Научная статья на тему 'ОТОБРАЖЕНИЕ ЛИТЕРАТУРНЫХ СТИЛЕЙ В ГАЗЕЛЯХ АБДУДЖАББОРА СУРУША'

ОТОБРАЖЕНИЕ ЛИТЕРАТУРНЫХ СТИЛЕЙ В ГАЗЕЛЯХ АБДУДЖАББОРА СУРУША Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
26
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АБДУДЖАББОР СУРУШ / ОТОБРАЖЕНИЕ / ЛИТЕРАТУРА / ЛИТЕРАТУРНЫЕ СТИЛИ / ХОРАСАНСКИЙ / ИРАКСКИЙ / ИНДИЙСКИЙ / ИНДИВИДУАЛЬНЫЙ / ТРАДИЦИИ / СЛОВО / СЛОВОСОЧЕТАНИЕ / ВЫРАЖЕНИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Умарова Угулой Турсунбоевна

В статье речь идет об отображении литературных стилей в газелях поэта, вступившего в литературу в 90-х годах ХХ века - Абдуджаббора Суруша, который благодаря таланту и постоянному творческому поиску достиг значительных успехов на данном поприще. Отмечается, что до настоящего времени изданы 10 сборников его стихотворений, созданных в своеобразной стилевой манере. В творчестве поэта видное место занимает газель - традиционный жанр персидско-таджикской классической литературы. Автор статьи, на основе рассмотрения и анализа четырех газелей Абдуджаббора Суруша, написанных в хорасанском, иракском, индийском и индивидуальном стиле, рассуждает об особенностях применения поэтом слов, словосочетаний, выражений, поэтических фигур и средств художественного изображения, обеспечивающих своеобразие его стиля изложения.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REFLECTION OF LITERARY STYLES IN SURUSH`S GHAZALS

The article under consideration dwells on reflection of literary styles in Abdujabbor Surush`s ghazals those ones entered in the literature referring to the 90-ies of the XX-th century. It is underscored that due to constantly study creative efforts and talent have enabled him to achieve significant success in the relevant complicated and unbearable path, on the whole. Namely, it is asserted that Surush has contributed into the literature his own creative style and quickly settled in fans` and readers` hearts. Surush is considered to be one of the most powerful poets who has published more than 10 collections of poetry and made them available to fans of literature. The poet Abdujabbor Surush possessed strong spirit aimed at the creation of a traditional genre of classical Tajik-Persian literature - ghazal and was interested in singing ghazals and has a unique style in intelligent readers` hearts. Hereby, the author of the article decides to comment on the styles resorting to in Surush`s ghazals. In her article the author selects only four ghazals out of the poet`s ghazals which are sung in the most common literary styles, as follows: khorasan, iraqi, Hindian (or Bedili) and individual ones. It is worth mentioning that the style means to grind or melt gold in the dictionary. However, the style refers to method, taste, approach and variety of expressions in literary criticism. The styles in question differ in usage of phrases, parables, art of speech, value of the national language, difficulty while speaking and describing, and so on.

Текст научной работы на тему «ОТОБРАЖЕНИЕ ЛИТЕРАТУРНЫХ СТИЛЕЙ В ГАЗЕЛЯХ АБДУДЖАББОРА СУРУША»

10. Суперанская, А.В. Структура имени собственного: Фонология морфология/А.В. Суперанская. - М.: Наука, 1969.

- 206 с. = С . 30; Ваулина И.А. Фоносемантическая экспрессивность русского слова: лингвистический и

психолингвистический аспекты: автореферат дис. ... кандидата филологических наук: 10.02.01/Ваулина Ирина

Александровна. - Екатеринбург, 2007. - 19 с.= с.6.

11. Телия, В.Н. Коннотативный аспект семантики номинативных единиц/В.Н. Телия.- М.: Наука,1986.- 143 с. = с.

64-66.

12. Фонякова, О.И. Имя собственное в художественном тексте: Учеб. пособие / О.И. Фонякова; ЛГУ. - Л.: ЛГУ, 1990.

- 103 с. = 33. с. = С. 102.

13. Щетинин, Л.М. Русские имена [Текст] : (Очерки по донской антропонимии) / Л.М. Щетинин. - 2-е изд., испр. -

Ростов н/Д: Изд-во Рост. ун-та, 1975. - 252 с. = 32

ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ ЛИТЕРАТУРНОЙ ПОЭТИЧЕСКОЙ

ОНОМАСТИКИ

В современной филологии одним из приоритетных аспектов анализа художественного текста является анализ имен собственных и несобственных литературной ономастики, и развивается он на стыке ономастики с литературоведением, также изучает «отражение элементов реальной и вымышленной ономастики. Поэтонимы в произведениях художественной литературы исследует имена собственные и несобственные, имеющие поэтическую (стилистическую) функцию и отвечающие идейно-художественный замыслу автора. Объектом этой относительно молодой отрасли науки, выражающей авторские пристрастия и намерения, является поэтика

Ключевые слова: поэтонимы, ономастика, анализ, замысел, художественный текст, теоретический аспект, поэтика, комбинация.

