Научная статья на тему 'ОТРАЖЕНИЕ ТЕМЫ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ В ТРУДАХ ПРОФЕССОРА А.М. МУХТОРОВА'

ОТРАЖЕНИЕ ТЕМЫ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ В ТРУДАХ ПРОФЕССОРА А.М. МУХТОРОВА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
44
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВЫДАЮЩИЙ ИССЛЕДОВАТЕЛЬ / ИССЛЕДОВАНИЯ / ИССЛЕДОВАТЕЛЬ / СТАТУС / ПЛАНЕТА / ВЕЛИКАЯ ОТЕЧЕСТВЕННАЯ ВОЙНА / ПОБЕДА ВООРУЖЁННЫХ СИЛ / ПРАЗДНОВАНИЕ / ОСОАВИАХИМ / РАЗНЫЕ ПЕРИОДЫ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Караев Фарход Кубонович

В данной статье речь идёт об одном из выдающих исследователей, Профессоре А.М. Мухторове, который внёс свой безмерный вклад в науку. Ему принадлежать многочисленные научные работы, однако, исследования на тему Великой Отечественной Войны занимают центральное место в его исследовательской жизни. В 2010 году мир праздновал 65-летие победы вооружённых сил СССР. Посвящённой этому дню, великий учёный написал книгу «Осоавиахим в годы Великой Отечественной войны», состоящей из 172 страниц. Каждая глава этой книги отражает отдельные периоды военной и трудовой жизни таджикских граждан в период Великой Отечественной войны. Безусловно, в исследовании данной темы, это книга может стать незаменимым помощником.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EXPRESSION OF THE THEME OF GREAT PATRIOTIC WAR IN THE RESEARCH OF PROFESSOR MUKHTOROV A.M

This article deals with one of the greatest scientists, professor Mukhtorov A.M, who had made substantial contributions to the development of science. He had published a lot of scientific articles, however the research of the theme Great Patriotic War is the most issuing research among his studies. In 2010 people all over the world celebrated the 65th anniversary of the victory of USSR armed force. The outstanding scientist wrote a book by name “Osoaviakhim in the years of Great Patriotic War”, which consists of 172 pages. Each part of this book expresses the war and working life of Tajik citizens during the Great Patriotic War. Definitely, the mentioned book can play one of the main roles on the study of this them.

Текст научной работы на тему «ОТРАЖЕНИЕ ТЕМЫ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ В ТРУДАХ ПРОФЕССОРА А.М. МУХТОРОВА»

About the author:

Sharofova M., - candidate of historical sciencesthe department of history of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini.

ИНЪИКОСИ ЧАНГИ БУЗУРГИ ВАТАНЙ ДАР АСАР^ОИ ПРОФЕССОР МУХТОРОВ А.М.

