Научная статья на тему 'Description of historical events in ato handams and Leonid chigrins novel «Temurlans Error»'

Description of historical events in ato handams and Leonid chigrins novel «Temurlans Error» Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
559
72
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АДАБИЁТИ МУОСИРИ ТОЦИК / НАСРИ МУОСИРИ ТОЦИК / РОМАНҳОИ ТАЪРИХӣ / АТО ҲАМДАМ / ЛЕОНИД ЧИГРИН / ТЕМУРИ ЛАНГ / ХАТОИ ТЕМУРИ ЛАНГ / СОВРЕМЕННАЯ ХУДОЖЕСТВЕННАЯ ЛИТЕРАТУРА / ТАДЖИКСКАЯ СОВРЕМЕННАЯ ПРОЗА / ИСТОРИЧЕСКИЕ РОМАНЫ / ЛИЧНОСТЬ ТИМУРА / СООТНОШЕНИЕ ИСТОРИИ И ФАНТАЗИИ / MODERN BELLES-LETTRES / TAJIK MODERN PROSE / HISTORICAL NOVELS / TEMUR''S PERSONALITY / CORRELATION BETWEEN HISTORY AND FANTASY

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ульмасова Замирахон Хабибуллоевна

Личность Тимура как правителя Самарканда и создателя великой империи, включавшей Центральную Азию, Закавказье и Китай, изображена в романах Е. Березикова «Великий Темур», писателя востоковеда Гарольда Лемба «Тамерлан. Правитель и полководец» и «Тамерлан. Потрясатель Вселенной», а также в романе А. Хамдама и Л. Чигрина «Ошибка Тамерлана». Гарольд Лемб изображает Тимура как могучего полководца и одновременно жестокого палача, строившего пирамиды из голов невинных людей. Е. Березиков на протяжении всего романа восхваляет безжалостного тирана Тимура. В статье определяется соотношение истории и творческой фантазии в романе А. Хамдама и Л. Чигрина «Ошибка Тамерлана». В «Ошибке Тамерлана» изображены полководческие действия главного героя, многочисленные сражения, жестокое массовое уничтожение людей, захват других государств, в результате которых государство Тимура превратилось в обширную империю. В результате исследования убедительно доказано, что, хотя некоторые писатели создали положительный образ Тимура, но в истории своего времени он остался безжалостным тираном.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ОПИСАНИЕ ИСТОРИЧЕСКИХ СОБЫТИЙ В РОМАНЕ «ОШИБКА ТАМЕРЛАНА» АТО ХАМДАМА И ЛЕОНИДА ЧИГРИНА

Temur's personality as a ruler of Samarqand and a creator of the great Empire, including Central Asia, the Far Caucasus and China is reflected in the following novels: The «Great Temur» by E. Berezikov, «Temurlan. Ruler and Leader» by the writer-cholar in Oriental Studies Garold Lemb and «Temurlan», «Shaker of the Universe» and also in the novel «Temurlan's Error» by A. Kamdam and L. Chigrin as well. Garold Lemb reflects Temur as a mighty leader and at the same time as a cruel butcher making pyramids of the heads of innocent people. However, E. Berezikov praises the ruthless tyrant Temur within the framework of his novel. In his article the author determines the correlation between history and creative fantasy in the novel «Temurlan's Error» done by A. Hamdam and L. Chigrin. Generalship action of the protagonist, his numerous battles, lots of cruel annihilations of people, captures of other states transformed consequently into the vast Empire are brightly depicted. Adducing the result of the research the author convincingly proves that, although a number of writers create a positive Temur's image, this conqueror remained as a ruthless tyrant in the history of the Universe.

Текст научной работы на тему «Description of historical events in ato handams and Leonid chigrins novel «Temurlans Error»»

УДК 82/821+94+311.3 ББК 83.3(0)9+63.3

ТАСВИРИ ВОКЕИЯТИ ТАЪРИХ Улмасова Замирахон ^абибуллоеена, ДАР РОМАНИ «ХАТОИ ТЕМУРИ ЛАНГ» д.и.филол., дотсенти кафедрам -И АТО ХАМДАМ ВА ЛЕОНИД ЧИГРИН

адабиёти муосири тоцики ДДХ ба номи акад. Б.Гафуров (Тоцикистон, Хуцанд)

ОПИСАНИЕ ИСТОРИЧЕСКИХ Ульмасова Замирахон Хабибуллоевна, СОБЫТИЙ В РОМАНЕ «ОШИБКА д.ф.н., доцент кафедры современной

ТАМЕРЛАНА» АТО ХАМДАМА И ЛЕОНИДА ЧИГРИНА

таджикской литературы ХГУ им. акад. Б.Гафурова (Таджикистан, Худжанд)

DESCRIPTION OF HISTORICAL EVENTS Ulmasova Zamirakhon Habibulloyevna,

IN ATO HANDAMS AND LEONID Dr of ' AssœiMe professor of foe

CHIGRINS NOVEL «TEMURLANS

ERROR»

department of modern Tajik literature under Khujand State University named after acad. B. Gafurov (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: Zamira_Ulmasova @ mail.ru

Калидвожа^о: адабиёти муосири тоцик, насри муосири тоцик, романуои таърихи, Ато Хамдам, Леонид Чигрин, Темури Ланг, хатои Темури Ланг