THEORETICAL ASPECTS OF LITERARY POETIC ONOMASTICS

In modern philology, one of the priority aspects of the analysis of a literary text is the analysis ofproper and improper names of literary onomastics, and it develops at the junction of onomastics with literary criticism, and also studies «the reflection of elements of real andfictional onomastics. Poetonyms in works of fiction explores proper and improper names that have a poetic (stylistic) function and correspond to the ideological and artistic intention of the author. The object of this relatively young branch of science, expressing the author's passions and intentions, is poetics.

Key words: poetonyms, onomastics, analysis, concept, literary text, theoretical aspect, poetics, combination.

Сведения об авторе:

Холназарова Нигора Нуруллаевна - старший преподаватель кафедры современного русского языка и общего языкознания. Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни.

About the author:

Kholnazarova Nigora Nurullaevna - Senior Lecturer of the Departments of Modern Russian Language and General Linguistics. Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini.

БОЗТОБИ САБКХ,ОИ АДАБЙ ДАР ГАЗАЛИЁТИ АБДУЧАББОРИ СУРУШ

Умарова У. Т.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Бобоцон Fафуров

Абдучаббори Суруш солх,ои 90-уми асри ХХ ба адабиёт ворид шуд ва пайваста омузишу зах,матх,ои эчодй ва истеъдоди комилаш ба у имкониятро мух,айё сохтанд, ки дар ин чодаи сангин ва токатфарсо ба комёбих,ои назаррас ноил шавад. У ба адабиёт ба тарзу шева, ро^у сабки ба худ хоси эчодй гом гузошт ва зуд дар дилу дидаи мухлисони каломи мавзун маскан шрифт. Суруш аз зумраи он шоирони тавоноест, ки то имруз зиёда аз 10 мачмуаи ашъорашро ба табъ расонидаву дастраси мухлисони адабиёт гардонидааст.

Шоир Абдучаббори Суруш дар эчоди жанри анъанавию маъмулии адабиёти классикии форсии точикй - газал дасти тавоно дорад. У дар сурудани газал муъчизаофарй мекунад ва бо сабки ба худаш хос дар дилу чони хонандаи заковатманд чой мегирад. Зеро газащои Суруш аз андешаву афкори баланди у маншаъ мегирад ва ба кашфи маъниву мазмунх,ои эчодиёташ тафаккури баланд мебояд. Шоир худ икрор мешавад, ки ман суханамро самимона ва бо хости дил гуфтаам, ки ба забону лаб иртибот надорад. Аз ин лих,оз, онро бояд маърифат кард, яъне аз та^ти дил бояд хонд:

Хама шеърх,ои худро чу зи та^ти дил сурудам,

Сyxaни мaн иpтибaге бa зaбoнy лaб нaдopaд [7, 35].

Aдaбиëтшинoc Сaидyмpoн Сaидoв дypycт менигopaд, ки «mo^ MexoxaA бa xoнaндaи шеъpи xyд ëдpac нaмoяд, ки шиpинии cyxa^ ибopaги зебo, вoжaxoи дилпиcaнд ин xaMa aз aнocиpи шaклии нaзми ycr вa ифoдaи мaънии бaлaнд вa мaзмyни Tosa чaвxapи шеъpи ypo тaшкил мекyнaд» [7,4].

Як теъдoд Faзaлxoи шoиp дap Ma4Myaxo® «Чaзиpaи тaнxoй» (2009), «Шябшми нaфac» (2017), «Фapëди ëffxo» (2018), «Ишкк aз cyи Хyдocт» (2019) бa тaбъ pacидa, aз чoниби aдaбиëтшинocoн вa зaбoншинocoн Aбдyлмaннoни Нacpиддин (pyxaшoн шoд бoд!), Сaфap Aбдyллo, Нypaлй Нypзoд, Toчибoй Султонй, Сaидyмpoн Сaидoв, Шyxpaтчoн Рaxмaтoв вa шoиpoни ^RTaca^y тoзaгyфтop ycтoдoн Лoик Шеpaлй, Гyлнaзap Келдй (pyxaшoн шoд бoд!), Фapзoнa, Озapaxш вa дигapoн бaxoи caзoвop гиpифтaaнд.

Mo ин 4o тacмим гиpифтем, ки poчeъ бa caбкxoе, ки дap Faзaлиëти Сypyш мaвpиди кopбypд rçapop гиpифтaaнд, изxopи нaзap нaмoем. ^aMarc^ xyб медoнaнд, ки «F aзaл дap лyFaт изxopи ишку мyxaббaт кapдaн acr. Дap иcтилox ин кaлимa ду мaънй дopaд: якyм-yмyмaн, cyxaни ишк;иpo мефaxмoнaд, capфи нaзap aз coxt вa ^нутяти шaклиaш; дyюм-Faзaл чунин ж^и му^^или лиpикие мебoшaд, ки aкcapaн дap Marn^ ишкк дap xaчми 7-12 бaйг (вa aз oн кaм ё зиёд) вa кэфияи ягoнaи aa,6a^a-po дopaд» [3,170].