К,араев Ф.К.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Илми таърихи халки точик бо номи як катор фарзандони фарзонаи худ ифтихор дорад, ки профессор Абдусаттор Мухторов яке аз хамин олимони варзидаи кишвар ба хисоб меравад. Мухаккики варзида дар тули умри бобаракаташон барои наслхои ояндаи кишвар басо мероси гаронбахои илмиеро аз худ боки гузоштаанд, ки ба кам андар кам муаррихон муяссар гардидааст, ки аз худ чунин мерос боки гузорад. Чун сухан аз боби таърихшиносй ва тадриси бахшхои он, бахусус, бахши таърихи халки точик равад. Бе шубха дар катори олимони варзидаи ин соха академикхо Еафуров Б.Е., Мухторов А.М., Неъматов Н.Н., Искандаров Б.И., Масов Р.М., доктори илмхои таърих профессорон Бобохонов М.Б, Чдлилов А.Ч,. олими маъруфу машхури точик, ки бо асару маколахояш дар байни ахли чомеа шухрат пайдо намудааст, шодравон Абдусаттор Мухторовро вирди забон мегирем. Олими шинохта аз зумраи он мухаккиконест, ки доири тамоми пахлухои таърихи халки хеш, асару маколахои зиёде офаридааст, аммо дар байни таткикотхои ин олими шинохташуда мавзуи Ч,анги Бузурги Ватанй чойгохи махсусеро дорост. Доир ба мавзуи чангй ва мехнатии шахрвандони чумхурй дар солхои мудиши чанг профессор Мухторов асару маколахои зиёдеро ба табъ расонидааст. Нахустин маколаи ин олими варзида хануз соли 1969 бо номи "Ойгул аз Шинг аст"М дар мачаллаи "Комсомоли Точикистон" ба табъ расида буд. Муаллиф дар натичаи тадкикотхои зиёди ба анчом расонидашуда ва аз шунидаву хотироти хамдиёрону хешовандони Ойгул макони зисти кахрамони очерки худро муайян намудааст. Муаллифи очерк бо овардани далелхои амик исбот менамояд, ки Ойгул Мухаммадчонова зодаи дехаи Шинг мебошад. Профессор Мухторов дар омузиш ва муайян намудани макони зист ва корнамоихои чангии нахуст лочиндухтари точик яке аз аввалинхо шуда, тадкикотхо гузаронида, уро бо ахди чомеа ошно намудааст. Мухаккики варзида тахкикотхои худро дар мавзуи чангй ва мехнатии шахрвандони Чумхурии Точикистон дар солхои Ч,анги Бузурги Ватанй идома дода, соли 1995 маколаи навбатии худро бо номи "Ёрии кормандони хочагии кишлоки чумхурй ба фронт"-ро дар мачмуаи "Материалхои Конфренсияи илмй-амалй бахшида ба 50-умин солгарди пирузии мардуми Шуравй дар Ч,анги Бузурги Ватанй"И ба табъ расонид. Мухаккик аз рафти ёрии мехнаткашони сохаи кишоварзй ва кормандони корхонаи саноати чумхурй сухан ронда, кайд менамояд, ки "Мехнатдустони корхонахои саноатии чумхурй тасмим гирифтанд, ки хар мох се рузй музди маоши кори хешро ба фонди мудофиа ирсол мекунанд. Х,амин тавр руз то руз фонди мудофиа дар Точикистон бой мегардад!"

Мехнаткашони сохаи кишоварзии кишвар ба фонди мудофиа 30,5 млн сум пул чамъ намуда, ба 45,5 млн сум заём обуна шуданд. Аз боби ёрии кормандони сохаи хочагии кишлоки кишвар муаллиф сухан ронда, кайд менамояд, ки дехконони точик ба фонди мудофиа 6491 сентнер галла супориданд. Муаллиф аз ёри башардустонаи кормандони сохаи кишоварзии чумхурй сухан ронда кайд менамояд, ки дехконони точик дар солхои чанг ватандустии бе поён зохир намуда, дар баробари мехнати кахрамононаашон, инчунин барои фронт маблагхои калони пулию заём чамъ намуданд. Дехконони точик аз рузхои аввали огоз гардидани чанг то мохи сентябри соли 1942 ба фонди мудофиа 29,6 млн сум пул чамъоварй намуда, ба маблаги 38,8 млн сум ба заёмхо обуна шуда, 7600 сетнер галла ва 850 сентнер гушт ба фонди галаба супориданд. Мехнаткашони Чумхурии Точикистон ташаббуси тамоми табакахои ахолии чумхуриро дастгирй намуда, барои сохтани калонаи танкии "Колхозчии Точикистон" 84 млн сум ва барои сохтани эскадриляи самолётхои "Точикистони Шуравй" 35,2 млн сум маблаг чамъоварй намуданд. Муаллиф аз ёрии башардустонаи кормандони сохаи хочагии кишлоки чумхурй дар тадкикотхои худ сухан ронда, кайд менамояд, ки дехконони точик то анчом ёфтани чанг ба чабха ва нохияхои аз душман озод ёфта, ёрии башардустонаи худро расонидаанд. Соли 2000 ахди сайёраи Сулххох ва сулхпарвари олам 50-умин солгарди пирузиро дар солхои Ч,анги Бузурги Ватанй бо шукуху шахомати зиёде чашн гирифтанд. Мухаккики варзида маколаи навбатии худро бо номи "Сахми дастпарварони ташкилоти мададгори мудофиаи чумхурй дар галаба аз болои фашизм"!3! ба табъ расонид. Муаллиф аз рафти корнамоихои чангии фарзандони чумхурии хеш дар набардхои хунини ин солхои мудхиш сухан ронда, кайд

