Научная статья на тему 'САМАНИДСКИЙ "ЗОЛОТОЙ ДИРХЕМ" МОНЕТНОГО ДВОРА РАШТ'

САМАНИДСКИЙ "ЗОЛОТОЙ ДИРХЕМ" МОНЕТНОГО ДВОРА РАШТ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
105
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
"ЗОЛОТОЙ ДИРХЕМ" / ДИРХЕМ / РАШТ / САМАНИДЫ / ЗОЛОТО / СЕРЕБРО / НАДПИСИ / СТИХ КОРАНА / ГОД / ЧЕКАН / МАНСУР I Б.НУХ / АЛИ / ДЖАФАР Б. АЛИ / СИМВОЛ ИСЛАМА / МОНЕТНЫЙ ДВОР

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Давлатходжа Довуди

В Национальном музее Таджикистана имеется редкая золотая монета, чеканенная от имени саманидского эмира Мансура I б. Нуха в монетном дворе Рашт. Уникальность этой монеты заключается в том, что она золотая, но в круговой легенде л.с. написано слово «дирхам», означающий серебряную монету. Примечательно, что вес (3,1гр.), диаметр (29-30мм), почерк надписей и форма этой монеты отличаются от золотых динаров и полностью соответствуют серебряным дирхемам. Эти признаки наглядно свидетельствуют о том, что эта золотая монета чеканена штемпелем дирхема. Это подтверждается аналогичным дирхемом Рашта, опубликованным В.Тизенгаузенном. На его л.с., как и на нашем «золотом дирхеме» находится имя Али. В Раште с 357/967-968 г. до 366/976-977г. систематически выпускали дирхемы. Известен также дирхем 368/978-979 и фельс 363/973-974г. Чекан дирхемов, золотых монет и фельсов свидетельствует о подъёме экономики Рашта в указанный промежуток времени.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SAMANID "GOLD DIRHAM" OF RASHT MINT

The National Museum of Tajikistan has a rare gold coin minted during the reign of the Samanid amir Mansur I b. Nuh in the Rasht Mint. On the obverse in the center above is the name of Ali. The uniqueness of this coin is that it is gold, but in the circular legend of the obverse the word "dirham" is written, meaning a silver coin. It is noteworthy that the weight (3.1 g.), Diameter (29-30 mm), handwriting of inscriptions, design and appearance of this coin are different from gold dinars and fully correspond to silver dirhams. These signs clearly indicate that this gold coin is minted with a dirham stamp. This is confirmed by a similar silver coin of Rasht, published by V. Tiesenhausen. On the obverse of the dirham, as on our "golden dirham" is the name Ali. In Rasht from 357/967-968 to 366/976-977 systematically issued dirhams. Also known is Rasht dirham 368 / 978-979 and fals 363/973-974. The minting of dirhams, gold coins and fals indicates the rise of the Rasht economy during the Samanid amir Mansur I b. Nuh.

Текст научной работы на тему «САМАНИДСКИЙ "ЗОЛОТОЙ ДИРХЕМ" МОНЕТНОГО ДВОРА РАШТ»

"ДИРХДМИ ТИЛЛОИИ" СОМОНИИ ЗАРРОБХОНАИ РАШТ

ДовудиД.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номы С. Айни

Дар Ошрхонаи миллии Точикистон (минбаъд кутох ОМТ) як шккаи нодири тиллоии шмонй мавчуд аст. Чрйи бозёфти ин шкка мaълyм нecт, онро ошрхона c. 2014 аз як шкини ш. Дyшaнбe харидааст.

Дар руйи cиккa дар марказ номи Aлй ва калимаи тавхид aJ е&р V/ej^ /Л)1 / VI aJI V / ^ "Aли /Ла илаха ила / Aллaxy вахдаху / ло шарика лаху". Дар гирди руйи ин cиккa навишта шyдaacт, ки Л)1

i^AjjJI . " Бжмиллах, зyрибa хаза ал дирхам би Рашт caнaт.....", яънe "Ба номи

A^rox, зада шуд ин дирхам дар Рашт дар шли.......". Мyтaaccифонa бaъзe чойхои навиштаи гирд пок

шyдaacт.

