Научная статья на тему 'ОСВЕЩЕНИЕ СОТРУДНИЧЕСТВА ТАДЖИКИСТАНА С ШАНХАЙСКОЙ ОРГАНИЗАЦИЕЙ СОТРУДНИЧЕСТВА В ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ИСТОРИОГРАФИИ'

ОСВЕЩЕНИЕ СОТРУДНИЧЕСТВА ТАДЖИКИСТАНА С ШАНХАЙСКОЙ ОРГАНИЗАЦИЕЙ СОТРУДНИЧЕСТВА В ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ИСТОРИОГРАФИИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
62
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ШАНХАЙСКОЙ ОРГАНИЗАЦИЕЙ СОТРУДНИЧЕСТВА / ВОПРОСОВ БЕЗОПАСНОСТИ / ЭКОНОМИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ / КУЛЬТУРНОЕ СОТРУДНИЧЕСТВА / ОТЕЧЕСТВЕННАЯ И ЗАРУБЕЖНАЯ ИСТОРИОГРАФИЯ / МИРОТВОРЧЕСКУЮ РОЛЬ / ГОСУДАРСТВЕННАЯ НЕЗАВИСИМОСТЬ / ПРОЦЕСС ДИАЛОГА МЕЖДУ ТАДЖИКАМИ / УСТАНОВЛЕНИЕ МИРА И НАЦИОНАЛЬНОГО СОГЛАСИЯ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Мирзоев Дж.А., Асомуддин Абдулмумин

Республика Таджикистан является членом 51 авторитетных международных и региональных организации, и этот вопрос неизбежно становится предметом внимания многих исследователей. В частности, отечественная историография уделяет большое внимание рассмотрению этого вопроса. В статье исследуется историография сотрудничества между ШОС и Республикой Таджикистан. В начале нового тысячелетия пять центральноазиатских государств и Россия сформировали модель международных отношений в рамках ШОС, основанную на принципах доверия, равноправия и взаимопонимания, постепенно они перешли от урегулирования пограничных вопросов к совместному рассмотрению вопросов безопасности, экономического и культурного сотрудничества, которые максимально проанализированы в отечественной и зарубежной историографии.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COVERAGE OF TAJIKISTAN'S COOPERATION WITH THE SHANGHAI COOPERATION ORGANIZATION IN DOMESTIC HISTORIOGRAPHY

The Republic of Tajikistan is a member of 51 authoritative international and regional organizations, and this issue inevitably becomes the subject of attention of many researchers. In particular, Russian historiography pays great attention to the consideration of this issue. The article examines the historiography of cooperation between the SCO and the Republic of Tajikistan. At the beginning of the new millennium, the five Central Asian states and Russia formed a model of international relations within the SCO, based on the principles of trust, equality and mutual understanding; they gradually moved from settling border issues to jointly considering security issues, economic and cultural cooperation, which are maximally analyzed in domestic and foreign historiography .

Текст научной работы на тему «ОСВЕЩЕНИЕ СОТРУДНИЧЕСТВА ТАДЖИКИСТАНА С ШАНХАЙСКОЙ ОРГАНИЗАЦИЕЙ СОТРУДНИЧЕСТВА В ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ИСТОРИОГРАФИИ»

Odinaev Abdumavlon Nazirovich, Senior Lecturer of the Department of History of the Tajik People, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, E-mail: abdumavlon1987@gmail com

УДК: 342.3 (575.3) (09) +9 (575.3)

ИНЪИКОСИ ХДМКОРИХРИ ТОЧИКИСТОН БО СОЗМОНИ ХДМКОРИИ ШАНХАЙ

дАр таърихнигории ватанй

Мирзоев Ц.А., Асомуддини А.

Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониши

Яке аз самтхои афзалиятноки сиёсати хоричии Точикистони сохибистиклол хамкорихои Точикистон бо созмонхои бонуфузи байналхалкй ба хисоб меравад. Тибки Изхороти Шурои Олии Чумхурии Точикистон «Оид ба истиклолияти Чумхурии Точикистон», ки санаи 9 сентябри соли 1991 эълон дошта шуд, Чумхурии Точикистон «ба сифати субъекти мустакили хукуки байналхалкй» [7, с.10-11] ба арсаи сиёсати чахонй ворид гардида, бо созмонхои бонуфузи чахонй ва минтакавй равобит баркарор намуд. Дар холи имруз Чумхурии Точикистон узви 51 созмони бонуфузи байналхалкй ва минтакавй мебошад, ки ногузир мавриди тахкику баррасии мухаккикон карор гирифтаанд. Вале дар хачми як макола тахкики дарачаи омузиши хамкорихои Точикистон бо кулли созмонхои байналхалкй аз имкон берун аст. Аз ин лихоз, мо карор додем, ки тахкики хамкорихои Точикистонро бо яке аз созмощои бонуфуз - Созмони хамкории Шанхай (СХШ), ки дар сиёсати хоричии Точикистони сохибистиклол афзалият дорад, баррасй намоем.

Созмони хамкории Шанхай созмони мухимми минтакавию чахонй буда, аз лихози вусъати каламрав ва гуногунии забону фархангу тамаддун яке аз созмонхои нодир ба шумор меравад ва айни замон дар минтака ва чахон нуфузу эътибори бузурге дорад. Дар таъсис ёфтани СХШ тахкурсии асосиро фаъолияти «Панчгонаи Шанхай», ки дар асоси Созишномахо байни Чумхурии ^азокистон, Чумхурии К^иргизистон, Федератсияи Россия, Чумхурии Точикистон ва Чумхурии Халкии Хитой дар бораи тахкими чорахои боварй дар сохаи харбй дар минтакаи сархад аз соли соли 1996 ва дар бораи ихтисори муштараки куввахои мусаллах дар минтакаи сархад аз соли 1997 ташкил шуда буд, гузоштааст.

15 июни соли 2001 дар шахри Шанхай аз чониби сарони давлатхои К^азокистон, Чин, ^иргизистон, Россия, Точикистон ва Узбекистан Эъломия дар бораи таъсис додани СХШ ба имзо расид, ки ин сана то ба имруз рузи таъсиси СХШ ба хисоб меравад. Чумхурии Точикистон яке аз асосгузорони механизми «Панчгонаи Шанхай» ва яке аз таъсисдихандагони СХШ ба хисоб меравад. Иштироки фаъоли Точикистон дар СХШ ба хотири тахкими муносибатх,ои неки хамсоягй,

равобити боэътимод ва дустона дар байни давлатхои аъзо ва нозир, инчунин таъмини амнияту оромй, рушди устувори иктисодй дар минтака ва тахкими робитахои фархангй мебошад.

Бояд зикр кард, ки олимони точик ба омузиши масоили марбут ба фаъолияти СХШ танхо дар дахсолаи аввали асри XXI машгул гардиданд. Алалхусус тахкикоти олимони машхур ва дипломатхо, назири Т.Н. Назаров ва А.С. Сатторов [11], З.Ш. Саидов [14], Х- Зарифй [6], Р.К. Алимов [1] ва дигарон дар ин самт хеле арзишманданд. Муаллифони мазкур муътакиданд, ки махз фаъолияти бисёрчабхаи Чумхурии Точикистон дар раванди ташаккулёбии «Панчгонаи Шанхай» хамчун воситаи халли масоили бахсноки марзй байни Точикистон ва ЧХХ в табдили ин ниход ба созмони комилхукуки байналхалкй ба тахкими вазъи ичтимой-иктисодии Чумхурии Точикистон таъсири амик расонд.

Дар асархои академик Т.Н. Назаров бештар ба хамкорихои иктисодии Точикистон бо кишвархои узви СХШ таваччух, зохир гардида, таъкид мешавад, ки халли масоили бахсноки марзй ба рушди хамкорихои дучониба дар сохахои амниятй, иктисод ва савдо, мубориза алайхи тахдиди терроризм боис гардид.