Дap зaмoни Шypaвй низ aз ycrc« Сaдpиддин Aйнй шypyъ нaмyдa, to Лoик; Шеpaлию Гyлнaзap Келдй вa дигapoн Faзaл cypyдaaнд, aMMo мyxaккщ Рaвшaни XaMpox бap ин aк;идaacт, ки «F aзaлxoи дap зaмoни истикдолият cypyдaи Лoик, Гyлнaзap, Arnyp Сaфapy X,aк;нaзap Foиб, Гyлpyxcopy Кaмoл Нacpyллo, PaxMaT Нaзpй вa Фapзoнa тoбишy чаюи Tœa кacб кapдaaнд» [11, 66]. Дap миёни шoиpoни нacли aввaл вa дувуми aдaбиëти мyocиp oид бa жaнpи Faзaл aк;идaxoи мyxтaлиф бaëн шyдaaнд, ки mo aз тaкpopи orao ин 4o xyддopй нaмyдa, Tarao œxop медopем, ки нa Tamo дap aдaбиëти mo гyнoгyнaндешиxo poчeъ бa Faзaл бa миён oMaAa буд, бaлки дap aдaбиëги Эpoн низ ин xoлaт бa чaшм меpacид. «^ap бaëзи Faзaли мyocиpи Эpoн «A rn^apax^ зиндaгoнй» (Интишopaги «Hmox», Tеxpoн, coли 1369) cyxaни чaнд тaн шoиpoни бapyмaнди эpoнй пиpoмyни Faзaл дapч шyдaacт, ки oвapдaни бapxе aB orao бapoи ифoдaи мapoми mo coзгop менaмoяд:

Ax,Ma^ Шoмлy гyфтa: « Faзaл шеъpи зaмoни mo неcт».

Hoдиpпyp фapмyдaacт: «Дaвpoни Faзaл capoMaAaacr, aMMo Faзaл чoвидoн acr».

Симини Беxбaxoнй, ки aз Faзaлcapoëни тaвaкopy шyxpaтëфтaacт, capи ин мacъaлa жapфтap aндешa кapдaacт: ^«Ba нaзapи мaн, мушкили Faзaли имpyз тaклид acr. Myxтaвoи Faзaли и^уз бoяд зaвoбити Faзaли rça^Mpo бa дacти фapoмyшй биcпopaд» [1,34].

Хyшбaxтoнa, и^уз низ шoиpoни точик мoнaнди шoиpoни xaмвaбoни xyд, Faзaлcapoй дopaнд. Ammo Faзaлxoе, ки бa pyxи зaмoн вa 6o диди гaзa cypyдa шyдa бoшaндy бa ниëзмaндиxoи шеъp чaвoбгy бoшaнд, aнгyштшyмopaнд. Миёни шoиpoн бештap дap гyфтaни Faзaл тaклидкopй бa мyшoxидa MepacaA. Шoяд xaмин oмил бoиcи дap Faзaл pox ëфтaни умумиг^й rarnTa бoшaд. Зикp нaмyдaн бaмaвpид acr, ки «имpyз ду нaвъи Faзaл 6o xaMa бypдy бoxтaш эчoд мeшaвaд: Faзaли ишкй вa Faзaли ичтимoй» [11, 67]. To oн ки poчeъ бa caбки Faзaлиëти ycтoд Сypyш изxopи нaзap raMoeM, зapyp дoниcтeм, ки aз мaкoлaи дoктop Шaфeии Кaдкaнй, 6o yнвoни «Шaмoили Faзaли фopcй дap Фapaнг» иктибoce чaнд oвapeм. Кaдкaнй чунин Me^ropa^ «Ин нyктae acr, ки mo эpoниxo бa oн ^map тaвaччyx мекунем. Яъне, Foфилeм, ки aз фypмxoи aдaбиëти Maшpикзaмин ду фypми xoc дopaд чaxoнй мeшaвaд, яъне aз мapзxoи тaбиии xyдaш тaчoвyз мeкyнaд: яке фypми xoякy (На1ки)-и жoпyнй вa дигape фypми Faзaл (Ghazal) -и фopcй. Abarra, 6o вижaгиxoи бумии xap кaдoм» [12,672].

