Научная статья на тему 'ҚОВУН САЙЛЛАРИ ТАРИХИ – КЕЧА ВА БУГУН'

ҚОВУН САЙЛЛАРИ ТАРИХИ – КЕЧА ВА БУГУН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
байрам / мавсумий байрамлар / мавсумий сайллар / халқ сайллари / қовун сайли. / holiday / sayil / seasonal holidays / seasonal sayils / national sayils / melon sayil.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Сулаймонов, Мўминжон, Солихўжаева, Ҳавасхон

Мақолада халқимиз томонидан кенг нишонланиб келинаётган қовун сайлларининг турлари, ўзига хос хусусиятлари жамият ҳаётидаги ўрни, аҳамияти, уларни ташкил этиш, ўтказиш масалалари, оилавий, жамоавий ҳамда расмий тарзда ташкил этиладиган қовун сайлларининг вақти, аҳамияти тўғрисида асосли ва қизиқарли маълумотлар келтирилган. Хусусан, қовун сайллари тарихи – кеча ва бугунги кун мисолида батафсил ёритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORY OF MELON PICKING YESTERDAY AND TODAY

The article contains reasonable and interesting information about the types of melon selections widely celebrated by our people, their special features, their place and importance in the life of society, issues of their organization and holding, the time and importance of family, collective and official melon selections. In particular, the history of melon picking yesterday and today is explained in detail.

Текст научной работы на тему «ҚОВУН САЙЛЛАРИ ТАРИХИ – КЕЧА ВА БУГУН»

Research BIB / Index Copernicus

КОВУН САЙЛЛАРИ ТАРИХИ - КЕЧА ВА БУГУН

Муминжон Сулаймонов,

НамДУ узбек адабиётшунослиги кафедраси доценти, филология фанлари номзоди. e-mail: msulaymon62@mail.ru

Х,авасхон Солихужаева,

НамДУ узбек тилшунослиги кафедраси доценти, филология буйича фалсафа фанлари доктори. e-mail: solihodj ayevaxavasxon@gmail .com

АННОТАЦИЯ

Мацолада халцимиз томонидан кенг нишонланиб келинаётган цовун сайлларининг турлари, узига хос хусусиятлари жамият уаётидаги урни, ауамияти, уларни ташкил этиш, утказиш масалалари, оилавий, жамоавий уамда расмий тарзда ташкил этиладиган цовун сайлларининг вацти, ауамияти тугрисида асосли ва цизицарли маълумотлар келтирилган. Хусусан, цовун сайллари тарихи - кеча ва бугунги кун мисолида батафсил ёритиб берилган.

Калит сузлар: байрам, мавсумий байрамлар, мавсумий сайллар, халц сайллари, цовун сайли.

ИСТОРИЯ СБОРА ДЫНИ - ВЧЕРА И СЕГОДНЯ

Моминжон Сулайманов,

Кафедра узбекской литературы НамГУ доцент, кандидат филологических наук. e-mail: msulaymon62@mail.ru Хавасхан Солиходжаева, Кафедра узбекского языкознания НамГУ доцент, доктор философских наук. электронная почта: solihodiaevaxavasxon@gmail.com

АННОТАЦИЯ

В статье представлены обоснованные и интересные сведения о широко отмечаемых нашим народом видах праздников дынь, их особенностях, о месте и значении этих праздников в жизни общества, о вопросах организации и проведении, о времени и значении семейных, общественных и официальных видов этих праздников. В частности, история праздников дынь раскрыта с точки зрения прошлого и современности.

Research BIB / Index Copernicus

Ключевые слова: Праздник, сезонный праздник, сезонные гулянья, народные гулянья, праздник дынь.