Дар тахкикоти олимони машхур, назири Г.М. Майтдинова [8, с. 38-45], М.А. Олимов [13, с. 66-71], В.А. Ниятбеков ва Ф.Б. Умаров [12, с.268-282], X. Холикназаров [15, с.36], В.В. Дубовитский [4, с.171-186] чанбахои алохидаи фаъолияти СХШ тачассум гардидаанд. Сахми ин мухаккикон кабл аз хама дар он аст, ки эшон дар таърихнигории ватанй нахустин шуда ба омузиши масоили алохидаи марбут ба фаолияти СХШ даст задаанд. Дар тахкикоти онхо нишон дода шудааст, ки ташаккулёбии ин созмон дар асоси принсипхои мушаххас, ки ба таъмини ноилгардии низоми самарабахши хамкорихои муштарак имкон медоданд, вокеияти чахонишавй ва зарурияти мукобилияти якчоя алайхи хатархои чахони муосир, ба амсоли терроризм, экстремизм, сепаратизм, инчунин кочоки маводи мухаддир ва фуруши гайрщонунии ярокро ба инобат мегирифтанд, тадричан сурат гирифтааст.

Нашри маводи конфронсхои илмй-амалй дар сахифахои мачаллаи «Таджикистан и современный мир» («Точикистон ва чахони муосир»), ки аз соли 2003 аз чониби Маркази тахкикоти стратегии назди Президенти Чумхурии Точикистон ба табъ мерасад, ба рушди минбаъдаи таърихнигории масоили умдаи амниятии минтакаи Осиёи Марказй ва хамкорихои мутакобилаи Чумхурии Точикистон бо созмонхои байналхалкй, аз чумла СММ, САХА, СХХШ-ро тачассумкунанда кумак намуд.

Бо вучуди ин, бояд кaйд Rapw, ки то coли 2010 дap гaьpиxнигopии вaгaнй yax^^^o™ чaмьбaстии илмии бa мacoили CX^ бaxшидaшyдa вучуд нaдoштaнд. Ин xoлaт пеш aз xaмa бa он вoбacтa ad, ки «Пaнчroнaи Шaнxaй» дap ибтидо xaмчyн обьекти тaxкикoт мaxcyб нaмeëфт. Boxypиxoи чониб^о чихдти тшзими мacoили мapзй xa^o дap вacoити axбopи oммa (BAO) тaчacеyм мeëфтaнд. Tabra^ora coлxoи 1996-1997 дap ВАО-и pycrn Чyмxypиxoи нaв axбopи ипилоотии куто^е мeбoшaнд, ки бa pyщци xaмкopиxoи дaвлaтxoи узви «Пaнчгoнaи Шaнxaй» б^ои мycбaт мeдиxaнд [3].

Мaвpиди зикp acт, ки мapxилaи му^им дap тaьpиxнигopии CX^ бa тнбь pacидaни мoнoгpaфияи мyxaккики точик Ш. Бобоев [2] мaxcyб мeëбaд. Taxкикoти шзк^ нaxycтин мoнoгpaфияи чaмьбaстй буд^ бa фaъoлияти CX^ дap низоми мyнocибaтxoи бaйнaлxaлкии Шapки Миëнa бaxшидa щyдaacт. Мyaллиф дap он бa чaнбaxoи бaйнaлxaлкй-xyкyкии pyшrци CX^ тaвaччyxи бeщгap зoxиp шмуда, някши дaвлaтxoи узви CX^-po дap низоми мyнocибaтxoи минIaкaвй мyaйян вa ycy.^^o га мушкилоти xa^op^opo oщкop coxтaacт. Хизмaти щoëни мyxaккщ дap он ad, ки y бopи нaxycт микдopи зиëди мaвoди caнaдии apзищмaндpo aз бойгони^о вa мaнбaъxoи мyxтaлиф мaвpиди кopкapди илмй кapop дoдacт. Омузиши мaнбaъxo бa мyaллиф имкон дoдaст, ки ду мapxилaи мyxимpo дap тaъpиxи мaъpифaти илмии CX^ чудо шмояд. Map^Hnan aввaл, бa aкидaи Ш. Бобоев coлxoи 2001-2005-po фapo г^ифт^ axaмияти илмии омузиши CX^ дap ин дaвpa aз тaъcиcëбии Фopyми ин ни^од дap coли 2001мyбpaмият тйдо мeкyнaд. Map^^M дуюм aз 22 мaйи шли 2006 - aз мaчлиcи Фopyми CXÍM, ки дap он xyччaтxoи тaнзимкyнaндaи фaъoлияти Фopyм тacдщ гapдидaнд, ибтидо г^ифт^ то имуз ищ^ дopaд [2, c.9].