Шахсияти Темур уамчун амири Самарканд ва сипас сарвари тамоми империяи бузург, ки аз Осиёи Миёна, Моварои Кафцоз ва аз он цо то Чинро фаро мегирифт, дар романуои Е. Березиков «Великий Темур», нависандаи мусташриц Гаролд Лемб «Тамерлан. Правитель и полководец» ва «Тамерлан. Потрясатель вселенной» инчунин дар романи А. Хамдам ва Л. Чигрин «Хатои Темури Ланг» инъикос ёфтааст. Дар мацолаи фавцуззикр аз тарафи муаллиф таносуби таърих ва тахайюли эцодии нависандагон дар романи А.Х,амдам ва Л.Чигрин «Хатои Темури Ланг» муайян шудааст. Дар романи «Хатои Темури Ланг» муаллифон лашкаркаши, цангуо ва цатли оми бераумона забту тасхири кишваруои дигарро тасвир карда, вусъат пайдо кардан ва ба империяи бузург табдил ёфтани давлати Темурро нишон додаанд. Гаролд Лемб дар асараш Темурро уамчун амири тавоно, сарлашкари бузург ва цаллоди берауму шафцате, ки аз сари одамони бегуноу манорауо (пирамидауо) сохтааст, ба тасвир меорад. Асари Е. Березиков бошад, сар то по аз васфу ситоиши Темури золим ва бетараууум иборат аст.

Муаллиф таъкид бар он мекунад, ки гарчанде бархе аз нависандагон уро уамчун шоуи раиятпарвар инъикос карда бошанд х,ам, вале дар таърих у яке аз хунхортарин шахсияти воцеи боци мемонад.

Ключевые слова: современная художественная литература, таджикская современная проза, исторические романы, личность Тимура, соотношение истории и фантазии.

Личность Тимура как правителя Самарканда и создателя великой империи, включавшей Центральную Азию, Закавказье и Китай, изображена в романах Е. Березикова «Великий Темур», писателя - востоковеда Гарольда Лемба «Тамерлан. Правитель и

полководец» и «Тамерлан. Потрясатель Вселенной», а также в романе А. Хамдама и Л. Чигрина «Ошибка Тамерлана». Гарольд Лемб изображает Тимура как могучего полководца и одновременно жестокого палача, строившего пирамиды из голов невинных людей. Е. Березиков на протяжении всего романа восхваляет безжалостного тирана Тимура. В статье определяется соотношение истории и творческой фантазии в романе А. Хамдама и Л. Чигрина «Ошибка Тамерлана». В «Ошибке Тамерлана» изображены полководческие действия главного героя, многочисленные сражения, жестокое массовое уничтожение людей, захват других государств, в результате которых государство Тимура превратилось в обширную империю. В результате исследования убедительно доказано, что, хотя некоторые писатели создали положительный образ Тимура, но в истории своего времени он остался безжалостным тираном.

Key words: modern belles-lettres, Tajik modern prose, historical novels, Temur's personality, correlation between history and fantasy

Temur s personality as a ruler of Samarqand and a creator of the great Empire, including Central Asia, the Far Caucasus and China is reflected in the following novels: The «Great Temur» by E. Berezikov, «Temurlan. Ruler and Leader» by the writer-cholar in Oriental Studies Garold Lemb and «Temurlan», «Shaker of the Universe» and also in the novel «Temurlan's Error» by A. Kamdam and L. Chigrin as well. Garold Lemb reflects Temur as a mighty leader and at the same time as a cruel butcher making pyramids of the heads of innocent people. However, E. Berezikov praises the ruthless tyrant Temur within the framework of his novel. In his article the author determines the correlation between history and creative fantasy in the novel «Temurlan's Error» done by A. Hamdam and L. Chigrin. Generalship action of the protagonist, his numerous battles, lots of cruel annihilations of people, captures of other states transformed consequently into the vast Empire are brightly depicted. Adducing the result of the research the author convincingly proves that, although a number of writers create a positive Temur's image, this conqueror remained as a ruthless tyrant in the history of the Universe.

Дар бораи Амир Темур (1336-1405) хамчун шахсияти таърихй дар Осиё, Аврупо ва Амрико китобхои зиёде нашр шудаанд, ки онхо аз солнома, тад;и;оти илмй, асархои бадей иборатанд. Хдмаи он асархо во;еахои ;арни X1V ва ибтидои асри XV-ро дар бар мегиранд, ки дар маркази онхо чараёни зиндагй ва фаъолияти лашкарка-шии инсони вокеии хунхор ;арор гирифтааст. Таълифи чунин асархо давом дорад. Роман - хроникаи нависандаи намоёни Узбекистан Евгений Березиков «Великий Темур» (1994) ва солномахои бадеии нависандаи мусташри; Гаролд Лемб «Тамерлан. Правитель и полководец» (2006) ва «Тамерлан. Потрясатель вселенной» (2008) аз чумлаи хамин гуна асархо ба шумор меоянд. Евгений Березиков дар асоси санадхои таърихй ва манзарахои бадей нишон медихад, ки «Темур муддати хафтод соли зиндагй сию шаш соли онро дар юришхои харбй гузаронид, хазорхо набард карда пирузихо ба даст овард ва ягон маротиба шикаст нахурдааст. У 26 давлатро тасхир кард. Бинобар он вайро кабир меноманд» (2, с.5).

Шахсияти Темур хдмчун амири Самарканд ва сипас сарвари тамоми империяи бузург, ки аз Осиёи Миёна, Моварои ^афкоз ва аз он чо то Чинро фаро мегирифт, дар тад;и;оти фавкуззикри Гаролд Лемб, ки вежагихои бадей доранд, нисбатан холисона нишон дода шудаанд. Муаллиф Темурро хамчун амири тавоно, сарлашкари

бузург ва чаллоди берахму шафкате, ки аз сари одамони бегунох манорахо (пирами-дахо) сохтааст, ба тасвир меорад. Ин гуна асархо дар бораи кору пайкори Темур бо забонхои англисй, русй, узбекй ва дар дигар миллатхо кам нестанд. Хдтто дар тадки-котхое, ки мавзуи гуногунро фаро гирифтаанд, ба муносибате исми Темур тазаккур ёбад, уро «хунрези маъруф» (5, с.117) меноманд. Аз ин ру, чй зарурате буд, ки А. Хдмдам ва Л. Чигрин ба ин мавзуи зохиран обшуста мурочиат намоянд? Муаллифон дар пешгуфтори романи «Хатои Темури Ланг» (2012) ба саволи мазкур чунин чавоб додаанд: «В своей книге мы не стремились подробно описать все завоевания грозного Тамерлана, это заняло бы слишком много страниц. Мы брали лишь те эпизоды из его битв, которые не освещались в полной мере и помогали исследовать динамику характера нашего героя» (7, с.30).

