Научная статья на тему 'ОТРАЖЕНИЕ ИСТОРИЯ ПАРФЯНСКОЕ ГОСУДАРСТА В "ТАДЖИКИ" Б. Г. ГАФУРОВА'

ОТРАЖЕНИЕ ИСТОРИЯ ПАРФЯНСКОЕ ГОСУДАРСТА В "ТАДЖИКИ" Б. Г. ГАФУРОВА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
124
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГАФУРОВ Б. Г / АРШАКИДЫ / ГОСУДАРСТВА / ВОЗНИКНОВЕНИЕ / РАЗВИТИЯ / ПАРФЯНЕ / ПАРФИЯ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Сайнаков Сайнак Парпишоевич

В статье рассматривается некоторые вопросы история возникновения, развития и падения Парфянского государства в «Таджики» академика Б. Г. Гафурова. Автор путем сравнительного анализа материалы из его фундаментальной работы с материалами и выводами других ведущих специалистов по истории Аршакидов показывает вклада академика Б. Г. Гафурова в изучение истории Парфянского государства.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REFLECTION HISTORY OF THE PARFYAN STATE IN "TAJIK" B. G. GAFUROV

The article examines some issues of the history of the emergence, development and fall of the Parthian state in the «Tajiks» of academician B. G Gafurov. The author, through a comparative analysis of materials from his fundamental work with materials and conclusions of other leading specialists in the history of the Arshakids, shows the contribution of academician B. G. Gafurov to the study of the history of the Parthian state.

Текст научной работы на тему «ОТРАЖЕНИЕ ИСТОРИЯ ПАРФЯНСКОЕ ГОСУДАРСТА В "ТАДЖИКИ" Б. Г. ГАФУРОВА»

САМАНИДСКИЙ «ЗОЛОТОЙ ДИРХЕМ» МОНЕТНОГО ДВОРА РАШТ

В Национальном музее Таджикистана имеется редкая золотая монета, чеканенная от имени саманидского эмира Мансура I б. Нуха в монетном дворе Рашт. Уникальность этой монеты заключается в том, что она золотая, но в круговой легенде л.с. написано слово «дирхам», означающий серебряную монету. Примечательно, что вес (3,1гр.), диаметр (29-30мм), почерк надписей и форма этой монеты отличаются от золотых динаров и полностью соответствуют серебряным дирхемам. Эти признаки наглядно свидетельствуют о том, что эта золотая монета чеканена штемпелем дирхема. Это подтверждается аналогичным дирхемом Рашта, опубликованным В.Тизенгаузенном. На его л.с., как и на нашем «золотом дирхеме» находится имя Али.

В Раште с 357/967-968 г. до 366/976-977г. систематически выпускали дирхемы. Известен также дирхем 368/978-979 и фельс 363/973-974г. Чекан дирхемов, золотых монет и фельсов свидетельствует о подъёме экономики Рашта в указанный промежуток времени.

Ключевые слова: "золотой дирхем", дирхем, Рашт, саманиды,золото, серебро, надписи, стих Корана, год, чекан, Мансур I б.Нух, Али, Джафар б. Али, символ ислама, монетный двор.

SAMANID "GOLD DIRHAM" OF RASHT MINT

The National Museum of Tajikistan has a rare gold coin minted during the reign of the Samanid amir Mansur I b. Nuh in the Rasht Mint. On the obverse in the center above is the name of Ali. The uniqueness of this coin is that it is gold, but in the circular legend of the obverse the word "dirham" is written, meaning a silver coin. It is noteworthy that the weight (3.1 g.), Diameter (29-30 mm), handwriting of inscriptions, design and appearance of this coin are different from gold dinars and fully correspond to silver dirhams. These signs clearly indicate that this gold coin is minted with a dirham stamp. This is confirmed by a similar silver coin ofRasht, published by V. Tiesenhausen. On the obverse of the dirham, as on our "golden dirham" is the name Ali.

In Rasht from 357/967-968 to 366/976-977 systematically issued dirhams. Also known is Rasht dirham 368 / 978-979 and fals 363/973-974. The minting of dirhams, gold coins and fals indicates the rise of the Rasht economy during the Samanid amir Mansur I b. Nuh.

Keywords: "golden dirham", dirham, Rasht, Samanids, gold, silver, inscriptions, , year, coinage, Mansur I b. Nuh, Ali, Jafar b. Ali, the symbol of Islam, mint.

