧМШС Точикистон тaлaбот бз омузгорони бз шзроити ззмон мувофи; руз зз руз мeaфзyд, зeро шуморзи мзктзб^ои типи нaв-шyрaвй cо то шл зиёд мeшyд. Kомиccияи илмии точикй дзр чaлacaи мaxcycи xyд мacъaлaи «вaceъ кзрдзни доирзи фзъолияти Дорулмузллимини точикон вз бз 300 тафзр рacонидaни шуморзи донишчуёни онро» мух,окимз тамудз кзрорх,ои дaxлдор кзбул тамуд. Дзр якe зз кдрор^о тзъкид шудз буд, ки «Доири ин мacъaлa рзфи; Hиcор Мyx,aммaдов бз Тошкзнд фириотодз шзвзд вз зз Срeдaзбиюрои КМ ХК ИЧШС низ xоx,иш кзрдз мeшaвaд, ки шуморзи довтaлaбонро бз 300 тафзр рacонaд, ки зз онх,о 200 тафзр зз ^июби Нозироти мзорифи xaлки ЧШС Узбeкиcтон вз боки 100 шфзр зз бучзи Нозироти мзорифи xaлки ЧМШС Точикистон мaблaFгyзорй кзрдз шзвзнд...» [20, c.385].

Хзмин тзвр, cол то cол шуморзи донишчуёни Дорулмузллимини точикон дзр Тошкзнд зиёд мeгaрдид.Дaр шл^ои бзъдй донишчуён зз мaнотики дyрдacти чумхурй - швох,ии водии Рзшт, Бaдaxшон вз минта^и Кулоб низ фириcтодa мeшyдaнд.

Дзр шлх,ои 20-уми кзрни ХХ дзр бзробзри Дорулмузллимин дзр мзкотибу кyрcx,ои чудогонз ки дзр кишвзрх,ои Умумиитифок кзрор доштзнд, чзвонони точик бзрои тax,cил фириcтодa мeшyдaнд. Бори зввзл cоли 1925 довтaлaбон бз мyaccиcax,ои тзълимии чумх,урих,ои бзродзрй бз микдори 93 тафзр фириcтодa шудзнд, ки зз инх,о 86 шфзрзшро точикон тзшкил мeдодaнд. Дзр мох,и aвгycти cоли 1926 шуморзи донишчуёни точикистонй, ки дзр мyaccиcax,ои тзълимии бeрyн зз кишвзр тax,cил доштaнд 140 тафзрро тзшкил мeдод, ки зз ин шуморз 61 нзфзр дзр Дорулмузллимини точикон (дзрТошкзнд), 14 нзфзр дзр Донишгох,и дзвлзтии Оcиëи Миёнз (САГУ), 36 шфзр дзр Донишгох,и коммyниcтии Ошёи Миёнз, 12 нзфзр дзр Донишгох,и коммyниcтии мex,нaткaшони Шзрк вз Faйрa тa^cил мeкaрдaнд [1, c.135].

Оxири cоли 1925 бзрои тa^cил дзр Дорулмузллимин 30 нзфзр донишчуён зз Бaдaxшон фириcтодa шудзнд [23, c.40-41,73]. Шуморзи мy^accилин дзр Дорулмузллимин cол то cол мeaфзyд. Соли 1926 шуморзи донишчуёни он бз 170 aAaA рacид. Чи тaврe мушох,идз гзрдид тaлaботи ЧМШС Точикиcтонро Дорулмузллимин ичро кзрдз нaмeтaвониcт. Хзнуз зз мох,и ceнтябри cоли 1925 Кумигаи Инкилобии ЧМШС Точикиcтон бз нозиротх,ои (нзркомы) мзорифи чум^ури^ои бзродзрй бзрои чудо кзрдзни чой дзр донишкздаву донишго^^ои Тошкзнд, Сзмзркзнд, Моcквa мурочтат кзрдз тзъкид нзмудз буд, ки бз довтзлзбони точик caбyкиx,о бзрои доxил шудзн пeшни^од кунзнд [12, c.36].

