Научная статья на тему 'СУРХОН ВОҲАСИ АҲОЛИСИНИНГ ЁЗ ВА КУЗ МАВСУМИ БИЛАН БОҒЛИҚ МАРОСИМЛАРИ ВА УРФ-ОДАТЛАРИ'

СУРХОН ВОҲАСИ АҲОЛИСИНИНГ ЁЗ ВА КУЗ МАВСУМИ БИЛАН БОҒЛИҚ МАРОСИМЛАРИ ВА УРФ-ОДАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
151
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
саратон / асад / тарози / мезон / қавс / меҳржон / ақраб / ҳулкар / жарқуровуқ / тўқсон / ўн икки юлдуз туркуми / чилла / Saraton / asad / libra / mezon / bracket / mehrjan / akrab / hulkar / jarkurovuq / ninety / twelve constellations / chilla.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Хайдаров, Одил Эргашевич

Ушбу мақолада Сурхон воҳаси аҳолисининг йил фаслларидан ёз ва куз фасли билан боғлиқ маросимлари ва урф одатлари, бу даврдаги маросимларнинг магик мазмунини пишиб етилган ёки йиғиштириб олинган ҳосилга зарар етказиши мумкин бўлган табиий офатлар (қурғоқчилик, дўл, шамол) ҳамда ҳаёлий кучлар (ёмон кўз, ёвуз кучлар, инсужинс, сеҳр-жоду) дан ҳимоя қилиш ҳамда ҳосил йиғиштириш ва уни сақлаш билан боғлиқ анъаналари ҳақида маълумот берилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CEREMONIES AND CUSTOMS OF THE RESIDENTS OF SURKHAN OASIS RELATED TO THE SUMMER AND AUTUMN SEASONS

In this article, the rituals and customs of the residents of the Surkhan oasis are related to the summer and autumn seasons, the magical content of the rituals of this period, natural disasters (drought, hail, wind) that can damage the ripened or harvested crops, as well as imaginary forces (evil eye, evil information about protection from forces, insujins, magic) and traditions related to harvest and its preservation.

Текст научной работы на тему «СУРХОН ВОҲАСИ АҲОЛИСИНИНГ ЁЗ ВА КУЗ МАВСУМИ БИЛАН БОҒЛИҚ МАРОСИМЛАРИ ВА УРФ-ОДАТЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

СУРХОН ВОХДСИ АХОЛИСИНИНГ ЁЗ ВА КУЗ МАВСУМИ БИЛАН БОГЛЩ МАРОСИМЛАРИ ВА УРФ-ОДАТЛАРИ

Хайдаров Одил Эргашевич

Термиз давлат университети эркин тадкикртчиси hajdarovodil 188@gmail.com

ЛННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Сурхон воуаси ауолисининг йил фаслларидан ёз ва куз фасли билан бозлиц маросимлари ва урф одатлари, бу даврдаги маросимларнинг магик мазмунини пишиб етилган ёки йизиштириб олинган уосилга зарар етказиши мумкин булган табиий офатлар (цурзоцчилик, дул, шамол) уамда уаёлий кучлар (ёмон куз, ёвуз кучлар, инсужинс, сеур-жоду) дан уимоя цилиш уамда уосил йизиштириш ва уни сацлаш билан бозлиц анъаналари уацида маълумот берилади.

Калит сузлар: саратон, асад, тарози, мезон, цавс, меуржон, ацраб, уулкар, жарцуровуц, туцсон, ун икки юлдуз туркуми, чилла.

In this article, the rituals and customs of the residents of the Surkhan oasis are related to the summer and autumn seasons, the magical content of the rituals of this period, natural disasters (drought, hail, wind) that can damage the ripened or harvested crops, as well as imaginary forces (evil eye, evil information about protection from forces, insujins, magic) and traditions related to harvest and its preservation.

Keywords: Saraton, asad, libra, mezon, bracket, mehrjan, akrab, hulkar, jarkurovuq, ninety, twelve constellations, chilla.

В данной статье обряды и обычаи жителей Сурханского оазиса связаны с летним и осенним сезонами, магическим содержанием обрядов этого периода, стихийными бедствиями (засуха, град, ветер), которые могут повредить созревшие или собранные урожая, а также воображаемые силы (сглаз, злые сведения о защите от сил, инсудзин, магия) и традиции, связанные с урожаем и его сохранением.