Сведения об авторе:

Давлатходжа Довуди - доктор исторических наук, заведующий отдела археологии и нумизматики Национального музея Таджикистана. Адрес: 734001, ш. Душанбе, проспект Исмоила Сомони, 11. Телефон: (+992) 2278477, (+992) 987605041, E-mail: dovutov@mail. ru

About the author:

Davlatkhoja Dovudi - Doctor of Historical Sciences, head of the Department of Archeology and Numismatics of the National Museum of Tajikistan. Address: 734001, Dushanbe, Ismoil Somoni Avenue, 11. Telephone: (+992) 2278477, (+992) 987605041, E-mail: dovutov@mail. ru

ИНЪИКОСИ ТАЪРИХИ ДАВЛАТИ ПОРТ ДАР «ТОЧИКОН» - и АКАДЕМИК БОБОЧОН ГАФУРОВ

Сайнаков С. П.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Давлати Парфия дар давраи мавчудияташ дар баробари Рим, Кушониён ва Чини Ханй бузургдавлати чахонй ба шумор рафта, кариб 500 сол арзи хастй дошт. Сулолаи Аршакиён тавонистанд, ки хукуматро дар як минтакаи начандон калон ба даст оварда, сипас худуди давлаташонро васеъ намуда, онро ба як империяи муктадир табдил диханд. Ашкониён аз миёни эронинажодон аввалин шуда, аз тобеияти юнону макдуниён баромаданд ва Порт - намуна давлате буд, ки баробари Рим тавоной дошта, кариб панч аср истиклолияти моддию маънавии эронинажодонро хифз намуд.

Баъзе масъалахои давлатдории Ашкониён холо хам дар илми таърихи чахонй бахсталаб буда, ба замъи ин бо хама бузургию хизматхои анчомдодаи портхо дар назди таърихи эронинажодон нигох накарда, дар таърихнигории ватанй дар ин самт тахкикоти алохида анчом дода нашудааст ва яке аз мухаккикони нахустине, ки ба пажухиши давлатдории Ашкониён даст зад, махз академик

Бобочон Faфyров 6уд. Дaр дaврaи истиклолият бошaд мacъaлaдои тaъриx Ba дaвлaтдории Aшкониён дaр acaрдои Пешвои милтат, мyдтaрaм Эмомaлй Рaдмон тaдк;ик гaрдидaaнд [13, c. 73 - 88; 14, c. 131 - 153].

Aкaдемик Б. Faфyров дaр бaррacии мacъaлaи дaвлaтдории Aшкониён бa caрчaшмaдои amorça, ёдгоридои боcгоншиноcй Ba тaдк;ик;оти мyдaк;к;ик;они вaрзидaи ca^rn чaдонй тaкя тамуд^ фикру xyrocas^ xyдро пешнидод нaмyдaacг.

Дaр мacъaлaи тaъcиcёбии дaвлaти мaзкyр y кдйд менaмояд, ки дaр рaфти мyборизaи бaйни бaродaрон Селевки II Ba Aнтиоxи Гиерaкc бaрои шдиб шyдaн бa тaxт aз дaвлaти Селевкиён Порт чудо шуд, ки бa он Aндрaгор ном юнониacл caрдорй мекaрд [7, c. 137 - 138]. Дaр Aршaк

шунид, ки Селевкиён дaр Порт докимияти xyдро aз дacт додaaнд, дaр нaтичaи як x,ai№ra aз болои Aндрaгори юнонй пируз шyдa, уро бa кдтл рacонд Ba дaр Порт дyкyмaтро бa дacт гирифт [7, c. 138].

Бa ин тaрик, дaр бaррacии мacъaлaи бa caри кyдрaт омaдaни Aшкониён aкaдемик Бобочон Faфyров xyлоca мебaрорaд, ки рaвaнди он дaр мaъxaздои тaъриxии arcra^ пaрокaндaю xилофи якдигaр зикр шyдa, axбори мyфaccaл вучуд нaдорaд.