Хзмин тзвр, шуморзи донишчуёни точик дзр мyaccиca^ои тзълимии бeрyн зз кишвзр cол то шл зиёд мeгaшт. Мacaлaн, згзр дзр cоли тa^cили 1927/1928 шуморзи фириcтодaгон-довтaлaбон бз xоричи мзмлзкзт 167 тафзрро тзшкил додз бошзд, дзр шли тa^cили 1929/1930 он бз 563 тафзр рacонидa шуд [26, 153-154].

Лозим бз ëдовaриcт, ки бeштaри он^о дзр Дорулмузллимин тa^cил мeкaрдaнд. Дзр ззминзи змзли шудзни бзрномзву ;зрорх,ои Дзвлзти Шурзвй ^зёти ичтитодию ичтимой вз фзрх.знгии ЧМШС Точикистон бe^тaр гзрдидз, бзрои фзъолияти ззнон дзр бзробзри мзрдон шзроити мушид фзрох.зм мeомaд. Ззнону дyxтaрон низ бз мзктзбу мзориф чзлб мeшyдaнд. Дзр cоли тax,cили 1929/1930 тзн^о дзр Дорулмузллимини точикон 70 шфзр зз дyxтaрони точик тa^cил мeкaрдaнд[9, c.2-3].

Бeшaк нимзи дуюми шл^ои 20-уми acри ХХ дзр мзет^зи тзйёр кзрдзни кздрх.ои омузгорй бзрои Точикиcтон Дорулмузллимин нзкши кзлидй дошт. Ахдмияти Дорулмузллиминро бзрои Точикиcтон бз инобзт гирифтз дирeктор он - Ш. Чдбборй, дзр мурочизт бз донишчуён, чунин тзъкид нзмудз буд: <«Мян мeдонaм, ки шумо хдр руз мyбоx,иca мeкyнeд, ки дуруст acтy ки нодyрycт.

Аммо шумо фapзaндoни як халк хастед. Халки мо caдcoлaхo зеpи чбpy зулм зиндагй кapдa аз илму мaopиф дyp буд. Ба ибopaи дигap дap зулмот зиндагй мекapд. Амиpoнy бойхо, муллову мaнcaбдopoни диндop халки мopo ба чунин ахвол oвapдaнд. Рафик В.И.Ленин, Хдзби Коммунист ва Хокимияти Х^авй бapoи мо давлат шхтанд - чyмхypии шypaвии точикон (Ч^ШС Toчикиcтoн дap нaзap acт, H.3.). Ки имpyз бapoи чyмхypй ва халки мо дapкop acт? Myaллим. Шумо аввалин нaфapoне хохед буд, ки дониш андухата oнpo дap миëнa халк пахн мекунед... Шумо дap инчо маълумоти хуб мегиpед. Кушиш кунед аз pyи он амал кунед. Mapдyм шyмopo - oмyзгopoни оянда беcaбpoнa интизop аст!...» [8,c.44].

Hoзиpaги мaopифи MMTTTÇ Toчикиcтoн бapoи дoнишчyëне, ки дap хopичи кишвap та^ил доштанд идpopпyлй (стипендия) мyкapap кapдa буд. Инчунин, дap назди Hoзиpoти мaopифи халк кoмиccияи мaхcyc coзмoн дода шуд, ки ба он Аббoc Алиев poхбapи мекapд. Дap кapopи кoмиccияи мaзкyp аз 14-уми нoбpи coли 1926 чунин таъкид шуда буд: «^apornrc вазнини дoнишчyëни точило, ки дap чyмхypихoи Умумииттифок тах£ил дopaнд, ба инобат г^ифта, чунин мешyмopaд, ки ба онхо таъчилан идpopпyлй дода шавад...» [21, c.257-260].