Дар caтри дуюми гирд оятхои 3-4, cyрaи 30 ^уръони карим чойгир мeбошaнд. Дар n.c. киcми дуюми калимаи тавхид, номи халифа ал-Мутсъ лиллах ва номи амири cомонй Мaнcyр б. Нух навишта шyдaacт: ¿ / / ^ ¿kJ / Л)1 / J^j / / ^ дар гирди он ояти 33 cyрaи 9 ^уръони шариф caбт шудааст (^вири 1.).

Хаминтавр, аз навиштачоти ин cиккa бaрмeояд, ки он аз номи амири шмонй Мажур б. Нух ва хокими махаллй Aлй дар зарробхонаи Рашт зада шудааст.

Axaмияти хоcи илмии ин шкка дар он аст, ки он ягона шккаи тиллоии шмонй мeбошaд, ки дар навиштчоташ ба чойи вожаи динор, ки шккахои тиллоро ифода мeкyнaд, калимаи дирхам, ки ба шккахои нукрагй нжбат дорад, чойгир acт. Axмияти дуюми ин шкка дар он аст, ки ин ягона cиккaи тиллоии зарробхонаи Рашт мeбошaд, ки то имруз маълум аст.

Дар бораи Рашт caрчaшмaxои хаттй, аз чумла Худуд ул-олам маълумот додаанд. Дар Худуд ул-олам омaдaacт: "Рашт нохиятест андар куххо ва шикастагихо ва андар миёни Буттамон ва Хатлон нихода бо рycтоxо ва кишт ва барзи биcёр. Ва мexтaрони ин нохиятро дexконони Рашт хонанд" [4, c.75]. Ин шахрро олимон, аз чумла В.В. Бартолд дар нохияи Рашти (cобик ^аротегин ва Faрми) чануби Точикиcтон чой додаанд [1, c.120]. Дар зимн мо бояд ёдовар шaвeм, ки дар шимолу гарби Эрон дар вилояти Гeлон дар наздикии бахри Kacпй низ шaxрe бо номи Рашт вучуд дошт ва он то имруз обод аст. Aммо он шахр ба хайати давлати Сомониён дохил нaмeшyд ва бинобарин аз номи амирони шмонй задани шкка дар он аз имкон бeрyн аст. Ин дар xолecт, ки Рашти чануби Точикистон ба хайати давлати шмониён дохил мeшyд ва дар ин acоc мо бо боварии пурра гуфта мставожм, ки "дирхами тиллой"ва дирхамхои дигар бо номи амири шмонй Мажур б. Нух, ки дар боло ёд кaрдeм, дар хамин шахр зада шудаанд.

Якe аз масталахои мухим дар робита бо "дирхами тиллой" муайян кардани мaнcyбияти он мeбошaд. Гап дар caри он аст, ки ду амири шмонй Мажур б. Нух ном доштанд. Инчо caволe ба миён мeояд, ки "дирхами тиллоии" ОМТ ба кадоми онхо мaнcyб acт. Маъмулан ин мacъaлa аз руйи cолe, ки дар cиккa навишта шудааст, муайян карда мeшaвaд. Мyтaaccифонa шл дар "дирхами тиллой" пок шудааст. Танхо калимаи дуюми cол кaмe намоён аст ва ба шумораи (cитинa), яънe "шacт" монанд мeбошaд. Aз ин бaрмeояд, ки шкка дар cолxои 360- уми хичрй, яънe дар давраи хукмронии Мажури I б. Нух (350-365/ 961-916 гг.) зада шудааст. Ин шиноширо шккахои зарробхонаи Рашт, ки олими рyc В. Тизeнгayзeн [3,c.226; 6,c.138] чоп кардааст, тacдик мeнaмоянд.