Бояд кзйд кapд, ки мoнoгpaфияи пpoфeccop Н.М. М^эзоев «Taджикистaн - ШOC: мaгиcтpaль coтpyдничecтвa» («Toчикиcтoн - CXÎIT щoxpoxи xa^op^o»^], ки нaxyстин тaxкикoти мyфaccaл чиxaти тaxдили бaъзe чaнбaxoи тaшaккyлëбии CX^ бa xиcoб мepaвaд, xeлe чолиб aCT. Дap он мyaллиф кaйд мeнaмoяд, ки ин ни^оди нaвтaъcиc пpинcипxoи умумй, бa aмcoли нaпaйвacтaн бa ягон иттифоки xapбй, мукобилият нишон нaдoдaн, бa мукобили кищвapи ceюм paвoнa нaщyдaнpo тайгой шмуда, aлaйxи тeppopизм, экcтpeмизм вa ceпapaтизм нигapoнидa щyдaacт. Дap до^ш coзмoн дaвлaтxoи узв нa бa итти^одияи xapбй, бaлки бa xaмкopй дap coxaи aмниятй тaлoщ мeвapзaнд. Бa aкидaи мyaллиф ин ко^етши нaви aмниятй acocи тaъcиcëбии шзмо^о тaшкил мeдиxaд [10, c.44].

Macoили xaмкopиxoи биcëpчaбxaи Ч,yмxypии Toчикистoнpo бо CX^ дoнищмaнди точик Хyдoйбepдй Хoликнaзap дap мoнoгpaфияxo вa мaкoлaxoи бeщyмopи xyд xa^^ нaмyдaaст[16, с. 56-60]. Maвcyф дap ее мoнoгpaфия вa чил мaщпaи илмй чaнбaxoи мyxгaлифи фaъoлияти CX^ вa xaмкopиxoи cyдмaндy гyстypдaи Toчикистoнpo бо ин шзмони чaxoнй yax^^y бappacи кapдaacт. Myxaккщ дap зимни тaдкикн мacoили мaзкyp бa aкидae pacидaaст, ки дap paвaнди фaъoлияти «Пaнчгoнaи Шaнxaй» вa CX^ чихдти тaxким вa pyшди мyнocибaтxoи cyдмaнди дaвлaтxoи узви шзмон, пойго^и мeъëpй-xyкyкй бyнëд ëфт, ки бa мyxappики caмapaбaxши мyбopизa aлaйxи тeppopизм, ceпapaтизм вa экcтpeмизм, инчунин тaнзими мacoили мapзии бaйни Toчикистoн вa Хитой тaбдил гapдид [15, с.36].

Яке aз тзхкикоти чолиб, ки бa омузиши чaнбaxoи му^имми тaшaккyлëбй, pyшд, имконот вa дypнaмoи CXШ бaxшидa шyдaaет, мoнoгpaфияи Х. Хoликнaзap «Taджикиегaн - Ш0& етaбильнoеть и пpoцвeтaниe» («Гочикистон - CXЩ: cyбoт вa инкишоф») [17, c.248] бa x^o6 мepaвaд. Tax^^orn мaзкyp дap еaтxи бaлaнди нaзapиявй тaълиф гapдидa, бa мaвoди здеди caнaдй acoc ëфтaaет вa xaмкopиx,oи гyнoгyнчaнбaи Toчикиетoнpo бо CXШ тaчaccyм мeнaмoяд.

Бояд зикp кapд, ки яке aз мacъaлaxoи мухимми дap дoиpaи CXШ бappacигapдидa xaara мacoили бaxcнoки мapзй миëни Чyмxypии Toчикиcтoн вa Чyмxypии Хaлк;ии Хитой бa x^o6 мepaвaд. Дap нaтичaи гуфтушунидхои зиëди бaйнидaвлaтй вa бaйниxyкyмaтй мохи aвгyети coли 1999 бaйни Чyмxypии Toчикиетoн вa Чyмxypии Хaлкии Хитой Шapтнoмa оид бa capxaди дaвлaтй бa имзо pacид. Шapтнoмaи илoвaгиe, ки мoxи мaйи coли 2002 бa имзо pacидa буд, бa xaлли мacoили мapзй xoтимa гузошт.