Хдрчанд муаллифони роман таъкид кардаанд, ки онхо бештар ба тасвири олами ботинии хукуматдори Самарканд шугл варзидаанд, поинтар боз сахех мефармоянд, ки у, яъне Темур ба замонаи худ мувофик буд, аммо бо неруи азим даврони зиндаго-нии худро ба куллй тагйир дода тавонист, ба симои олам дигаргунии бузург ворид намуд. Темур на танхо бо вокеахои сиёсию ичтимой ва маънавию ахлокии замон робитаи зич дошт, балки мазмуну мухтавои он руйдодхои чиддиро муайян мекард.

Дар роман хоху нохох вазъияти замон ва рухи он инъикоси бадеии худро ёфтаанд. Шароити таърихй дар асри XIV ва ибтидои карни XV хеле мураккаб буд. Пас аз хучум ва горатгарй, куштор ва сухтори хони Мугулистон Чингизхон мугулхои бодиянишин дар Осиёи Марказй реша ронда, худро хокими мутлак ба шумор меоварданд. Дар романи А. Хдмдам ва Л. Чигрин бо образ ва манзарахои бадей тасвир шудааст, ки хонхои мугул дар Мовароуннахр, ки улуси Чигатой, писари дуюми Чингиз, махсуб мешуд, тадричан дини исломро пазируфт, дар гирду атрофи худ намояндагони уламо ва точиронро чамъ мекарданд, сиёсати мутамарказонидани хокимияти хониро ривоч медоданд. Ин гуна рафтори онхо эътирози сардорони кабилахои мугулу туркро ба амал меовард. Аз хамин чост, ки дар нимаи якуми карни XV Мовароуннахрро муборизаи байни хонхо ва пешвоёни кабилахои турк ва туркшуда фаро гирифт. Дар натича сарварони кабилахои номбурда обрую эътибори зиёд ба даст оварданд ва хокимияти мугулхо хеле заиф гардид. Дар хамин вазъият Темур ба зухур омад ва дар атрофи худ чавонони часурро чамъ карда, хамчун сардори аскарони кироя ба ин ё он хон хизмат менамуд. Рафта-рафта амири Самарканд гардид ва давлати бузургеро ташкил кард, ки ин давлат дар натичаи лашкаркашй, чангхо, катли оми берахмона ва забту тасхири кишвархои дигар вусъат пайдо кард ва ба империяи бузург табдил ёфт. Дар романи «Хатои Темури Ланг» хамаи ин протсесхои сиёсию ичтимой хакконй ба тасвир омадаанд.

Нависандагон А. Хдмдам ва Л. Чигрин дар офаридани асари худ аз сарчашмахои муътамади таърихй ва адабй истифода кардаанд. Шояд чунин китобхо, амсоли «Тузу-коти Темурй», ки онро муаррихон ба калами худи Темур нисбат медиханд, «Зафар-нома»-и Шарафуддин Алии Яздй (а.XV), таълифоти Мирхонд (1433-1498) ва Хонд-амир (1475-1535) «Равзат-ус-сафо» ва «Хумоюннома»-ро низ дар эчоди роман корбаст карда бошанд. Гап дар ин нест, ки асархои номбурда аз кадом мавкеъ навишта шуда-анд (нависандагони мо эхтимол онхоро бо нигохи танкидй омухта бошанд - З.У.). Мухим он аст, ки дар он сарчашмахои таърихй харакатхои чахонгирии Темур, номи мамлакатхои забткардаи у, исми одамон, хокимон, волиён, хонхо, пир, дусту душма-

нони у ва гайра тазаккур ёфтаанд. Ин сарчашмахои таърихй барои нависандагон маводи фаровон медиханд ва онхо метавонанд он маводро чй тавре ки бихоханд, истифода баранд. Як сарчашмаи мухими таърихй, ки то хол ягон нависанда аз он огох набуд ва онро А. Хдмдам ва Л. Чигрин аз китобхонаи давлатии Санкт-Петербург пайдо кардаанд, асари ёддоштии таърихнавис Мирзо Яъкуби Хучандй «Хд;и;ати таърих» («Правда истории») мебошад. Тиб;и тасвири муаллифони роман у хамрохи Амир Темур дар юришхои харбии у ширкат варзида, он чиро, ки бо чашмони худ дидаасту бо гушхояш шунидаасту дар акл дарк кардааст, дар таърихномаи худ ра;ам кардааст. Порчахое, ки аз асари мазкур дар романи А. Хдмдам ва Л. Чигрин истифода шудаанд, далели ха;и;атнигорй ва нигохи холисонаи муаллиф ба харакатхои чахонгирии Темур ба шумор меоянд. Аз ин ру, «Хд;и;ати таърих» - асари Мирзо Яъкуби Хучандй, аз бисёр чихатхо дар рохи муайян шудани самти тасвиру тах;и; ва чамъбастхои бадеии фаъолияти давлатдорй ва юришхои харбии Темур мусоидат намудааст. Муаллифон дар ифтитохи роман баъзе маълумотро аз ёддоштхои сафири Испания дар давлати Темур Гонзалес де Клавихо («Сафири испонй Гонзалес де Клавихо, ки дар соли 1404 ба пойтахти давлати темурй шахри Самарканд омада буд» (3, с.646)) низ овардаанд, ки у мухимтарин во;еахои дар империяи ин хукуматдори ноинсоф, чобир ва хуношом рухдодаро батафсил навишта будааст.