HISTORY OF MELON PICKING - YESTERDAY AND TODAY

Mominjon Sulaymanov,

Department of Uzbek Literature of NamSU associate professor, candidate of philological sciences. Havaskhan Solikho'jaeva, e-mail: msulaymon62@mail.ru Department of Uzbek Linguistics of NamSU associate professor, doctor of philosophy in philology. Email: solihodjayevaxavasxon@gmail.com

The article contains reasonable and interesting information about the types of melon selections widely celebrated by our people, their special features, their place and importance in the life of society, issues of their organization and holding, the time and importance of family, collective and official melon selections. In particular, the history of melon picking - yesterday and today is explained in detail.

Key words: holiday, sayil, seasonal holidays, seasonal sayils, national sayils, melon sayil.

Кадимий ва навкирон юртимизнинг миллий байрамлари таркибида узбек миллатининг узига хос миллий кадрятларини мужассам этган сайллар хам мавжуд булиб, уларнинг байрамлардан фаркли хусусияти - махсус нишонланадиган саналар билан боглик эмаслигидир. Яъни, айрим сайллар миллий байрамларнинг таркибий кисми сифатида маълум бир байрамнинг мазмун-мохиятини бойитиш, нишонланиш ареалини кенгайтириш, миллий урф-одат, анъана ва кадрятларини музассам этиш каби максадларда утказилади. Навруз сайли, сумалак сайли сингари куплаб сайллар шулар жумласидандир. Шунингдек, узбек миллий сайлларининг катта кисмини мавсумий сайллар ташкил этган булиб, уларни уюштириш байрамлар билан эмас, балки маълум бир мавсум, фасллар билан богликдир. Масалан, ковун сайли, анор сайли узум, бехи гули, бодом гули сайли кабилар.

Айни кунларда хам бундай сайллар тез-тез утказиляпти ва оммалашяпти. Халк сайллари хакида хозирга кадар узбек элшунос ва маданиятшунос

ABSTRACT

КИРИШ

Research BIB / Index Copernicus

олимлари томонидан урганилган хамда бир неча рисола, монография ва китоблар ёзилган, катта тражларда нашр килинди.

Манбаларни урганишимиз натижаларидан шу нарса маълум булдики, юртимизда айни кунларда 30дан ортик халк сайллари утказилиб келинмокда. Мазкур масала хакида тадкикотлар олиб борган олимлар халк сайлларини хар хил томондан турларга булганлар. Масалан, мазмун-мохиятига кура, фаслларга боглик холди номлаганлар. Шулардан, ёз фаслида буладиган сайллардан бири ковун сайли мухим ахамиятга эга1.

Ковун сайли бог-рогларда, полизларда, ахоли истикомат килагиган худуд марказларида утказилган. Узига хос кургазмалар килинган, мусобакалар ташкил этилган ва голибларни мукофотлаб, томоша ва сайиллар уюштирилган.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ

Ковун сайли жуда кадим замонларда хам утказилганлиги тугрисида бир неча манбаларда кимматли маълумотлар бизга кадар етиб келган. Бу уринда буюк ватандошимиз машхур давлат арбоби, ижодкор ва жахонгир Захириддин Мухаммад Бобурнинг "Бобурнома" асарида кизикарли далилларни укиймиз, жумладан, бу буюк асарда " ... ковун махали полиз бошида ковун сотиш расм эмастур... " 2 деб ёзилган. Мазкур маълумот ковун сайли Бобуршох замонларида хам оммавий равишда утказилганлигини билдиради. Муаллиф "ковун махали" деганда айнан ковун сайлини назарда тутган, десак, муболага эмас.

Элшунос олим Усмонжон Корабоевнинг "Узбек халк байрамлар" китобида халк сайллари, жумладан, ковун сайли хакида хам кимматли маълумотлар ёритилган 3 . Филология фанлари доктори Султонмурод Олимнинг "Байрамларимиз" китобидан хам кадимий ва навкирон байрамларимиз тугрисида кизикарлили маълумотлар берилган.4

Узбекистон миллий энцикилопедиясида, шунингдек, ахборотчиларнинг маълумотларида, матбуот нашрларида эълон килинган макола ва хабарларда, интернет манбааларида хам жуда куп кизикарли хамда кимматли фикр-мулохазалар баён килинганлигини гувохи булдик.

