Научная статья на тему 'ОТРАЖЕНИЕ ВОЛНЕНИЕ СЕРБАДАРОВ САМАРКАНДА В "ТАДЖИКИ" АКАДЕМИКА Б. ГАФУРОВА'

ОТРАЖЕНИЕ ВОЛНЕНИЕ СЕРБАДАРОВ САМАРКАНДА В "ТАДЖИКИ" АКАДЕМИКА Б. ГАФУРОВА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
182
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЕРБАДАРЫ / Б. ГАФУРОВ / "ТАДЖИКИ" / САМАРКАНД / ДВИЖЕНИЕ / МОНГОЛЫ / МАВЛОНОЗОДА / ТИМУР / ХУСАЙН

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Муродзода А.

В статье рассматривается причины, повод и последствия движение Сербадаров Самарканда и ее отражение в трудах академика Б. Гафурова. Автор отмечает, что академик Б. Гафуров в своей работе пишет, что в 1365 во время очередной поход монгольских войск в Мовераннахр во главе с полководцем Ильяс ходжа монголы разбили войска Тимура и амира Хусайна, пряма направлялись в Самарканд. Предводитель Сербадаров Самарканда Мавлонозода взял на себя оборона города от монголов. Монголы несколько раз попытались взять город, но без успешно. Таким образом, по некоторым причинам монголы отступили назад, а власть в Самарканде полностью на сторону Сербадаров. В 1366 году Тимур и Хусайн обманным путем отстранили Сербадаров и захватили власть в Самарканде. Таким то образом Сербадарское движение в Самарканде подавленно.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REFLECTION OF THE WAVE OF SAMARKAND SERBADARS IN "TAJIKI" ACADEMICIAN B. GHAFUROV

This article examines the reasons, reason and consequences of the movement of the Serbadars of Samarkand and its reflection in the works of academician B. Ghafurov. The author notes that academician B. Ghafurov writes in his work that in 1365, during the next campaign of Mongol troops in Moverannahr, led by commander Ilyas Khoja, the Mongols defeated the troops of Timur and Amir Khusain, and were heading directly to Samarkand. The leader of the Serbadars of Samarkand Mavlonozoda took over the defense of the city from the Mongols. The Mongols tried several times to take the city, but without success. Thus, for some reason, the Mongols retreated, and the power in Samarkand was completely on the side of the Serbadars. In 1366 Timur and Khusain fraudulently removed the Serbadars and seized power in Samarkand. Thus, the Serbadar movement in Samarkand is suppressed.

Текст научной работы на тему «ОТРАЖЕНИЕ ВОЛНЕНИЕ СЕРБАДАРОВ САМАРКАНДА В "ТАДЖИКИ" АКАДЕМИКА Б. ГАФУРОВА»

7. Комили Абдулхай. Физика Авиценны. 2-е издание. - Душанбе: Дониш, 2013. - 133 с.

8. Комили Абдулхай. Физика Абу Бакра ар-Рази. - М.: МБА, 2014. - 105 с.

9. Мец А. Мусульманский ренессанс. - М.: Изд-во «ВиМ», 1996. - 538 с.

10. Nasr S.N. Scince and Civilization in Islam. - Cambridge. Massachusetts, 1968.

ИСТОРИИ ТЕХНИЧЕСКИХ И ИНЖЕНЕРНЫХ НАУК В СРЕДНИЕ ВЕКА

Статья посвящена истории естественно-математических и инженерно-технических наук на средневековом мусульманском Востоке. Она имеет междисциплинарный характер, и написана на стыке технических, физико-математических и исторических наук. История физико-математических и инженерно-технических имеет большое научное и мировоззренческое значение, а также играет весьма важную роль в процессе преподавания этих наук студентам высших технических учебных заведений. Средневековые трактаты естественно-математических и инженерно-технического содержания сыграли особу роль для дальнейшего развития этих наук в странах латинской Европы.

Ключевые слова: математика, физика, техника, история, средневековья, наука, цивилизация, Восток.

THE HISTORY OF TECHNICAL AND ENGINEERING SCIENCES IN THE MIDDLE CENTURIES

The article is devoted to the history of natural-mathematical and engineering sciences in the medieval Muslim East. It has an interdisciplinary nature, and is written at the intersection of technical, physical, mathematical and historical sciences. The history of physical, mathematical, and technical engineering has great scientific and philosophical significance, and also plays a very important role in the process of teaching these sciences to students of higher technical educational institutions. Medieval treatises of natural-mathematical and engineering content played a special role for the further development of these sciences in Latin European countries.