Бо caбaбхoи гуногун, acocaн cyнъи, на хама дoнишчyëни точик capи вакт идpopпyлй гиpифтa метaвoниcтaнд. Дap яке аз хуччатхои бойгонй аз 16-уми майи coли 1927 таъкид шудааст, ки «Дoнишчyëн (точикон)-е, ки дap муа^^а^и таълимии ша^хои гуногуни ИЧЩС та^ил дopaнд мушкилоти carnrapo аз cap мегyзapoнaнд. Дap мдени онхо чунин эътиpoз вучуд дopaд, ки дoнишчyëни yзбекгaбop, ки бо онхо якчо та^ил дopaнд идpopпyли мегиpaнд, аммо онхо не...» [19, c.24-25].

Фаъолияти Дopyлмyaллимини точикон натанхо ба тaëp кapдaни кaдpхoи махаллй, балки бapoи омода coхтaни дoнишчyëн бapoи дохил шудан ба муа^^а^и олии кacбии Macкaвy Toшкaнд низ paвoнa шуда буд[18, 115]. Macaлaн, шли 1926 аз ин мyaccиca ба Донишгохи давлаттии Оcиëи Mиëнa10 нaфap ва ба Донишгохи коммунистии халкхои Шapк 3 нaфap бapoи та^ил фиpиcтoдa шудаанд. Дap мачмуъ худи хамон coл ба мyaccиcaхoи олии Умумииттифок 25 нaфap дoнишчyëн ф^иш^а шуданд[7, c.251].

Дopyлмyaллимини точикон дap Toшкaнд бо мaкcaди омода кapдaни кaдpхoи омузгерт бapoи мактабхои точикии ЧЩС Узбекистон тaъcиc дода шуда буд, аммо дap он дoнишчyëн аз манотики 4Mmr Toчикиcтoн ва умуман Оcиëи Mиëнa низ тaхcил мекapдaнд.

Taхcилдидaи ин мyaccиca - устод Сотим Улугзода дap ëддoшгхoи худ ба ин мавзуъ дахл кapдa кайд мекунад, ки «ба Дopyлмyaллимин дoнишчyëни зиëде аз Хучанд, Конибодом, Чycт, Иcфapa, Сaмapкaнд, Бyхopo, Уpaгеппa, Панчакент, X^cop ва дигap нохияхову кишлокхои дypдacт, ки бapoи ман нoшинocaнд, меомаданд» [8, c.44].

Дap coлхoи аввали фаъолияти худ Дopyлмyaллимини точикон ба мушкилоту монеахои зиëде py ба py гapдидa буд. Ба иcтиcнoи диpектopи он Ш. Дaббopй ва oмyзгop Йэзомзода oмyзгopoни дигap аз хиcoби точикон набуданд. Гapчaнде тaхcил ба забони точикй ва узбакй cypaт мег^ифт, аммо ба забони точикй ^p^ дacтypy китобхо вучуд надоштанд. До^и ин мacъaлa дap кapopи Коми^^и илмии точикй аз 13 œm^^ coли 1925 чунин oмaдaacт: «flap Дopyлмyaллимин дapcхo бояд ба забони точикй cypaт бигиpaнд, аммо бо caбaби он ки oмyгopoни точик нaмеpacaнд, бояд oмyзгopoни pycтaбop, ки донандаи забони точикй мебошанд, ба дapcхo чалб кapдa шаванд» [8, c.45].

Олимон ва oмyзгopoни pyc бapoи тapбияи чавонони точик, ки дap Дopyлмyaллимин тaхcил мекapдaнд, хизмати apзaндaе кapдaaнд. Халки точик хеч гох хизматх,ои олимону шapкшинocoни pyc M.C Аmдpеев, Пaнкpaтoвa, Кpacнoбaевa, Липовкий, H.H. Еpшoвa ва даххо олимону oмyзгopoни дигappo, ки ба нaхycтдoнишчyëни точик таълим доданд, хеч гох фapoмyш нахохад кapд[10, c.46].