1 Эслатиб утиш лозим Узбек халки байрамларини тадкик этган олим Усмон Корабоев ковун сайлини куз фаслида утказиладиган сайллар каторида тилга олган. Корабоев, У. Узбек халки байрамлари./Масъул мухаррир: С. ОЛИМ. "ШАРК" НМАК бош тахририяти. - Тошкент: 2002. 104-105- б.

2 Бобур, Захириддин Мухаммад.. Бобурнома. - Тошкент: 2002 . - 45 бет.

3 Корабоев, У. Узбек халки байрамлари./Масъул мухаррир: С. ОЛИМ. "ШАРК" НМАК бош тахририяти. -Тошкент:2002. 104-105- б.

4 Олим, Султонмурод. Байрамларимиз. "Маънаият". - Тошкент: 2008. - 200 б.

Research BIB / Index Copernicus

ТАДЦЩОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ

Мавзуни ёритишда киёсий-типлогик, тарихий-киёсий ва герменевтик тадкикот усуллардан фойдаланилди.

ТАХДИЛЛАР ВА НАТИЖАЛАР

Хрзирги даврларда утказиладиган ковун сайлларида хам иштирокчиларга ковун суйиб таркатилади, мехмон килинади. Тадбир тугаганда мехмонларга кариндош-уругларга, тадбирга кела олмаган кексалар ва беморларга ковунлар бериб юборилади.

Наманган вилоятининг аксарият худудларида, жумладан, Чорток, Янгикургон туманларида яшовчи дехконлар хосилни йигиб олишганда, айникса, бугдой хосили олинган пайтда кекса кишиларга алохида улуш ажратадилар ва олиб бориб берадилар. Бу улушни купинча насиба, махсус атама билан "капсан" деб аталади. Шу маънода хосилнинг мул-кул булиши учун утказиладиган тадбирлардан бири булмиш ковун сайлида хам капсан таркатиш савоб ишларнинг бири сифатида кадрланган.

Биз ёшлигимизда хам дала шийпонларида ковун сайллари ташкил этилар эди. Колхоз аъзоларидан бири, албатта, хар йили ковун экиб юкори хосил етиштирадиган миришкор дехконга ёки бир неча дехконларга махсус экин майдони ажратилган. Улар эрта бахорда ковун экишган. Х,осил етилиб пишганда, юкорида таъкидлаганимиздек, ковун сайли белгиланган. Бу, аввало, жамоа хужалиги экин майдонидан фойдаланганлиги сабабли хамма аъзоларнинг ковун-тарвузга огзи тегсин, деган маънода ташкил килинган. Айрим холларда кохознинг экин майдонларидан давлат тайёрлов идораларига топшириш, хужаликка фойда келтириш максадида хам ковун-тарвуз экилган. Х,ар кандай шароитда элнинг огзи тегсин деган маънода катта тадбирлар уюштирилган. Бу анъанавий тадбирнинг хайрли жихатлари бир канча булганлигини хам таъкидлаш лозим.

Мустакиллик даврида утказилаётган ковун сайллари билан собик иттифок даврида утказилган ковун сайлларининг анчагина фарки бор. Юртимиз Мустакил булган колхоз-совхозлар тугатилиб, экин майдонлари хакикий эгалари миришкор дехконларга берилгач, режа бажариш учун махсус курсатмалар асосида экин экишга чек куйилди. Натижада ахолининг дастурхонини тукин-сочин киладиган озик-овкат махсулотлари, жумладан, ковун-тарвузлар хам факат чул-дашт зоналаридагина экилмай, куплаб худудларда экиладиган булди. Шу сабабли дастурхонлар доим тукин-сочин. ^осил байрамлари, кишлок хужалик махсулотлари кургазмалари утказилмокда.

Research BIB / Index Copernicus

KOByH cafinnapuHH yTKa3HHHm apeanura Kypa Kyfiugaru Typnapra 6ynum

MyMKHH.