Keywords: mathematics, physics, technology, history, the Middle Ages, science, civilization, East.

Сведения об автореах:

Азим Ибрагим - заместитель Премьер-министра Республики Таджикистан, кандидат технических наук, Электронная почта: azimibrohim1962@mail.ru

Арбобов Хайомжон Мукаддамович - заведующий кафедрой информационных и медицинских технологий Республиканского медицинского колледжа; Тел: (+992) 918459292. E-mail: arbobov1986@mail.ru

About the authors

Azim Ibrahim - Deputy Prime Minister of the Republic of Tajikistan, Candidate of Technical Sciences; E-mail: azimibrohim1962@mail.ru

Arbobov Khayomjon Muqaddamovich - Head of the Department of Information and Medical Technology of the Republican Medical College; Tel: (+992) 918459292. E-mail: arbobov1986@mail. ru

ИНЪИКОСИ ЧУНБИШИ САРБАДОРОНИ САМАРКАНД ДАР «ТОЧИКОН»-И АКАДЕМИК БОБОЧОН ГАФУРОВ

Муродзода А.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Солхои 1365-1366 дар сарзамини Мовароуннахр, ба вижа Самарканд харакате бо номи сарбадорон ба миён омад, ки он зидди истилогарони мугул нигаронида шуда буд. Чунбиши сарбадорони Самарканд бо тамоми окибатхои ба худ хос яке аз бузургтарин мархилаи муборизаи миллй-озодихохии мардуми точик дар таърихи асримиёнагии Осиёи Миёна махсуб мешавад.

Тазаккур бояд дод, ки ин ходисаи таърихй тавонист барои мансабталошии ворисони Темур, ки зиёда аз як аср дар минтакахои мухталиф хукмрони кардаанд, заминаи мусоид фарохам овард.

Доир ба нехзати сарбадорон ва давлатдории Темуру темуриён рисолаву маколахои зиёд таълиф шудаанд. Академик Б.Еафуров аз зумраи эшон буда, дар асархои худ оид ба ин мавзуъ мулохизаву андешахои муфид баён кардааст. Мо дар маколаи мазкур тасмим гирифтем, ки нисбати давлатдории сулолаи темуриён ва чунбиши сарбадорон дар асари безаволи «Точикон», ки академик Бобочон Гафуров мавриди пажухишй чиддй карор гирифтааст, баррасй намоем.

Муаллиф рочеъ ба омузиши харакати сарбадорони Самарканд бештар ба манбаъхои таърихии асримиёнагй, ба вижа муаррихони давраи Темур ва темуриён, аз кабили Шарафиддини Яздй (ваф. 1454), Ибни Арабшох (1388-1450), Абдурраззоки Самаркандй (1412-1482), Мирхонд (1433-1498), Хондамир (1475-6-1534-40) ва гайра такя намудааст. Б. Гафуров доир ба нехзати сарбадорон маълумотхои иловагиро аз асархои муаррихони муосир В.В. Бартолд, А.М. Гуревич, ПСолехов, Р.Набиев ва Л.В. Строева чун далел овардааст.

Дар иртибот ба ин мавзуъ Б. Гафуров матни суханронии Мавлонозодаро дар назди масчиди чомеъ бо ахолй аз забони Абдурраззоки Самаркандй чой дода, овардааст, ки: «Фавчи бе хисоби лашкари мугул, ки барои горат намудани мол ва ашёи мардум ба ин мамлакат фуру рехтааст, ба шахр наздик мешаванд. Хукуматдори мо (амир Хусайн ва Темур.-М.А.), ки бо унвони бочу хироч аз хар як сар нуфуз маблаги зиёдеро ситонида мувофики майли худ харч менамуд, дар баробари падидор шудани душмани мо, мусулмононро партофта, аз кофирон гурехт ва чони худро халос кард. Акнун мардуми Самарканд ба ивази чони худ хар андозае хунбахо диханд хам, аз душман рахой намеёбанд. Холо кист, ки мехохад вазифаи мудофиа намудани ахолии шахрро кабул карда, дар хузури бузургон ва мардуми авом ин масъулиятро ба ухда бигирад? Мо дар пеши чунин шахс сари таъзим фуруд оварда ба ичро намудани вазифахои худ машгул хохем шуд». [5, с.44]

^айд бояд кард, ки муаррихони давраи феодалй дар навиштахои худ бештар манфиати доираи хукмронро химоя мекарданд ва доир ба чунбишхои сиёсй, махсусан мардумй, гаразнок харф мезаданд ва ягона муаррихе, ки аз баёни номи Хусайн ва Темур худдорй намекунад, ин Абдурраззоки Самаркандй мебошад.

