Научная статья на тему 'ОТРАЖЕНИЯ ТРАДИЦИОННОЙ НАРОДНОЙ ВЫШИВКИ ДАРВАЗА В ТРУДАХ А. А. БОБРИНСКОГО'

ОТРАЖЕНИЯ ТРАДИЦИОННОЙ НАРОДНОЙ ВЫШИВКИ ДАРВАЗА В ТРУДАХ А. А. БОБРИНСКОГО Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
98
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВЫШИВКА / А. А. БОБРИНСКИЙ / ДАРВОЗ / РУШАН / ШУГНАН / ВАХОН

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Акризоев Максуд Махрамбекович

В данной статье автор выносит на обсуждение заслуги графа А.А. Бобринского в изучение и исследование орнаментов и рисунков жителей Дарваза. Автор в данной статье дает оценку деятельности графа А. А. Бобринского в этом направление и отмечает важность этих исследований в деле развития истории культуры Дарваза.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REFLECTION OF TRADITIONAL PEOPLE'S EMBROIDERY OF DARVAZ IN THE WORKS OF A. A. BOBRINSKY

In this article author note the great services of graph Bobrinskoi for Darvaz pattern and design investigation and local people culture. In this article author in point of view of the history science note the signification of graph Bobrinskoy for Darvaz culture History. The author also note about ethnography significance of Bobrinskoy activity in Dapvaz region for father research in this trend.

Текст научной работы на тему «ОТРАЖЕНИЯ ТРАДИЦИОННОЙ НАРОДНОЙ ВЫШИВКИ ДАРВАЗА В ТРУДАХ А. А. БОБРИНСКОГО»

New capacities were considered: Sangtuda-1 hydropower plants (installed capacity of 670 MW), Sangtuda-2 (installed capacity of 220 MW), Dushanbe TETS-2 of the 1st stage (installed capacity of 100 MW), as well as a number of small hydroelectric stations. It also reminds the construction of the Dushanbe TETS-2 of the 1st stage (with an installed capacity of 300 MW), which intends to commission the next year.

The important role in ensuring energy security of forming a fair world energy market and implementing a strategy for further economic development based on the development of energy is emphasized.

Keywords: Energy security, energy saving, non-traditional fuel, renewable energy, energy development

Сведения об автора:

Чилаев Рахмонали Собирович- соискатель кафедры политологии таджикского государственного университета им. С. Айни, E-mail: rahmon1983@mail.ru

About the author:

Chilaev Rakhmonali Sobirovich - applicant for the Department of Political Science, Tajik State University named after S. Aini, E-mail: rahmon1983@mail.ru

САТХД ИНЪИКОСИ ХУНАРИ КАШИДАДУЗИИ МАРДУМИ ДАРВОЗ ДАР

АСАР^ОИ А. А. БОБРИНСКОЙ

Акризоев М. М.

Донишгощ давлатии Хоруг ба номи М. Назаршоев

Граф А. А. Бобринской бостоншинос ва этнографи машхури империяи Россия буда, дар омузиши хунархои мардумии точикони кухистон накши бузург гузоштааст. У се маротиба ба Осиёи Миёна сафар карда, дар рафти онхо ба кухистони Бадахшон низ рафтааст. Аз чумла, дар давраи экспидитсияи дуввумаш граф А. А. Бобринской аз тарафи Зарафшон ба Х,исор омада, ба воситаи роххои душворгузари кухй ба Дарвозу Ванч расида, бо нияти давом додани сафари худ ба Рушону Шугнону Вахон омодагй мебинад. Аммо азбаски роххо бо сабаби баланд шудани сатхи дарёно шуста шуданд, хайати экспидитсия баргашта дар Дарвоз маскан мегиранд.

Дар Дарвоз А.А. Бобринской бори аввал аз хунархои кашидадузии сокинони он вокиф мешавад ва у ба хулосае меояд, ки ин накшхо таърихи тоисломй доштаанд. Мухимтар аз хама барои граф А.А. Бобринской он буд, ки вай дар ин накшхо монандй ба накшхои мардуми русро пайдо намуд ва ин дар холе буд, ки ин халкхо он вакт аз нигохи географй бо хамдигар муносибати наздик надоштанд. Ин чиз граф А. Бобринскойро водор сохт, ки накшхои кашидадузии мардуми Дарвозро бештар тахкик намояд. Барои мукоисаи бештари ин монандй, граф А.А. Бобринской чанде аз пардахои кашидадузии мардуми Дарвозро харидорй мекунад, то ки дар вакти бозгашт ба Россия, тахлили мукоисавиро дар ин самт идома дихад. Ба фикри мо аз ин монандихо ба хулосае омадан мумкин аст, ки кашидадузии мазкур ба замони ориёй расида, таъсири он дар санъати тамоми ориёнажодон, аз он чумла русхо бокй мондааст.