Tax^^ora X. Зapифй вa A.C. Caттopoв «Taджикиетaн - Китaй: cтaнoвлeниe гocyдapетвeннoй гpaницы. Иетopия и coвpeмeннocть» («Гочикистон - Хитой: бapкapopшaвии capxaAora дaвлaтй. Д^уз вa имpyз») [6, c.704] мaxз бa мacoили бa тaнзимдapopии мacoили мapзй бaxшидa шyдaacт. Myaллифoни тaxкикoти мaзкyp дap acora мaвoди зиëди бойгонй тaмoми paвaнди бa тaнзимдapopии мacoили мapзиpo мгёни Чyмxypии Toчикиетoн вa ЧХХ дap дoиpaи «Пaнчгoнaи Шaнxaй» инъикoc нaмyдaaнд.

Xaмин тaвp, дap acocи тaxлили aдaбиëти мaвчyдa бa xyлocae pacидaн мумкин aCT, ки дap ибтидои xaзopcoлaи нaв пaнч дaвлaти Ocиëи Mapкaзй вa Рoccия дap дoиpaи CXЩ тaмcилaи мyнocибaтxoи бaйнaлxaлкии бa пpинcипxoи бoвapй, бapoбapxyкyкй вa xycни тaфoxyм acocëфтapo бyнëд нaмyдaнд вa тaдpичaн aз тaнзими мaеoили мapзй бa бappacии мyщгapaки мacoили aмниятй, иктиcoдй вa xaмкopии фapxaнгй гyзaштaнд, ки дap тaъpиxнигopии вaтaнй вa xopичй xaдaлимкoн мaвpиди тaxлилy бappacй rçapop гиpифтaaнд.

Давлати Точикистони сохибистиклол бо дигар созмонхои байналхалкй - Созмони Ахдномаи Амнияти Дастачамъй (СААД), Созмони Хамкории Исломй (СХИ), Созмони Хамкории Иктисодй (ЭКО), Созмони Ахдномаи Атлангикаи Шимолй (СААШ) ва Иттиходи Аврупо (ИА) хамкорй ва равобити густурда дорад, ки аз чониби мухаккикон ва тахлилгарони сиёсати хоричй хадалимкон инъикос гардидаанд.

Хамин тавр, баъд аз тахлили адабиёти мавчуда ба хулосае расидан мумкин аст, ки ба омузиши хамкорихои Точикистони сохибистиклол бо созмонхои бонуфузи байналхалкй ва минтакавй, ки самти дигари афзалиятноки сиёсати хоричии кишвар махсуб меёбад, тахкикоти зиёди монографй бахшида шудааст, ки сатхи баланди рушди ин хамкорихоро собит месозанд.

АДАБИЁТ

1. Алимов Р. Таджикистан-Китай: сб. основ. док / Р. Алимов. Пекин, 2008.

2. Бобоев Ш. Шанхайская организация сотрудничества в геополитической структуре Среднего Востока / Ш. Бобоев. - Душанбе: Контраст, 2011.

3. Дубовицкая И.М. Отображение процессов формирования Шанхайской организации сотрудничества в русскоязычных СМИ республики / И.М. Дубовицкая. [Электронный ресурс]. URL: http: // www.iacentr.ru//expert/2799/ (дата обращения: 01.02.2019).

4. Дубовицкий В.В. ШОС и проблемы интеграции Среднего Востока: евразийские и атлантические модели / В.В. Дубовицкий // Сотрудничество стран ШОС в сфере безопасности, экономики, водно-энергетических ресурсов, коммуникации, культуры и перспективы её расширения: материалы V Форума ШОС (Таджикистан, Душанбе, 13-14 мая 2010 года). - Душанбе: Ирфон, 2011. - С. 171-186.

5. Зарифи Х. Многовекторная дипломатия Таджикистана / Х. Зарифи. - Душанбе: ООО Офсет, 2010. - 352 с.

6. Зарифи Х. Таджикистан - Китай: становление государственной границы. История и современность / Х. Зарифи, А.С. Саттаров.-Душанбе: Ирфон, 2014.-704 с.

7. Заявление «О государственном суверенитете Республики Таджикистан» // Мачмуаи конунхои Чумхурии Точикистон Ч 1. - Душанбе, 2004. - С.10-11.