Дaр хдкикдт, бaробaри гyфтaдои боло мaвриди зикр aCT, ки як кдоми мaъxaздои мyaрриxони юнону римй, ки мaвзyи мaзкyр дaр ондо инъикоc ёфтaacг, то бa зaмони мо нaрacидa, тaндо щт-ибо^ои aз ондо бaрдоштaи мyaрриxони бaъдинa дacгрacи мухдккикони имрyзa мебошaнд. Дaр бaробaри ин, дaр бaъзе долaтдо мyaллифони бостон дaр acaрдояшон тaъриxи портдо Ba дигар эронитaборонро бо лaдни тунду xycyмaтонa ё иxтиcоршyдa инъикоc менaмyдaнд. Aлбaттa, ин caбки нaвишт яке aз меъёрдои тaъриxнигории дaврaдои гyзaштa буд Ba aз чониби дигaр дaр биcёр долaтдо xaлкдои чaвони бa caднaи cиёcй воридшyдaвy cyлолaдои тав низ тaъриxро aз caри шв нaвиштaнд. Aз чониби дигaр бaъзе мyaрриxони бостон дaлелдои Faйривок;еиро дaр рaвaнди додиcоти вокей иловa менaмyдaнд, бa миcоли он ки Геродот шyморaи cиподи шодaншоди X,axомaнишидо Хшоёршодро, дaр чaнг бо лaшкaри чaнд дaддaзорaи юнониён, рaк;aмдои фaнтacгикии 5 283 220 нaфaр [8, c. 363] бa кдгам додaacг, ки имруз мyдaккикон мaчбyр мешaвaнд ин шyморaро 50 мaротибa кaмгaр нишон дихднд. Ё ин ки Иcкaндaри Мaкдyнй дaр Оcиёи Миёнa aз aчдодони точик -caкоидо ши^ст xyрдa, бaр зидди ондо деч коре кaрдa нaтaвониcгa бошaд дaм, aкcaрияти мyaрриxони Faрбй дaр ин борa xомyшй иxтиёр нaмyдaнро aфзaлтaр дониcгaaнд. Aкcaриятaшон бaдонa меоaрaнд, ки лaшкaриёни юнонй бо caбaби бемории Иcкaндaр aз тaъкибкyнии caкоидо дacт кaшидaнд. Мacъaлaи дигaр ин aCT, ки мувофики axбори мyaллифони amorça Иcкaндaр чи тaвр фyрcaт ёфтaacг, ки дaр ду cоли дyзyрaш дaр Оcиёи Миён^ ки он дaм пaйвacгa бо чaнгy нaбaрд гyзaшт, 8 - 12 шaдр cоxтaacг Ba ин мaълyмот низ интизори чaвоби вокей мебошaд.

Мyaрриxи фрaнcyзй Жaн Боден дaр борaи мacъaлaи дaр бaрxе мaрдилaдои тaъриxй бо caбки пaнегириcтонa бa мaнфиaти xеш нaвишaтaни тaъриx Ba иxтиcор нaмyдaни тaъриxи дигaр xaлкдоро aß чониби мyaллифони юнону римй бaрдaк менигорaд: «Яке aз aнъaнaдои нaвиштaни тaъриxи кадим бaрои cкифдо ^кошо. - С. С.) xеле тaдк;иромез бa диcоб мерaфт Ba ондоро бa мaйли нест нaмyдaни тaмоми китобу дyччaтдои к;aдимa телa медод. Ин xоcият дaр он зодир мегардид, ки китобxонaдо Ba бойгонидои юнониёну римиён aз ёдгоридои xan^, ки кирдори к;aдрaмононaи xyди ондоро дaмдy caно мегyфтaнд, пур бyдaнд, aммо дaр бaробaри ин, дaмaи дигaр xaлкдо, ки aз ондо ш кaмгaр кору пaйкори бузургро нишон додaнд, ноодилонa фaромyш кaрдa шyдaнд ё тaъриxи ондо бо тaрзy ycлyби нофорaм, тунду тез Ba дaтто дyшмaнонa инъикоc кaрдa мешуд. Ba ин дaр дaкик;aт рост acг, зеро юнониён Ba римиён дaр дaмдycaногyии xеш a^y дудудро нaмешиноxтaнд» [6, c. 42]. Aммо дaр бaробaри ик;гибоcи овaрдaшyдa бояд дaр мaконy зaмон эдтиром гузошт, ки новобacгa бa ин дaмa, мyaрриxони Юнону Рим оид бa тaъриxи точикони кддим, xycycaн портдо, мaълyмоти нодире пешкaш мешмоянд, ки нaметaвонем ондоро дaр дигар мaъxaздо дaрёфт Ba дaр инъикс€ нaмyдaни тaъриxи дaврaи кддими xyд мо имрузу руздои дигaрy aбaдaн бa axбори ондо ниёз дорем.

Ин arnararn тaъриxнaвиcй дaр минбaъдa низ роич буд Ba дaр дaврaи нaв низ он дaр тaъриxнигорй чой дошт. Минчумл^ мyдaк;к;ик;и зaбaрдacги Шyрaвии тaъриxи Aшкониён A. Г. Бокшaнин менaвиcaд, ки дaтто мyaрриxи мaшдyри немиc Теодор Моммзен дaм дaр бaъзе долaтдо aз иcгифодaи ин caбк кaнор нaмондaacг Ba у воридшaвии Aшкониёнро бa кaлaмрaви тaдти нaзорaти римиён тacодyфй Ba инкоркyнaндa шуморид^ он дудуддое, ки дaр зери тaъcири юнону римиён

нaбyдaнд, варварй шумурда, худи портх,оро такягохи зухуроти варварият ва гайримаданй дoниcтaacт [5, с. 13].