Дopyлмyaллимин дopoи кypcи дycoлaи тaйëpй ва 4-шлаи acocй буд, ки бapoи мактабхои зинаи 1-у ва 2-юм oмyзгop тaйëp мекapд. Дap бapнoмaи таълимии он таваччух бештap ба таълими забони мoдapй, математика ва забони pyrä paвoнa шуда буд. Hopacoии acocй дap бapнoмaи таълимй ин буд, ки ба иcтиcнoи методикаи таълими забони точикй (як шат дap хафта) методикаи таълими фанхои дигap вучуд надошт[12, c.35-36].

Чи тaвpе мушохида шуд дap бapнoмa бapoбapи фанхои умумии таълимй фанхои тaхaccycй чун педагогика, методика, гигиенаи макгабй низ чой дода шудаанд, ки бapoи oмyзгopи оянда хеле мухим буданд.

Соли 1927 Дopyлмyaллимин ба ихтиëpи ЧMШС Taчикиcтoн дода шyд[19,c.18]. 9-уми февpали хамон coл намояндагии ЧMШС Toчикиcтoн дap ЧЩС Узбекиcтoн бо макгуби хoca ба Рaиcи Шypoи Кoммиcapoни Халки Узбекистон - Файзулло Хочаев мypoчиaт намуд: «..аз Шумо хохиш кapдa мешавад, ки мавкеъи хyдpo н^бат ба мacъaлaи гyзapиши Дopyлмyaллимин ва хайати он ба ихтиëpи Шypoи Кoмиccapoни Халки Toчикиcтoн ибpoз кунед. Бояд дap нaзap дошта бошед, ки aгapчи Дopyлмyaллимин ба ихтиëpи Hoзиpити мaopифи Taчикиcтoн мегyзapaд, аммо дapхoи он бapoи тaйëp кapдaни кaдpхoи oмyзгopй, аз хиcoби точикони Узбекиcтoн, хамеша боз acт» [18, c.114-116].

Ин масъала натанхо миёни хукуматхои Точикистону Узбекисгон, балки дар сатхи Бюрои Осиёимиёнагии КМ ХК ИЧЩС низ мухокима гардид. Дар карори алохидаи ин маком таъкид шуда буд, ки «Ликвидком ба хулосае омад, ки Дорулмуаллимини точикон дар шахри Тошкандро, бо максади таъмини Точикистон бо кадрхои зарурй, ба ихтиёри он супорад. Точикистон низ бояд дорои муассисахои алохида худ бошад. Баъди гузариш Точикистон вазифадор аст, ки точикони мукими ЧЩС Узбекистонро низ дар ин муассиса тарбият кунад» [118, 114].

Анкариб дар хама адабиётхои илмии замони Шуравй таъкид шудааст, ки норасоии Точикистон бо кадрхои зарурй ба инобат шрифта Дорулмуаллимин ба ихтиёри хукумати он дода шуд[1, с.135; 2,с.67; 7, с.251; 8, с. 41- 49; 10; 12, с.35-36]. Вокеанд дар карори Бюрои Осиёимиёнагии КМ ХК ИЧШС (соли 1927) таъкид шудааст, ки «норасоии ЧМШС Точикистонро ба кадархои зарурй ба инбат шрифта Дорулмуаллимин ба ихтиёри он дода шуд» [118, с.114]. Аммо тахлили таърихнигории мавзуъ далолат бар он мекунад, ки сабаби асосии ба ихиёри Точикистон гузаштани Дорулмуаллимин норасоии кадрхо набуда, балки шароити нихоят вазнини он будааст. Аз тарафи дигар, то ба ихтиёри Точикистон гузаштан ва баъди он низ ин муассиса барои харду чумхурй (ЧМШС Точикистон ва ЧШС Узбакистон) кадр тайёр мекард.