8. Майтдинова Г.М ШОС - НАТО: проблемы и сотрудничества / Г.М Майтдинова // Региональная интеграция Центральной Азии: проблемы и перспективы: материалы Международной конференции. - Душанбе, 2006. - С. 38-45; Майтдинова Г.М. Фактор ШОС в системе безопасности Центральной Азии: реалии, векторы развития / Г.М. Майтдинова // Вестник Уральского госуниверситета. -Екатеренбург, 2010. - №>3. - С. 25-32.

9. Мирзоев Н.М. Таджикистан - ШОС: магистраль сотрудничества / Н.М. Мирзоев. - Душанбе, 2014.

10. Мирзоев НМ Таджикистан - ШОС: магистраль сотрудничества / НМ. Мирзоев. - Душанбе, 2014. - С. 44.

11. Назаров Т.Н. Таджикистан: экономический рост, интеграция и региональное сотрудничество / Т.Н. Назаров. - Душанбе: УИ МИД Республики Таджикистан, 2004; Назаров Т. Дипломатияи точик / Т.Н. Назаров, А.С. Сатторзода. - Душанбе, 2006.- 224 с.

12. Ниятбеков ВА. Роль ШОС в процессе региональной глобализации / ВА. Ниятбеков, Ф.Б. Умаров // Таджикистан и современный мир. -Душанбе, 2006. - №3 (12). - С.69-75; Ниятбеков ВА. Сотрудничество стран ЦА по обеспечению безопасности в рамках ШОС / В.А. Ниятбеков // Проблемы безопасности в геополитическом комплексе Центральной Азии: материалы Международной конференции. - Душанбе, 2003. - С. 268-282.

13. Олимов М Проблемы безопасности в Центральной Азии: взгляд на ШОС из Республики Таджикистан / М Олимов // ШОС и проблемы безопасности в Центральной Азии. - Алматы, 2005. - С. 66-71.

14. Саидов З. Основные внешнеполитические интересы Таджикистана на рубеже веков / З. Саидов. - Душанбе, 2011; Сайидзода З. Основные тендеции внешней политики Таджикистана в период становления как суверенного и независимого государства (1994-2004) / З. Сайидзода. - Душанбе, 2009.

15. Холикназар Х. От «Шанхайской пятёрки» до Шанхайской организации сотрудничества - вчера и сегодня / Х. Холикназар // Таджикистан и современный мир. - Душанбе: ЦСИ при Президенте РТ, 2013. - N»3 (37). - С. 36.

16. Холикназар Х. Сотрудничество мировых держав в Центральной Азии как фактор усиления влияния Китая в регионе / Х. Холикназар // Таджикистан и современный мир. - Душанбе: ЦСИ при Президенте РТ, 2010. - №1 (24). - С. 56-60.

17. Холикназар Х. Таджикистан - ШОС: стабильность и процветание / Х. Холикназар. - Душанбе, 2013. - 248 с.

18. Холикназаров Х.Х. Перспективы ШОС по афганскому урегулированию / Х.Х. Холикназаров // Сотрудничество государств Среднего Востока и Евросоюза комплексное взаимодействие и перспективы: материалы Международной научной конференции. - Душанбе, 2010. - С. 82-91.

ОСВЕЩЕНИЕ СОТРУДНИЧЕСТВА ТАДЖИКИСТАНА С ШАНХАЙСКОЙ ОРГАНИЗАЦИЕЙ СОТРУДНИЧЕСТВА В ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ИСТОРИОГРАФИИ

Республика Таджикистан является членом 51 авторитетных международных и региональных организации, и этот вопрос неизбежно становится предметом внимания многих исследователей. В частности, отечественная историография уделяет большое внимание рассмотрению этого вопроса.

В статье исследуется историография сотрудничества между ШОС и Республикой Таджикистан. В начале нового тысячелетия пять центральноазиатских государств и Россия сформировали модель международных отношений в рамках ШОС, основанную на принципах доверия, равноправия и взаимопонимания, постепенно они перешли от урегулирования пограничных вопросов к совместному рассмотрению вопросов безопасности, экономического и культурного сотрудничества, которые максимально проанализированы в отечественной и зарубежной историографии.

Ключевые слова: Шанхайской организацией сотрудничества, вопросов безопасности, экономические вопросы, культурное сотрудничества, отечественная и зарубежная историография, миротворческую роль, государственная независимость, процесс диалога между таджиками, установление мира и национального согласия.

