Научная статья на тему 'Historiography of mutual relations between Tajikistan Republic and OSCE'

Historiography of mutual relations between Tajikistan Republic and OSCE Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
1514
76
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОРГАНИЗАЦИЯ ПО БЕЗОПАСНОСТИ И СОТРУДНИЧЕСТВУ В ЕВРОПЕ / ВНЕШНЯЯ ПОЛИТИКА / СОТРУДНИЧЕСТВО / ФОРУМ / РЕСПУБЛИКА / НЕЗАВИСИМОСТЬ / МЕЖДУНАРОДНЫЕ ОРГАНИЗАЦИИ / ДИПЛОМАТИЯ / ORGANIZATION ON SECURITY AND COOPERATION OF EUROPE / FOREIGN POLICY / COOPERATION / FORUM / REPUBLIC / INDEPENDENCE / INTERNATIONAL ORGANIZATION / DIPLOMACY

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Солихоцаева Саидахон Анвархоҷаевна

Созмони амният ва ҳамкорӣ дар Аврупо, сиёсати хориӌӣ, ҳамкорӣ, форум, ӌумҳурӣ, истиқлолият, созмонҳои байналхалцӣ, дипломатия Дар мақола таърихи ташаккул ва рушди намояндагии Созмони амният ва ҳамкорӣ дар Аврупо дар Тоӌикистон инъикос карда шудааст. Муаллиф таърихнигории ҳамкории Ҷумҳурии Тоӌикистон ва САҲА-ро мавриди омӯзиш қарор додааст. Таҳқиқоти муҳаққицони тоӌик бахшида ба ҳамкории Ҷумҳурии Тоӌикистон ва САҲА таҳлил шудаанд. Қайд мегардад, ки дар ибтидо масъалаи дурнамои ҳамкории Ҷумҳурии Тоӌикистон бо Созмони амният ва ҳамкорй дар Аврупо ба ҳайси вазифаи ӌудогонаи илмӣ дар асарҳои муҳаққицони ватанӣ ӌудо карда намешуд ва танҳо дар иртибот бо масъалаҳои алоҳидаи геополитикӣ баррасӣ мегардид. Муаллиф ба натиӌа расидааст, ки асарҳои дар даҳаи аввали асриХХІ бахшида ба таърихи ҳамкории Ҷумҳурии Тоӌикистон дар доираи Созмони амният ва ҳамкорӣ дар Аврупо нашр шуда ба таърихнигории ин масъала оғоз гузоштаанд.Отражена история формирования и становления Организации по безопасности и сотрудничеству в Европе. Освещается историография сотрудничества РТ с ОБСЕ. Анализируются труды таджикских ученых, посвященные исследованию сотрудничества Республики Таджикистан с этой международной организацией. Отмечено, что первоначально вопрос о перспективах сотрудничества Республики Таджикистан с Организацией по безопасности и сотрудничеству в Европе как самостоятельная научная задача в работах отечественных исследователей не выделялся, а рассматривался в контексте отдельных проблем геополитики. В заключении автором делается вывод, что литература, опубликованная в первое десятилетие ХХІ века, положила начало историографии сотрудничества Республики Таджикистан с Организацией по безопасности и сотрудничеству в Европе.The article reflects the history of the Organization on Security and Cooperation of Europe, the process of its development and formation. The historiography of cooperation between TR and OSCE is highlighted. The author analyzes the works of the Tajik scientists dwelling on Tajikistan Republic cooperation with this international organization. It is underscored that initially the issue on the prospects of Tajikistan Republic cooperation with OSCE as a self-sufficient scientific-explorative goal wasn't singled out being considered in the context of separate problems of geopolitics. The author makes a conclusion that the literature published in the first decade of the XXI-st century laid an inception to the historiography of the cooperation between Tajikistan and OSCE in Europe.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Historiography of mutual relations between Tajikistan Republic and OSCE»

УДК 327 ББК 66.4(0).613

Солихоцаева Саидахон Анвархоцаевна,

унвонцуи кафедраи муносибатуои байналхалции ДДХБСТ (Тоцикистон, Хуцанд)