Барои тасдики фикри худ мактуби донишчуи точикро (номашро махфй нигох доштааст), ки дар Дорулмуаллимин тахсил дошт ва вазъи онро инъикос кардааст, меорем:

«Дорулмуаллимин ба Нозироти маорифи Узбекистан итоат мекунад. Дар он 180 нафар донишчуён тахсил мекунанд. Вазъи таълимгирандагон хеле душвор аст. Бинои Дорулмуаллимин бисёр хурд буда, хатто барои 50 % толибилмон кофи нест. Аз бечойи дар як хонаи хурд 20-25 нафар зиндагй мекунем. Дар баъзе аз хонахои хоб як кисм дар руи кроват кисми дигар дар зери кроват мехобем. Аз бечойи шабхо баъзе талабагони мо дар рохрав ва синфхонахо мехобиданд. Субх зуд аз хоб бархоста ашёхои худашонро дар чое чамъовари карда, дар чое, ки шаб хобида буданд руз дарс мехонем. Аз бехобй аксарияти вакти тахсилро мо талабагон нохушу бе мадор мегузаронем.

Дорулмуаллимини мо натанхо чой барои хоб, балки барои тадрис чойи лозима хам надорад. Аз бесинфй талабагон дар ду таксим (баст, Н.З.) тадрис карда мешуданд.

Чун исми мактаби мо дорулмуаллимин номида мешавад бешак бояд мисли дигар дорулмуаллимини шахри Тошканд дорои утокхо (кабинетхо)-и физика, химия ва дигар шароите, ки онхо доранд, дошта бошад. Барои он, ки Дорулмуаллимини мо дорои чунин шароит нест дарсхои мо танхо назаривй сурат мегиранд.

Дорулмуаллимин натанхо клуб, хатто ошхона барои донишчуён надорад. Агарчи Дорулмуаллими дар ихтиёри Нозироти маорифи Узбекистан аст, аммо омузгорони он аз Точикистон даъват карда шудаанд. Инчунин, хамасола китобхои зиёде ба нашр мерасанд, аммо бо забони точикй китоб кариб вучуд надорад, яъне китобхо бо забони узбекиянд...» [3, 22-23].

Танхо соли 1926 аз шароити номусоиди Дорулмуаллимин якчанд донишчу хонданро тарк намуд, баъзехо бемор шуданд ва хатто 2 нафар фавтиданд [14, с.2-3].

Чи тавре рузномаи «Овози точик» навишта будб «Ин холат се сол идома дошт». Аз макому идорахои дахлдор барои тафтиши арзу шикоятхои донишчуён аз вазъи номусоиди Дорулмуаллимни точикон якчанд маротиб комиссия ташкил карда шуд, ки онхо нуксону камбудихои зиёдеро ошкор намуданд. Дар натичаи ошкор шудани сабаби шикояту эътирозхои донишчуёни точик комиссияи навбатй ба хулосае мерасад, ки Дорулмуаллиминро ба ихтиёри Точикистон дихад [16, с.2-3]. Чорабинихое, ки хукумати даври Точикистон рохандозй кард, дар натича камбудихои мавчуда бартараф гардида, вазъи таълиму тарбия ба зинаи нав бароварда шуд. Масалан, худи хамон соли 1927 нозири маорифи Точикистон - Нисор Мухаммадов ба Тошканд ташриф оварда, барои бартараф сохтани камбудих,ои чойдошта маблаги зарурй чудо намуд. Аз х,исоби маблаг^ои чудошудаи Нозироти маорифи ЧМШС Точикистон бинои нави Дорулмуаллимин сохта ба истифода дода шуд, ки дорои 7 синфхона, 4 ^учраи корй, 1 ошхона ва гайра буд[16, с.3].