"Дирхами тиллой" аз руйи вазн, андоза, намуди бeрyнй ва хатт аз динорхои тиллой фарк дорад. Вазни он 3,1 гр ва андозааш 29-30 мм буда ба вазну андозаи дирхамхо мувофик аст. Ин дар xолecт, ки ду динори амири шмонй Нух б. Нacр, ки дар ОМТ мавчуданд, нжбат ба "дирхами тиллой" андозаи хурдтар (22-23 мм) ва вазни зиёдтар (4,3 г) доранд. Навиштачоти ин динорхо низ фарк мeкyнaнд ва зeбовy нозуктар мeбошaнд (Тacвири 2,3) .

Ба дирхамхои нукрагй монанд будани "дирхами тиллой" фикрeро ба миён овард, ки он бо мухри дирхам зада шудааст. Дар хакикат дар байни дирхамхои дар Рашт зада шуда, ки В.Тизeнгayзeн нашр кардааст, мо нaмyдeро пайдо кaрдeм, ки бо "дирхами тиллой" пурра монанд аст. Он дирхам дар c. 364/914-915 зада шудааст ва дар руйи он низ мжли "дирхами тиллой" номи Aлй навишта шудааст [3,c.226]. Дар ин arac мо бо боварии пурра гуфта мставожм, ки "дирхами тиллой" бо мухри дирхамхои нукрагии Рашт шлхои 360 -уми хичрй зада шудааст.

Дар баробари номи амири шмонй Мажур б. Нух дар "дирхами тиллой" чой доштани номи Aлй чолиби диккат аст. В.Тизeнгayзeн Aлиро хокими Бадахшон гуфтааст, ки Рашт ба хайати он дихил мeшyд [3,c.226]. Aммо аз маълумоти caрчaшмaxои хаттй, аз чумла Макджи Рашт дорои имтиёз буда ба Сомониён хироч нaмecyпорид ва танхо тухфа равон мeкaрд [1,c.292]. Дар ин acоc гуфтан мумкин аст, ки Рашт ба хайати Бадахшон дохил нaмeшyд ва мустакиман тобсъи давлати Сомониён буд ва Aлй хокими он буд.

Чихати дигари фарккунандаи "дирхами тиллой" аз динорхои тиллой фулузи он мeбошaд, ки ранги cyрхчaи паст дорад, дар xолe ки ранги ду динори шмонии ОМТ зарди баланд аот. Шояд ин

фapкият aз он бошaд, ки ин д^хдм aз тиллои мaxaллй ожга шyдaacт, ки дap тapкибaш омexтarax,ои тaбии дигap фyлyзxоpо доpaд. Aммо xaлли ин мacъaлa то гyзapонидaни caнчиши лaбapaтоpии тapкиби Фулузи "диpxaми тиллой" бa тaвaккyф гyзоштa мeшaвaд.

Дap pобитa бо "диpxaми тиллой" шояд фикpe бa миён ояд, ки он тacодyфaн зaдa шyдaacт, яънe cиккaзaн иштибоxaн бa чойи мyxpи диноp мyxpи диpxaмpо иcтифодa бypдaacт. Лммо aндозa вa вaзни "диpxaми тиллой", ки бapобap бa диpxaмxои нyкpaгй мeбошaд, aмaли бошyypонa вa мaкcaднок бyдaни онpо нишон мeдиx,aд. Гумон мepaвaд, ки aз aввaл ин cиккaи тиллой бapои бо мyxpи диpxaм зaдaни он тaйëp кapдa шyдa буд. Яъш мaкcaди ^окими Paшт бapовapдaни cm^ax^® тиллой буд. Aммо y cиккaxои тиллоиpо нa aз pyйи вaзнy aндозaи диноpxо, бaлки aз pyйи вaзнy aндозaи диpxaмxо бapовapдaacт. Зиëдa aз ин y бapои зapби cиккaxои тиллой мyxpи мapбyг бa диноpxоpо нacоxтa, мyxpxои тaйëpepо, ки бapои зapби диpxa пeшбини шyдa бyдaнд, иcтифодa бypдaacт. Дap зимн y кyшидaacт вaзнy aндозaи cиккaxои тиллой вa нyкpaгиpо якxeлa тамояд. Шояд ин коp бa мaкcaди оcон кapдaни xиcоби тaноcyби apзиши cиккaxои тиллой вa нyкpaгй и^о кapдa шyдaacт. Aëн acт, ки ин нaвовapй xycycияти минтaкaвй дошт, aммо мaълyм нecт, ки он чй шти^ дод вa зapби "диpxaмxои тиллой" чй кaдap дaвом кapд вa онхо бa кaдом микдоp бapовapдa шyдaнд.