мeнaмoяд, ки дap paфти aмaдиëтдoи чангй беш аз 12 x,asop шaдpвaндoни дaвлaти Иттидoди Шypaвй бapoи as худ нишoн дoдaни шyчoaти чангй ба гиpифтaни yнвoни Олии Ватан Kздpaмoни Иттидoди Шypaвй мyшappaф rap^na^ ки дap бaйни o^o фapзaндoни Ч,yмдypии ^чик^гон дacтпapвapoни тaшкидoти мaдaдгopи мyдoфиa кам набуданд.

Дacтпapвapoни ин тaшкидoт дap oзoд намудани шв^у нoдияидoи MocRba, Стaдингpaд, Кypcк, Лeнингpaд, Одecca, Киев, Чyмдypидoи Moддaвия, Латвия, Литва ва oзoд намудани шв^у чyмдypидoи Евpoпa накши apзaндae гyзoштa, aкcapи o^o дap caнгapдoи ин чанги xoнyмoнcyз кypбoнии тиpи душман гapдидaнд. Муаллиф аз кopнaмoидoи дacтпapвapoни ин тaшкидoти бoнyфyзи кишвap митолхри чoдибe oвapдa, кайд мeнaмoяд, ки накши кopмaндoни тaшкидoти мaдaдгopи мyдoфиa дap таъмин намудани Faдaбaи oлaмшyмyл аз бoлoи фашизм баго кaлoн мeбoшaд. Беш аз 50 ^op нaфap дacтпapвapoни ин тaшкидoт, мeнaвиcaд муаллиф ба гиpифтaни opдeнy медалхр ва 50 нaфapaшoн caзoвopи уншни Олии Ватан, Kз.дpaмoни Иттидoди Шypaвй гapдидaнд.

^аматола халку мигаат^и давлати coбик Иттидoди Шypaвй FOдибиятpo дap coддoи Ч,анги Бyзypги Ватанй 6o шукуду шaдoмaти зиëдe чашн меги^нА. Сoди 2010 адли caйëpaи oлaм 65-умин coдгapди пиpyзии халку мигаат^и давлати Иттидoди Шypaвиpo дap coддoи Ч,анги Бyзypги Ватанй 6o шукуду шaдoмaти зиëдe чашн г^^танл. Олими вapзидa пpoфeccop A.Myxтopoв низ ба ин чашни фapxyндa 6o дамкаламии яке аз мyappиxoни чиpaдacти кишвap Acлaмшoд Рaдмaтyддoeв китoбepo 6o нoми "Оcoaвиaxим дap coддoи Ч,анги Бyзypги Ватанй (1941—1945)"М ба табъ pacидaнд. Acapи мaзкyp аз ce 6o6 ибopaт буда xap як бoби oн дaвpaдoи дacocтapини тaъpиxи халки тoчикpo дap ин coддoи пypoшyб дap 6bp мeгиpaд. Уcтoд дap capcyxaни китоби хеш аз OFOЗ гapдидaни чанг cyxaн poндa, кайд мекунад, ки Ч,анги Бyзypги Ватанй яке аз caнчишдoи азиме буд бapoи шaдpвaндoни давлати Иттидoди Шypaвй. Дyшмaнoни давлати Шypaвй 6o кувваи азиме ба дyдyддoи давлати мo лaшкap