Дар ^исоботи Нозироти маорифи ЧМШС Точикистон таъкид шудааст, ки «Дар сметаи соли тах,сили 1927/1928 ба Нозироти маориф (Наркомпрос) 400 х,азор рубл чудо шуда буд, ки 140 х,азори он барои сохтмони бинои Дорулмуаллимини точикон дар Тошканд сарф карда шуд...» [19, с.16].

Хукумати Точикистон натанх,о бинои замонавиро барои Дорулмуаллимин сохта ба истифода дод, балки барои бе^тар кардани сифати таълиму тарбия, омузгорони ботачрибаи точикро, ки дар Самарканду Бухоро кам набуданд, чалб намуд.

Бояд хотирасон намуд, ки хднуз соли 1925, вакте масъалаи сохтмони бинои Дорулмуаллимини точикон ба миён омад, Хукумати ЧШС Узбекистон ваъда дода буд, ки барои он бинои нав месозад. Аммо чи тавре раиси Комиссияи илмии точикй - Нисор Мухдммадов (7 июни соли 1925) кайд мекунад: «Дар Осиёи Миёна барои точикон хамагй як Дорулмуаллимин мавыуд аст. То хол ин муассиса бинои мувофик надорад. Дархосту пе_шниходхо ба Кумитаи Марказии Агитпроп (кумитаи ташвикоту таргибот), КИМ ва ШКХ ЧШС Узбекистон ва хатто Бюрои Осиёимиёнагй натичае надод. Ваъда шуда буд, ки бинои нави Дорулмуаллимин баъди кучидани ин муассиса ба Самарканд,

сохта мешавад, аммо ин хам ичро нашуд. Чунини ба назар мерасад, ки сабаби асосй ин ба точикон рабт доштани мушкилот аст» [20, с.38].

Дар солхои баъди низ хукумати Точикистон барои фарохам овардани шароити мусоид дар Дорулмуаллимин корхои зиёдеро ба сомон расонид, ки дар натича нуфузи Дорулмуаллимин низ дар Осиёи Миёна хеле боло рафт[2, с.67].

Чи тавре дар боло низ ишора шуд Дорулмуаллимини точикон натанхо барои Точикистон, балки барои мактабхои узбекиву точикии Узбекистон кадр тайёр мекард. Дар ин самт накши Дорулмуаллимин назаррас аст, зеро он нафароне, ки тайёр карда шуданд нахустин омузгорони махаллй дар мактабхои нави шуравй ба хисоб мерафтанд. Дар робита ба ин Оргбюрои КИМ ХК(б) ЧЩС Узбекистон дар ЧМШС Точикистон 10-уми апрели соли 1927 таъкид намуда буд, ки шумораи шунавандагони Дорулмуаллимин ба 200 расонида шавад ва аз ин 50 % аз хисоби точикони худуди Узбекистон интихоб карда шавад[2, с.67].

Бори нахуст соли 1927 шунавандагон Дорулмуаллиминро хатм намуданд. Миёни нахустин хатмкунандагони Дорулмуаллимин чунин шахсиятхо ба монанди Бобочон Ниёзмухаммадов, Мирзо Турсунзода, Сотим Улугзода, Обид Чалилов, Мулочони Щахристонй, Наби Фахрй, Зариф Саломатшоев, Мастибек Тошмухамедов, Мулло Эркаев низ буданд[15, с. 2]. Бештари онхо дар оянда олимону доонишмандони муътабари миллат гардида, дар рушди хаёти фархангии мамлакат накши муассире гузоштанд.

Мехмонони хамешагии Дорулмуаллимини точикон, дар давоми фаъолияти он, фарзандони фарзонаи миллат:Нусратулло Махсум, Щириншох Шохтемур, Садриддин Айнй, Мирсаид Миршакар ва дигарон буданд. Ин муасисаи таълимй натанхо дар тайёр кардани кадрхои омузгорй, балки барои тайёр кардани олимону сиёсатмадорони ояндаи кишвар накши бориз доштааст.