1. OunaBufi KOByH cafinu.

2. ^aMoaBHH KOByH cafinu.

3. TyMaH MHKëcuga yTKa3HHagHraH KOByH cafinnapu;

4. Bhhoot MHKëcuga yTKa3HHagHraH KOByH cafinnapu;

5. Pecny6nuKa MHKëcuga yTKa3HHagHraH KOByH cafinnapu.

6. XaHKapo MHKëcuga yTKa3HHagHraH KOByH cafinnapu;

OunaBufi Ba ®;aMoaBHfi yTKa3HHagHraH KOByH cafinnapuHH yMyMHamTHpu6 aHtaHaBufi-HXTHëpufi KOByH cafinnapu, gecaK, MatKyn 6ynapgu, 6u3HHHrna. BomKanapuHH эca pacMufi paBumga yTKasunaguraH KOByH cafinnapu, ge6 yMyMHamTupum ypuHHH.

OunaBufi KOByH cafinu 6up ouna ëKH KapuHgom-ypyFHap ypTacuga KaguMgaH aHtaHaBufi Tap3ga yTKa3HHH6 KeHHHagu. KOByH eTumTupumga homh nuKKaH, MupumKop 6ynraH 6up gexKOH xap fiun MatnyM MafigoHra KOByH-TapBy3 экagн. KoByHnapu numraH Maxanga ouna at3onapuHH Ba KapuHgorn-ypyrnapuHu nonrora ëKH xoHagoHura TaKnu^ KunraH. ffly KyHH KOByH-TapBy3Hap cyfiu6 MexMOHHap cufinaHraH.

TagKUKOTHap gaBOMuga 6up Hena ax6opoTHunapgaH ounaga yTKa3HHraH KOByH cafinnapu xaKuga KH3HKapnu MatnyMOTnapHH ë3u6 onguK. fflynapgaH 6upu HaMaHraH buhoath ^ppTOK TyMaH TynmaH maxapnacuga ucTHKOMar KunyBHH 75 ëmnu MexHaT ^axpuficu Aögy^aööop X,aMp0KyH0B Kyfiugaruna xuKoa Kunagu: "OTaMH3 A6gyHa3ap X,aMpoKynoB ^ppTOK TyMaH Capofi KumHOFuga amaraHHap, xap fiunu KOByH экapgнпap. Xpcun numraH nafiTga ouna at3onapuMH3HH, KyHH-KymHunapHH, KapuHgom-ypyFHapHH HaKupu6, KOByH cafinu khhh6 6epapgunap. By KaTTa ounaBufi 6afipaMra afinaHu6 KeTapgu. X,ap fiunu, an6arTa, Kyfi cyfiunap эgн. Ko3OHnapga mypBa numupunraH Ba naHOB gaMHaHraH. Cafinra KenraHnapHH KOByH cyfiu6 MexMOH KHHHHraH. Cafin oxupuga KeKcanapra, cafinra Kena OHMaraHHapra Hacu6a cu^araga KOByHHap 6epu6 roopunraH"5.

KopaKannoFucTOHnuK ax6opoTHHMU3 KopaKannorucTOHga Pecny6nuKacu xaHK yKHTyBHucu, 62 ëmnu MexHaT ^axpuficu CaHo6ap Xy«:aMyp0T0Ba KOByH eTumTupum xaMga KOByH cafinu, 6y Tag6upnapga afiTunaguraH nanapnap xaKuga ^yga KH3HKapnu MatnyMOTnap 6unaH ypTOKHamgu: "KaguMgaH Xopa3M Boxacuga KOHyHHHHHK puBO^naHraH 6ynu6, 6y yHKaga KOByHHapHHHr 400 gaH 3Hëg HaBHapu экнпгaн. By KOByHHap yma nafiTHapga yHKa caBgorapnapu TOMOHugaH xopu^Hfi

5 AxöopoTHu: XawpoKyHOB A6gy®a66op A6gyHa3apoBHH, 74 ëm, HaMaHraH buhosth, ^OPTOK TyMaHH TyHmaH maxapnacn, CuxaTrox Kynacn, 35-yfi

Research BIB / Index Copernicus

gaBnaraapra coTunraH. ^OByH экн6 napBapumnamHH önnMaraH khmh gexKOH xucoönaHMaraH. X,ap 6up OBynga y3ura apama KOByHHunuK hhmh öynraH, xap 6up yfiga Maxcyc KOByH caKgafiguraH xoHanap öynraH.