Тад;и;отхои академик В.В. Бартолд «Туркестан в эпоху монгольского нашествия», И.П. Петрушевский «Народное движение в Самарканде 1365 годе», «История сарбадаров в Хорасане», устод С. Айнй «Кахрамони хал;и точик Темурмалик» (1944), «Алишер Навой» (1948), Б. рафуров «Точикон» (1998) ва дигархо, ки арафа, замони хукмронии Темур ва авлоди уро фаро гирифтаанд, ба А. Хдмдам ва Л. Чигрин барои дарки мохияти юришхои хокими Самарканд ва ахволи хал; дар он замон кумаки зиёд расонидаанд. Бисёр дур нарафта боби панчуми «Точикон» -и Б. рафуров «Хал;и то-чик дар давлати Темур ва Темуриён»-ро (3,с.639-657) ами; омузем, натича хохем бар-дошт, ки консепсияи илмии муаррихи забардасти точик дар рохи муайян шудани консепсияи бадеии муаллифони романи «Хатои Темури Ланг» на;ши мухим бозидааст.

Ба хамин тари;, нависандагон мазмуну мохияти даврони салтанат ва чангхои Темурро барои ташкил кардани империяи бузург, ки дар ва;таш Искандари Макдунй ва Чингизхон хам дар ин чода мубориза бурдаанд, хамачониба дарк карда, романи шоистае офаридаанд, ки дар таърихи адабиёти точик во;еаи тоза ба шумор меояд.

Романи «Хатои Темури Ланг» аз се китоб ва он дар навбати худ ба бобхо таксим мешавад. Китоби якуми роман «Восхождения» («Тулуъ») ном дошта, он аз нух боб иборат аст. Боби аввали китоб аз охирин юриши Чингизхон огоз шуда, фикру андешахои эшонро, ки дар дами марг буд оид ба «пас аз вафоташ кй сарвари империяи бузурги у ташкилкарда хохад шуд?» ва бо чавоби у ба ин саволи худ:

«- Мой преемник будет из рода барласов, - еле слышно бормотал он» (7, с.66) -анчом меёбад. Ва ин бесабаб нест, зеро хамчун сиёсатмадор ташаккул ёфтани шах-сияти Темур дар сарчашмахои илмй-таърихй кайд шудааст, ба Чингизхон вобаста буд: «Тимур именно у Чингиз-хана перенял жесткую армейскую дисциплину» (8, с.10). «Создавая свою армию, Тимур многому учился у Чингиз-хана» (7, с.10). Дар поёни умри Чингизхон ;абилаи барлосхои мугул хукумати худро бо сардории Тохучар дар Шахрисабз истехком бахшиданд. Х,ашт боби китоби аввал мантикан хаёти Темурро дар хамин чой дар бар мегирад. Дар бобхои зикршуда омадааст, барлосхо дар Каш;а-

gapë pema poHga, uoroMpo na3upy$TaHg, 3a6oHxou tohhkhm TypKupo oMyxTaHg. ,0,oHp 6a hh Macta^a H6h Apa6mox TatKug MeKyHag, kh «TeMyp 3a6oHxou $opcK, TypKH _Ba Myrympo xe^e xy6 MegoHHCT. AKcapuaTH Ka6niaH 6ap.rocxo gap Kem (fflaxpuca63-3.y.) ^oïïrup myga, KHCMe a3 ohxo nac a3 com 1266 gap Boxau Ocuëu MapKa3H MacKaH rupu^TaHg» (9).

^Ke a3 xohxoh 6ap^oc Taparaïï 6o gyxTapu manx Caïï^uggHHH Byxopon - TerHHa-mox oraagop myg Ba a3 hh H3guBon TeMyp 6a gyHë oMag. BatgaH gap hh KHCMaTH acap a3 H^My goHumu 3aMoHa 6apxypgop ramTaHH TeMyp Ba gap Magpaca Taxera gugaHH Ban Ba MaxcycaH 6a э^ogнётн moupoHH To^HKy $opc maBKy par6aT gomTaHH y KaHg ramTaacT. Ba^e gap khto6h Eb. Bepe3HKoB oMagaacT: «BaKTe kh 6y3ypr Ba TaBoHo maBaM, xaMau ^hhch $opcpo HecT MeKyHaM» (2, c. 30).

^ap po6uTa 6o MyHocu6aTH TeMyp 6a to^hkoh Ba aga6uëTH To^HKy $opc gy эpog rupu^TaH ,to3hm Meoag. ^ap khto6h ceroMH poMaH oMagaacT, kh y 6a PomaH Ba^H^gop (KaxpaMoHe, kh 6apou o3oguu KumBapam ,0,ex™ 6ap 3uggu TeMyp My6opu3a 6ypga 6yg -3.y.) amtopu PygaKH, X,o$H3 Ba Begu^po KupoaT MeKapg. TeMyp xe^ MyMKHH Ha6yg, kh metpu Begrapo KupoaT Kapga 6omag, 3epo moup gap co^xoh 1644-1721 yMp 6a cap 6ypgaacT Ba Ha6oag a3 xothp 6apoBapg, kh Begra nac a3 239 com Ba^oTH TeMyp TaBa^-^yg mygaacT. ^ap 6o6h naH^yMH khto6h ceroMH poMaH (7, c. 465) xuKoaT mygaacT, kh Hh3om Xo^gop hom cap^aB^u o3apn cypyg MexoHg. TeMyp a3 Tap^yMoHH xyg Menypcag, kh y hh MexoHag? Tap^yMoH ^aBo6 Meguxag, kh metpu Hh3omh hom moupu xygampo MexoHag.