кашида, мexocтaнд ба тезй ин давлати cyлдxoд ва cyлдпapвappo бapдaм диданд, aммo oндo xaтo кapдaнд. Аз pyзи аввали OFOЗ rap^na™ ин вoкeaи дycнaнгeз халку миллатдри давлати СССР бoз дам муттадид гapдидa, дap якчoягй ба мyкoбили дyшмaнoни давлати хеш мyбopизapo 6bp зидди иcтидoдгapoн OFOЗ намуданд. Муаллиф аз кopнaмoидoи чангии фapзaндoни диëpи хеш cyxaн poндa, кайд мекунад, ки аз pyздoи аввал то aнчoм ëфтaни чанг беш аз 280 -^op фapзaндoни ин диëpи бocтoнй бaдpи oзoдии ватан аз душмани xyrnop яpoк ба даст г^ифта, ба димoяи медан paфтaнд, ки аз ин микдop даъват шудагон 92-дaзopaшoн дap poди иcтиклoлият ба дacт дapoвapдaни Ватан дap caнгapдoи ин чанги xoнyмoнcyз чoн ба кoми мapг cyпopидaaнд. 54-нaфap фapзaндoни Ч,yмдypии Тoчикиcтoн, ки дap нaбapддoи хунин аз худ шyчoaти чангй нишoн дoдaaнд caзoвopи yнвoни Олии Ватан Kздpaмoни №rnx,O№ Шypaвй ва ба 19-нaфapaшoн ce opдeни "Шapaф" дapaчaи 1, 2, 3 capфapoз гapдидaaнд.

Мудаккик дap кдомати аввали кopи хеш, ки "Садми тoчикoн дap oзoдкyнии шaдpи Mocквa" нoм дopaд, аз paфти OFOЗ гapдидaни чанг ва иштиpoки фapзaндoнy шaдpвaндoни Чyмдypии Тoчикиcтoн дap дapбy зapбдoи назди Mocквa факт^и чoдибepo пешкаши xoнaндaгoн гapдoнидaacт. Муаллиф cb6b6 ва oмиддoи acocии OFOЗ гapдидaни чaнгpo дap ин кдамати кopи хеш шaдp дoдa, кайд мена^я^ ки ба xaтoгии баъзе аз poдбapoни дизбию дapбии кишва^ Хукумати Шypo ба дoлaти ro^op гиpифтop гapдид. Аз ин вазъият иcтифoдa намуда, тайи ce мoд дyшмaнoни xyrnop дyдyддoи Fapбии давлати Шypaвиpo иcтидo намуда,