Солиходжаева Саидахон Анварходжаевна,

cоискатель кафедры международных отношений ТГУПБП (Таджикистан, Худжанд)

Solikhodjayeva Saidakhon Anvarkhodjayevna,

clamant for candidate degree of the department of international relations under the TSULBP (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: saidakhon_89@mail.ru

Калидвожа^о: Созмони амният ва уамкори дар Аврупо, сиёсати хорицй, уамкори, форум, цумуурй, истщлолият, созмощои байналхалцй, дипломатия Дар мацола таърихи ташаккул ва рушди намояндагии Созмони амният ва уамкори дар Аврупо дар Тоцикистон инъикос карда шудааст. Муаллиф таърихнигории уамкории Чумуурии Тоцикистон ва САХ,А-ро мавриди омузиш царор додааст. Тауцицоти мууаццицони тоцик бахшида ба уамкории Чумуурии Тоцикистон ва САХА таулил шудаанд. Кайд мегардад, ки дар ибтидо масъалаи дурнамои уамкории Чумуурии Тоцикистон бо Созмони амният ва уамкори дар Аврупо ба уайси вазифаи цудогонаи илми дар асаруои мууаццицони ватани цудо карда намешуд ва тануо дар иртибот бо масъалауои алоуидаи геополитики баррасй мегардид. Муаллиф ба натица расидааст, ки асаруои дар дауаи аввали асриХХ1 бахшида ба таърихи уамкории Чумуурии Тоцикистон дар доираи Созмони амният ва уамкори дар Аврупо нашр шуда ба таърихнигории ин масъала огоз гузоштаанд.

Ключевые слова: Организация по безопасности и сотрудничеству в Европе, внешняя политика, сотрудничество, Форум, республика, независимость, международные организации, дипломатия

Отражена история формирования и становления Организации по безопасности и сотрудничеству в Европе. Освещается историография сотрудничества РТ с ОБСЕ. Анализируются труды таджикских ученых, посвященные исследованию сотрудничества Республики Таджикистан с этой международной организацией. Отмечено, что первоначально вопрос о перспективах сотрудничества Республики Таджикистан с Организацией по безопасности и сотрудничеству в Европе как самостоятельная научная задача в работах отечественных исследователей не выделялся, а рассматривался в контексте отдельных проблем геополитики. В заключении автором делается вывод, что литература, опубликованная в первое десятилетие XXI века, положила

ТАЪРИХНИГОРИИ МУНОСИБАТХОИ МУТАЦОБИЛАИ ЦУМХУРИИ ТОЦИКИСТОН БО САХА

ИСТОРИОГРА ФИЯ ВЗАИМООТНОШЕНИЙ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН С

ОБСЕ

HISTORIOGRAPHY OF MUTUAL RELATIONS BETWEEN TAJIKISTAN REPUBLIC AND OSCE

начало историографии сотрудничества Республики Таджикистан с Организацией по безопасности и сотрудничеству в Европе.

Key words: Organization on Security and Cooperation of Europe, foreign policy, cooperation,

Forum, republic, independence, international organization, diplomacy

The article reflects the history of the Organization on Security and Cooperation of Europe, the process of its development and formation. The historiography of cooperation between TR and OSCE is highlighted. The author analyzes the works of the Tajik scientists dwelling on Tajikistan Republic cooperation with this international organization. It is underscored that initially the issue on the prospects of Tajikistan Republic cooperation - with OSCE as a self-sufficient scientific-explorative goal wasn't singled out being considered in the context of separate problems of geopolitics. The author makes a conclusion that the literature published in the first decade of the XXI-st century laid an inception to the historiography of the cooperation between Tajikistan and OSCE in Europe.