^ap TacBupu ry^Tyryu Ma3Kyp caxBH A.X,aMgaM Ba n.HurpuH gap oh acT, kh Hh3om Xo^gop metpu Hh3omhh raH^aBupo 6a 3a6oHH ac.i-3a6oHH to^hkh xoHga 6yg, TeMyp hh 3a6oHpo 6a xy6K MegoHHCT. BuHo6ap hh «y hh MexoHag?» ryëH a3 Tap^yMoH nypcugaH Ba 6a y 6a TypKH HaKg KapgaHH Ma3MyHH oh cypyg aK HaBt coxTaKopK MeHaMoag. Tyë TeMyp 3a6oHH To^HKupo HaMe^axMHga 6omag. AKageMHK B.B. BapTo^g gap MaKo^au xyg "TuMyp h TuMypugu" HaBHmTaacT, kh «TuMyp... KpoMe cBoero pogHoro тypeцкoгo a3HKa, roBopu^ no nepcugcKH» (1, c.160).

Macta^au gurape, kh Bo6acTaruu xaëTH TeMyppo 6o agu6oH MyaHaH Meco3ag Ba gap poxu xo^ucoHa o^apugaHH o6pa3H TeMyp axaMHaT gopag, MyHocu6aTH y 6o yiaMou hcïïom, Mamoux Ba gapBemxo Me6omag. TeMyp 6a ohxo ap^ Mery3omT. A3 hh py BaKTe kh y noHTaxTH Ypgau Turno maxpu CapoHpo $aTx HaMyg, fflaïïx KaMo^H Xy^aHgK -MamxypTapuH ra3a^capou to^hkhpo o3og HaMyg, 3epo TyxTaMHm xaHroMH 6a Ta6pe3 xy^yM KapgaHH xyg Xo^a KaMo^po acup rupu^Ta 6a CapoH - 6a gap6opu xyg 6ypga 6yg. Hh BoKea gap poMaHH At3aM CugKH «naHpoxau KucMaT» (6, c.199-201) hh3 TacBup ë^TaacT. Xygu KaMo^H Xy^aHgK hh3 gap aK ra3a^H xyg umopa MeHaMoag, kh ypo a3 acopaTH O^THHypga TeMyp o3og KapgaacT:

Eu^aMdunna^, ku dusap 6op pyu dycmoH dudaM, Hy 6yn6ynMeKyHaMMacmu, ku 6ozy 6ycmoH dudaM... KaMon, oh daM, ku xoyu dud 60 ëpoHu xyd xydpo. Eusy, uh daenam a3 wmhu wayu co%u6^upoH12 dudaM (4,c.86). ^ap MaKTau ra3a^ Boxau «maxu coxh6khpoh» umopa 6a TeMyp acT, 3epo ypo «TeMypu coxh6khpoh» hh3 ry^TaaHg. Arap gap acap TeMyp 6a PomaH a3 ra3a^H KaMo^ KupoaT MeHaMyg, 6a xaKHKaT Ha3guK Memyg. ^ap khto6h aBBa^ My6opu3axou xohh Myry^ucToH Tyr^y^-TeMyp 6o 6ap^ocxou Kam^agapëBy CaMap^aHg Ba gap oh naHry

12 Boxau «coxh6khpoh» caxBaH «coxu6KapoH»Hon mygaacT.

76

чидолхо Темури чавон ба кавми худ хиёнат кардаву ба Туглук-Темур хизмат карданаш, тасвир шудааст. Дар хизмати у Темур худро чун чанговар ва ташкилотчии мохир нишон дода тавонист, ки ин ба ха;и;ати таърихй рост меояд. Чунончй, дар тадкикоти хеле арзишноки академик Б. Гафуров хиёнаткории Темур чунин кайд шудааст: «Дар соли 1361 хони Мугулистон Туглук-Темур Самарканд ва шахри Кешро ишгол кард. Темур дар ин вакт ба тарафи истилокорон гузашта, хидмати Туглук-Темурро кабул намуд ва бо кумаки у хокими Кеш гардид. Аммо Темур дар хидмати хони Мугулистон бисёр давом накард. Вай бо хокими Балх амир Хусайн, ки бо Туглук-Темур муносибати душманона дошт, созиш карда, ба хомии аввалаи худ хиёнат намуд» (3, с.640). Дар муддати кутох Мовароуннахр тобеи Туглук-Темур гардид. Пас у инро ба инобат гирифта, Темурро хокими тамоми барлосхои Кашкадарё таъин намуд.

Вай бо чабру зулм хукмронй мекард ва бо хамрохии дусти чавониаш Хусайн, ки хокими Балх буд, ахд баста, харду якчоя алайхи мугулхо, кабл аз хама барлосхо, мубориза мебурданд. Темур ва Хусайн на танхо зафар мекарданд, балки шикаст хам мехурданд. Дар мухорибае, ки дар сохили дарёи Аму ба вукуъ пайваст ва он дар таърих бо номи «чанги гилй» маъмул аст, Темур ва Хусайн сахт шикаст хурданд ва онхо Самарканду Кешро ба холи худ гузошта, ру ба фирор оварданд, худро ба сохили дигари Аму гирифтанд. Онхо дам мегирифтанду кувва чамъ мекарданд. Айнан хамин вокеа дар «Точикон»-и Б. Гафуров оварда шудааст (3, с.640).