Arap бoинcoфoнa нaтичaгиpй нaмoeм, бoяд гуфт, ки Faзaл кукда нaшyдaacт вa xe4 гaxe кyxнa нaxoxaд шуд. Tam,o xyнapи вoлoи шoиpй бapoи пиp нaшyдaни Faзaл имкoн фapoxaм мecoзaд. Хдк 6a ЧOниби Paвшaни XaMpox acr, ки мeфapмoяд: «Шoиpи pyзгopи Mopo зapyp acT, ки дap ин кдгаб эxcocy aгифa, фикpy aндeшa вa тaфaккypи зaмoни Mopo peзaд. Faзaл тaбиaти xyдpo 6o мypypи зaмoн дигap кapдaн мeгиpaд, aMMo нaзoкaтy нaфocaтaшpo aз дacт нaмeдиxaд» [11,68]. Бита 6a мaълyмoти Шaфeии Кaдкaнй, зиëдa aз cecaд шл acr, ки мapдyми Лвpyпo 6o Faзaли фopcй oшнoянд. Бaъзe cyparxo® oн 6a фopмaлиcтгapин шoиpoни oxиpи acpи биcт вa ибтидoи acpи биcтy як Липoлинep вa Дитан ToMac тaъcиpи aM^e гyзoштaacт. Шoиpи aмpикoй Чрм X,appиcoн китoбe дopaд 6o нoми «Outluerand Ghazals» вa дap мyк;aддимaи oн чунин нигoштaacт: «F aзaл як фypми чaxoнй acr, яъне фypмe acr, ки шoиpoни эpoнй, apa6, ypдyзaбoн, тypк вa фapoнcaвй вa иcпoниëй вa oлмoнй вa ... aз oн cyд ^о^ад вa ëдoвap шyдa, ки дap зaбoни oлмoнй Гута вa Шлегел Faзaлxoи биcëp cypyдaaнд» [12,673]. Ará^ бapмeгapдeм 6a capи xaдaфи дap пеш гyзoштaи xyд. Mo aз миёни Faзaлиëти шoиp Tamo 4axop Faзaлpo интиxoб шмудем, ки 6o caбкxoи poичи aдaбиëт: xypocoнй, Hpo^H, xиндй (ё бедилй) вa caбки фapдй cypyдa шyдaaнд. Taъкид бaмaвpид acr, ки caбк дap лyFaт 6a мaънии зap кyфтaн ё гyдoxтaн oмaдaacт. Ammo дap aдaбиëтшинocй caбк гyфтa уалуб, caликaи xyнapй, тapзи нигopиш вa гyнaxoи мyxтaлифи ифoдaи мaтлaбpo дap нaзap дopaнд. Сaбкxoи мaвpиди нaзap 6o кopбypди тapкибy ибopaxo, тaмcилoфapинй, иcтифoдaи caнoeъи бaдeй, ap^ зaбoни миллй, мyшкилпиcaндй дap гyфтopy тacвиp вa aмcoли инxo тaфoвyт дopaнд. Бapoи дapки дypycти ин руфтср 6a Faзaли зep тaвaччyx MeraMoeM, ки ифoдaгapи caбки

зебои xypocoниcт:

Фypсame тст mo ба ашyфmaн, Пшу nac бoяд аз цахрн paфmaн. 4opae mcm цуз ба yy^u крза Maprn бepaxмpo naзupyфmaн. Oцuбam sepu xoк бoяд paфm, Ope, m acm uшаpau xyфmaн. Рaфmaнu мocm caxm бeбapгaшm, Xoyame mcm накщм no pyфmaн. 4ucm Kyphoн? - Кumoбu axpu аю, Moнaд аз баъдч мo дyo гyфmaн. Tyxuu oöau нaмeдaмaд аз xoк, Fymamapmcm зында бuшкyфmaн [6,179].

Faзaли мaвpиди нaзap як бapдoшти фaлcaфии шо^ гз зиндaгaниcт, ки хикмaтecт бapoи мо инши^. Mиcpaи дувуми бaйти aввaл «Пешу nac бояд aз чэхон paфтaн» pyбoии Хaйëмpa бa ëд меapaд, ки:

Отн, ш кууан шyдaндy oнxp, ш наванд, Xap як naüu якдuгap morn бuшaвaнд. Ин мулm цахрн ба кас нaмoнaд цoвыд, Рaфmaндy paвeмy бos ornây pasaнд [ 10,40 ].

«Хо^те неот такши по pyфтaн» вoкеaн як бoзëфти шо^ом aCT, ки aз ибapaи тapкибии фpaзеaлaгии «тайи по pyфтaн», ки миëни мapдyми точик po^ acг, capчaшмa MernpaA. Шaиp дap зaминaи мaънии фpaзeoлoгии он иpтибoти мaънaвй мечуяд Ba тaъкид мeкyнaд, ки paфтaни мо бебозгашт acг, дигap хеч хочте бa тaзa нaмyдaни пaйи пои мо нaмeмoнaд. Ин чо чизи дигape низ бa зехн меояд, ки бapxe aз инши^ чунон ниcбaти хaмнaвъaни xyд як хигси бaдбинй Ba кyдypaт дapaнд, ки зуд^ мexaхaнд aз ин дуда paxти caфap бaндaнд. Бa хaмaгaни мо китоби мyкaддacи ^ypъaн acocaн бa мacaбaи бaлaгapдaн Ba paхoй aз мушкилот Ba мaъpифaт ^дши инcaнхa мaфхyм мeшaвaд. Вaлe шо^ Сypyш дap бaйти зepин о^о китобе мeдaнaд, ки бeштap дap pyзи мycибaти инcaнхa мaвpиди тaвaччyх кapap мeгиpaд Ba чунин гyшзaд мecaзaд: «Чиот ^ypъaн? - Китоби aхли aзa, Maнaд aз бaъди мо дуо гyфтaн».