aдoлидoи oнpo aзoбy шиканча мeдoдaнд. Бo мaкcaди дapчи зyдтap шикacт дoдaни душман poдбapияти давлати Иттидoди Шypaвй caфapбapкyнии кyввaдopo ба чабда OFOЗ намуд. Дайати дивизияи 20-уми caвopaи кyдгapд, ки чузъу тoмдoяш дap дyдyддoи Тoчикиcтoн тaъcиc ëфтa буду oндo бaдpи бapкapop кapдaни coxтopи давлати Шypaвй накши apзaндae гyзoштa буданду тaчpибaи хеле хуби чангй дoштaнд, аз pyздoи аввали OFOЗ гapдидaни Ч,анги Бyзypги Ватанй ба х^^яи пoйтaxти давлати Иттидoти Шypaвй шaдpи Mocкaв caфapбap шуда, дap дapбy зapбдoи oн иштиpoк намуда, аз худ шyчoaти зиëди чангй нишoн дoдaнд. Бoиcи ифтиxop ва capбaлaндии тoчикиcтoниëн acт, ки acкapoни ин дивизияи oвoзaдop Мудаммадй Ибpoдимoви Иcтapaвшaнй ва Нина Лoбкoвcкaяи Душанбегй бapoи аз худ нишoн дoдaни шyчoaти чангй 6o "Оpдeни Ленин" capфapoз гapдoнидa шудаанд. Муаллифи китоб аз кopнaмoидoи чангии фapзaндoни диëpи хеш cyxaн poндa, кайд мекунад, ки п^узии apтиши Шypaвй дap мyдopибaи назди Mocквa ба paфти aмaлиëтдoи Ч,анги Бyзypги Ватанй тaFЙиpoти чиддиepo вopид coxт. Aммo apтиши фaшиcтй аз ин нoкoмии худ xyлocaи дapкopиpo нaбapoвapдa, пaйвacтa дучум мeкapд ва caxт мyкoбидият нишoн мeдoд, aммo ба дap дoл ба мaкcaддoи нoпoки худ нapacид. Кopнaмoидoи чангии чузъу тoми дивизияи oвoзaдopи 20-уми caвopaи кyдгapди точик, ки дap aмaлиëтдoи чангии мyдopибaи назди Mocквa иштиpoк намуда аз худ кopнaмoидoи зиëдe нишoн дoдaaнд аз чoниби capфapмoндeди oлии кyввaдoи мycaлдaд беш аз 150-дaзop acкapoни чузъу тoми ин дивизияи мaшдypи тoчик 6o opдeнy мeдaлдoи ватанй capфapoз гapдoнидa шудаанд.

Кисмати дуввуми асари номбурдаи муаллифон "Диловарии баходурони точикон дар чабхахо" ном дошта, он кисмати калонтарини асари мазкурро ташкил медихад. Муаллиф дар ин кисмати кори хеш аз рафти амалиётхои чангии мухорибаи Сталинград, мухорибаи Курск, мухорибаи Днепр ва мухорибаи Ленинград ба хонандаи худ маводхои чолиберо пешкаш менамояд. Мухорибаи Сталинград менависад муаллиф мухорибаи танкй ба хисоб меравад. Еолибият дар ин мухориба ба рафти амалиётхои Чанги Бузурги Ватанй тагйирот ворид сохт. Дар рафти амалиётхои чангии мухорибаи Сталинград душман бори дигар шикаст хурд ва дар ин амалиётхо зиёда аз 147.200 нафар аскарону афсарони душман ва аз он чумла, беш аз 2500 нафар офитсерхо, генералхо тахти сардории фелдмаршал Паулюс ба асирй афтоданд. Муалифи асар аз бурдборихои чузъу томхои артиши сулхпарвар ва сулххохи давлати Иттиходи Шуравй дар ин амалиётхо фактхои чолибе кайд намуда, менависад, ки боз як хангомаи маглубнашавандаи лашкари фашистй дуруг баромад. Амалиётхои навбатиро дар ин солхои пурошуб ба номи мухорибаи "Камонаки Курск" ном дошта, ки он дар таърихи Чанги Бузурги Ватанй мухорибаи танкй низ ном гирифта мешавад, ки он 50 шабонаруз идома ёфтааст. Муаллиф аз амалиётхои чангии ин мухориба сухан ронда, кайд намудааст, ки дар ин мухориба ба ду фарзанди диёри мо Х,одй Кенчаев ва Исмоил Дамзаалиев муяссар гардид, ки яке аз аввалин точикон ба гирифтани унвони Олии Ватан, Кахрамони Иттиходи Шуравй мушарраф гарданд. Гузаштан аз сохилхои дарёи Днепр, менависад муаллифи китоб, яке аз мухорибахои дурахшонтарин барои чанговарони точик гардида буд, зеро барои аз худ нишон додани шучоати чангй дар ин амалиётхо 12-нафар фарзандону шахрвандони Чумхурии Точикистон ба унвони Олии Ватан, Кахрамони Иттиходи Шуравй сарфароз гардонида шуданд. Мухорибаи Ленинград яке аз сахифахои дурахшонтарини ин солхои мудхиш ба хисоб меравад, ки он 4-сол идома ёфт. Душманони гаддори инсоният тамоми кувваи худро ба ин шахр сафарбар намуда, мехостанд онро махв созанд. Тири нохалафон хок хурд. Душман ба пуррагй торумор гардид. Еалабаи пай дар пай обру ва нуфузи давлати Иттиходи Шуравиро дар микёси чахон боло бардошт. Муаллифи китоб аз бурдборихои мехнаткашони сохаи хочагии дехоти кишвари хеш дар ин солхои мудхиши чанг сухан ронда, накши ин табакахои чамъиятиро дар таъмин намудани фронт аз махсулоти хочагии кишлокк нишон додааст. Дехконони чумхурй, менависад муаллиф, аз рузхои аввал то ба охири чанг беш аз 151-вагон тухфа чамъоварй намуда, ба чабха фиристода, дар таъмин намудани галабаи оламшумул накши арзандае гузоштанд. Кисмати чамъбастии асари мазкур "Илму фарханги замони чанг" ном дорад. Муаллиф аз душворихои замони чанг сухан ронда, кайд менамояд, ки кормандони сохаи илму фарханг ба холати душвории замони чанг нигох накарда, тахкикотхои илмии худро пеш мебурданд. Як катор каламкашони кишвар, менависад муаллиф, аз амсоли С.Улугзода, Ф.Ниёзй, Х,абиб Юсуфй, Х,.Карим, М.Осимй, А.Мухторов, Б.Рахимзода, Б.Искандаров ва дигарон дар набардхои Чанги Бузурги Ватанй иштирок карда, дар таъмин намудани галабаи оламшумул накши худро гузоштанд. Хулоса, ахли фархангии кишвар ба душвории замони чанг нигох накарда, дар пешрафти сохаи илми кишвар ва дар тарбияи мехнатпарастон ба комёбхои калон ноил гардиданд. Дар охир бояд иброз намуд, ки мо як шохаи тахкикотхои ба анчом расонидаи ин мухаккики варзидаро мавриди тахкикотхои худ карор додем, аммо хануз аксари тахкикотхои ба анчом расонидаи ин олими варзидаи кишвар хануз аз чониби олимон омухта нашудааст ва мо умед дорем, ки он дар оянда мавриди таткикоти олимони оянда хоханд гашт.