Дар китоби якуми роман муборизаи сарбадорон бо сардории Мавлонзода ва ду нафари дигар - Мавлоно хурдак ва Абубакри наддоф бар зидди мугулхои горатгар, ки ба Самарканд хамла оварданд, муфассал тасвир ёфтааст. Чдвонони мазкур ва халки Самарканд дар хифзи шахр, шаъну шараф, нангу номус ва мубориза алайхи мугулхо, дар рохи озодй кахрамонй карданд ва худро хамчун ватанхохони асил нишон доданд. Темур ва Хусайн аз корзору корномаи самаркандихо огох буданд.

Муаллифони роман ин кисмати романи худро кабл аз хама ба асари Б. рафуров «Точикон» «Чунбиши сарбадорон» (3, с.641-646) такя карда навиштаанд. Дар романи «Хатои Темури Ланг» хамаи ин вокеахо андешахо, накшахо ва тадбирхо бо манзара ва образхои бадей тасвир ёфтаанд. Дар баъзе сарчашмахои таърихй, аз он чумла навиштахои Мирхонд ва Хондамир муборизаи сарбадорон алайхи мугулхо бахои мусбат гирифта бошад хам, ба баъзе гуруххои сарбадорон «ошубгару чинояткори гу-заро», «муртакиби хар гуна рафтори кабех» номида шудаанд. Гуё онхо пас аз маглуб намудани мугулхо «ба рохи шарора ва фитна даромада, дасти горат ба моли раият задаанд». Шарафуддин Алии Яздй низ навишта будааст: «Ба сари як гурух мардум боди гурур ва ифтихор вазид: онхо ба берун аз хадди худ кадам гузоштан часорат намуда, дастони хунрези ситамвори худро ба хар тараф дароз карданд» (3,с. 642-643).

Б. рафуров бахои муаррихони феодалии давраи Темурро нисбат ба харакати сарбадорон «бахои бухтономез» меномад, зеро сарбадорон, ки манфиатхои пешаварон ва табакахои поини ахолии шахрро химоя мекарданд ва ин мавкеи онхо мухолифи манфиатхои аъёну ашрофи Самарканд буданд. Хондамир, Мирхонд, Шарафуддин Алии Яздй бештар хаводори хамон аъёну ашроф буданд. Аз хамин чост, ки онхо ба фаъолияти сарбадорон бахои яктарафа додаанд. Дар романи таърихй харакати ватанхохони сарбадорон муфассал ва реалистона, холисона ва хакикат-нигорона тахлилу тахкик ва чамъбаст шудааст.

Khto6h gyroMH poMaH «B 3eHHTe cAaBbi» («Aap aB^H myxpaT») hom gomTa, oh a3 gax, 606 u6opaT acT. ^ap hh khcm hh3 xapaKaTH cap6agopoH TacBup ë^TaacT. Ammo HaBucaH-garoH 6emTap 6a gy TarHupoTe, kh gap oh aMaAHëTH эmон pyx goga 6yg, эtтн6оp Megux,aHg:

1. Eapxe a3 cap6agopoH capBaTH 6ohx,o, to^hpoh Ba cygxypoHpo 6a ropaT 6ypga, 6aHHH xyg TaKcuM Kapga MerupaHg. BaAe capBapoHH cap6agopoH oh rypyx,x,opo a3 hh HKgoMH HomoHCTa MaHt MeKyHaHg.

2. ^ap 6aHHH MaBA0H30ga Ba A6y6aKpu Haggo$ Ba MaBAOHO xypgaKH EyxopoS hxthao^ 6a ByKyt Meoag. HyH cap6agopoH a3 HToaTH MaBA0H30ga 6ap0MagaHg, y 6a Magpaca 6apramTa, 603 6a 0My3umy naxyxumu MactaAax,0H hamh MamryA myg Ba pox,6apu xapaKaTH cap6agopoH Ba ugopau CaMapKaHg 6a gymu PaBmaHH nemaBap, gyCTH gepuHau TeMyp ry30mTa myg.

^ap khto6h gyroM ^aHrx,ou TeMyp gap pox,H MycTax,KaM HaMygaHH x,okhmhhth xyg gap Ka^aMpaBH CaMapKaHg, o6ogy 3e6o HaMygaHH oh Ba 3ogroxu xygam Kem, ^atOAHaTH gaBpau 3HHgaruu y 60 XycaHH My^accaA TacBup mygaHg. TeMyp Ka6A a3 x,aMa, aTpo^H xygpo 60 0gaM0HH Ha3guKH 60BapuH0Ky Ba^ogopy coguK MycTaxKaM Kapg, cunac aAaïïxu gymMaHH amagguu xyg - XycaHH My6opu3a 6ypg Ba EaAxpo 6a HToaTH xyg gapoBapga XycaHHpo Ho6yg Kapg. KymTa mygaHH XycaHH Ha TaHx,0 6epax,MHH TeMyp, 6aAKH HHTHKOMrupuu aKgurapu MupoHpo x,aM HumoH Megux,ag. AMupu XaTAOH KaHxycpaB gap Tacxupu EaAx 6a TeMyp Magag pacoHga 6yg, a3 TeMyp gapxocT Kapg, to uxTuëpu XycaHHH 6a gacT a^Togapo 6a y 6ugHx,ag, 3epo naH^ coa MyKaggaM XycaHH 6a XaTAOH toxt OBapga, nagapu KaHxycpaBpo 6a KaTA pacoHuga 6yg. TeMyp xoxumu KaHxycpaBpo 6a ^0 OBapg. KaHxycpaB XycaHHpo 6a nax,op acn nopAaxT Kapga KymT.