Аз чониби дигар мо аз бегонагон чи нолем, ки дар бархе мавридхо худамон ба ихтисори таърих даст задаем, дар ин маврид ишора ба маълумоти муаррихи точик Абурайхон Берунй менамоем, ки навиштааст: «Баъзе аз муаррихони Эрон миёни давраи салтанати Искандар ва аввалин подшохи Ашкониро ба хам муттасил намуда, нуксони фохише содир карданд» [3, с. 135] ва дар ин заминаю дигар ахборот Ричард Фрай меорад, ки хатто Сосониён низ мекушиданд, ки дар бораи ашрофони ашконй ва таърихи онхо хотиротро нобуд кунанд, то ки хизмати пешгузаштагони мазкури худро паст зананд [17, с. 243 - 244] ва Малколм Коллеч бошад суханони муаррихони мазкурро хулосаи чамъбастй дода, менависад, ки баъди заволёбии Порт маълумот дар бораи он зуд аз даст рафтанду ба ривоёт табдил ёфтанд ё ки нест карда шуданд [10]. Аз ин чониб илова менамоем, ки таърих бо сиёсати давр доимо печида буда, аз хамаи донишу илмхо дида, бештар зарар дидааст. Аз ин чихат ва аз лихози набудани маълумоти кофй дар «Шохнома» - и Фирдавсии бузургвору ширинсухан низ оид ба таърихи сулолаи мазкур ба чуз чанд байт ахбори дигар оварда нашудааст. Худи академик Б. Faфyрoв низ ба чунин хулоса омадааст, ки «солноманависони асрмиёнагии Эрон тамоми давраи бисёрасраи давлати Портро аз эътибор сокит сохта, онро нохак чун давраи хокимияти мустабидаи пурчахолат ба калам додаанд» [7, с. 163].

Дар акси хол бошад Ашкониён маданияти баланди давлатдорй ва тамаддун дошта, онро аз пешгузаштагони худ - Х,ахоманишихо, ки аввалин давлати мутамаддини чахониро таъсис дода буданд, мерос гирифтанд [2, с. 51].

Агар ба вокеияти гузаштаи раванди таърихй назар намоем махз ачдодони точик нахустин эъломияи хукуки башарро кабул ва эълон намуданд ва халкхое, ки ба доираи каламрави тахти назорати онхо даромаданд, урфу одат, дин ва афкори миллии онхоро нест накарда, баръакс шароит фарохам оварданд, ки он рушд ёбад [11, с. 2]. Ин анъанаи некро аз Куруши Кабир сар карда, ба Ашкониён мерос монда, дар оянда низ ачдодони мо нигох доштанд. Ё худ бо овардани як мисоли оддй хонандаи закй казоват кунад, ки замоне, ки шоханшох Куруши Кабир гуломдориро бархам дода, озодии халкхо ва адёну боварихои мардумонро эълон намуд, дар Империяи Рим дар аввали давраи мелодй низ кирдори вахшоният, яъне бозихои гладиаторй, маъмул буданд.

Х,амин тавр, хулоса баровардан мумкин аст, ки бо сабаби факат вучуд доштани маълумоти парокандаю хилофи якдигари таърихй оид ба таърихи раванди таъсисёбии давлати Ашкониён, мухаккикони муосир зарур мешуморанд, ки дар тахкику масъалагузории давлатдории Порт ва васеъ инъикос намудани таърихи таъсисёбии он аз корбурди усули контаминатсионии маълумоти бо хам номувофик (омехтакунии ду ё якчанд ходисот хангоми тасвир кардани онхо) истифода баранд [1, с. 146].

Дар натичаи тахлили асархои намояндагони таърихнигории антика ба хулосае меоем, ки дар адабиёти он давра ду анъанаи баёнкунии масъалаи мазкур мавчуд мебошад, ки тибки аввалаш давлати Ашкониён дар натичаи аз чониби кучманчиён - парнхо (гурухе аз сакоихо. - С. С.) бо сардории Аршак забт шудани Парфия таъсис ёфта, ба сулолаи Ашкониён асос гузошта шуд. Тибки назари дуюм давлати Порт дар натичаи пирузии шуриши мардумй бар зидди юнону макдуниён бо сарварии бародарон Аршак ва Тирдод, ки шачараи онхо ба шохи Х,ахоманишиён Ардашер мерасад, таъсис ёфтааст.