Кашидадузй ва накшхои мардуми Дарвозро граф А. А. Бобринской ба ду кисм таксим намудааст ва ба гурухи аввал вай накшхои руи чуробхо ва ба гурухи дуввум кашидадузии руи матоъхоро муносиб медонад [1, 51]. Барои омдоа намудани ришта ва матоъ дар Даврвоз он вакт ба сифати ашёи хом бештар пашм ва хамчунин пахта низ истифода мешуд, ки онро дар худи заминхои Дарвоз парвариш мекарданд, ки худи А. А. Бобринской низ ин масъаларо кайд менамояд [4, 156].

Мазмуни асосии накшхоро тахлил намуда, граф А. А. Бобринской дар онхо расми паррандахоро, ки аз ду тарафи дарахт инъикос ёфтаанд, махсусан ёдрас менамояд. Граф А.А. Бобринской менависад, ки ин гуна расмро дар кашидадузии халкхои славянии Россия, хусусан русхо, низ вохурдан мумкин аст ва сабаби инро олим чунин шарх медихад, ки чунин намуди тасвирот дар ёдгорихои санъати тасвирии Форсу Х,инд мавчуд буда, он баъдан ба Россия низ расид» [1, 51].

Академики Академияи илмхои Точикистон Юсуфшох Ящубов монандии расмхои гулдузй ва кашидадузии мардуми Дарвоз ва баъзе мавзеъхои Россияро дар он мебинад, ки

дар замонхои гузаштаи дур асоси тамоми ин xалкхоро кабилахои ориëй ташкил медоданд, яъне точикону русхо хамнажод мебошанд [1, 67].

Бояд кайд кард, ки кашидадузихои мардуми Дарвоз, чи дар он давра ва чи дар замони мо кимати баланди моддй ва маънавй доранд. Граф А. А. Бобринской низ хаминро кайд мекунад, ки на хар як xонавода метавонист чунин пардахо дошта бошад. Граф А. А. Бобринской асосан пардахо ва кашидадyзии руи ин пардахоро бештар ом^та, ба xyлосае мебиëяд, ки ин пардахо, ки аслан хамчун «чашмбанд» ва «рубанд» номгузорй шудаанд, асосан дар маросимхои сур (туй) истифода мешаванд. Дар хаëти харруза бошад дyxтарон ва занон руи xyдро кушода мемонанд ва танхо бо воxyрдани шаxси бегона бо як кунчи руймол руи xyдро пинхон мекунанд [ 1, 67]. Ин руймолхо аз матоъхои тунуки абрешимй тайëр карда мешуданд, аммо дар xyсyси мавзеи истехсоли ин матоъхо граф А. А. Бобринской маълумоте намедихад. [2, 26]

Мавриди кайд аст, ки барои пинхон кардани руи xyд занон инчунин остини куртаро низ истифода мекарданд ва ин гуна куртахо имруз низ дар мтени бошандагони баъзе аз дехахо Дарвоз дида мешавад. Чунончй, дар дехаи Пишxарв занон куртахои чаканро бо остини дароз мепушиданд ва дар дехди Ёгед бошад остин баробари даст дyxта мешуд. Инчунин куртаро бо дyxти «басма» ва баъзан оддй карда дар шакли салиб (ирокй, пyxтадyзй) медyxтанд. Дар вакти дyxтан аз риштахои истехсоли xонагй истифода мекарданд. Риштаро низ xyди занон аз пашм тайëр мекарданд ва бо рангхои табии ранг мекарданд. Кашидадузй тамоми кисми пеши куртаи занонаро мегирифт. Аз гиребон то мтени курта шерозй (пешак, гараx) медyxтанд, ки онро алохида омода мекарданд [3, 99]. Расмхои руи куртаро тахлил карда, санъатшиноси маъруфи точик Лариса Додиxyдова ба расмхои xyсyсияти xоси мардуми кухистони Дарвоз аломатхои геометрии чоркунча, секунча , доира, ромб ва Fайрахоро муносиб медонад, ки онхо то ба хамин руз мавриди истифода карор доранд [3, 99].