^a^maTH TeMyp 6a cap6agopoHH y, kh Topa^T MHKgopamoH Mea$3yg, TaMOMH aMupoHH MoBapoyHHaxppo 6a Tapcy Bax,M MeoBapag. Hh acT, kh ohx,o 6a TeMyp To6et MemygaHg. XaTTO gap pagu^H aMupu XaTAOH x,okhmh EagaxmoH mox, MaxMyg Ba aMupu KyHgy3 y Ana Eyppo hh3 6a y capu HToaT xaM KapgaHg. ^ap poMaH TacBup myga, kh moxu Ypgau Thaao TyxTaMHmxoH hh3 cuëcaTH TeMyppo gacTrupn Kapga gap cypaTH aK Ha^ap TO^up 6a Ha3gu y OMag Ba xapgy oug 6a gycra axgy naHMOH KapgaHg.

^ap Kypy^TOHH EaAx, kh 6ucëp xohx,oh 6oHy$y3 umTupoK gomTaHg, TeMyppo aMupu komhah Ocuëu MuëHa эtA0н KapgaHg. ^ap hh ^aMtuaT, kh xohh Xopa3M mupKaT HaBap3uga 6yg, TeMyp 6ap 3uggu y AamKap Kamuga, Xopa3Mpo 60 3yp0 3a6T Kapg, noHTaxTH oh YpraH^po 6a xok aKcoH Kapg. Xohh Xopa3M x,okhmh YpraH^po 6a KaTA pacoHuga, xopa3MHëHH BaTaHxoxpo a3 gaMH Ter ry3ap0Hg. TeMyp YpraH^po to ^oe Ho6yg Kapg, kh HMopaT^opo a^TOHgaBy cyxTa 6a xoKucTap 60g goga, gap YpraH^ 6a nypparn ^aB KomT Ba TaH^o 6atg a3 6hct coa maxppo 6apKapop Kapg.

^ap poMaHH Cop6oH - «^octohh nucapu xygo» TacBup ë^TaacT, kh HcKaHgap 60 By^ygu Bax,moHHaTy gax,moHHaTam x,ap max,pepo, kh MecyxT, 6a ^oam max,pu HaB MecoxT, to myxpaTam OAaMrup rapgag. A. XaMgaM Ba H. HurpuH HumoH Megux,aHg, kh TeMyp xapo6 MeKapg, Ha 060g. BaH capBaT Ba raHHMaT^OH xygpo $aKaT gap po^H эxёгapнн CaMapKaHgy Kem xap^ MeKapg.

Eoag K,aHg Kapg, kh gap poMaHH E. Eepe3HK0B «BeAHKHH TuMyp» AamKapKamuu KaxpaMOHH acap 6a gaBAaTH 6y3ypru Эpон TacBup Haë^TaacT. ^ap cypaTe «Ty3yK0TH TeMyp» ropumu ypo 6a TeAOH, ^yp^OH, Mo3aHgapoH, 03ap60H^0H, noHTaxTH Oopc -

шахри Шероз ва дигар шахрхоро дар бар мегирад. Яъне дар романи фавкуззикр фаъолияти чахонгирии Темyр нопурра ба тасвир омадааст.

Ин гуна махдудият дар романи А. Хдмдам ва Л. Чигрин дида намешавад. Kитоби сеюми роман «Завоевание вселенной» («Фатхи дyнё») ном дошта, он аз нух боб иборат аст. Боби аввали ин китоб бо фатхи Эрон огоз мешавад. Темур дар ин мамлакати калон ва шахрхои он катлу горат, куштори оммавй ва сухторро аз хад мегузаронад. Мирзо Яъкуби Хучандй дар таърихномаи худ харакати артиши Темурро «Туфон» ва худи амирро «Худои чанг - Сулдэ» номидааст. Сулдэ Худои чан-ги мугулхо буд, ки Чингизхон ба y муътакид буд. Дар роман, аз як тараф туфонвор ба шахру вилоятхои Эрон хучум овардани лашкари Темур тасвир шуда бошад, аз тарафи дигар, муборизаи кахрамононаи эрониён алайхи ин одамхурон хакконй ба тасвир меояд. Мисоли дурахшони ин кахрамонй химояи шахри Исфахон мебошад. Исфахонихо юзбошии лашкари Темур Барган Ч,илонро, ки аз хунрезихои y ба чон омада буданд, пуст канда часадашро руи хок партофтанд ва уро сагхо хурда тамом карданд. Дар натича Темур тамоми лашкари худро ба Исфахон сафарбар кард. Исфахонихо чунон диловарй нишон доданд, ки юзбошихои Темур - Бахром, Ч,алоир, Мусо, Тойчиут, Шер Бахроми Хутталонй ва дигархо акибнишинй карданд. Темур чунин муковимату муборизаи ватанхохонаи исфахонихоро дар ягон кишвар надида буд. Темур ба газаб омада, худаш аспсавор бо лашкари бешумор ба шахр зада даромад. Чунон даргирихои берахмона ба вукуъ пайваст, ки дар Исфахон ягон нафар эронй зинда намонд. Чй тавре ки дар роман тасвир шудааст, Темур барои забти Эрон понздах сол чанг кард, то чое, ки тамоми мардони Эрон кушта шуданд, шахрхо ба хокистар мубаддал гардиданд.

Темур бисёр кишвархоро хароб кард ва мардумони зиёдеро аз дами тег гузаронд. Дар Исфахон аз сари мактулон манора сохта, ахолии дигар шахрхоро низ ба катл расонида бошад хам, худи Эронро вайрон накард. Шояд аз он сабаб бошад, ки худи y низ хашамату чалол ва шаъну шукухи шохони эрониро мехост, худро ба тахти Эрон, монанди Искандари Макдунй, шохи муносиб мехисобид.

Kyшторy сухтори шахрхову кишвархо, кавмхо халкхо зинахои болоравии Темур буд. Хдр кадар, ки у дар погундаи мансаб баланд мерафт, фочиа дар мамлакатхои забткардаи у зиёдтар рух медод. У аз болои мурдахою зиндахо кадам гузошта ба мартабаи амирй расид. Bай орзу дошт, ки мисли Чингизхон ва Искандари Макдунй чахонгир шавад. Аммо дар бедодию укубат аз онхо пеш гузашт.