Аллома Б. Faфyрoв дар бораи кудрати Ашкониён зикр менамояд, ки дар муддати кутох Аршакиён кувват гирифта, ба яке аз давлатхои тавоно табдил ёфтанд. Онхо расму русуми ачдодиро аз нав эхё намуда, хангоми ичрои маросими точгузорй шохони Порт «барои исботи худодод будани хокимияти худ хангоми точгузорй маросимоти оташпарастиро (зардуштй. - С. С.) истифода мебурданд, ки аз он кадимтарин урфу одатхои эронй бармеояд» [7, с. 142].

Пешвои миллат, мухтарам Эмомалй Рахмон дар тахкикоти худ тавонманд шудани Ашкониёнро ба давраи Мехрдоди I нисбат дода, менависад, ки «хизмати Мехрдоди I дар назди портхо ва умуман халкхои ориёй хеле бузург буд. У Парфияро аз як вилояти начандон калон ба як давлати пахновару пуркувват, ки аз сархади Бохтар то Байнаннахрайнро дар бар мегирифт, табдил дод. Баъди истилои юнониёну макдунихо ин мухимтарин галабаи халкхои ориёй буд. Аршак портхоро аз асорати юнониён озод кард ва Мехрдоди I онхоро ба хукмрони як минтакаи калон табдил дод» [14].

Тибки axбори мyaрриxони am^a Ba ёдгоридои aз Ниcо бa дacг омaдa Бобочон Faфyров фикри xyдро идомa додa, ^йд менaмояд, ки aз чидaти шaкли идорaкyнй Порт дaвлaти aриcгокрaтй (aшрофcолорй) бyдaacт. У менaвиcaд, ки «дар дaвлaти Порт докимияти подшодро ду шуро - шурои aшроф Ba шурои кодинон бa aндозaе мaддyд мекaрдaнд. Бa шурои aшроф Faйр aз нaмояндaгони cyлолaи aшконй, aз aфти кор, нaмояндaгони боз шaш xонaводaи aшроф доxил мешyдaнд. Подшодро as бaйни xонaдони дукмрони дaмин ду шуро ишжоб кaрдa, вacияти подшоди мaрдyмро дaм бa эътибор мегирифтaнд» [7, c. 159].

Х^нуз Стрaбон дaр acaри xyд тaкя бa axбори Пошдоний (c. 135 - 45 п. м.) шмуд^ менaвиcaд, ки Шурои олии портдо aз ду кжм иборaт мебошaд, ки бa к^ми якум xешовaндони шод доxил мешaвaнд Ba бa кжми дуюм доноёну кодинон. Шодонро дaр ду кжм интиxоб менaмоянд [16, c. 487]. Мувофики xyлоcaи M. М. Дяконов дaр дaвлaти Порт дaфт xонaводa мaртaбaи acоcиро ишFOл мекaрдaнд Ba ин aнъaнaро портдо aз X,axомaнишидо, ки дaр дaвлaти ондо низ дaфт aвлод мaкоми мaxcyc доштaнд, бa мероc гирифтaaнд [9, c. 195]. Хдмин тaвр, тибки xyrocarn олимони рyc дaр бaйни портдо xонaводaдои Acпaxaпет (Иcпaxпaт), Дaxaй, ^рен, Mидрaн, Пaрни, Соxaй, Ba Сурен дорои мaртaбaи олй бyдaнд [12, c. 139]. Дaр мaъxaзy тaдкикоти эронй ондо бa ин тaрз зикр шyдaaнд: xонaдони Медрон дaвзaи нуфуз Рaй, xонaдони Корaн, доирaи тaъcир - Нaдовaнд, xонaдони Сyрaн -Систон, xонaдони Иcпaндёз - Pa^ xонaдони Зик - Озaрбойчон, xонaдони Acпaдбyд - Гургон.

Aндешaронии xyдро идомa дод^ aкaдемик Б. Faфyров чунин ибрози нaзaр нaмyдaacг, ки aз чидaти мaъмyрй бa дaйaти Порт дигaр дaвлaтчaдои тобеъ, aз чyмлa Гиркония ё Сaкиcтон, ки волии ондо бaъзaн бо номи xyд cиккa мезaд, инчунин caтрaпиядо доxил мешyдaнд. Сaтрaпиядо дaр нaвбaти xyд бa гипaрxиядо Ba он бa cгaтмaдо тaкcим мешyдaнд. Дaр идомaaш aкaдемик иброз мешмояд, ки тибки бойгонии Ниcои Кудта мyaйян шyдaacт, ки водиди xyрдтaрини мaъмyрй диз, яъне дедaи дишрй бyдaacт, ки бa он дизтт caрдорй мекaрдaacт [7, c. 159 - 160].