Якчaнд cyxaн дap бpaи диpxaмxои нyкpaгии Paшт. Диpxaмxои Paшт дap тapкиби як тсъдод гaнчинaxои диpxaмxои куфй вa cомонии дap Pоccия вa дш^ кишaвapxои Aвpyпои Шapкй вa Шимолй ёфт шyдa бa микдоpи нaчaндон зиёд - як ё ду донaгй мaвчyдaнд. Биноaн онхо xaнyз дap a.19 мaвpиди омузиш кapоp гиpифтa бyдaнд. Диpxaмxои Parn дap якe aз aввaлин фexpиcти cиккaxои cомонй, ки бa кaлaми олими pyc В.Тизeнгayзeн тaaллyк доштa, дap c. 1855 дap Сaнкт- Пeтepбypг нaшp шyдaaacт, тaвcиф вa тaxкик шyдaaнд [3,c.226] . Ин диpxaмxо дap Фexpиcти топогpaфии диpxaмxои куфй вa cомонии cиккaшиноcи pyc A.Mapков [2], ки c. 1910 чоп шyдaacт вa дap дигap acapy мaколaxои cepшyмоpи дap Aвpyпо чоп шyдa,тaxкик шyдaaнд [5,c.602;6,c.l38;7c.,380].

Aз pyйи бозëфгxои Aвpyпо мaълyм мeгapдaд, ки мyнтaзaм бapовapдaни диpxaмxо дap Paшт бa дaвpaи xyкмpонии Maнcypи I б. Hyx (35G-365/ 961-976 гг.) pоcт мeояд. Зapби диpxaмxо c. 357/967968 cap шyдa то c. 366/976-977 идомa мeëбaд. X^arn ин диpxaмxо aз номи Maœyp б. Hyx зaдa шyдaaнд. Дap диpxaмxои c. 357/967-968 дap бapобapи номи aмиpи cомонй номи Ч,aъфap б. Ллй низ нaвиштa шyдaacт. В.Тизeнгayзeн ин шaxcpо xокими Parn* номидaacт. Дap диpxaмxои пac aß ин, яъда дap cолxои 358/968-969 вa то c. 366/976-977 зaдa шyдa дap бapобapи номи aмиpи cомонй номи Длй низ швишта шyдaacт. Бо эxтимоли зиёд y пиcap вa воpиcи Ч,aъфap б. Длй буд^ номи бобояшpо дошт.

Xaминтaвp, дap acоcи cиккaxо номи ду xокими Paшт мaълyм гapдид, ки яте as онxо Ч,aъфap б. Arä то c. 357/967-968 вa дуюми бо номи Aлй a8 c. 358/968-969 то 366/976-977 ё aз ин xaм з^щ^ xyкмpонй кapдaaнд.

Донишмaнди Тypкия Умap Дaлep низ диpxaмxои c. 368/978-979 Parn-^ бо номи Maнcyp б.Hyx ёд кapдaacт. Aммо мaълyм нecт, ки дap ин диpxaмxо низ номи Arä xacт ё нe. Ин мyxaккик xaмчyнин фaлcи, яънe crn^arn миcии c. 363/973-974 Paштpо ëдовap шyдaacт [5,c.602].