Ключевые слова: саратон, асад, весы, мезон, скобка, мехрджан, акраб, хулкар, яркуровук, девяносто, двенадцать созвездий, чилла.

ABSTRACT

АННОТАЦИЯ

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 7

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

КИРИШ (ВЕДЕНИЕ / INTRODUCTION)

Х,ар кандай миллат маданиятида тарихий келиб чикиши, элементларининг таркиби ва бажарадиган вазифаларининг хилма-хиллиги билан мураккаб булган ходисалар мавжуд. Уларнинг энг ёркин ва ошкор этилиши таквимий маросимларидир. Одамларнинг мехнат фаолияти билан боглик йиллик циклнинг таквим урф-одатлари ва маросимлари мураккаб ижтимоий ходиса булиб, ривожланишнинг турли боскичларида одамларнинг ижтимоий-сиёсий, тарихий, маданий, этник ва маънавий хаётини акс эттиради. Халкнинг маънавий ва моддий маданиятининг жамланган ифодаси сифатида таквимий байрамлари этник узига хослик тамгасини ташиб, типологик жамоани, тарихий-маданий алокалар ва алокаларнинг таъсирини акс эттиради.

Сурхон вохаси ахолисиинг таквимий маросимлари таркибидаги ёз фасли билан боглик маросимлар хам узига хослиги билан ажралиб туради. Йилнинг ушбу давридаги таквимий маросимларга турли сайиллар хамда хосилни асраш ва йигиштириб олиш билан боглик маросимлар киради.

Ёз мавсумининг биринчи ойи Саратон ёзги куёш туриши куни-22 июндан бошланади. Саратон ойи халк орасида «ёзги чилла» деб хам юритилади ва бу даврда хамманинг сувга эхтиёжи кучаяди. Натижада таквимий маросимлар такибидаги сув билан боглик одатлар, сайллар бошланади. Сувга багишланган кадимий одатлардан бири Урта Осиёда байрам даражасига кутарилган.1

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОД (ЛИТЕРАТУРА И МЕТОД / LITERATURE REVIEW)

Сурхон вохаси ахолисининг ёз ва куз мавсуми билан боглик маросимлари ва урф-одатларини тахлили жараёнида узбек олимлари, хориж олимлари хамда Дала ёзувларидан фойдаланилди.М. Жураевнинг "Узбеклар ойномаси", З. Исоковнинг "Фаргона водийси узбекларида дехкончилик таквими билан боглик урф-одат ва маросимлар", О.Буриевнинг "Навруз тарихидан лавхалар", У. Корабоевнинг "Узбекистон байрамлари", Э.Б. Тайлорнинг "Первобытная культура", Абу Райхон Берунийнинг "Танланган асарлар" 1-томидан манба сифатидатахлил этилган. Сурхон вохаси ахолисининг ёз ва куз мавсуми билан боглик маросимлари ва урф-одатларини урганишда дала ёзувлари билан бир каторда узбек ва хориж олимларининг макола ва асарларини чукуррок урганишни такоза килади.

1Жураев М. Узбеклар ойномаси // Фан ва турмуш. 1989. № 12.14-15-бетлар.

135

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

МУХ,ОКАМА (ОБСУЖДЕНИЕ / DISCUSSION)

Маълумотларга кура ёзнинг энг иссик чилла вактлари (июл бошлари)да Сурхондарё вилоятининг Денов ва ^ашкадарё вилоятининг Китоб туманларида кадимдан сув сайли утказиб келинган. Китоб туманидаги «О; дарё»да утказилувчи сув сайли уч чоршанба куни утказилган. Бу тадбир ёзда «О; сув» (тожикча «Оби сафет»), «Лойка сув» («Оби лойка»), «Тескари сув» («Оби чаппа») каби номлар билан хам аталган2.