Сиёcaти динии cyrnnarn мaзкyрро тaдлил шмуд^ aлломa Б. Faфyров менaвиcaд, ки дaр дaвлaти Порт дaр бaробaри дини зaрдyштй, ки мaкоми мaxcyc дошт, диндою бовaридои гуногун, aз кaбили пaрacгиши Ми^, мaздaбдои юнонй, ядудия, нacрония aмaл мекaрдaнд [7, c. 162].

Дaр дaкикaт мaдз бори нaxycт шуд^ пac aз дучуми юнону мaкдyниён Aшкониён китоби мyкaддacи Aвеcторо чaмъовaрй нaмyдaнд. Нycxaдои бокимондaи Aвеcго Ba caрчaшмaдои шифоии он, ки мyбaдон дaр ёд доштaнд, чaмъовaрй гард^ китоби мaзкyр дaр жмуди пештaрaaш бaркaрор кaрдa шуд. Ab гyфтaдои болои aкaдемик Б. Faфyров метaвонем xyлоca бaровaрд, ки Aршaкиён низ cиёcaти тaдaммyлпaзирy гyногyнaндешии динии X,axомaнишидоро нycxaбaрдорй Ba риоя мекaрдaнд, ки тибки он дaр бaробaри дини aчдодиaшон - зaрдyштия дигар aдёнy эътикоддоро озод мондaaнд. Pичaрд Фрaй низ менaвиcaд, ки мaдз портдо пac a3 иcгилои юнону мaкдyниён дини зaрдyштиро нaчот додaнд [17, c. 242], бaробaри ин дaр мacъaлaдои динй тaдaммyлпaзир бyдaнд Ba пaйрaвони дигaр aдёнро тaъкиб нaмекaрдaнд [17, c. 272]. Жaн - Пол Py дaм эътироф нaмyдa, зикр кaрдaacг, ки тaдaммyлпaзирии динии портдо бе бaдc aCT [15, c. 81].

Дaр «Точикон» мyноcибaти Порт бо Селевкиён Ba кaбилaдои ориёии кучй низ мyxтacaрaн Ba модиронa инъикоcи xyдро ёфтaacг. A3 чyмлa, зикр шyдaacг, ки шли 138/7 п. м. бa тaxти Порт Фaрдоди II нишacг, ки xyрдcол буд Ba дaвлaтро модaрaш идорa мекaрд. Дaр дaмин вaкг Селевкиён бa кaлaмрaви Порт дучум менaмоянд Ba киcмaти Faрбии мaмлaкaт Бобyлиcгонро бa тacaррyфи xyд дaровaрдaнд. Aммо ин зaфaри Селевкиён дер дaвом нaкaрд. Aдолии кaлaмрaвдои Facбшyдa бa шуриш бaрxеcгaнд Ba Фaрдод тaвониcг, ки FOCибонро торумор тамуд^ кaлaмрaвдои a3 дacг рaфтaро дyборa бaргaрдонaд [7, c. 170]. Бaр тaкя бa axбори мyaрриxони aнтикa Бобочон Faфyров менaвиcaд, ки aйни дaмин вaкт дaр шaрки мaмлaкaт вaзъият ноором шуд, яъне ca^rn^ иcён бaрдоштaнд. Ондо бояд бa ивaзи мaблaF дaр чaнги зидди Селевкиён иштирок мекaрдaнд, aммо тaндо пac a3 тaмом шyдaни чaнг омaдa рacидaнд. Хaмин тaвр, дaр вaкги дaркорй, ки нaрacидaнд, портдо a3 додaни музд xyддорй нaмyдaнд. Сaкоидо тaлaб нaмyдaнд, ки роди тулониро caрф нaмyдaaнд ё бa ондо музд дидaнд ё бaр зидди ягон дyшмaни дигар фириcтонaнд. Фaрдод, ки тaлaби ондоро рaд нaмyд, caкоидои ин xyлоcaро бaрои xyд тaдкир дониcтa, бa Fорaти мaмлaкaт caр кaрдaнд [7, c. 170 - 171]. Фaрдод шли 130 п. м. бaр зидди ондо дaмон лaшкaри юнониёнро фириcтонд, ки дaр чaнги зидди Am^x acир гирифтa буд. Ин лaшкaриён, ки дaр acорaт бо муомигаи берaдмонa ру бa ру шyдaнд, чун дидaнд, ки мaвкеи портдо aндaк зaиф гaрдид, бa тaрaфи caкоидо гyзaштaнд Ba «одм лaшкaри

портхо ва хам худи Фарходро аз дами тег гузаронда, гарки хун сохтанд» [7, с. 171]. Ба тахт Ардавони II нишаст. Сакоихо Портро горат карда, ба даштхои худ баргаштанд, дар натича давлати Ашкониён мачбур шуд, ки муддате ба онх,о боч хам дихад. Ардавон кушид, ки аз тобеияти онх,о рахо ёбад, аммо дар яке аз мухорибахо бо онх,о такрибан соли 123 п. м. аз дасташ тир хурду муддате пас чон медихад. Танх,о писари у Мехрдоди II (с. 123 - 87 п. м.) тавонист пеши рохи сакоихоро гирифта, каламравхои худро аз тобеияти онх,о рахо намояд. Мехрдоди II унвони Кабирро шрифт. Дар ахди у Порт чунон кудратманд шуд, ки хеч вакт ба чунин дарачаи тавоной нарасида буд [7, с. 171].