Б. Гафуров дар «Точикон» таъйн шудани Мавлонозода аз тарафи аъён ва ашрофи Самарканд ба хайси рохбари мудофиаи шахр, савганд ёд кардани 10-хазор нафар чавонони мусаллах бахри дифоъ аз истилогарони мугул, ворид шудани мугулхо ба Самарканд, шикаст хурдан ва тарк намудани онхо Мовароуннахрро хеле возех инъикос намудааст.

Муаллиф доир ба таърихи заминахои пайдоиши харакати сарбадорон ва сохти давлатию идоракунии онхо дар Хуросони Гарбй (1337-1381), Мозандарон (1350-1392) ва Гелон (1370), инчунин оид ба мафхуми «сарбадор» маълумоти пурра додааст.

Муаррихони давраи Темуриён вожаи «сарбадор»-ро ба мафхуми «дорбоб» мушобех дониста, рохбарони хдракати сарбадорони Самаркандро хамчун шахсони исёнкор ва зидди хукумати давр инъикос намудаанд. Б.Еафуров аз «Равзат-ус-сафо»-и Мирхонд доир ба фаъолияти чунин гурухи сарбадорон меоварад, ки: «Гурухе аз онхо (ахолии Самарканд.-B.F), ки зуру тавоно ва ошубгару чинояткори гузаро буданд, чуръати гузаштан аз худуди мучоз намуданд, хокимиятро гирифтанд ва ба ситам шуруъ карданд.. .Сарбадорон муртакаби хар гуна рафтори кабех гардиданд». Чунин бахоро нисбат ба хамаи сарбадорон овардан ва татбик намудан хеле муболигаомез ва як тарафа мебошад.

Дар чойи дигар Б. Гафуров иктибосеро аз «Хабибу-с-сияр»-и Хондамир дар боби сарбадорон бо чунин мазмун истифода мекунад: «Пас аз он, ки сарбадорони Самарканд ин кори хеле мухимро (дафъи хучуми мугулро.-B.F.) бо муваффакият анчом доданд, бо рохи шарора ва фитна даромада, дасти горат ба моли раият заданд». [5,с.44]

Бо ин иктибос у муносибати Хондамирро ба харакати мардумй нишон медихад, зеро ба хеч вачх наметавон чунин чунбиши бузурги мардумиро тудаи авбошу рохзан муаррифй кард.

Хамзамон муаллиф иктибосеро аз муаррихи дигари дарбори Темур Шарафуддин Алии Яздй, ки амали сарбадорони Самаркандро чунин тасвир кардааст, мисол меорад: «Ба сари як гурух мардум боди гурур ва ифтихор вазид: онхо ба берун аз хадди худ кадам гузоштан часорат намуда, дастони хунрези ситамовари худро ба хар тараф дароз карданд»... «Эй борхудоё, магузор, ки гадо шахси муътабар гардад». [4, с.24б]

Боиси таассуф аст, ки муаррихони асримиёнагй аз хусуси хизматхои сарбадорон харфе нагуфтаанд ва он чизе ба калам додаанд, гаразнок мебошад. Муаллиф аз суханронии муаррихони феодалй нисбат ба сарбадорони Самарканд изхори нигаронй намуда, кайд мекунад: «Маълумоти манбахои хаттй рочеъ ба ин чунбиш, ки дар таълифоти таърихнигорони феодалй оварда шудаанд, хеле нокис ва нихоят бадгаразона мебошанд» [4, с.246]

Аз чунин андешаи олим бармеояд, ки муаррихони ахди Темур, ки фарзанди замони худ буданд, танхо ба хотири бадном сохтани рохбарони ин харакат онхоро ошубгару чинояткор каламдод намудаанд. Ин ба назари мо хеле гаразнок буда, ба хакикати таърихй рост намеояд.

