Научная статья на тему 'ОТА-ОНАЛАР ПЕДАГОГИК МАДАНИЯТИНИ ТАШКИЛ ҚИЛИШНИНГ АСОСИЙ МЕХАНИЗМЛАРИ'

ОТА-ОНАЛАР ПЕДАГОГИК МАДАНИЯТИНИ ТАШКИЛ ҚИЛИШНИНГ АСОСИЙ МЕХАНИЗМЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

1
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ота-она / оила институти / ахборотлашган жамият / мактаб / маҳалла / тарбия / педагогик маданият / виртуал макон / ахборот / компьютер / интернет / ўқитувчи / саводхонлик / маънавий-ахлоқий контекст / фарзандлар / маданий муҳит / техно-ижтимоий муҳит.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Хилола Рахимбердиевна Хайдарова

Мақолада ота-оналарнинг педагогик маданияти оила институтининг таркибий қисми эканлиги таҳлил қилинган. Тавсия этилган шароитда оилавий қадриятларни тан олиш ва тақдим этиш, оилага тизимли психологик, педагогик ва ижтимоий-иқтисодий ѐрдам, анъанавий тарбиявий қадриятларни тарғиб қилиш, ота-она педагогик маданиятини ривожлантиришнинг кўп қиррали дастурини ишлаб чиқиш ва амалга ошириш воситаси алоҳида ўрганилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ОТА-ОНАЛАР ПЕДАГОГИК МАДАНИЯТИНИ ТАШКИЛ ҚИЛИШНИНГ АСОСИЙ МЕХАНИЗМЛАРИ»

ОТА-ОНАЛАР ПЕДАГОГИК МАДАНИЯТИНИ ТАШКИЛ ЦИЛИШНИНГ АСОСИЙ МЕХАНИЗМЛАРИ

Хилола Рахимбердиевна Хайдарова

УзМУ "Педагогика ва уммумий психология" кафедраси катта укитувчиси,

п.ф.н.

АННОТАЦИЯ

Маколада ота-оналарнинг педагогик маданияти оила институтининг таркибий кисми эканлиги тахлил килинган. Тавсия этилган шароитда оилавий кадриятларни тан олиш ва такдим этиш, оилага тизимли психологик, педагогик ва ижтимоий-иктисодий ёрдам, анъанавий тарбиявий кадриятларни тарFиб килиш, ота-она педагогик маданиятини ривожлантиришнинг куп киррали дастурини ишлаб чикиш ва амалга ошириш воситаси алохида урганилган.

Калит сузлар: Ота-она, оила институти, ахборотлашган жамият, мактаб, махалла, тарбия, педагогик маданият, виртуал макон, ахборот, компьютер, интернет, укитувчи, саводхонлик, маънавий-ахлокий контекст, фарзандлар, маданий мухит, техно-ижтимоий мухит.

АННОТАЦИЯ

В статье анализируется тот факт, что педагогическая культура родителей является составной частью института семьи. В рекомендуемых условиях инструментом признания и презентации семейных ценностей, системной психолого-педагогической и социально-экономической поддержки семьи, пропаганды традиционных образовательных ценностей, разработки и реализации комплексной программы развития педагогической культуры родителей, стал учился отдельно.

Ключевые слова: Родитель, институт семьи, информационное общество, школа, микрорайон, образование, педагогическая культура, виртуальное пространство, информация, компьютер, Интернет, учитель, грамотность, духовно-нравственный контекст, дети, культурная среда, техносоциальная среда.

ABSTRACT

The article analyzes the fact that the pedagogical culture of parents is a component of the family institution. In the recommended conditions, the tool for the recognition and presentation of family values, systematic psychological, pedagogical

52

and socio-economic support for the family, promotion of traditional educational values, development and implementation of a multifaceted program for the development of parental pedagogical culture was studied separately.

Keywords: Parent, family institution, information society, school, neighborhood, education, pedagogical culture, virtual space, information, computer, Internet, teacher, literacy, spiritual and moral context, children, cultural environment, techno-social environment.