Айнан хамин гуна шакли гул ва расмхо дар токидузй, чуроббофй, руймолдузй, руи тумор, xалтачахо ва дигар намуди матохои ороишй истифода мешуданд [6, 134].

Чуноне ки граф А.А. Бобринской кайд намудааст, мардуми оддй ин гуна куртахоро дар хаëти харрузаи xyд истифода карда наметавонистанд ва аз ин лихоз, онхоро танхо дар рузхои ид, маросими туй мепушиданд.

Кашидадузй инчунин дар Рушон, ШyFнон ва дигар минтакахо низ пахн гардида буд. Аз чумла, ^иматшоев Лутфишо сокини дехаи Дерзуди нохияи Рушони оид ба кашидадузй ба мо чунин гуфта буд: «Кашидадузй - намуди хунари xалкист, ки дастй бо сузан^ чангаки маxсyс ва ë ба воситаи мошини маxсyси гулдузй дар руи матоъхои гуногун, пуст ва Fайра бо ресмонхои паxтагй, абрешимй, пашмй, наxхои зархалию нукрагин, инчунин бо марчону сангхои кимматбахо, пулакчахои раxшон, марворид, таннга ва Fайра ба ичро мерасид. Дар матоъхои дурушт низ гул дyxта мешавад. Кашидадузиро барои ороиши сарулибос, чихози xона ва дигар васоити зиндагй истифода мебаранд. Асбобхои асосии кашидадузй - ин сузанхои гуногун, ресмонхои, пашмин, паxтагин, абрешимин, кайчй, ангуштпона, чанбарак, каскон ва чорчуба. Барои осонии кор ресмон на он кадар дароз ( 50-60 см) ва кайчичаи нугтези дарозиаш 10-12 см истифода мебурданд. Дар бисер навъхои кашидадузй чанбарак истифода намебурданд. Накшхои чакан хар кадоме дорои мазмуни xосса буда, бештар xyсyсияти динй доштанд: офтоб, мох, ситорахо, оташ, одам, чонваррону рустанихои мукаддас ва амсоли ин. Баъди густариши ислом дар мминтака тасвири чонварон ва одам манъ шуд, аммо накшхои салибй шикаста, оташ, офтоб, рустанихо барчо монданд ва бо гузашти айëм мохияти динии xешро гум карда, ба накшхои беном табдил ëфтанд. Накши себарга дар чакандузй мавкеи асосй ишFол мекунад. Бо чунин накш шероза, почома ва остинро ороиш медиханд. Яке аз накшхои маъмул, накши забонаи оташ бо рангхои сyрxy зард аст. Ин накшро пеш аз Ислом чун рамзи хаëт ва нур дар китфи фариштагон, шохон ва ашxоси сохибмаком тасвир мекарданд. Унсурхои накши мазкурро чакандузони имруза низ кор мефармоянд» [7].

Сокини дигари нохияи Рушон Искандарова Fарибсyлтон чунин мегуяд: «Кашидадузй ин як хунари басо машхур ва дастрас барои мо буд. Ман кашидадузиро аз модарам ëд гирифтам. Хунари кашидадузй барои хар як шаxс як завки беандоза буд. Хунари кашидадузй аздавари кадим то замони мо омада расида буд. Кашидадузй бисëртар ба табиат алокамандии зич

дорад. Дар кашидадузй мо табиат, хайвонхои хонагй, хайвонхои ба мисли оху, асп, барра накшакаши мекардем. Ба дин хам кам-кам алокаманди дошт, чунки дар он мо нишонахои динй мекашидем» [8].