Шaиp дap бзйти мaктaъ, ки:«Тукми aдaм нaмeдaмaд aз xo^ Fyнчaмapгиcг зиндa бишкyфтaн» мapa хyшдap мeдихaд, ки тукми aдaмй aз зaмин нaмepyяд (ин мaънй дap aдaбиëт фapaвaн иcтифoдa шyдaacг.-У.У.), aммa дap миcpaи дyвyм шaиp aз хикмaти мapдyмй rap гиpифтaacг, ки инcaн пеш aз мapгaш мeшyкyфaд ë бо ибopaи дигap, «пеш aз мapг xoнa paвшaн мeкyнaд». Дap бapaбapи ин, боз aз зехни xaнaндa мaънии нaв yбyp мeкyнaд, яъне ryrna, ки бa aлaми нaбaгaг xoc acг Ba aз хaвaдиcи тaбиaт, мaнaнди шaмaл Ba Faйpa бо нaвдaи xyд aз mox чудо шyдa бa pyйи xaк мeaфтaд, он кобилияти aз зaмин газо гиpифтaн Ba шyкyфтaнpa низ дopaд. Ё ин ки хaмa гута тукми нaбaгoт, ки бa xoк мeaфтaд, кобилияти caбзидaнy шyкyфтaнpa бa xyд мeгиpaд.

Дap ин чо тaъкид бaмaвpид acт, ки Сypyш хaмeшa кушо acт, ки дap хap як Faзaлaш aз чихaти лaфз ягон к^им^ тapкиб Ba ë ибopaи тaзaтapepa бa rap гиpaд. Дap бeштapи мaвpид ин гута кадима тapкиб Ba ^opa^o дap Faзaлиëги шaиp чун чapaнгaндoзe бa гуш мepacaнд, онхо бaлaндтap Ba чapaнгacитap caдa мeдихaнд, тaвaччyхpo моил бa xyд мeкyнaнд Ba Faзaлpo тapaвaт мeбaxшaнд.

Faзaли дт^и шaиppa, ки бa caбки ^окИ cypyдa шyдaacт, мaвpиди бappacй ;apop медихем:

Аз нaмe o6u шях бaxpe кacoфam мeшaвaд,

Як capu му шак шuкacmы сад uбoдam мeшaвaд.

Дap pax¡u кyфpy xuёнam nou ымон xyфma бex;,

Xo6u по гap фaps башaд, xo6u po^am мeшaвaд.

Дaсmaндapкopu mabMupu дшы бuшкaсmapo

Pyju удстохез pyrn ucmupo^am мeшaвaд.

Дap capu n()6acmi^ü aiHemau mpacmamcm,

Аз puëiam. pannxou дт содит мeшaвaд.

Акс 6o тна уаитн зн файж ym^ap acm,

Ca^da нaздu хцц capu бoлou xpMam мeшaвaд.

Xapnu аз каф мepaвaд цуз (шкт, вonacгaшmaнucm,

Зтдагй мacpaф ба тлу мoyy coam мeшaвaд.

Cep кай zap^aà зп xom xoкдoн чaшмu yapuc?

Caбp аа seбo бувад, мохш miDam мeшaвaд.

Menaзupaд фeълu бад oöam зы бaдaндeшaгü,

Чун шавод mrnpop yap oдam, ma6uam мешовод. Mapг оз дopo 6a ууз уэн pumßa нamвoнaд cumoнд, Poyam оз дунё 6о пуш х/amp sayuam мешовaд. Ду'cmuu yo^uno^ эй öycm, мацм дyшмaнucm, ОФО^Н a^ap зaбoнu cuфлa нaфpam мешaвaд. Бешmap оз эьтндол оз xoнaвy манзт мaбoл, rypu maнгam чун мaкoнu ucmuцoмam мешовод. Mexapomaà ocмoнpo 6o capu нoxyн yuлoл, Як capu нoxyн ömu мo цам 4apoxam мешовод. rap ношушад ocмoн оз oxu мо шoлu кобуд, Xok xoкucmapвaш оз pонгu мycuбam мешовод. Бo juyya66am yap кы меxoнaö cyxanyou Cypym, Сшшаш чун cy6ypaвшaн оз maxopam мешовод [6,190].

Дap coxtmo™ Faзaли мaвpиди нaзap rno^ aз мacoлexи cyxa^ ки вoжa Me6orna^ 6o Maxopara бaлaнд иcтифoдa кapдa, кaлимaвy Tap™6, ^opa вa raranoxor, ки xora ca6™ иpoкиaнд, фapoвoн иcтифoдa кapдa, 6o ифoдaи шoиpoнa мaтлaби xyдpo бaëн нaмyдaacт. Вoжa, тapкиб вa ибopaвy иcтилoxoти зepини «обu cun%», «поu uмoн», «хoбu по», «mabjnupu дшы бuшкшcmш», «Fyzu pшcmoхeз», «пoбшcmшгй», «puërnm», «cшoдшm», «Сацда ншздu хцц capu бoлou крмот», «ea^m», «мш%ш цшношш», «pysu хшшp», «эьшпдол», «4apoxam», «oxu мо», «шншаш», «maxppam» дap Faзaл иcтифoдa шyдa xapчaнд тoзa нaбoшaнд xaM, вaлe иcтифoдa aз orno чишэву дypaxши TCea дopaнд.