Оила институтининг тобора мураккаблашиб бораётган замонавий шароитида ота-она педагогик маданиятини мураккаб педагогик контекстга асосланган мураккаб ходисадир. Ота-она педагогик маданиятини ота-она фаолияти тизими сифатида белгилаш, бу оилавий мухитда амалга ошириладиган, боланинг маданияти ва бошлаетич ижтимоийлашув жараёнида она ва отанинг компетенцияси ва ижодий фаолияти даражасини белгилайди. И.В.Гребенниковнинг ишида ота-оналарнинг асосий кисми педагогик маданиятининг етарли эмаслиги муаммоси очиб берилди, бу уларнинг таълим фаолияти натижаларига салбий таъсир килади, бу ёш авлоднинг билим даражаси пастлигида намоён булади, бу осонлашади. Доимий равишда кадриятларни кайта бахолаш, одамлар онгидаги стереотипларни бузиш, оилаларининг аксарият кисми хаёт шароитларини кескин узгартириши билан характерланади.

Ота-оналар педагогик маданияти салохиятини руёбга чикариш мезонлари булган болаларни оилада тарбиялаш ва ижтимоийлаштириш муаммоларини хал килиш замонавий жамиятда юзага келадиган ижтимоий муаммоларга бевосита боFликдир. Ушбу муаммоларга ёш авлодни ижтимоийлаштириш, болаларга маънавий-ахлокий тарбия бериш ва кадриятлар йуналишини узгартириш, авлодларнинг узаро алокалари услубларини узгартириш, ахборот жамиятининг манфаатларига таъсирини хисобга олган холда уларнинг ахлокий курсатмаларини шакллантириш киради. Курсатилган руйхат ота-она маданиятининг моддий асосини ташкил этади. Бугунги кунда жамиятда ёш авлодни ижтимоийлаштиришнинг долзарб муаммоси турибди. Жамиятда мавжуд булган бекарорлик, унинг ижтимоий кайта ташкил этилиши, табакаланиш даражаси ошиши, индивидуал шахслар ва турли гурухларнинг турмуш тарзлари ва кадрият йуналишларининг хилма-хиллиги, авлодлар уртасидаги зиддият хисобга олинса, куплаб ота-оналар зарур функцияларни тулик бажара олмайдилар. Бу ота-оналарнинг купчилигининг таълим

53

MyaMMonapuHH xan Kunumra TaHep эмacnнгн Ba ynapHHHr OTa-OHa negaroruK MagaHuaTHHHHr nacTnuru SunaH SoFnuK.

OunaHHHr TapSuaBHH canoxuaTH Ba negaroruK KynuHHHr nacaftumu OTa -OHanapHHHr SonanapHH TapSuanamgaru o^ronuru, SenapBonuru eKH xapaKaTcronuruga u^oganaHagu. B.H.CnoSognuKOB aBnognapapo anoKanapHHHr HyK KH^HHHmHHH ouna Ba TatnuM TH3HMura aHtaHaBHH MagaHuaTHH э$нpгa y3aTum ^yH^uacuHH Sa^apumra TycKHHnuK KunaguraH MaB^yg Ba3uaT MyaMMOCH geS xucoSnaftgu; ounaga, MaKTaSga, ^aMuaTgaru SeroHanamyB Ba KapaMa-KapmunuK; xaeTra naeKaTnu OTa-OHanap ^aMoanapuHHHr eTHmMacnuru; H^THMOHH-MagaHHH, MunnuH Ba Matpu^uft KagpuaTnap Ba MatHonapHHHr pacMHHnamTHpunMacnHrH SunaH SoFnuK.

CyHrru yH HunnuKnapga unM-^aH Ba TexHonoruaHHHr puBO^naHumu, gyHe ^apaeH^apuHHHr rnoSannamyBH aBnognap ypTacugaru anoKanapHHHr KaHTapunMac y3HnHmura epgaM Sepgu. EonaHHHr y3H BupTyan SopnuK opKanu MyxuM caBonnapura ^aBoS Tona ongu. EopraH OTa-OHanap ycuS KenaeTraH aBnoggaH BupTyan TatnuM, HHTepHeT opKanu MatnyMOTnapHH KaHgaH onumHH ypraHumra Ma^Syp SynMOKganap. H.O.^eMeHTteBa TatKugnamuna, "EyryHru KyHga aBnognapapo y3apo MyHocaSaTnapHHHr a3anuft aManueTuga yMyMaH aTunuK SynraH Ba3uaT MaB^yg SynuS, yHga OTa-OHanap xaeT Macananapu Syfiuna MacnaxaT onam ynyH Boara eTMaraH Sonanapra Mypo^aaT Kunumagu. Em aBnog xaMMa HapcaHH aHru HapcanapHH ugpoK этнmгa Tafiepnuru Ty^aftnu KynpoK MOcnamraH Ba ounaga ^aMHATHHHr 3aMOHaBHH KagpuaTnapuHH yTKa3yBHucu SynuS KonMOKga".