АДАБИЁТ

1. Мухторов А.М. "Ойгул аз Шинг аст"[Матн];// Комсомоли Точикистон.- 7-уми март соли 1969.- №10

2. Мухторов А.М."Ёрии кормандони хочагии кишлоки чумхурй ба фронт"[Матн];// "Материалхои Конфренсияи илмй-амалй бахшида ба 50-умин солгарди пирузии мардуми Шуравй дар Чанги Бузурги Ватанй".-Душанбе.- 1995.- С. 7-11

3. Мухторов А.М. "Сахми дастпарварони ташкилоти мададгори мудофиаи чумхурй дар галаба аз болои фашизм [Матн];// "Материалхои Конфренсияи илмй-амалй бахшида ба 60-умин сол гарди пирузии мардуми Шуравй дар Чанги Бузурги Ватанй".-Душанбе.- 2000.- С. 6-9.

4. Мухторов А. М. "Осоавахимия дар солхои Чанги Бузурги Ватанй (1941—1945)"[Матн];// -Душанбе.-2010.-136с.

ОТРАЖЕНИЕ ТЕМЫ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ В ТРУДАХ ПРОФЕССОРА А.М. МУХТОРОВА

В данной статье речь идёт об одном из выдающих исследователей, Профессоре А.М. Мухторове, который внёс свой безмерный вклад в науку. Ему принадлежать многочисленные научные работы, однако, исследования на тему Великой Отечественной Войны занимают центральное место в его исследовательской жизни. В 2010 году мир праздновал 65-летие победы

вооружённых сил СССР. Посвященной этому дню, великий учёный написал книгу «Осоавиахим в годы Великой Отечественной войны», состоящей из 172 страниц. Каждая глава этой книги отражает отдельные периоды военной и трудовой жизни таджикских граждан в период Великой Отечественной войны. Безусловно, в исследовании данной темы, это книга может стать незаменимым помощником.