Xaминтaвp, дap Parn дap дaвpaи xyкмpонии Maнcyp I б. Hyx aз c. 357/967-968 то c. 368/978-979 мyнтaзaм диpxaм мeзaдaнд. Зиëдa aз ин дap Paшт Faйpи мyнтaзaм cиккaxои тиллой вa миcй низ бapовapдa мeшyдaнд. Ин caнaдxо дap боpaи pyшди иктишдиёг вa мубодилоти пулй дap Paшт дap

дaвpaи xyкмpонии Maœyprn 1 б. Hyx, бapъaло гyвоxй мeдиxaнд. Точ^они Paшт дap caвдои

минтaкaвй фaъолонa иштиpок мeкapдaнд. Дap тати^и ин диpxaмxои Paшт бa мapкaзxои мyxими тичоpaтии Оcиëи M^rn- Бaлx,

Чддвaли 1

Номи mAmx^ еомонй Соли зapб Шyмоpaи cиккaxо Шми xокими мaxaлли Aдaбиëт

Marayp I б. Hyx 357/967-968 1 P.c. Дap зepи кaлимaи тaвxид. jJf г*--- [3,219-22G]

Marayp I б. Hyx 357?/967-968 1 P.c. ,3ap зepи кaлимaи тaвxид. [7,38G, n.3G78]

MaKcyp I б. Hyx 358/968-969 1 P.c. Дap болои кaлимaи гaвxид .Jf [6,138]

- 359/969-97G - - [5,6G2]

Marayp I б. Hyx 36G/97G-971 1 .Jf [3,224]

Marayp I б. Hyx 361/971-972 1 .Jf [3,225]

Marayp I б. Hyx 361/971-972 3 .Jf [7,38G,n.3G73]

- 362/972-973 - [5,6G2]

Marayp I б. Hyx 363/973-974 1 .Jf [7,38G, n.3G76]

Мансур I б. Нух 364/974-975 1 > [3,226]

Мансур I б. Нух 364/974-975 1 > [7,380, n.3077]

Мансур I б. Нух 365/ 975-976 1 [7,380, n.3079]

Мансур I б. Нух 366/976-977 1 [3,228]

- 368/978-979 - [5,602]

Самарканд, Бухоро ва гайра расида, аз ончо хамрохи дирхамхои шахрхои дигар ба Аврупои Шаркй ва Шимолй бурда мешуданд.

Ва дар охир хаминро гуфтаниам, ки фехристи мукаммали дирхамхои Рашт, ки дар Аврупои Шаркй ва Шимолй ёфг шудаанд, го хануз гаргиб дода нашудаасг ва ичрои ин кор яке аз вазифахои мухими сиккашиносони точик мебошад.

Тасвири 1. "Дирхами тиллоии" Мансури I б. Нух, зарби Рашт.

Тасвири 2. "Дирхами тиллоии" Мансури I б. Нух, зарби Рашт ва динори Наср б. Нух, зарби Нишопур дар ОМТ.

Тасвири 3. "Дирхами тиллоии" Мансури I б. Нух, зарби Рашт ва динори Наср б. Нух, зарби Нишопур дар ОМТ.

АДАБИЁТ

1. 1.Бартольд В.В. Соч., Т. I, М., 1963.

2. Марков А. Топография кладов восточных монет (сасанидских и куфических). С.-Петербург, 1910.

3. 3.Тизенгаузен В. О саманидских монетах // Труды Восточного отдела Императорского археологического общества. Часть первая. Санкт Петербург, 1855.

4. Худуд ул- олам. Подготовка текста Н.Косимов. Душанбе, 1983.

5. Ömer Diler. Islamic Mints. Istanbul, 2009.

6. Sylloge Numorium Arabicorum Tübingen. Balh und Landschaften am oberen Oxus. XIV c. Hurasan Ш, bearbeitet by Florian Schwarz. Tübingen . Berlin, 2002.

7. Sylloge of Islamic coins. Estonian public collection, by Ivar Leimus. Tallinn, 2007.

САМАНИДСКИЙ «ЗОЛОТОЙ ДИРХЕМ» МОНЕТНОГО ДВОРА РАШТ

В Национальном музее Таджикистана имеется редкая золотая монета, чеканенная от имени саманидского эмира Мансура I б. Нуха в монетном дворе Рашт. Уникальность этой монеты заключается в том, что она золотая, но в круговой легенде л.с. написано слово «дирхам», означающий серебряную монету. Примечательно, что вес (3,1гр.), диаметр (29-30мм), почерк надписей и форма этой монеты отличаются от золотых динаров и полностью соответствуют серебряным дирхемам. Эти признаки наглядно свидетельствуют о том, что эта золотая монета чеканена штемпелем дирхема. Это подтверждается аналогичным дирхемом Рашта, опубликованным В.Тизенгаузенном. На его л.с., как и на нашем «золотом дирхеме» находится имя Али.