OTa-OHanap negaroruK MagaHuaTHHH ypraHum cypoBHOMaHH y3 unura onraH SynuS, yHga OTa-OHanap TOMOHugaH SonaHH TapSuanam ^apaeHuga xan KunaguraH Ba3H^anap pyftxaTH TaKnu^ KunuHraH Ba pecnoHgeHTnap TatnuM Ba3H$anapuHH axaMuaTH SyHuna TapTuSnamnapu KepaK эgн. TapSuanamHHHr ycTyBop HyHanumnapuga SupuHHH ypuHHH pecnoHgemnapHHHr aKcapuaTH SonaHHHr xaeTH Ba coFnurura FaMxypnuK KunumHH Ha3apga TyraguraH coFnuKHH caKnam HyHanumugarH Ba3H^anapra Sepumgu. Hkkhhhh ypuHga SonaHHHr puBO^naHumuHH HKTucogHH KynnaS-KyBBaTnam Ba MetepuH umuMOHftnamyB SunaH SoFnuK TatnuM Ba3H^anapu Typapgu.

OunaBHH TapSuaHHHr ycTyBop HyHanumnapu opacuga oxupru ypuHga pecnoHgeHTnap MatHaBHH-axnoKHH TapSuaHHHr SonaHH OHHKHacura Ba xanonnuruHH paFSaTnaHTupum, MexHaTceBapnuK Ba BaTaHra MyxaSSaTHH TapSuanam, BaTaHnapBapnuKHH TapSuanam KaSu Ba3H^anapHH Kyfigunap.

OTa-OHa MagaHuaTHHHHr acocuH TapKuSuH KucMnapu KyfiugarunapgaH uSopaT:

54

- кадрият-семантик контекст - оилавий мазмунли кадриятларни англаш ва кабул килиш, масалан, турмуш куриш, болаларни туFилиши ва тарбиялаш, ота -онани ижодий узини узи англаш, оналик ва оталик нуфузи, маданий мухитни шакллантиришда танланганлик ва маданий мувофиклик. Болани тарбиялаш, асосий хаётий кадриятларни фаол ривожлантиришда болага ёрдам беришга тайёрлиги ва кобилияти, салбий ахборот ва алока таъсирига карши туриш кобилияти ва бошкалар шулар жумласидандир;

- педагогик контекст - ота-оналарнинг педагогик маданият асосларини узлаштириш ва болаларга етказишда ота-оналарнинг фаол тарбиявий позицияси, боланинг ёши ва кизикишларига мос равишда турли хил тадбирларда таълим салохиятини руёбга чикариш куникмаларини шакллантириш. оилавий таълим ва тарбия, буш вактни биргаликда ташкил этиш кобилияти, оиланинг тузатиш имкониятларидан фойдаланиш;

- ижтимоий-психологик - ота-оналарнинг болани оилада тарбиялашнинг психологик, педагогик ва ижтимоий-педагогик асослари туFрисида онгли FOяларини шакллантириш; ёш хусусиятлари ва бола ривожланишининг конуниятлари туFрисида билимларнинг мавжудлиги; турли ёшдаги болаларнинг асосий эхтиёжларини ва ушбу эхтиёжларни кондириш усулларини тушуниш, оилавий таълимнинг имкониятлари, тамойиллари ва усулларини тушуниш;

- хукукий саводхонликнинг мазмуни - ота-оналарнинг болаларни тарбиялаш учун жавобгарлигини белгилайдиган меъёрий-хукукий базани янгилаш, ривожланиш масалаларида ота-оналарнинг ваколатларини кенгайтириш оркали масъулиятли ота-оналарнинг ижтимоий ходисаси сифатида шаклланишига кумаклашиш.