Сокини дехаи Поршневи нохияи Шугнон Хушкадамова Алвобегим оид ба кашидадузй чунин мегуяд: «Кашидадузй- гулхои кашидадузй дар даврахои пеш хеле маъмул буд. Чун ман худам ба ин кор машгул будам ба ман ин кор хеле макул буд. Ин корро аз модарам омухтам. Гулхои кашидадузй барои зебогии хона истифода мебурдам. Тамоми деворхои хонаро ба гулхои кашидадузй орро медодам. Ин аз кадим вучуд дошт ва то холо хам дар баъзе чойхо мардум ба ин кор машгуланд. Маънои гулхои кашидадузи зебу зиннати хона буд. Вакте, ки гулхоро дар деворхои хона мечаспонданд зебу зиннати хона дигаргун мешуд. Кашидадузиро ба воситаи сузан ё чангаки махсус ичро мекарданд. Таърихи бисёрасра дорад. Кашидадузиро бисёртар барои ороиши сару либос истифода мебурданд. Ба фикри ман кашидадузй аз асри 14-17 васеъ пахн гардид, зеро дар ин давра матохои хархела ба ин минтака ворид шудан гирифтанд»[9].

Аммо бояд зикр намоем, ки кашидадузии мардуми Дарвоз усулхои ба худ хоси духтан дошт, ки бешубха диккати граф А. А. Бобринскойро чалб намуданд. Дар баробари усулхои маъмули ростаки, сарак, кшыныкй, (к. Пшихарв), мойра, молак, цаик, паскук инчунин усулхои цадимаи сияхдузи ва чаппадузи дар хунари кашидадузии мардуми Дарвоз аз тарафи граф А.А. Бобринской мушохида гардиданд. Махсусан, диккати граф А. А. Бобринскойро тарзи духтан бо усули пухтадузй дар шакли салиб чалб кард ва чанде аз намунахоро граф харида ба Москва мебарад [5, 382].

Дар хулосаи макола хаминро кайд кардан зарур аст, ки аз чониби граф А.А. Бобринской чамъоварии мавод доир ба Дарвоз аз аввалин экспидитсияхои вай огоз гардид. Дар давраи экспидитсияи дуввум бошад, у кисми тадкикоти худро ба хаёт ва маданияти мардуми Дарвоз мебахшад. Кашфиёт оид ба монандии кашидадузии мардуми Дарвоз ва мардумони шимолии Россия, ки бори аввал аз тарафи граф А.А. Бобринской изхор ва исбот гардид, дар илми этнография хамчун равияи нави омузишй зухур ёфт ва олимонро ба тахкики минбаъдаи ин масъала водор намуд. Аммо худи Бобринской А.А. дар давраи зиндагии худ ин феноменро то ба охир тахлил карда натавонист. Ба ин нигох накарда, ин равияи этнография имруз ба таври васеъ аз тарафи олимон мавриди омузиш карор дорад. Эълон гардидани чакан ва кашидадузии точикон хамчун ёдгории маънавии умумичахонй аз тарафи ЮНЕСКО дищкати олимонро ба таърих ва равнаки ин намуди санъати точикон бештар намуд ва дар ин рох граф А. А. Бобринской хамчун асосгузор махсуб дониста мешавад.

АДАБИЁТ

1. .Бобринской А.А. Накшу нигори точикони кухистони Дарвоз. Душанбе, 2014.

2. Валиев А. Освещение этнографии таджикского народа в трудах русских дореволюционных иследователей (XIX - начало ХХ вв.). Докторская дисс. Душанбе, 2015.

3. Масов Р.М., Додхудоева Л.Н. Народное искусство Памира, - Душанбе 2012.

4. Пирумшоев Х.П. Таърихи Дарвоз.- Душанбе 2008.- С.25

5. Писарчик А.К., Кисляков Н.А. Таджики Каратегина и Дарваза, Душанбе издание 2.1970. -С.117 (382 с.)

6. Сафаралиев, Б. С. Из истории духовной культуры таджикского народа: моногр. / Б. С. Сафаралиев. - Челябинск, 2011. - С.134

7. Аз сухбати муаллиф бо Киматшоев Лутфишо Сокини нохияи Рушони кишлоки Дерзуд, соли тавв. 1954.-20 сентябри соли 2019.

8. Аз сухбати муаллиф бо Искандарова Fарибсултон сокини нохияи Рушон кишлоки Вамар, соли таваллуд 1.03.1941

9. Аз сухбати муаллиф бо сокини нохияи Шугнон дехаи Тишор Хушкадамова Алвобегим соли таваллуд 1925. - 12 сентябри соли 2019

ОТРАЖЕНИЯ ТРАДИЦИОННОЙ НАРОДНОЙ ВЫШИВКИ ДАРВАЗА В ТРУДАХ А. А. БОБРИНСКОГО

В данной статье автор выносит на обсуждение заслуги графа А.А. Бобринского в изучение и исследование орнаментов и рисунков жителей Дарваза. Автор в данной статье

дает оценку деятельности графа А. А. Бобринского в этом направление и отмечает важность этих исследований в деле развития истории культуры Дарваза.