Муаррих ва мусташрики барчастаи рус В.В. Бартолд дар маколаи «Шуриши сарбадорони Самарканд», ки соли 1906 ба табъ расида буд, хангоми тахлили асархои Абдурраззоки Самаркандй ва Мусавй, ки сарбадоронро зери тозиёнаи танкид гирифта, аз баёни нишон додани хизматхои онхо худдорй намудаанд, беасос дониста аз чумла чунин эрод гирифта аст: «Эхтимол намеравад, мо аз ин хомушй хакки онро дошта бошем, то хулоса кунем, ки чунин аъмол набуданд ва дар хукми махкумияти таърихии расмй асосе надорад». [6, с.347]

Дap xap як чанг lypyxrn aлoxидaи oдaмoн ба дуздию Fopaтгapии мoлу aмвoли axoлии oсoиштa даст мезананд ва ин aъмoли нoмунoсиби oraopo ба души poxбapoни чунбиш xaвoлa кapдaни муappиxoн ба xa^^ara тaъpиx poor нaмеoяд.

Чунбиши сoлxoи 1365-1366, зoxиpaн на тaнxo дap Сaмapк;aнд ,-кайд мекунад Б. Faфуpoв,-балки деxaxoи aтpoфи oнpo низ фapo г^ифта буд. Mутaaссифoнa, мaнбaxoи тaъpиxй дap ин бopa xеле кам мaълумoт дoдaaнд. Аз муappиxoни oн зaмoн тaнxo Хoндaмиp дap ин xусус баъзе мaълумoт oвapдaaсr. «Баъд аз o^ ки aмиp Хусайн Сaмapк;aндpo ишFOл намуд,-менависад y^rnap вилoяrxo низ xудсapй ва итoaтнoпaзиpиpo тapк кapдaaнд» [3, с.2Ó6]

Аз далели мaзкуp маълум мегapдaд, ин чунбиши мapдумй аз дoиpaи шaxp беpун paфтa, минтaкaxoи гиpду aтpoфpo низ фapo гиpифтaaст.

Бoяд кайд намуд, ки вазифаи aввaлдapaчaи Tемуp ва Хусайн, дифoъи шaxp аз муFулxo буд. Вакте ки xaбapи аз тapaфи сapбaдopoн шикаст xypдaни муFулxo ба Tемуp ва Хусайн paсид, ora,o дap БaFлoн 6o xaм вoxypдa, накшаи ба Сaмapк;aнд xучум кapдaнpo мекашанд. Tapaфaйн ба xулoсaе oмaдaнд, ки ин aмaлиëтpo 6o фapo paсидaни фасли бaxop OFOз нaмoянд. Tемуp ва Хусайн аз мудoфиaкунaндaгoни шaxp тapсидa, poxбapoни сapбaдopoнpo бoвap мекунoнидaнд, ки oraopo xaмчун poxбap эътиpoф мекунанд ва poxбapии шaxppo пуppa ба orao месупopaнд. «Mo ба шумo бoвapии куллй дopем ва 6o шумo беxтap аз дш^ xукмpoнoн paфтop xoxем кapд», мегуфтанд oн

XOKИMИЯTXOXOH.

Рoxбapoни xapa^^ Maвлoнoзoдaи Сaмapк;aндй, Maвлoнo Хуpдaки Буxopй ва Aбyбaкpи Калавии Нaдoф аз ra^axorn мaккopoнaи aмиp Хусайн ва Tемуp беxaбap буданд. Бaxopи шли 1336 aмиp Хусайн 6o лaшкapи Бaлxу Бaдaxшoн ва ^ундузу БaFлoн oзими Сaмapк;aнд шуда, мавзеи ^ни Гилpo ^apoprc^ xуд интиxoб намуд.

Бинoбap шaxoдaти сapчaшмaxoи тaъpиxй бaxoнaи xучуми aмиp Хусайн ва Tемуp oн гapдид, ки гуё сapбaдopoн баъди шикаст ва фиpopи муFулxo даст ба катлу Fopaти мapдуми шaxp зада бoшaнд.

Хамин тapик 6o poxи фиpебу нaйpaнг сapбaдopoнpo ба дoми xуд кашида, аз дами теF мегузapoнaнд. Tемуp бapoи ба даст дapoвapдaни макса^^ Fapasra™ сиёсии xуд тaнxo Maвлoнoзoдapo аз таги дop paxo менaмoяду xaлoс.

Бoяд кайд кapд, ки Tемуp 6o чунин амали мaккopoнaaш меxoст, дap назди axoлии Сaмapкaнд oбpyй ва эътибopи xoссa пaйдo намуда, xaмзaмoн сиёсати xудpo ба вoситaи Maвлoнoзoдa амалй нaмoяд. Зеpo axoлии бумии Сaмapкaнд, ки бештap точишн буданд, нисбати Tемуp нaзapи нек нaдoштaнд.