ЁзфаслидаСаратоннингбошларидаутказиладигансайлларданянабири «Тут сайли» хисобланади. «Тут сайли»ни утказиш давомида одамлар киш учун керакли озука хозирлаганлар, шунингдек, уйин-кулги килишиб, дам олишган, томошалар ва мусобакалар уюштирганлар. Хуллас, тут сайли кишиларга моддий ва маънавий фойда келтирган. Ёзда узбеклар орасида утказиладиган навбатдаги таквимий маросимлардан бири «кум сайл»и булиб, у шифобахш кумлар мавжуд булган худудлар-Фаргона водийсида ва Хоразмнинг баъзи жойларида утказилган3.

Узбеклар хам кадимдан галла уримига алохида масъулият билан караб келганлар. Уримни бошлашдан олдин бирор жонлик суйиб курбонлик килиш одати мавжуд булган ва у «хайри худойи» деб хам номланган. Бу одат Аллохга килинган хайр-эхсон булиб, «худо йули», «хатми куръон», «дуо-ю фотиха», «кон чикариш», «курбонлик» деб хам аталган. Таникли элшунос олим Э.Б.Тайлор хайри-худойи маросимларини худди илтижо ва дуолар каби инсониятнинг илк, энг куйи боскич тараккиётига хос деб карайди4.

Умуман, курбонлик килиш диний эътикоднинг кадимий, илк шаклларидан то замонавий, жахон динларига хам хос булган маросимдир. Ушбу маросимда кишлок оксоколлари, дин пешволари ва урокчилар иштирок этган. Дастлаб 5-6 та чузма пиширилиб, «ис» чикарилган. Сунгра бирорта «жонлик» суйилиб, кон чикарилган ва «худойи оши» пиширилган. Маросим иштирокчилари таомни истеъмол килганларидан сунг кишлок мулласи «Куръони Карим» оятларидан укиб Аллохдан, Бобо Дехкон ва азиз-авлиёлардан хосилнинг мулбулишини, хирмоннинг баракасини беришини, ёгингарчиликка колмасдан хосилни йигиштириб олишда мададкор булишларини сураганлар. Кишлок оксосколлари хосил йигимини бошлаб бериб, кишлок ахолисини тезрок ишлашга, харакатни жадаллаштиришга даъват килганлар. Хайри-худойи утказиладиган омадли,

2 Дала ёзувлари Денов ва Узун туманлари 2021 йил.

3Исоков З. Фаргона водийси узбекларида дехкончилик таквими билан боглик урф-одат ва маросимлар // Узбекистон этнологияси: янгича карашлар ва ёндашувлар. - Тошкент, 2004. 205-208-бетлар.

4Тайлор Э.Б. Первобытная культура. - М: Политиздат, 1989. - С 35.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 7

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

хосиятли кун олдиндан оксоколлар ёки халк хисобдонлари томонидан белгилаб берилган. Ёзнинг охири, кузнинг боши яъни «бахмал мавсуми» байрам ва маросимларга бой булиб, бу мавсум халк орасида «пишикчилик, тукчилик даври» дейилади5. Мазкур даврда «дон янчиш» ва «хирмон кутариш», «шамол чакириш», «бог сайли», «ковун сайли», «олма сайли», «узум сайли», «анор

сайли», «мехржон байрами», «хосил байрами» каби куплаб байрам ва

^ 6 маросимлар утказилган6.

ХХ аср урталарига кадар тог ахолиси ярим утрок, ярим кучманчи турмуш кечирганликлари учун кукламда яйловга, кузда кишлокка кучишар, чорва хам шунга караб далага чикарилар эди. Кучиш олдидан албатта кунни унглаб, кейин йулга отланишган. ^ишлокларда кунни унг ёки чап эканлигини аниклайдиган махаллий мунажжимлар булган. Улар юлдузларнинг урнига караб кулай кунни курсатиб беришган. Юлдузнинг жойлашув урнини билиш гоят нозик ва кийин масала эди. Негаки, юлдузни куз билан куриб булмайди. Уни факат ойнинг чикишига караб аниклаш мумкин.

Маълумки, ёз фасли улкамизда дехкон, чорвадор ва богбонларнинг мехнати айни кизгин паллага кирган мавсум хисобланади. Бу даврда кишилар асосан далаларда, бог-рогларда, ёзги яйловларда уз юмушлари билан банд булишса-да, айни пайтда йилнинг бу фаслида хам муайян маросимларни утказишган.