Дар солхои сохибистиклолии худ Ч,умх,урии Точикистон бо давлатхои зиёди хоричй ва созмонхои бонуфузи байналмилалй равобити мутакобилан судмандро ба рох мондааст, ки яке аз онхо Созмони амният ва хдмкорй дар Аврупо мебошад. Аммо то ба имруз омузиши масъалаи мазкур аз чониби олимони сохаи таъриху сиёсатшиносй мавриди тахлилу баррасии амик карор нагирифтааст. Зеро баркарор намудани алокахои мустахкам ва рушди хамкорй бо сохторхои мухталифи амниятии байналхалкй, аз чумла бо САХА яке аз принсипхои сиёсати хоричии Точикистон ба шумор меравад ва аз ин ру омузиши мавзуи мазкур дорои ахамияти калони илмист. [1, с.14]

Кобили зикр аст, ки созмони мазкур на танхо дар тахкими амният ва хамкорй дар Аврупо, балки дар кишвархои Осиёи Марказй низ яке аз сохторхои калидй ба шумор меравад. Ин созмон фаъолияти худро хануз дар замони «чанги сард» дар аввали солхои 70-уми асри гузашта, бо максади ба рох мондани муколама миёни блокхои ба хам мухолиф огоз намуда буд.

Бояд хотирнишон сохт, ки пас аз ба расмият шинохтани истиклолияти давлатии Чумхурии Точикистон аз чониби кишвархои Аврупо, мохи феврали соли 1992 он ба узвияти САХД пазируфта шуд. Ин хол ба чумхурии мо имкон дод, ки истифодаи тачрибаи кишвархои узви онро барои гузаштан ба чомеаи демократй дар сатхи зарурй истифода намояд. Аз чониби дигар чумхурии мо барои таъмини амният дар сатхи миллию минтакавй ва бунёди чомеаи шахрвандй ба пуштибонии ин созмони бонуфузи байналмилалй низ ниёз дошт. Бо ин максад дар аввалдои соли 1993 Хукумати Чумхурии Точикистон аз САХД даъват ба амал овард, ки намояндагии худро бо максади дастгирй ва мусоидат ба раванди демократикунонии даёти чомеа ва инчунин мутобиксозии димояи дукуку озодидои инсон дар конунгузории кишвар ба меъёрдои ин созмон, дар кишвари мо боз намояд. Ин пешнидод аз чониби САХ,А пазируфта шуда ва дар чаласаи чоруми Шурои он дар Рим 1-уми декабри соли 1993оид ба кушодани Намояндагии САХА дар Точикистон карор кабул намуд ва он 19 феврали соли 1994 дар шадри Душанбе ба кори худ шуруъ кард. Дертар панч дафтари сахроии САХА дар шадрдои Хучанд, Кулоб, ^ургонтеппа, шахраки Гарм ва

нохияи Шахритус ба кор огоз намуданд, ки вазифаи онхо мусоидат ба ичрои карордоди сулди байни точикон ва хифзи хукуки шахрвандии гурезагон буд. Минбаъд фаъолияти ин дафтархо дар доираи мандати нави Бюрои САХД мавриди танзим карор гирифтанд. [2, с.150-151].

Бояд ёдовар шуд, ки пас аз имзои «Созишномаи умумии истикрори сулх ва ризоияти миллй дар Ч,умдурии Точикистон» миёни дукумати мамлакат ва Иттиходи мухолифини точик дар мохи июни соли 1997 САХД ба сифати яке аз кафилони татбики он накши калидй бозид. Дар ин самт САХД ба татбики протоколхое, ки ба масъалахои сиёсиву харбй ва инчунин хукуки гурезагон дахл доштанд, мусоидат намуд.

Бояд гуфт, ки дар тахкими хамкорихои минбаъдаиТочикистон бо САХД саммити он дар Истанбул, ки мохи ноябри соли 1999 баргузор гардида буд такони чиддй бахшид. Дар кори ин саммит Президенти Ч,умхурии Точикистон Эмомалй Рахмон иштирок ва рочеъ ба масоили марбут ба стратегияи САХД дар Осиёи Марказй дар сохаи хамкорихои амнияти минтакавй суханронй намуд. Мавсуф ба принсипи таъмини амнияти умумй дар асоси хамкории кишвархои аъзои САХД, аз чумла давлатхои Осиёи Марказй дахл намуда, иброз дошт, ки ин хамкорихои мутакобила бояд чанбахои иктисодй, сиёсй, амниятй, ичтимой, экологй ва таъмини хукуки инсонро фарогир бошанд. [3, с.131].