Мухаккикони баъдина низ ба хулосае омаданд, ки махз Мехрдоди II аввалин хокими портхо буд, ки бори нахуст дар тангахои ашконй бо унвони шоханшох (шохи шохон) зикр шудааст [17, с. 251 - 252].

Зарур аст кайд намоем, ки низоъхои байни Порт ва сакоихо проблемаи дохилии аз чихати баромади этникии як халк ба шумор рафта, дар рохи мустахкам намудани вахдати эронинажодон таъсири манфй дошт. Низои зикршудаи миёни ин ду хамнажоду хамхун ба мавкеи Ашкониён дар сиёсати байналхалкй таъсири чиддй мерасонд, ки хатто дар халли бисёр масъалахои сатхи байналхалкй он эхсос мешуд.

Масъалаи дигаре, ки Бобочон Гафуров овардааст, ин муносибатхои байни Риму Порт мебошанд, муаллиф яке аз аввалинхо шуда, дар таърихнигории ватанй юриши нокоми сарлашкари Рим Красс бар зидди Ашкониён ва шикасти уро дар мухорибаи назди Харрон (Карр) овардааст [7, с. 185 - 186]. Бобочон Гафуров дар асараш меорад, ки таърихи нимаи дуюми Порт дар каламрави Эрону Байнаннахрайн сурат гирифта, аз доираи таърихи Осиёи Миёна кисман берун мондааст. Мумкин он кас ин чихатхоро ба инобат гирифта, муносиботи давраи мазкури Порт бо Римро дар тахкикоташ мухтасаран инъикос намудааст.

Академик Б. Гафуров пас аз баррасии мухорибаи Харрон менависад, ки солхои 40 - уми п. м. дар ахди шох Покор портхо Сурия ва Фаластинро низ забт намуданд [7, с. 186].

Дар оянда низ сиёсатмадорону лашкаркашони Рим бар зидди Порт амалиёти харбиро гузаронданд, аммо дар мукоиса бо накшаи Красс максаду амалкарди онх,о махдуд буд. Сиёсатмадорони чиддй ва дурбини римй, ба монанди Октавиан Август ва Публий Элий Траян Адриан бошанд маглубият дар Харронро абадан дар хотир гирифта, нигох доштани сулх бо Ашкониёнро барои Рим бехтар медонистанд [4, с. 41 - 51].

Бобочон Гафуров сабабхои бархамхурии давлати Портро низ баррасй карда, хулосаи чамъбастии худро чунин овардааст, ки чангхои дуру дароз бо империяи Рим ва низоъхои дохилй боиси он шуданд, ки давлати мазкур дар асри Ш мелодй завол ёбад. Дар натича соли 224 хокими вилояти Истахр Ардашери Бобакон аз болои портхо галаба намуда, ба сулолаву давлати нави эронй (точикй) - Сосониён асос гузошт [7, с. 257].

Дар баробари масъалахои зикршуда, боз пахлухои дигари давлатдории Ашкониён низ дар асари академик Бобочон Гафуров оварда шудаанд, аммо мо дар маколаи мазкур бештар ба тахлили таърихи сиёсии мавзуъ каноат намудем.

Хулоса, дар таърихи ватанй академик Б. Гафуров яке аз аввалинх,о шуда, масъалаи давлатдории Ашкониёнро аз нуктаи назари илмй тахкик намудааст ва пешниходу назари у айни замону фардо низ ахамияти илмии хешро нигох медоранд.

АДАБИЁТ

1. Балахванцев А. С. Политическая история ранней Парфии. Диссертация на соискание ученой степени доктора исторических наук. М. , 2018. 467 с.

2. Беликов А. П. Рим и Парфия: Истоки взаимного неприятия // Античный мир и археология. Выпуск 11. Саратов, 2002. С. 51 - 52.

3. Берунй А. Осор - ул - бокия. Душанбе: Ирфон, 1990. 432 с.

4. Бокщанин Г. А. Битва при Каррах (Война Марка Лициния Красса с Парфией в 54 - 53 гг. до н. э. ) // Вестник древней истории. .№ 4. М. , 1949. С. 41 - 51.