Сaдpиддин Айнй дap та^ши ба китoби Б.Faфуpoв «Taъpиxи муxтaсapи xaлки точик» навиштааш нисбати ам^ Хусайн ва Tемуp чунин бaxo дoдaaст: «Халк^и меxнaткaши Moвapoуннaxp аз аввали кop чй будани Tемуppo фaxмидa буданд ва oнxo фaxмидa буданд, ки Tемуp як Чингизи дигap аст, ки дap либoси мусулмoнй бapoмaдaaст. Онxo нисбат ба Tемуp, aмиp Хусайн ва сapкapдaгoни oнxo низ xaмoн к;aдap нaфpaт дoштaнд. Бинoбap ин axoлии Сaмapк;aнд баъд аз poндaни муFулoни бoдиянишин, Tемуp ва xaмpoxoни ypo низ ба шaxp pox дoдaн нaмеxoстaнд.

Tемуp ва aмиp Хусайн xaм ба ин маънй пай буpдa, poxбapoни axoлии шypишгapи Сaмapк;aндpo 6o фиpеб ба даст дapoвapдa кушта, баъд аз oн шaxppo ишFOл кapдaнд» [5, с.44].

Чи тaвpе ки сapчaшмaxo шaxoдaт медшднд, axoлии Сaмapк;aнд ва poxбapoни сapбaдopoн дap симoи aмиp Хусайн ва Tемуp муFулеpo беш нaмедoнистaнд. Ва orao xеле xуб эxсoс кapдa буданд, ки бapoбapи ба сapи кудpaт oмaдaни aмиp Хусайн ва Tемуp зулму истибдoд бештap мегapдaд. Бито ба итrилoи Ибни Apaбшox дap Сaмapк;aнд чaмoaте аз шypишчиëн 6o^ мoндa буд, ки Tемуpи Ланг 6o xaмa савлаташ аз orao дoимo тapсу xapoс дoшт ва xap гoxе ки аз Сaмapк;aнд беpун мешуд, oнxo шypиш мебapдoштaнд. «Чунин xoлaт ну^ мapoтибa тaкpop шуд» [В, с.17]

Вoк;еaн xaм чунин буд. Tемуpи Ланг бapoи xaлoсй ёфтан аз исëнгapoн зиёфате opoCTa, 6o poxи фиpебу нaйpaнг oнxopo ба катл paсoнд.

Умуман, oид ба чунбиши сapбaдopoни Сaмapк;aнд гapчaнде ки як зумpa oлимoни pус, узбек ва тoчик aсapу мaк;oлaxo ба табъ paсoндa бoшaнд xaм, мутaaссифoнa на xaмa пaxлуxoи ин нaxзaт пуppa мaвpиди пажу^иш rçapop гиpифтaaст. Mуappиxинpo зapуp аст, ки дap oяндa тaъpиxй ин чунбиши кaxpaмoнoнapo аз pyи асшду дaлoили чадид мaвpиди тадкики xaмaтapaфa rçapop дшднд.

Аз мулoxизaи фавк маълум мегapдaд, ки Б. Faфуpoв дap «Toчикoн» тaвoнистaaст мaсъaлapo xеле вoк;еъбинoнa 6o истифoдa аз мaнбaxoи aсpимиëнaгй ва тaдкикoтxoи баъдина мaвpиди тaxлили вoк;еaн илмии чиддй rçapop дш,ад. Х,aмзaмoн пажу^иши бунёдии Б.Faфуpoв ва мaсъaлaгузopии y бapoи муxaккикoне, ки имpyз ва баъд ба oмyзиши ин мавзуъ мaшFул мешаванд чун aсoс ва poxнaмo xизмaт xoxaд кapд.

АДАБИЁТ

1. Aбдуppaззoки Сaмapкaндй. Ыатлаъу саъдайн ва мачмау бaxpaйн.-Tеxpoн, 1372.Ч,. 1. 35Ó с.

2. 2.Mиpxoнд. «Рaвзaт-ус-сaфo».-Tеxpoн 133Ó/1961.4.6.0.1Ó19

3. Хoндaмиp. «Х,aбиб-ус-сияp».-Tеxpoн 138Ó.4,.3.C2Ó6

4. Шарофиддин Алии Яздй. Зафарнома/Подготовка к печати...А.Урунбоев.-Тошкент: Фан, 1972.-246с. (113б).

5. Гафуров Б. Точикон: таърихи кадимтарин, кадим, асри миёна ва давраи нав.-Душанбе: Ирфон, 1998. - 44с.