Таникли олим М.Бойснинг кайд килишича, зардуштийлар томонидан нишонланган еттита мавсумий байрамнинг иккитаси, яъни «Маидёй-шема» («ёзнинг уртаси») ва «Паитишахйа» («Галлани уриб-йигиб олиш байрами») байрамларининг нишонланиш вакти айнан ёзга тугри келган7.

Ёз пишикчилик мавсуми булганлиги боис кадимда бог-рогларда меваларни йигиб-териб олиш, ишкомлардаги узумларни узиш билан боглик маросимлар хам булган. Абу Райхон Берунийнинг ёзишича, сувлар Аши-хида ойининг 18 кунида «Бобахвара» маросимини утказганлар. «Бобахвара» сузи «узумнинг сикиб олинган тоза ширасини ичиш» деган маънони биддирган. Шу ойнинг 26-куни сугд богбонлари «Гарм-хвара», яъни «Узум ейиш» маросимини хам утказишган. Улар еттинчи ойнинг 15-кунида хам узум ейишга багишлаб тукккиз кун давом этадиган байрамни нишонлашга киришганлар. Шу каби маълумотларга асосланган УДорабоев «богдорчиликка мохир булган

5 Дала ёзувлари Шеробод тумани Тарокли мадалласи 2021.

6Буриев О. Навруз тарихидан лавдалар. - Тошкент: Узбекистан, 1990. -Б. 64.

7Воусе М., 1985 - Boyce М. Encyclopedia Iranica. T.Y. - London, 1985. - p.48.

137

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

cyFgufinapga y3yMra Ba y3yM mapSarugaH TafiepnaHraH Mycarnacra SaFumnaHraH axnHT Sup TH3HMHH TamKHn этyвнн SafipaM SynraH» geS xucoSnafigu8.

E3 $acnu gexKOHHHHHKga cyBgaH caMapanu ^ofiganaHum MaBcyMu xucoSnaHagu. ffly Souc, KaguMga Sy $acnga cyBHuHr Myn Synumura MaruK Tatcup Kypcarum MaKcaguga MyafiaH MapocuMnap yTKasunraH.

ASy PafixoH BepyHHfiHHHr Kafig этнmннa, xopa3MHHKnap HcKaHgap mox ofiHHHHr 1-KyHH AMygape cyBHHHHr Myn-Kyn Synumura SarumnaS «BaxTaHroM» MapocuMHHH yTKa3raHnap. AMygape (^afixyH, Baxm) cyBura SarumnaS yTKa3unraH Sy MapocuMga ogaMnap gape Syfiura nu^umraH Ba nyMunraHnap, Sup -SupnapuHu cyBra numumraH, KyH Syfiu cyB Syfiuga yfiuH-Kynru KunraHnap.

CypxoH Boxacu axonucu opacuga Ky3ru TeHr KyHnuKga yTKasunyBHu KaguMufi TaKBuMufi SafipaM «Mexp^OH» gexKoH Ba nopBagopnapHuHr энг TaHTaHanu Tap3ga yTaguraH SafipaMnapugaH Supu caHanraH. 3epo KoMycufi ohum ASy PafixoH BepyHufi «Kyem Ba ofi ^anaKHuHr ukku Ky3u SynraHugeK, HaBpy3 Ba Mexp^QH 3aMoHHuHr ukku Ky3ugup», HaBpy3 KyHu TaSuarga ^mnaHum SomnaHca, Mexp^oH KyHu ycyBHu Hapcanap «...ycum nerapacura eTuS, ycum MogganapuHuHr yHgaH yзнпнmн Ba xafiBoHnapHuHr HacnnaHumu TyxTafigu..»geS Se^ro afiTMaraH9.

KaguMgaH «HaBpy3» aHru fiun Ba aHru um MaBcyMuHuHr SomnaHumu cu^aruga TaHaTaHa KunuHraH Synca, «Mexp^oH» ycuMnuKnap gyHecuHuHr ycumgaH TyxTaS, «yfiKyra KeTumu» Ba MexHaT MaBcyMuHuHr AKyHnaHumu cu^aruga SafipaM KunuHraH.