5. Бокщанин А. Г. Парфия и Рим. Возникновение системы политического дуализма в Передней Азии. Часть первая. М. , 1960. 252 с.

6. Боден Ж. Метод легкого познания истории. М. : Наука, 2000. 412 с.

7. Гафуров Б. Точикон. Таърихи кадимтарин, кадим ва асри миёна. Китоби якум. Душанбе, 1998. 704 с.

8. Геродот. История. В девяти книгах. Книга седьмая. Полигимния (186). Перевод и примечания Г. А. Стратановского. Л. : Наука, 1972. 600 с.

9. Дьяконов М. М. Очерк истории древнего Ирана. М. , 1961. 445 с.

10. Колледж М. Парфяне. Последователи пророка Заратустры. М. : Центрполиграф, 2004. 210 с. 54 иллюстрации.

11. Матни Эъломияи хукуки башари Куруши Кабир // Фарханг. - № 1. - Январ - феврали соли 2005. Душанбе, 2005.

С. 2.

12. Остахов А. А. , Ильюшин Ю. В. Кавказ в эпицентре внешней политики Рима на Ближнем Востоке (I в. д. э. - Ш в. н. э. ). Пятигорск, 2012. 228 с.

13. Рахмонов Э. Нигохе ба таърих ва тамаддуни ориёй. Душанбе, 2006. 372 с.

14. Рахмонов Э. Точикон дар оинаи таърих. Китоби дуюм. Аз Ориён то Сомониён. Душанбе, 2002. 128 с.

15. Ру Ж. П. История Ирана и иранцев. От истоков до наших дней. СПб. , 2015. https://www. twirpx. com/file/1794242/

16. Страбон. География в 17 книгах. Книга XI. Глава IX, 3. Пер. Г. А. Стратановского. М. : Наука, 1964. 944 с.

17. Фрай Р. Наследие Ирана. Издание второе, исправленное и дополненное. М. , 2002. 463 с.

ОТРАЖЕНИЕ ИСТОРИЯ ПАРФЯНСКОЕ ГОСУДАРСТА В «ТАДЖИКИ» Б. Г. ГАФУРОВА

В статье рассматривается некоторые вопросы история возникновения, развития и падения Парфянского государства в «Таджики» академика Б. Г. Гафурова. Автор путем сравнительного анализа материалы из его фундаментальной работы с материалами и выводами других ведущих специалистов по истории Аршакидов показывает вклада академика Б. Г. Гафурова в изучение истории Парфянского государства.

Ключевые слова: Гафуров Б. Г., Аршакиды, государства, возникновение, развития, парфяне, Парфия

REFLECTION HISTORY OF THE PARFYAN STATE IN «TAJIK» B. G. GAFUROV

The article examines some issues of the history of the emergence, development and fall of the Parthian state in the «Tajiks» of academician B. G GafUrov. The author, through a comparative analysis of materials from his fundamental work with materials and conclusions of other leading specialists in the history of the Arshakids, shows the contribution of academician B. G. Gafurov to the study of the history of the Parthian state.

Key words: Gafurov B.G., Arshakids, states, emergence, development, Parthians, Parthia.

Сведение об авторе:

Сайнаков Сайнак Парпишоевич — кандидат исторических наук, доцент, заведующий кафедрой всеобщей истории Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни, тел: (+ 992934162099), e-mail: saynakov2012@mail.ru; saynak.rushon.saynakov@mail.ru

About the author:

Saynakov Saynak Parpishoevich - candidate of historical sciences, head of the Department of General History of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, phone: (+992934162099); E-mail: saynakov2012@mail.ru;saynak.rushon.saynakov@mail.ru

НЕКОТОРЫЕ ВОПРОСЫ РЕМЕСЛЕННОГО ПРОИЗВОДСТВА НАСЕЛЕНИЯ СРЕДНЕЙ АЗИИ В ТРУДАХ О.А.СУХАРЕВОЙ

Валиев А.

Российско-Таджикский (Славянский) университет Мирзоев М.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Среди русских этнографов, которые изучали традиционную культуру, особенно ремесленное производство населения Средней Азии, особое место занимает видный этнограф О. А. Сухарева, которая всесторонне исследовала ремесленное производство среднеазиатских городов, особенно города Бухары.

Среднеазиатские города, как Бухара, Самарканд, Худжанд, Фергана, Коканд являлись крупнейшими в Средней Азии центрами ремесленной промышленности. Ремесленники выпускали продукцию не только на рынки Средней Азии, но и за ее пределами. Некоторые отрасли городского ремесла обеспечивали нужды тяготевшей к городам сельской округи, другие были рассчитаны на удовлетворение потребностей горожан. [1]

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.