COVERAGE OF TAJIKISTAN'S COOPERATION WITH THE SHANGHAI COOPERATION ORGANIZATION IN DOMESTIC HISTORIOGRAPHY

The Republic of Tajikistan is a member of 51 authoritative international and regional organizations, and this issue inevitably becomes the subject of attention of many researchers. In particular, Russian historiography pays great attention to the consideration of this issue.

The article examines the historiography of cooperation between the SCO and the Republic of Tajikistan. At the beginning ofthe new millennium, the five Central Asian states and Russia formed a model ofinternational relations within the SCO, based on the principles of trust, equality and mutual understanding; they gradually movedfrom settling border issues to jointly considering security issues, economic and cultural cooperation, which are maximally analyzed in domestic andforeign historiography.

Key words: Shanghai Cooperation Organization, security issues, economic issues, cultural cooperation, domestic and foreign historiography, peacekeeping role, state independence, the process of dialogue between Tajiks, the establishment of peace and national accord.

Сведения об авторах:

Мирзоев ДжА. - старший научный сотрудник отдела новейшей истории Института истории, археологии и этнографии им. А. ДонишаНАНТ. Тел: (+992) 2217210; E-mail: mirzoev-dzhurabek@mail.ru Асомуддин Абдулмумин - соискатель отдела новейшей истории Института истории, археологии и этнографии имени А. Дониша НАНТ. Тел: (+992) 988281877.

About the authors:

Mirzoev JA - Researcher, Department of Contemporary History, A. Donish Institute of History, Archeology and Ethnography AS RT. Phone: 2217210; E-mail: mirzoev-dzhurabek@mail.ru

Asomuddin Abdulmumin - a graduate of the Department of Modern History of the Institute of History, Archeology and Ethnography named after A. Knowledge of the AS RT Phone: (+992) 988281877.

СТАНОВЛЕНИЕ СОВЕТСКОЙ ВЛАСТИ НА ПАМИРЕ - ВАЖНЫЙ ФАКТОР СТРОИТЕЛЬСТВА НОВЫХ ФОРМ СОБСТВЕННОСТИ В СЕЛЬСКОМ ХОЗЯЙСТВЕ ПАМИРА 1917 - 1925 гг.

Мамадносирова Ш.К.

Таджикский государственный медицинский университет им. Абуали ибни Сино

Революции и политические катаклизмы, изменяющие устойчивый уклад жизни на определенном этапе развития человеческого общества, по своей сущности носят исторический характер, поскольку они разрушают кристаллизованную форму правления, устоявшийся исторический строй и прокладывают путь для строительства нового общества. Одним из таких политических катаклизмов ХХ века, коренным образом сменивший вектор развития России и ее сателлитов была Великая Октябрьская революция 1917 года. Завоевав власть в свои руки, большевики под руководством Ленина, разработали теорию вовлечения крестьянства в социалистическое строительство на основе кооперирования крестьянских хозяйств. В частности были поставлены задачи переустройства крестьянского хозяйства путем кооперации и добровольного объединения мелких частников в крупные коллективные хозяйства.[1, с.87].

Население Памир узнало о победе Советской власти от письма Воловика П., которую он направил из Ташкента на имя Общепамирского комитета солдат. Однако, несмотря на полный переход власти в руки большевиков, на Памире царские офицеры во главе с Фениным не признавали новую власть и продолжали вместе с бухарскими чиновниками управлять Памиром.

Однако осенью 1918 года, признав безысходность старой власти, Фенин, со своим отрядом воспользовавшись отсутствием начальника Хорогского отряда полковника Ягелло, бежал через Вахан в Индию, захватив с собой деньги и вооружение [2, с.50-75].Сам начальник отряда в это время направился в штаб Туркестанского округа в Ташкент.

В большинстве исторических работ именно осень 1918 года рассматривается в качестве даты установления Советской власти на Памире[3, с. 25].В частности М. Назаршоев указывает на конец ноября 1918 года[4, с.58].В своей монографии «История гражданской войны в Таджикистане» М. Иркаев приходит к выводу, что Советская власть победила на Памире в середине 1918 года [5, с. 30].Но судя потому, что в это время еще отряд Фенина находился на Памире, нельзя сказать, что здесь была установлена новая власть.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.