KoByH Typnapu 3 ra ôynuHraH: эpтaпнmap, ypTanumap, Kennumap KOByHnap. 3pTanumap KOByHnapra rypBaK (MaHFHT Ba TypnaHga yHH "OnaKKa" xaM gefiumagu), mupuHnanaK, ok hobot, rynoôu, O3FHH, ë3ÔumaK, ôypuKanna Kaöu KOByHnap KupraH. 3nga KaM xap^ ounanapra öup-HKKH apaBa KOByH ymp-KaBcaH cu^araga öenyn öepunraH. Ë3HHHr oxupnapuga KOByH cafinnapu yTKa3unraH. Cafinga numraH KOByHnap HaMofium khïïhhhô, ynapHH ogaMnap Ma33a khhhö eraHnap, Kyfi-KymuKgap u^po KunuHraH, Macxapa6o3 yÖHHnapu, nanapnap u^po KHHHHraH.

Koeyu-KppMU3 пимган nanna, Ana, ëKKauuHU mama. ^upuunauaK, 6ypuKanna, Koeyu caunuua гanuнгnap. Ma3acu munnu ëpadu, E, jfa3RUKKa onnopadu, Eupu-6upuHHaH capadu, Koeyu eMaKKa гanuнгnap. Koeyu, Kpeyu 6on Kpeyu, ffycmuM, Kenu6 on Kpeyu. Ok uoeomMa, onaKKa, Kenumnap-au eMaKKa KapuKU3HUm 6onu 6op, EumaKnapHum xonu 6op. nonu3 6omuua гanuнг, ËKKaHUH cauna6 onurn. 3oMnaHum Ma3acu 6oMKßna, №upacu emap Ko^aua. ryno6uuu eMa6cau-au, Ey àyuësa KeMa6cau-au.6

EyryHru KyHga Xopa3Mga KOByHHHHr 130 gaH opTHK HaBnapu экнпagн. fflynapgaH KumKH KOByH TypnapugaH anuKaMÖap, KopaöumaK HaBnapuHH Kyn экнпagн.

6 CaHOÖap Xy^aMypoTOBa, KppaKamoFucTOH Pecnyö^HKacu, AMygapë TyMaHH, MaHFHT maxpu, "^Hraoöog Maxa^^acH, AMygapë Kynacu 8-A yfi

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

Research BIB / Index Copernicus

Жамоавий ковун сайли оилада утказиладиган тадбирлардан бир оз кенгрок булиши билан ажралиб туради. Бундай тадбирлар борор ташкилот ёки махалла микёсида утказилади. Ташкилот рахбарлари ковун-тарвуз етиштирадиган хужаликлар ёки фермерлар билан келишган холда полизларга сайллар уюштирадилар. Баъзан ташкилотнинг узига транспорт воситаларида ковун-тарвузлар олиб келинади. Тукин дастурхон ёзилади, асосан, ковун-тарвузлар билан безатилган дастурхон атрофида фахрий мехмонлар, ташкилот аъзолар жам буладилар. Шу корхона ёки ташкилотда куп йиллар мехнат килган фахрийларга совгалар таркатилади. Крвун-тарвуз етиштирган дехкон хакига дуо-фотихалар укилгандан сунг хамма полиз махсулотларидан бахраманд булади. Шу тадбир сунгида хам кекса ва беморларга, колаверса, оила аъзоларига насиба - ковун-тарвузлар таркатилади.