болани тарбиялаш, ота-она педагогик маданиятини ривожлантириш буйича чора-тадбирлар тизимини амалга ошириш;

- маънавий ва ахлокий контекст - ота-оналарнинг болаларни туFилиши ва тарбиялаши учун фаол мотивацияси, хаётнинг англаш, ота-оналарнинг узларининг оталик (оналик) ролларига ижобий муносабати, уз фарзандига нисбатан хайрихох муносабати кабул килишда, севишда, тушунишда ва унинг ривожланиши ва хулк-атворининг узига хос хусусиятларига муносиб муносабат билан; индивидуал ва оилавий таълим салохиятини фаоллаштириш ва ижодий ривожлантиришга интилиш ва бошкалар шулар жумласидандир.

Замонавий оиланинг ота-она педагогик маданиятини ривожлантиришнинг асосий шартларидан бири бу оилавий таълимнинг аксиологик таркибий кисмини актуаллаштиришдир. Ушбу жихатдан масъулиятли тарбия инсоннинг

55

яхлит психологик тарбияси, шу жумладан кадриятлар йуналишлари, карашлари ва кутишлари, ота-онанинг хис-туЙFулари, узини узи ота-она сифатида тутадиган субъектнинг муносабати ва эътикоди мажмуини англатади.

Ички жамиятда ота-она педагогик маданиятини ривожлантиришнинг энг истикболли стратегияси бу ички цивилизация кадриятларига йуналиш булиб, устувор тактикаси замонавий оилани маданий-педагогик амалиётга анъанавий ривожланишнинг потенциал потенциалини фаол ривожлантириш ва интеграциялаш оркали киритишдир. Анъаналар ота-оналар маданияти маконини ташкил килишнинг асосий механизми булиб, ота-оналар томонидан замонавий жамият хаётини ташкил этувчи кадрият ва маъно идеаллари билан танишиш оркали узлаштирилади. Ушбу жараённинг натижаси ота-она педагогик маданияти потенциали томонидан замонавий шароитларда анъанавий кадриятларни талкин килиш жараёнида ривожланиш учун янги туртки олишидир. Анъанавий кадриятларни саклаб колиш жамиятни бирлаштиришга, оиланинг, миллатнинг кадрият бирлигини таъминлашга, Узбекистон фукароларини ахлокий, маънавий ва маданий узини узи аниклашни амалга оширишга ёрдам беради. Шуни таъкидлаш керакки, оилавий интеграция механизмлари, хусусан, унинг аъзолари уртасидаги муносабатлар таълим жараёнида катта рол уйнайди. Уларнинг бузилиши жиддий салбий окибатларга олиб келади. Купгина ота-оналар фарзандларининг хиссий эхтиёжларини билишмайди ва уз фарзандлари билан хиссий даражада самарали муносабатда булиш учун зарур куникмаларга эга эмаслар. Шу билан бирга, ота-оналарнинг катта кисми профессионал укитувчилар эмас. Улар тарбия сохасида махсус билимларга эга эмаслар ва фарзандлари билан муносабатда кийинчиликларга дуч келишади. Укитувчилар ва ота-оналар биргаликда ушбу муаммони хал килишнинг энг самарали усулларини излашга, педагогик таълимнинг мазмуни ва шаклларини белгилашга харакат килмокдалар. Бундан ташкари, ота-оналар купинча уз фарзандларини тушунмайдилар, чунки улар уз фарзандлари билан бирга булишни куп вакт утказолмайдилар. Натижада, мутахассислар ёрдамисиз уз-узидан хал килишнинг иложи булмаган муаммолар пайдо булади, ота-она ва бола муносабатларидаги кийинчиликлар, шунингдек, болалардаги хиссий тушунмовчиликлар туфайли ёрдам сурашади.

Тавсия этилган шароитда оилавий кадриятларни тан олиш ва такдим этиш, оилага тизимли психологик, педагогик ва ижтимоий-иктисодий ёрдам, анъанавий тарбиявий кадриятларни тарFиб килиш, ота-она маданиятини шакллантиришнинг куп киррали дастурини ишлаб чикиш ва амалга ошириш воситаси булиб хизмат килади. Оилада ва таълим муассасаларида болаларни

56

мунтазам равишда ва максадга мувофик маънавий-ахлокий тарбиялаш, авлодлараро узаро таъсирнинг турли хил таълим ва ижтимоий лойихаларини амалга ошириш, оиланинг таълим салохиятини, таълим муассасаларини, анъанавий диний ташкилотларни, жамоатчиликни бирлаштириш мухим ахамиятга эга.