YmSy KaguMufi SafipaM KefiuHru ukku MuHr fiun unuga anoxuga SafipaM cu^aruga HumoHnaHMafi KyfiunraH Synca-ga, y SyryHnafi fiyKonuS KeTMagu.

«Mexp^oH» Ky3 Ba xocun SafipaMura SynuHuS KeTgu. Y3SeKnapga xocunHu fiнFнmтнpнS onum SunaH Sofhuk MapocuMnap Typnu TyMaH SynuS, ynapgaH Supu Sy «KoByH cafinu»gup. KpByH cafinu ypTa acpnapga KaTTa TaHaraHanap SunaH yTKa3unraH. KamKagape Boxacuga amoBnu 3yKKo y3SeK gexKoHnap nonro MaxcynoTnapu numraH BaKTuga KumnoK oKcoKo-Mapu, KyHu-KymHu Ba epy SupogapnapuHu KoByH cafinura TaKnu^ этagн Ba ynapra nonroHuHr энг capa KoByH-TapBy3napu toptuk Kunagu. OKcoKonnap gexKoHHuHr xocunura SapaKa TunaS gyo Kunagunap Ba xocun fiuFuMura pyxcar Sepumagu. AHa myHgaH cyHr gexKoHnap cafinHuHr empoK umTupoKnunapuHu KoByH y3um ynyH xamapra TaKnu^ этagнпap. X,amap oxupuga epgaMnunapra yfinapra onuS KeTum ynyH энг axmu KoByHnapgaH xaga Kunagunap.

8^opa6oeB Y. Y36eKMcToH 6afipaM^apn. - TomKeHT: fflapK, 2002

9BepyHnfi ASy PafixoH. TaH^aHraH acap^ap. 1-tom. - TomKeHT: ®aH, 1968. E 118.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

НАТИЖАЛАР (РЕЗУЛЬТАТЫ / RESULTS)

Сурхон водаси адолисининг турмуш тарзининг барча жараёнларида кузга ташланувчи такквимий маросимлар оилавий, хужалик дамда ижтимоий даётнинг маълум бир тартибда давом этишини таъминлашда мудим адамиятга эга дисобланади. Улар одамларнинг кундалик турмушида суткани турли вактларга булишда ва улар асосида бир кунлик даётий жараённи таксимлашда, турли хужалик машгулотларининг бошланиши ва тугалланиши, шунингдек, жамоаларда даётнинг бир меъёрда, маромда кечишида дам мудим амалий адамият касб этади.

даврлардагига нисбатан узининг мазмун-модияти билан фарк килади. Агар бадор ва киш фаслидаги маросимларда кишлок хужалиги ишлари - дайдов, уруг сепишга тайёргарлик ва ушбу юмушларни бажариш асосий уринда турса, ёз ва куздаги маросимлар хужалик машгулотларининг нидоясига етиши билан характерланади. Бу даврдаги маросимларнинг магик мазмунини пишиб етилган ёки йигиштириб олинган досилга зарар етказиши мумкин булган табиий офатлар (кургокчилик, дул, шамол) дамда даёлий кучлар (ёмон куз, ёвуз кучлар, инсужинс, седр-жоду)дан димоя килиш ташкил этади. Энг асосийси, келаётган кишга озик-овкат захираларини туплаш биринчи даражали дисобланади. Ёзги урф-одат, маросим ва карашларни икки гурудга ажратиш мумкин. 1) ёзги куёш туриши билан боглик тасаввурлар. 2) уримнинг, кишлок хужалик ишларининг тугаши билан боглик. Галла урими ёзги, кишлок хужалиги юмушларининг тугалланиши эса кузги маросимларнинг марказида туради. Колган жидатлар эса иккинчи даражали дисобланади. Шунингдек, дедкончилик маросимларида йигилган досилни истеъмол килишга конуний тус бериш дамда келгуси йилда худди шундай ёки бундан-да яхширок досил олиш учун олдиндан розилик олишга ухшаш гоялар етакчилик килади. Биринчи гоя янги досилга булган табуни олиб ташлаш билан боглик кадимий маросимлар замирида юзага келган булиб, нафакат дедкончилик, балки чорвачилик ва овчиликка дам тааллуклидир. Яъни, анъанавий ов мавсуми, чорвани мавсумий яйловларга кучириш каби. Айнан мана шундай маро-симларда пирлар ва авлиёлардан мадад сураб, уларга ниманидир тортик килиш мавжуд булиб, бу масалага диний тус берилган. Иккинчи гоя бирмунча хилма-хил шаклда булиб, бошкаларга нисбатан хурофийлик, магик ва анимистиклик кучлирок. Бу - ерга досилдорлик кучини янги олинган досил оркали эдтиётлаб олиб утиш гоясидир. Масалан, «она