Ахамияти Дорулмуаллиминро барои хаёти фархангии кишвар дарк намуда, Ичлосияи сеюми КИМ-и Шурохои ЧМШС Точикистон (даъвати якум, апрели соли 1928) тамоми чорабинихои хукумат ва Нозироти маорифро, ки бахри бехдошти фаъолияти ин муассиса равона шуда буданд, дастгири намуда, таъкид дошт, ки ба ночизтарин мушкилоти он бо масъулияти баланд бояд муносибат кард. Илова бар ин таъкид шуд, ки хатман 50 фоизи донишчуёни Дорулмуаллимин аз точикони мукими Узбекистон интихоб карда шаванд[2, с.67; 3, с. 46].

Дорулмуаллимин точикон соли 1931 ба техникуми педагогй ва соли 1935 бошад, ба института дусолаи точикон табдил дода шуд[18, 118]. Бояд таъкид намуд, ки махз дар заминаи хамин Дорулмуаллимини точикон соли 1931 Донишкадаи омузгории Точикистон ба номи Т.Г. Шевченко (хозира ДДОТ ба н. С. Айнй) таъсис меёбад.

АДАБИЁТ

1. Багоутдинов А. Вишневский А. Роль русского рабочего класса в исторических судьбах таджикского народа / Багоутдинов А. Вишневский А. - Душанбе: Ирфон, 1967. - 154 с.

2. Джоназаров Х. Развитие педагогического образования в республиках Средней Азии / Джоназаров Х. - Душанбе: Ирфон, 1991. 96 с.

3. 3.Из письма одного студента (неизвестного) Инпроса //Дониш ва Омузгор, -1926, - .№3-4. - С. 22-23.

4. Из истории культурного строительства в Таджикистане в 1924-1941 гг. Т. 1. - Душанбе: «Ирфон», 1966. -С. 670 .

5. Зарифов Н. Вклад Нисора Мухаммедова в развитии народного образования Таджикистана (на тадж языке) / Зарифов Н. // Вест. ТГПУ. № 3(46), - Душанбе, 2012. - 72-74 с.

6. Каширина Т. В. Деятельность революционного комитета Таджикской АССР в области народного образования (Документы и материалы) / Каширина Т. В. // Таджикистан в братской семье народов СССР. - Душанбе: Дониш, - 1972. -С. 50-66.

7. Козачковский В. А. От феодализма до победы социализма / Козачковский В. А. - Душанбе: Ирфон, 1966. - 268 с.

8. Кадыров А. Сотрудничество Узбекистана и Таджикистана в области подготовки педагогических кадров в период существования Таджикской АССР / Кадыров А. // Социалистическое строительство в Таджикистане. - Душанбе, 1979. -С. 41- 49.

9. //Газ. «Коммунист Таджикистана» от 8 марта 1969. - С. 3-4.

10. Кщиров А. Аз таърихи хамкорихои ЧМШС Точикистон ва Узбакистон дар таёр кардани кадрхои педагогй/ Кодиров А. // Мактаби советй, 1966, .№10. - С. 46-49.

11. Мухаммад Салим, Точиконро дар Узбекистан чй фуру бурд? // Газ. Самак, 13 марти 2013. - С. 4.

12. 12.Ниёзов Р. Т. Подготовка педагогических кадров в системе средне специальных учебных заведений республики Таджикистан (1924-1990) / Ниёзов Р. дис. на саис. учн.степени канд. педаг. наук. Душанбе, 2000. - С. 169.

13. «Овози точик», аз 19. 12. 1924.

14. «Овози точик», №86, аз 20.06.1926.

15. «Овози точик», №152, аз 26.05.1927.

16. «Овози точик», №164, аз 5.08.1927.

17. « Самак» аз 13. 05. 2013.

18. Узаков Р. У. Деятельность Ташкентского Таджикского института просвещения по подготовке педагогических кадров в период 1924-1932 г.г. / Узаков Р. // Труды Самаркандского госуниверситета им. А. Навои, выпуск №173, -Самарканд, 1969, - С. 114-118.