Ключевые слова: выдающий исследователь, исследования, исследователь, статус, планета, Великая Отечественная Война, победа вооружённых сил, празднование, Осоавиахим, разные периоды.

EXPRESSION OF THE THEME OF GREAT PATRIOTIC WAR IN THE RESEARCH OF PROFESSOR MUKHTOROV A.M

This article deals with one of the greatest scientists, professor Mukhtorov A.M, who had made substantial contributions to the development of science. He had published a lot of scientific articles, however the research of the theme Great Patriotic War is the most issuing research among his studies. In 2010 people all over the world celebrated the 65th anniversary of the victory of USSR armed force. The outstanding scientist wrote a book by name "Osoaviakhim in the years of Great Patriotic War", which consists of 172 pages. Each part of this book expresses the war and working life of Tajik citizens during the Great Patriotic War. Definitely, the mentioned book can play one of the main roles on the study of this them.

Keywords: the greatest scientist, research, scientist, status, planet, Great Patriotic War, the victory of USSR armed force, celebration, Osoaviakhim, different periods.

Сведение од автора:

Караев Фарход Кубонович - кандидат исторических наук, доцент кафедры история таджикского народа Таджикского национального университета, тел: (+992) 933131041 About the author:

Karaev Farhod Kurbonovich - Candidate of Historical Sciences, Associate Professor of the Department of History of the Tajik People ofthe Tajik National University, tel: (+992) 933131041

НАЦИОНАЛЬНОЕ ПРИМИРЕНИЕ И ЭНЕРГЕТИЧЕСКАЯ НЕЗАВИСИМОСТЬ

ТАДЖИКИСТАНА

Маликов М.Х.

Российско-Таджикский (Славянский) университет

Национальное примирение и единение, имея длительную историю, считается основной для продолжения жизни, прогресса и всех реальных достижений в жизни человека, прогресса общества, отдельных народов и наций в особенности. Разрушения, разлады национального единства происходят в сложных - противоречивых условиях политической атмосферы отдельных народов нашей, в том числе государства. Она возникает и при определённых вмешательствах из вне и небольших недоразумений между отдельными группами и слоями населения страны. Опасность данного политического, межнационального проявления состоит в том, что при бездействии определенных административных может принести к сложному гражданскому конфликту, даже распаду страны на отдельные территории.

Межтаджикский конфликт, приносивший значительный урон таджикскому национальному единству в начале 90-х годов ХХ века возник на основе сложной политической атмосферы после распада СССР, определенных сложностей переходного процесса к построению демократического правового, светского и унитарного государства в Таджикистане. По непредвиденным условиям республику охватил сложный политический кризис, что привело к непредвиденному вооружённому конфликту с тяжелыми человеческими жертвами и материальным ущербом. На полях вооруженного конфликта, в террористических враждебных акциях погибло свыше 150 000 человек[1, с.456] в основном школьного и студенческого возраста, страну охватил глубокий политический и идеологический хаос, в центре республики, в Хатлонской области создались невыносимые для условия 23 000 семей потеряли свои жилища, личные богатства. Из-за страха потерять свою жизнь тысячи и миллионы граждан республики прибегли к эмиграциям в другие страны.

Вооружённые отряды таджикской оппозиции бесчеловечно относились к присвоению имущество граждан, грабежу, уничтожению материальных ценностей собранных трудом самого населения республики в годы социалистических преобразований. Только прямой ущерб, от разрушительных процессов со стороны от оппозиции составили свыше 10 млрд. долларов, враждебное отношение к материальным ценностям и специалистам советского народа

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.