ХУЛОСА ( ЗАКЛЮЧЕНИЕ / CONCLUSION)

Узбекларнинг ёз ва куз фасли билан боглик маросимлари бадор ва кишки

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ôyFgofi» ra aHUMHCTUK py^ SepunuS, y xocungopnuK thmco^h x,aM xucoônaHagu. Fanna ypuMugaH cyHr epHHHr xaëTHH KyBBara «oHa ôyFgofi» ra yTagu Ba ôaxppru ypyr cenumga cepxpcunnuK Kynu aHa epra KafiTagu, geô xucoônaHraH. EupuHHH naHOK, naxTa ôafipaMH, xpcun ôafipaMH Kaôunap эсa ë3ru MapocuMnapHHHr тpaнс$оpмaцнaгa ynparaH KypuHumnapu xucoônaHagu.

REFERENCES

1. ^ypaeB M. Y3ÔeKnap ofiHoMacu // OaH Ba TypMym. 1989. № 12.14-15-6eraap.

2. ^ana ë3yBnapn ^hob Ba Y3yH TyMaHnapu 2021 nun.

3. hcokob 3. OaproHa BoguficH y36eKnapnga gexKPHHHnuK TaKBHMH ôunaH sof^hk yp^-ogaT Ba MapocuMnap // Y36eKHCTOH этнопогнaсн: AHruna Kapamnap Ba ëHgamyBnap. - TomKeHT, 2004. 205-208-6eraap.

4. Tafinop 3.B. nepBoSbiTHaa KyntTypa. - M: nonuTrogaT, 1989. - C 35.

5. ^ana ë3yBnapu mepoôog TyMaHH TapoKgu Max,arnacH 2021.

6. EypueB O. HaBpy3 TapuxugaH naBx,anap. - TomKeHT: Y36eKHCTOH, 1990. -E. 64.

7. Boyce M., 1985 - Boyce M. Encyclopedia Iranica. T.Y. - London, 1985. - p.48.

8. KppaôoeB y. Y36eKHCTOH ôafipaMnapu. - TomKeHT: mapK, 2002

9. EepyHufi Aôy PafixpH. TaHnaHraH acapnap. 1-tom. - TomKeHT: OaH, 1968. E 118.

10. Mustafayev, Ulash Utayevich (2021). YANGI O'ZBEKISTON: QADRIYATLAR VA FALSAFIY FANLARNING DOLZARB MUAMMOLARI BO'YICHA AYRIM MULOHAZALAR. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1 (10), 568-577.

11. Mustafayev, U. U. (2021). TA'LIM BOZORI VA INTELLEKTUAL SOTSIAL "TOVAR" SIFATI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(8), 218-226.

12. MycTa^aeB, Y. Y., &MycTa$aeBa, C. Y. (2022). ^O3HPrH TPAHCOOPMA^OH ^APAËH^AP BA Ëm^AP TAL.HHM-TAPEH^CHHHHr ^O^3APE MYAMMO^APH. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(Special Issue 23), 697-706.

13. MycTa^aeB, Y. Y., &MycTa$aeBa, C. Y. (2022). ^O3HPrH TPAHCOOPMA^OH ^APAËH^AP BA Ëm^AP TAL.HHM-TAPEH^CHHHHr ^O^3APE MYAMMO^APH. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(Special Issue 23), 697-706.

14. Mustafayev, U. U., Mustafayeva, S. U., &Haydarov, O. E. (2022). TURMUSHDAGI ISLOM: NAMOYON BO 'LISHI VA MOHIYATI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(1), 914-921.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.