Жамоавий ковун сайллари юкорида таъкидлаганимиздек, корхона, хужаликлар микёсида ташкил этилган. Бу хакида яна бир ахборотчимиз 78 ёшли мехнат фахрийси Анвар ота Тожибоевнинг хикояси кизикарли. "Ёзнинг охирларида хали пахта йигим-терими бошланмасдан, ковун-тарвузлар гарк пишган паллада бригада дала шийпонларида ковун сайллари утказилар эди. Трактор працепида ковун пайкалдан олиб келинган ковун-тарвузлар таркатилган. Катта козонларда палов дамланган. Баъзан куйлар суйилганини хам эслайман. Пахта теримидан олдин хосил мул булсин, деб дуо хам килинар эди".7

Расмий ковун сайллар хам уз худудига, микёсига караб утказилади. Туман, вилоят ва республика микёсидаги тадбирларда мусобака ташкил этилади. Янги навлар кургазмаси утказилади. Фаол иштирок этганлар голиб булганлар такдирланади. Оммавий ахборот воситаларида кенг ёритилади.

Узбек миллий сайлларидан бири булган ковун сайлини утказиш ареали кенгайиб, халкаро даражада нишонланмокда. Хусусан, "Халк сузи" газетаси 2024 йил 14 июль сонида Россиянинг Кросноярск шахрида биринчи марта халкаро ковун сайли тантанали равишда нишонланиб, "^овун сайли" фестивали ташкил этилгани хакида хабар берилган .

Унда Красноярск улкасида узок йиллардан буён яшаб келаётган ватандошлар, санъат намояндалари, талабалар, махаллий хокимият хамда Красноярск узбеклари худудий миллий-маданий автономияси вакиллари, шунингдек, худудда вактинчалик мехнат фаолиятини амалга ошириб келаётган юртдошларимиз иштирок этди.

7 Ахборотчи: Тожибоев Анвар Бадодирович, 78 ёш, Фаргона вилояти Риштон тумани, Зодидон кишлоги, Фаргона кучаси, 8-уй

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

Research BIB / Index Copernicus

Таъкидлаш керакки, "Ковун сайли" фестивали красноярскликлар уртасида катта кизикишга сабаб булди. Фестивалга ташриф буюрганларга ковун, тарвуз ва узбек миллий таомлар улашилди.

Фестиваль доирасида, шунингдек, узбек миллий кураши буйича мусобака хам утказилди" ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, кадимдан нишонланиб келаётган анъанавий халк сайллари, хусусан, ковун сайли хозирга келиб бутунлай янгича тарзда ташкил этилмокди. Оилаларда хам, расмий равишда хам кенг нишонлаш анъанага айланмокда. Бу йилдан ковун сайли халкаро микёсда хам нишонланадиган булди. Зеро, халкимиз томонидан асарлар давомида ардоклаб келаётган анъналаримизнинг хорижда нишонланаётгани тарихий ахамиятга молик, десак, муболага эмас. Юртимиз обру-эътибори, маданияти ва маънавий кадриятлари худди кураш мусобакалари сингари чет элларда хам кенг ёйилаётгани хаммамизнинг фахримиз-гуруримиздир.

Бундай халкчил анъаналарга бой сайлларимиз бутун дунё буйлаб оммалашиб бориши юртимизнинг бой тарихи ва маданиятига нисбатан кизикишнинг ортишига сабаб булади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Бобур, Захириддин Мухаммад. Бобурнома. - Тошкент: 2002. 45 - бет

2. Олим, Султонмурод. Байрамларимиз. "Маънаият" - Тошкент: 2008. - 200 б.

3. Корабоев, У. Узбек халки байрамлари. / Масъул мухаррир: С. ОЛИМ. "ШАРК" НМАК бош тахририяти. - Тошкент: 2002. - 240 б.

4. "Халк сузи" газетаси. 2024 йил, 14 июнь.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.