Бугунги кунда узбек оилаларида ота-оналар педагогик маданиятини ривожлантиришнинг самарали воситаларини урганиш илмий изланишларга эхтиёж борлиги долзарб масалалардан биридир. Шу уринда кушимча ва умумий таълимнинг турли хил давлат муассасалари шаклларини, харакатлари ва оила, мактаб, жамоат ва жамоатчиликнинг ягона талабларини бирлаштириши мумкин. Бундай вазиятда оилавий, норасмий ва умумий таълимни бирлаштириш зарур. Шу билан бирга, норасмий таълим ота-оналарнинг маданиятини шакллантиришга ёрдам берадиган бир катор афзалликларга эга.

Демак, оила уз ривожланиш истикболлари билан боFлик булган жамиятнинг бир кисми булиб, унда хаёт ижобий асосга, сезгирлик ва талабчанликка, мухаббатга ва бир-бирларига, айникса уз фарзандларига нисбатан самимий муносабат асосида курилиши керак. Бирок, хозирги пайтда аксарият ота-оналар иктисодий муаммоларни хал килиш билан овора, вахоланки, оила доирасида фарзанд тарбиялаш ва шахсий ривожланишини ташкил этиш мухимлигини кечрок англайдилар. Махалла, педагогик жамоалар, ота-оналар жамоатчилиги уртасидаги хамкорлик бугунги кунда оила тузилишидаги маънавий-ахлокий меъёрлар ва урф-одатларга, усиб келаётган авлоднинг аклий ва жисмоний саломатлигига, шу билан бир каторда ота-оналарнинг педагогик маданиятининг ривожланишига ижобий таъсир курсатади. Вахоланки, мамлакатимиздаги ижтимоий-маданий вазиятнинг жадал ривожланиши, оилавий кадриятларнинг юксалиши, ота-оналар билан узаро муносабатлар технологиясининг узгариши, уларнинг педагогик маърифати ва таълимини ташкил этиш, педагогик маданиятни такомиллаштиришнинг энг мухим таркибий кисми эканлигини куришимиз мумкин.

REFERENCES

1. Президент Шавкат Мирзиёевнинг Узбекистон ижодкор зиёлилари вакиллари билан учрашувдаги маърузаси . Халк сузи. 2017 йил 5 август.

2. Хайдарова, Х. (2022). Махалла, оила ва таълим хамкорлигида ота-оналар виртуал-педагогик маданиятини ривожлантириш. Общество и инновации, 3(5/S), 337-343.

57

3. Хайдарова, Х. Р. (2021). Ота-оналарнинг виртуал педагогик маданиятини ривожлантиришнинг амалий масалалари. Academic research in educational sciences, 2(3), 243-249.

4. Хайдарова, Х. Р., & Гафурова, Ю. К. (2017). Место и роль половых различий в процессе обучения и воспитания. ББК 1 Р76, 37.

5. Haydarova, H. R., Mamatov, R. R., & Alijonova, M. R. (2017). DIE THEORETISCHE BESONDERHEIT DER DEUTSCHEN SPRACHGESCHICHTE. C 56 Современные тенденции развития науки и технологий, 11.

6. Хайдарова, Х. Р. (2021). Узлуксиз таълимда ота-оналар виртуал-педагогик маданиятини ривожлантиришга синергетик ёндашув. Academic research in educational sciences, 2(NUU Conference 1), 154-157.

7. Хамрокулова, Ш. Э. (2021). Умумтаълим мактабларида экологик таълим -тарбияни такомиллаштириш масалалари. Academic research in educational sciences, 2(3), 379-384.

8. Хамрокулова, Ш. Э., & Тулишов, Г. Р. (2023). ОИЛА-ИЖТИМОИЙ ЭКОЛОГИК ТАРБИЯ СУБЪЕКТИ. Results of National Scientific Research International Journal, 2(1), 291-296.

58

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.