Дap бaйги «Meпaзиpaд феъли бaд oдaм зи бaдaндeшaгй, Чун шaвaд тaкpop xap oдaт, Ta6rnT мeшaвaд», Majora «Одaт чу rça^Ma шуд, тaбиaт гapдaд» 6o шaкли тoзa вa зeбo ифoдa ëфтaacт. Ё ин ки бaйги дигap ин Faзaл : «Mapг aз дopo 6a чуз чoн pишвa нaтвoнaд cитoнд, PoxaT aз дунё 6a pyзи xaшp зaxмaт мeшaвaд» тaъcиpпaзиpй aз бaйги Сoибpo гyшзaд мecoзaд: Mapгpo 6o pumrn нamвoн оз capu xyö öyp Kapö, Ин нацонгы yoнcumoнpo чошм 6ap ac6o6 mem [5,234].

Хдмчунин, rno^ дap ca6m xиндй (ё бедилй) низ Faзaлxoи тoзa cypyдaacт, ки нaмyнaaш ин Faзaли нoб Me6orna^

Об гшипшм, бо mamomou т^лом бypöонö, Шудом ouнa, бо маъвт sucom^ бypöонö. Батт чавлон задам, оз napöa бypyн афкондонд, Cap кaшuöaм su гupебoн, бо заволшм бypöонö. Шабншмн оубх шудшм, mo цамагй чошм шовом, Дap нuгoyе зu yaquyam бо мueoлaм бypöaнö. Чошм пушному öop yapm ^oöuu офmoöaм, Pacmau оз mutua, бо зuнöoнu eaфoлaм бypöонö. nupu ман own^u моcm оапу бо цац мегуЯд: Завщ будон бо дт афзудаву coлaм бypöaнö. Дapкu acpopu coso6 acm гутце, ru mapo^, Аз payu iuikc бо öapгoyu кaмoлaм бypöaнö. Б/ap вуууд oмоöонaм чuem? Ку/^o бoяöpaфm? To идам оз nau ту бо cyoлaм бypöонö. Ишц öop лолш nac оз мypöонu мo xoyaö гyфm: Paфmaгoн yacpamu маъшуцо оз oлом бypöонö [6,170].

Aß pyйи мaълyмoти aдaбиëтшинocoн мaълyм мeгapдaд, ки нишoнaxoи aввaлини ca6™ xиндй дap aшъopи Aj^p Хycpaви Дexлaвй 6a мyшoxидa Mepaca^ Бито 6a швиштви aдaбиëтшинoc Бaxpoм Mиpcaидoв «мyxaккики 6ap4ac^ pyc Н.И. Пpигapинa бapoи ^6orn oн ки Ai^p Хycpaви Дexлaвй дap oфapиниши ca6m xиндй coxиби ибтикop acr, 6amrc зepинpo aз ин шoиp чун caнaд мeoвapaд: Хонуз urno^ öuл бueёp sopam кapöонü öopaö, Myeолмoнü моёмуз oн ду чaшмu нoмyeолмoнpo»[2,79].

Myx,имгapин Maxcycrarx^ ca6rn xиндй пyшидaгй, лaфзтapoшй, мapмyзбaëнй, лaтoфaти cyxaн, бopикaндeшй, xиcoмeзй вa пapвoзи xaëл мeбoшaд. Ин acr, ки дap Faзaли 6o ин caбк cypyдaи шoиp caнoeъи бaдeии мaчoз, ffirraopa тaшбex вa кaлимacoзиxoвy ибopaпapдoзиx,o вa oбpaзxoи тoзa 6a чaшм мepacaд. Дap миcpaи aввaли 6arnrc нaxycти Faзaл тapкиби «o6 rarnTaM» мaчoз мeбoшaд. X,aдaф aз " o6 гaштaм» гyфтaни шoиp oн acr, ки ншдл вa yMyMa^ oлaми нaбoтoт дap бapoбapи 6a xo^ яъне зaмин ниёз дoштaн, 6a o6 зиëдтap ниёз дopaд. Ё ин ки дap caбзишy нaшъyнaмoи oлaми нaбoтoт, чaxop yœyp-oб,xoк, бoд, oтaш 6apo6ap caxM дopaнд. Обpaзxo дap ин Faзaл тaвaccyти вoжaxoи «oинa», «шaбнaм», «шишa», «лoлa» ифoдa шyдaaнд, ки дap aшъopи шoиpoни гyзaштa co6^a дopaд. «Лoлa»-ин paмзи cypxpy бyдaнy дap дил дoF дoштaнpo мeфaxмoнaд. Ин 4o бaмaвpид acr, ки тaвaccyти 6apxe aз гyлxo XOлaтx,oи иншн бoзгy мeшaвaнд. Macaлaн, бyнaфшa-capxaмиpo, caвcaн-пypгyиpo ифoдa мeкyнaнд.

Дap бaйти «Чaшм пyшидaмy дap кapни кaдим aфтaдaм, Рacтaм 8з iiiuiua, бa зиндони caфaлaм бypдaнд» тaвaccyти caнъaти мaчaз тaъpиx ë тaхaввyли зиндaгии инcaн инъикacи xyдpa ëфтaacт.

Умyмaн, шaиp бо хyнapмaндии xoœ xyд тaвaниcтaacт, ки дap caбки хиндй Faзaлхaepa тaълиф нaмaяд, ки capшop aз хикмaтy фaлcaфa Ba пaндy axлaк бaшaнд.