6. б.Бартолд В.В. Народное движение в Самарканде в 1365г.-Соч.Т.2.М., 1964.-374с.

7. Хондамир.»Хабиб-ус-сияр».-Техрон, 1380.Ч..3.-207 с.

8. Ибни Арабшох. Ачоиб-у-макдур фй навоиби Темур. Тахкики Мухаммад Алии Начотй.-Техрон, 1381.-17с.

ОТРАЖЕНИЕ ВОЛНЕНИЕ СЕРБАДАРОВ САМАРКАНДА В «ТАДЖИКИ» АКАДЕМИКА Б. ГАФУРОВА

В статье рассматривается причины, повод и последствия движение Сербадаров Самарканда и ее отражение в трудах академика Б. Гафурова. Автор отмечает, что академик Б. Гафуров в своей работе пишет, что в 1365 во время очередной поход монгольских войск в Мовераннахр во главе с полководцем Ильяс ходжа монголы разбили войска Тимура и амира Хусайна, пряма направлялись в Самарканд. Предводитель Сербадаров Самарканда Мавлонозода взял на себя оборона города от монголов. Монголы несколько раз попытались взять город, но без успешно. Таким образом, по некоторым причинам монголы отступили назад, а власть в Самарканде полностью на сторону Сербадаров. В 1366 году Тимур и Хусайн обманным путем отстранили Сербадаров и захватили власть в Самарканде. Таким то образом Сербадарское движение в Самарканде подавленно.

Ключевые слова: Сербадары, Б. Гафуров, «Таджики», Самарканд, движение, монголы, Мавлонозода, Тимур, Хусайн.

REFLECTION OF THE WAVE OF SAMARKAND SERBADARS IN «TAJIKI» ACADEMICIAN B. GHAFUROV

This article examines the reasons, reason and consequences of the movement of the Serbadars of Samarkand and its reflection in the works of academician B. Ghafurov. The author notes that academician B. Ghafurov writes in his work that in 1365, during the next campaign of Mongol troops in Moverannahr, led by commander Ilyas Khoja, the Mongols defeated the troops of Timur and Amir Khusain, and were heading directly to Samarkand. The leader of the Serbadars of Samarkand Mavlonozoda took over the defense of the city from the Mongols. The Mongols tried several times to take the city, but without success. Thus, for some reason, the Mongols retreated, and the power in Samarkand was completely on the side of the Serbadars. In 1366 Timur and Khusain fraudulently removed the Serbadars and seized power in Samarkand. Thus, the Serbadar movement in Samarkand is suppressed.

Keywords: Serbadars, B. Ghafurov, «Tajiks», Samarkand, movement, Mongols, Mavlonozoda, Timur, Khusain.

Сведения об авторе:

Муродзода А. - кандидат исторических наук, доцент кафедры история таджикского народа Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. E-mail: murodzod_2020@mail.ru About the author:

Murodzoda A. - Candidate of Historical Sciences, Associate Professor of the Department of History of the Tajik People of the Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni. E-mail: murodzod_2020@mail.ru

АЗ ТАЪРИХИ ФАЪОЛИЯТИ ДОРУЛМУАЛЛИМИНИ ТОЧДКОН (1924-1931)

Зарифов Н.%.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар ташаккул ва рушди низоми маорифи шуравй накши институтами маориф ё худ дорулмуаллимин хело калон аст. Махсусан дар таёр кардани кадрхои омузгорй барои Точикистон (солхои 1924-1931) накши Дорулмуаллимини точикон дар шахри Тошканд хеле назаррас аст[11, с.4].

Чи тавре маълум аст дар натичаи таксимоти марзии соли 1924 ва таъсиси ЧМШС Точикистон дар хайади ЧШС Узбекистан зиёда аз 2 млн. точикон берун аз кишвар монданд. Махсусан кисми зиёди онхо дар худуди Узбекистан монданд. Инро ба назар гирифта Хукумати навтаъсиси ЧМШС Точикистон - Кумитаи инкилобй 31-уми декабри соли 1924 карор дар бораи таъсиси Дорулмуаллимини точикон (Таджикинпрос) дар шахри Тошкандро кабул намуд[6, с.59; 24, с.18]. Дорулмуаллимини точикон дар ибтидо ба Нозироти маорифи ЧШС Узбекистон тобеъ буд. Яке аз муассисон ва аввалин директори он Нисор Мухаммадов буд[5, с.72-74].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.