Одатан дар адабиёти бадей хислатхои начиби кахрамонон дар чараёни рушду камоли онхо ба такмил мерасанд ва хонанда дар рузгори худ аз эшон ибрат мегирад. Дар романи А.Х,амдам ва Л.Чигрин низ хислатхои Темур тадричан ба зухур омада, сурату симои уро рушан мекунанд. Зохир ва ботини Темур чй гуна буд? Хислату кирдори y чй гуна аён мегашт? Метавон чунин посух дод: хислатхои вахшиёна ва симои даррандавор дошт y! Агар ин тавр намебуд, Темуре, ки дар Х,индустон бо зури шамшер дини исломро чорй мекард, чаро ба маркази ин дини мубин - Сурия, Ирок, Миср, Димишку Багдод лашкар кашид? Чаро он шахрхои мусалмониро поймол кард? Чаро мусалмононро кушт? Чаро хазор-хазор мусалмононро зинда ба зинда гур кард? Оё ин хама куштор гунохи авфнопазир нест? Темур аркони суннатии мусалмониро ба чо оварад хам, кас ба мусалмонии y шубха мекунад. Bай аз Худои азза ва чалла натарсида хамаи ин куштору сухторро ба чо оварда буд.

Аз хдмин чост, ки нависандагони точик аз муносибати доирахои мардуме, ки ба чунин чаллод арч мегузоранд, розй нестанд: «Безнравственно воздвигать памятники свирепым поработителям и делать их героями нынешнего времени. В будущем это может отозваться ещё больше безнравственностью, ибо мы такими примерами учим сегодняшнюю молодежь вседозволенности и тому, что не Добро и Справедливость должны править миром, а Насилие и Попирание всяких нравственных норм и моралей, всего того, что извечно составляло общечеловеческие ценности» (7, с. 577).

Ба хдмин тарик, романи А.Хдмдам ва Л.Чигрин «Хатои Темури Ланг» доираи васеи вокеахои сиёсиву ичтимой ва ахлокй, инчунин чугрофияи васеи мамлакатхоро аз Самарканд то Мугулистон ва аз тамоми Мовароуннахр то Эрону Х,индустон ва мамолики арабро дар бар гирад хам, дар маркази онхо корзорхои хуношомонаи Темур меистад: Вай зуран кишвархоро ба худ тобеъ кард ва ин иртиботи сунъй буд. Аз ин чо пайванди хакикии мустахкам ба вучуд наомад.

Пайнавишт:

1. Бартольд, В.В. Работа по отдельным проблемам истории Средней Азии /В.В. Бартольд Сочинения: в 7 т. Т. 1.- М.: Восточная литература, 1963. - 658 с.

2. Березиков, Е. Великий Тимур: Роман-хроника/ Е. Березиков. -Ташкент: Укутувчи, 1994. - 335 с.

3. Гафуров, Б. Тоцикон: Иборат аз 2 кит. / Б. Гафуров - Душанбе: Ирфон, 1998. - Кит.1. -704 с; кит.2. - 416 с.

4. Камоли Хуцандй. Девон. Иборат аз 2 ц. Ц.2. - Душанбе: Ирфон, 1985.

5. На^вй, А. Ногуфта^ое дар бораи «Барзунома» // А. На^вй -- Номаи Пажу^ишгох;: Фаслномаи пажу^ишго^и Эроншиносй 2006, №11-12.

6. Сидцй, А. Асар^ои мунтахаб: Пайро^аи цисмат //А. Сидцй - Хуцанд: Ношир, 2009. - 498 с.

7. Хамдам, А., Чигрин, Л. Ошибка Тамерлана // А. Хамдам., Л. Чигрин - Душанбе: Адиб, 2012. - 578 с.

8. Хотамов, Н. Тамерлан и его время / Н. Хотамов. / Хамдам А., Чигрин Л. Ошибка Тамерлана. - Душанбе: Адиб, 2012. С.5 -29.

9. https // ru.m Wikipedia.orq. Великий эмир Империи Тимуридов. 2.12.2016. (дата обращения: 02.12.2016)

Reference Literature:

1. Bartold, V.V. The Work on Separate Problems Related to the History of Middle Asia / V.V. Bartold. Compositions: in seven volumes. - V.l. - M.: Oriental Literature, 1963. - 658 pp.

2. Berezikov, Ye. The Great Temur: Novel-Chronicle //E. Berezikov. - Tashkent: Teacher, 1994. - 335pp.

3. Gafurov, Tajiks: consisting of two books / B. Gafurov. - Dushanbe: Cognition, 1998. - B.l. - 704 pp.; -B.2. - 416pp.

4. Kamoli Khujandi. Divan (Collection of Compositions). In two volumes. - V.2. - Dushanbe: Cognition, 1985.

5. Nahvi. A. Some Unstated Points Concerned with «Barzu-Name» // A. Nahvi. Scientific Notes: Quarterly of the Institute of Iran Studies 2016, - #.# 11 - 12.

6. Sidqi, A. Selected Works: The Path of Fade //A. Sidqi. - Khujand: Noshir (Publisher), 2009. - 498 pp.

7. Hamdam, A., Chigrin, L. Temurlan's Error // A. Hamdam., L. Chigrin. - Dushanbe: Cognition, 2012. - 578pp.

8. Hotamov, N. Temurlan and his Time //N. Hotamov. /Hamdam A., Chigrin L. Temurlan s Error. -Dushanbe: Cognition, 2012. - pp. 5 - 29.

9. https // ru.m Wikipedia.orq Great Amir of Temurids's Empire. date of request: 2.12.2016.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.