19. Улугзаде С. Утро нашей жизни / Улугзаде С. - М. 1962,

20. Центральный Государственный Архив Республики Таджикистан, Ф.17, оп. 1, д. 196.

21. ЦГА РТ, Ф. 35, оп.1, д. 58.

22. ЦГА РТ, Ф. 10, оп. 2, д. 15.

23. ЦГА РТ, Ф. 9, оп. 1, д. 9.

24. ЦГА РТ, Ф. 10. оп. 2, д. 10.

25. ЦГА РТ, Ф. 9, оп. 1, д. 188.

26. Шукуров М. Р. История культурной жизни Советского Таджикистана (1917-1941 гг.). - Ч.1. / Шукуров М. Р. -Душанбе: Ир^н, 1970. 496с.

27. Отчет правительства IV съезду Советов Тадж ССР (1929-1930 гг.). - Душанбе, 1931. - С. 169.

ИЗ ИСТОРИИ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ТАДЖИКСКОГО ИНСТИТУТА ПРОСВЕЩЕНИЯ

В данной статье рассматривается деятельность Таджикского института просвещения и его вклад в развитие народного образования таджикского народа в 1924-1929 гг. Автор на основе архивных материалов и данным периодической печати путем критического метода и сопостовительного анализа освещает роль Таджикинпроса в подготовке педагогических кадров в Таджикской АССР.

Ключевые слова: культура, система образования, Институт просвещения, народное образования, Таджикинпрос, газета, педагог, кадр, педагогически курсы, квалификация.

FROM THE HISTORY OF THE TAJIK INSTITUTE OF EDUCATION

This article reviews the activities of the Tajik institute of education and its contribution to the development of public education of the Tajik people for the period 1924-1929. The author based on archival sources and given to periodical press by a critical method and conducting a comparative analysis shines the role of Tajik Institute of Education in the training of pedagogical personnel in the Tajik ASSR.

Keywords: culture, education system, education Institute, national educations, Tajik Institute of Education, newspaper, teacher, shot, pedagogically courses, qualification.

Сведения об авторе:

Зарифов Насимджон Хакимджонович — кандидат исторических наук, старший преподаватель кафедры история таджикского народа Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни, E- mail: maorif_24@maile.ru

About the author:

Zarifov Nasimjon Hakimjonovich — Candidate of Historical Sciences, the senior teacher in the Department of History of the Tajik people of TSPU ofS. Ayni, E- mail: maorif_24@maile.ru

СОСТОЯНИЕ НАУКИ В ТАДЖИКСКОЙ ССР В ПЕРИОД ПЕРЕСТРОЙКИ (1985-1991)

Махмудзода С. A.

Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

Инициаторы перестройки понимали, что без проведения реформ в научной сфере не может быть речи о комплексных преобразованиях в советском обществе.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Перестроечные реформы в науке начались с кадровых решений, так как эта проблема была особенно острой. Так, с середины 1970-х и до середины 1980-х годов, темпы роста численности научных работников были самыми низкими за весь послевоенный период развития советской науки. Сама профессия учёного переставала быть привлекательной. Чтобы привлечь специалистов в науку, с июня 1985 года научным работникам существенно увеличили заработную плату, поскольку в эти годы «лекарство от большинства экономических бед усматривалось в усилении личной материальной заинтересованности работников». [6, с.73] Кроме того, для стимулирования мотивации учёных с января 1986 года, ввели новые должности: главный научный сотрудник, ведущий научный сотрудник и научный сотрудник, при сохранении прежних: старший и младший научные сотрудники. [4, с.33] Кадровые преобразования в науке проходили на фоне партийных попыток демократизации общества, которые вылились в краткий слог «гласность», [8] а в Академии наук СССР привели в 1987 году к изменению устава, выборности директоров и руководителей подразделений научных учреждений, а также членов учёных советов. [5, с.44]

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.