В Раште с 357/967-968 г. до 366/976-977г. систематически выпускали дирхемы. Известен также дирхем 368/978-979 и фельс 363/973-974г. Чекан дирхемов, золотых монет и фельсов свидетельствует о подъёме экономики Рашта в указанный промежуток времени.

Ключевые слова: "золотой дирхем", дирхем, Рашт, саманиды,золото, серебро, надписи, стих Корана, год, чекан, Мансур I б.Нух, Али, Джафар б. Али, символ ислама, монетный двор.

SAMANID "GOLD DIRHAM" OF RASHT MINT

The National Museum of Tajikistan has a rare gold coin minted during the reign of the Samanid amir Mansur I b. Nuh in the Rasht Mint. On the obverse in the center above is the name of Ali. The uniqueness of this coin is that it is gold, but in the circular legend of the obverse the word "dirham" is written, meaning a silver coin. It is noteworthy that the weight (3.1 g.), Diameter (29-30 mm), handwriting of inscriptions, design and appearance of this coin are different from gold dinars and fully correspond to silver dirhams. These signs clearly indicate that this gold coin is minted with a dirham stamp. This is confirmed by a similar silver coin ofRasht, published by V. Tiesenhausen. On the obverse of the dirham, as on our "golden dirham" is the name Ali.

In Rasht from 357/967-968 to 366/976-977 systematically issued dirhams. Also known is Rasht dirham 368 / 978-979 and fals 363/973-974. The minting of dirhams, gold coins and fals indicates the rise of the Rasht economy during the Samanid amir Mansur I b. Nuh.

Keywords: "golden dirham", dirham, Rasht, Samanids, gold, silver, inscriptions, , year, coinage, Mansur I b. Nuh, Ali, Jafar b. Ali, the symbol of Islam, mint.

Сведения об авторе:

Давлатходжа Довуди - доктор исторических наук, заведующий отдела археологии и нумизматики Национального музея Таджикистана. Адрес: 734001, ш. Душанбе, проспект Исмоила Сомони, 11. Телефон: (+992) 2278477, (+992) 987605041, E-mail: dovutov@mail. ru

About the author:

Davlatkhoja Dovudi - Doctor of Historical Sciences, head of the Department of Archeology and Numismatics of the National Museum of Tajikistan. Address: 734001, Dushanbe, Ismoil Somoni Avenue, 11. Telephone: (+992) 2278477, (+992) 987605041, E-mail: dovutov@mail. ru

ИНЪИКОСИ ТАЪРИХИ ДАВЛАТИ ПОРТ ДАР «ТОЧИКОН» - и АКАДЕМИК БОБОЧОН ГАФУРОВ

Сайнаков С. П.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Давлати Парфия дар давраи мавчудияташ дар баробари Рим, Кушониён ва Чини Ханй бузургдавлати чахонй ба шумор рафта, кариб 500 сол арзи хастй дошт. Сулолаи Аршакиён тавонистанд, ки хукуматро дар як минтакаи начандон калон ба даст оварда, сипас худуди давлаташонро васеъ намуда, онро ба як империяи муктадир табдил диханд. Ашкониён аз миёни эронинажодон аввалин шуда, аз тобеияти юнону макдуниён баромаданд ва Порт - намуна давлате буд, ки баробари Рим тавоной дошта, кариб панч аср истиклолияти моддию маънавии эронинажодонро хифз намуд.

Баъзе масъалахои давлатдории Ашкониён холо хам дар илми таърихи чахонй бахсталаб буда, ба замъи ин бо хама бузургию хизматхои анчомдодаи портхо дар назди таърихи эронинажодон нигох накарда, дар таърихнигории ватанй дар ин самт тахкикоти алохида анчом дода нашудааст ва яке аз мухаккикони нахустине, ки ба пажухиши давлатдории Ашкониён даст зад, махз академик

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.