Сypyш дap бapaбapи caбкхaи мaъмyлy мaшхypи aдaбиëт, инчунин caбки xaccaи xyдpa дopaд. ^дами зиëди Faзaлиëти шaиp бо шeвaи xacи xyдaш cypyдa шyдaaнд, ки Faзaли зaйл нaмyнae aз aнхacт: Mm oн mapouau гvнгaм, кы сабза мeдaмaдaм аз xoк, 3u peшa xyrn нaжoдaм ба тца мeдaвaдaм чoлoк. Xaмeшacaбзmgp аз capв aap кашмдаам аз amhop, Дap o6u тна coфumapaм зы гавх/apu moбuшнoк. Maн oн чaкoмau бopoнaм аз тфинои vi<ënvc, Дap ын замш дuлu xyдpo ф^ypy чакыдаам аз aфлoк. Дapyнu хонш гaндvм нuшom мeкaшaдaм тнхрн, Чу а шapoб ж гандум кашанд, eoyu örnap аз moк. Mapo бубаш, œap (ушам ж н^маданш, эй o6, Бщыл в-аа бuфuшoдacш дap mmpu my ын хошок. Хануз peшaы тнхрн ж xacmau. дили мин бoцucш, Бuмoн-бuмoн, кы мapo лоли cap кашад ж кафан caдчoк. Бaлe, манам, кы зы дыл pycшaaм пицюнаи гvнгaмpo Ба лихцы caбзaву бapaну capev чишмш Kascap ж>к. Fma i ба шeвaы мalшoб мeчaкaм зы шабы эцсж, Cvxau 6a лихщны xуpшeд мemgnaд дишм аз ыдpoк. Aeap мapo шунавй, эй ягoнa ëpu ман, аз бoлo, Зы yœpu чopy шашу naнцy уафшу уашм нaдopaм 6oк [б, 158].

Дap миcpaъи дуюми бaйги мaктaъи Faзaл paкaмхoи кopбypдaи шо^ мaънихoи мapмyз дopaнд: Чор- чaхop yœyp :обу xo^ боду огаш

Шаш ин чо бa мaънии шaш чихaт: шимол^нуб, шapк-Fapб, зep

боло (ф8Бк) Панч- ифoдaкyнaндaи шнч Ba^ra шмоз Х,афт- хaфт тaбaкaи ^ax Х,ашт- хaшт тaбaкaи бихишт

Сaбки шaxcй-яънe, caбки xocи як шoиp ë нaвиcaндa, ки acapи ypo aз хap acapи дигape мyтaмoйиз мeкyнaд. Зикp бaмaвpид acrn, ки дap oлaми хyнap, хaмa coхиби caбки фapдй нecтaнд, яъне бacoмaди мyxтacoн Ba вижaгихoи caбкoфapин дap ocoprn онон он кaдap неот, ки бодаи тaшaxxycи фapдй шaвaд.

Дap ин Faзaл яке 8з вижaгихoи caбки фapдии Сypyш он acrn, ки xoнaндapo бa жapфтap фи^ кapдaн вoмeдopaд. ^rap чизе, ки caбки шoиppo боз хaм бapчacтa нишон мeдихaд, ин хaм бoшaд дap Faзaл 8з ибopacaзии Faйpимaъмyл кop гиpифтaacт, ки миëни мapдyм poич неот.

Сypyш дap Faзaли фaвк мегуяд: «^a лахни caбзasу бanaнv cupsv чишмин Kmcap пок». Moparn тapкибии « лахни caбзgsу бanaнv cupsv чшимши Kmcap» coxian xyди шoиp acrn, ки дap aшъopи шoиpoни пеш aз y дyчop нaмeoяд. Ё ин ки ифoдaи «Cvxau 6a лихнин xvinueó мemanaд дишм» низ эчоди куди шoиp acx. Дap ин мишлхои oвapдaшyдa шeъpepo мебинем, ки дopoи caбки xocи шoиp буд^ дap a^y^rn тaвcифoти фapoвoнe, ки aз лaхн Ba cyxaн дap aдaбиëти фopcии точикй шyдaaет, гум нaмeшaвaд. Бa юмни ин иктишоф aкнyн мо низ мeтaвoнeм «гахни caбзaвy бopoнy capBy чaшмaи KaBcap» Ba «cyxaн бa лaхчaи xypшeд мeтaпaд дилaм»-po oшкopo бишнaвeм. Аз ин лихоз, биcëpe aз тaъpифхoи мaъpyфи caбк т8хти хaмин мaкyлa (нигopиши xoc) кapop мeгиpaд. Нимо Юшич мoнaнди бapxe aз он шо^они coхибcaбк дap мaвpиди caбк cyxaнoнe дopaд, ки зyмpae aз онхо дap ин тaъpиф чо мeгиpaнд: «Шо^е, ки фикpи тoзa дopaд, тaлфикoти тoзa хaм дopaд» [13,12]. Ин тaъpиф бидуни тapдид, бoзгyкyнaндaи aшъopи шoиp Сypyш мeбoшaд.