REFLECTION OF TRADITIONAL PEOPLE'S EMBROIDERY OF DARVAZ IN THE

WORKS OF A. A. BOBRINSKY

In this article author note the great services of graph Bobrinskoi for Darvaz pattern and design investigation and local people culture. In this article author in point of view of the history science note the signification of graph Bobrinskoy for Darvaz culture History. The author also note about ethnography significance of Bobrinskoy activity in Dapvaz region for father research in this trend.

Сведения об автора:

Акризоев Максуд Махрамбекович - докторант PhD по специальности история Хорогского государственных университета имени М. Назаршоева, г Хорог, тел: (+992) 501173192 E-mail: akrizoev92@mail.ru

About the author:

Akrizoev Maqsud Mahrambekovich- doctor PhD history and law Khorog State University after M. Nazarshoev, 736000, Khorog, phone: (+992) 501173192, E-mail: akrizoev92@mail.ru

ГРАФ А. А. БОБРИНСКОЙ И РЕЗУЛЬТАТЫ РАБОТ ЕГО НАУЧНЫХ ЭКСПЕДИЦИЙ НА ПАМИРЕ

Сайнаков С. П.

Таджикский государственный педагогический университет имени Садриддина Айни

Акризоев М. М.

Хорогский государственный университет имени Моёншо Назаршоева

Граф А. А. Бобринской (1861 - 1938 гг.) - прямой потомок императрицы Екатерины Великой был крупным ученым - археологом и этнографом. По содействию Общества естествознания, антропологии и этнографии при Московском университете в 1895, 1898 и 1901 гг. он возглавил научные экспедиции, направленные из России в Среднюю Азию. Во время этих экспедиций он и другие ученые побывали и на Памире. На основе собранных материалов, ими были опубликованы труды, которые ныне считаются уникальными и редкими источниками по истории и этнографии таджикского народа.

В том числе летом 1898 года, Императорское Общество любителей естествознания, антропологии и этнографии командировало в верховья Амударьи научную экспедицию в составе графа А.А. Бобринского, молодого специалиста А. А. Семенова и антрополога Н. В Богоявленского. Цель экспедиции - собрать материалы по зоологии и этнографии, изучить народонаселение в истоках Амударьи. Каждый член экспедиции взял на себя изучение отдельного направления. Сам граф А. А. Бобринской взял на себя изучение внешнего быта населения, преимущественно его орнамента А. А. Семёнов поставил себе задачу изучить язык и фольклор местного населения, а Н. В. Богоявленский основное внимание придавал антропологическому изучению горцев, фотографированию, сбору зоологического материала, метеорологическим и географическим наблюдениям. Таким образом, экспедиция дала возможность учёным написать уникальные работы по этнографии и истории края, а также по языкам, на которых говорило местное население. О вкладе этих экспедиции таджикский кинодокументалист и этнограф Давлат Худоназаров опубликовал материалы, ряд документов и фотографии из коллекции экспедиций графа [11; 12].

В результате экспедиции А. А. Бобринской собрал удивительные коллекции на примере народной вышивки Горного Бадахшана. По этому вопросу автор опубликует отдельную работу [1]. Важность работы А. А. Бобринского для этнографии имеет подборки фотографии по всем видам вышивки региона, в том числе чулки с изображением свастики, шитьё на женских рубахах, лицевая занавеска.

А. А. Бобринской, даёт характеристику географического местоположения дарвазцев, рушанцев, шугнацев, ваханцев и других таджиков сопредельных областей [1 , с. 4 - 5]. Он пишет, что дарвазцы «как и все окрестные горцы Зерафшана, Каратегина, Рошана, Шугнана, Вахана и Бадахшана, с гордостью называют себя таджиками», в Бадахшане название «гальча» никто не знает [1, с. 11].

В результаты собственного наблюдения, исследователь с точки зрение антропологии распределяет жителей Дарваза на пять типов [1, с. 13].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.