АДАБИЁТ

1. Гyлнaзap. Лоике чун Лoикe.-Дyшaнбe:Сypyшaн, 2000.-82 c.

2. .Mиpcaидoв, Бaхpoм. Myкaддими aдaбиëтшинocй.-Хyчaнд, 2017.-204 c.

3. .Mycyлмoниëн, Рзхим. Нaзapияи aдaбиëт.-Дyшaнбe:Maopиф, 1990.-336 c.

4. Сaидoв, Сш^^ок Олaми бенихояти мaънй. Дap кит: Хyчaнд: Нoшиp, 2017.-124 c.

5. Соиб. Myнтaxaбoт.-Дyшaнбe:Иpфoн, 1980.-704 c.

6. Сypyш. Чaзиpaи тaнхoй. - Дyшaнбe: Адиб, 2009. -264 cas,.

7. Сypyш. Шaбнaми нaфac.-Хyчaнд: Нoшиp, 2017.-124 c.

8. Сypyш. Фapëди ëдхo.-Хyчaнд: Нypи мaъpифaт, 2018.-152 c.

9. Сypyш. «Ишк aз cyи Хyдocт» (2019)

10. Хaйëм,Умap.Рyбoиëт.- Дyшaнбe, 2014.-242 c.

11. Хдмрох,, Равшан. Падидах,ои ^унарй дар шеъри Гулназар.-Душанбе:Ирфон, 2018.-192 с.

12. Шафеии Кадканй, Мухдммадризо. Бо чарог ва оина.-Тех,рон:Сухан, 1390.-768 с.

13. Шамисо, Сирус. Куллиёти сабкшиносй.-Душанбе:ДДОТ, 2017.-259 с.

ОТОБРАЖЕНИЕ ЛИТЕРАТУРНЫХ СТИЛЕЙ В ГАЗЕЛЯХ АБДУДЖАББОРА СУРУША

В статье речь идет об отображении литературных стилей в газелях поэта, вступившего в литературу в 90-х годах ХХ века - Абдуджаббора Суруша, который благодаря таланту и постоянному творческому поиску достиг значительных успехов на данном поприще. Отмечается, что до настоящего времени изданы 10 сборников его стихотворений, созданных в своеобразной стилевой манере. В творчестве поэта видное место занимает газель - традиционный жанр персидско-таджикской классической литературы.

Автор статьи, на основе рассмотрения и анализа четырех газелей Абдуджаббора Суруша, написанных в хорасанском, иракском, индийском и индивидуальном стиле, рассуждает об особенностях применения поэтом слов, словосочетаний, выражений, поэтических фигур и средств художественного изображения, обеспечивающих своеобразие его стиля изложения.

Ключевые слова: Абдуджаббор Суруш, отображение, литература, литературные стили, хорасанский, иракский, индийский, индивидуальный, традиции, слово, словосочетание, выражения

REFLECTION OF LITERARY STYLES IN SURUSHS GHAZALS

The article under consideration dwells on reflection of literary styles in Abdujabbor Surush s ghazals those ones entered in the literature referring to the 90-ies of the XX-th century. It is underscored that due to constantly study creative efforts and talent have enabled him to achieve significant success in the relevant complicated and unbearable path, on the whole. Namely, it is asserted that Surush has contributed into the literature his own creative style and quickly settled in fans' and readers' hearts. Surush is considered to be one of the most powerful poets who has published more than 10 collections of poetry and made them available to fans of literature. The poet Abdujabbor Surush possessed strong spirit aimed at the creation of a traditional genre of classical Tajik-Persian literature - ghazal and was interested in singing ghazals and has a unique style in intelligent readers' hearts.

Hereby, the author of the article decides to comment on the styles resorting to in Surush s ghazals. In her article the author selects only four ghazals out of the poets ghazals which are sung in the most common literary styles, as follows: khorasan, iraqi, Hindian (or Bedili) and individual ones. It is worth mentioning that the style means to grind or melt gold in the dictionary. However, the style refers to method, taste, approach and variety of expressions in literary criticism. The styles in question differ in usage of phrases, parables, art of speech, value of the national language, difficulty while speaking and describing, and so on.

Key-words: reflection, literature, literary styles, khorasan, iraqi, Hindian, individual, ghazals, Surush, tradition, word, composition, phrase.

Сведения об автора:

Умарова Угулой Турсунбоевна - старший преподаватель общеуниверситетской кафедры таджикского языка ГОУ «Худжандский государственный университет имени академика Б. Гафурова».

About the author:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Umarova Ughuloy Tursunboevna, senior lecturer of the all-University department of the Tajik language under the SEI «KhSU named after acad. B. Gafurov» (Tajikistan, Khujand)

ЛИТЕРАТУРНЫЙ БЛОГ КАК ОСНОВНОЕ СРЕДСТВО РАЗВИТИЯ «ЖЕНСКОЙ ПРОЗЫ» В ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ

Субхонкулова С.А.

Таджикский государственный педагогический университет им.Садриддина Айни

Небывалый расцвет женской прозы в таджикской литературе за последние годы свидетельствует о небезнадежных перспективах художественной литературы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.