Лозим ба ёдоварист, ки аз огози соли 2000 аз сабаби ноустувории вазъият дар Чумхурии Афгонистон, ки бо чумхурии мо хамсархад аст, таваччухи САХА ба Осиёи Марказй, ба хусус ба Точикистон зиёд гардид. Зеро амалиётх,ои бардавоми низомии ИМА ва кишвархои хдмпаймонаш бар зидди режими толибон дар Афгонистон на танх,о хатари терроризм ва бунёдгароии исломиро дар минтака кам нанамуданд, балки ба доман пах,н кардани он низ сабаб гардиданд. Аз чониби дигар дар хдмин давра таваччухи кишвархои аврупой ба манобеъи энергетикии Осиёи Марказй афзуда буд. Аз ин ру хднуз соли 2002 САХА изхор намуда буд, ки фаъолияти ин созмон ба таъмини бехатарии сиёсй ва рушди иктисодии минтакаи Осиёи Марказй равона карда шудааст [4, с.178].

Добили зикр аст, ки дар соли 2002 хдмчун рамзи эътирофи дастовардхои Точикистон дар давраи баъди чангй шахрвандй давлатхои узви САХА мандати фаъолияти САХА-ро дар Точикистон мавриди баррасй карор дода, ба мисли дигар кишвархои минтака Шурои доимии САХА аз 31-уми октябри соли 2002 «Оид ба тачдиди ташкили Намояндагии САХА ба Маркази САХА дар Точикистон» карор кабул намуд. Дар ин хуччат тагйиротхое пешбинй шуда буданд, ки онхо барои муайян намудани диди нави стратегй ба фаъолияти Марказ, ки чавобгуи вокеияти имруза бошад, имкон медоданд [5, с.339].

Хамин тавр Маркази САХА дар соли 2008 ба яке аз созмонхои калонтарин дар чумхурй табдил ёфт, ки дар он 87 кормандони штатй, аз чумла 70 нафар шахрвандони Точикистон фаъолият менамуданд.

Бояд хотирнишон сохт, ки як катор рохбарони ин созмон, ба хусус Муншии Кулли он Ян Кубиш хукумати мамлакат муносибатхои хуби хамкориро ба рох монда буд. Охирин аз шахсиятхое буд, ки дар кори истикрори сулх ва ризоияти миллй дар кишвари мо сахми беандоза дошт [6, с.124].

MaBcy$ nac a3 aH^OMH MatMypHHTam gap to^hkhctoh ,0,a6HpH Kyrau CAXA TatHH rapguga, gap hh MaK,OMH o^h hh3 6a pymgu xaMKopuu MuëHH gaB^aTx,OH y3BH CAXA 6o To^hkhctoh Kopxou 3uëgepo 6a comoh pacoHug. ^ap hh gaBpa MyKO^aMau co3aHga MuëHH To^hkhctoh Ba Eropou CAXA oug 6a Huxogxou geMOKpa™ Ba xyKyKH HHCOH 6a pox MOHga myga Ba xaHroMH Taxuau hk KaTop KOHyHxo, a3 Ka6u.ra ^OHyHH ^yM^ypuu To^hkhctoh «,0,ap 6opau hhthxo6ot gap ^yMxypuu To^hkhctoh» TaBcuaxou hh co3mohh 6oHy^y3 6a Ha3ap rupu^Ta mygaHg. Hh co3moh umyHHH hhthxo6oth nop^yMOHHH co^h 1999-po nyppa 3epu Ha3opaT Kapop goga 6yg.

Eoag ry^T, kh Macorau Map6yT 6a nyHHH nagugaxou H0Maray6 ^axoHH Myocup, atHe Teppopu3My экcтpемнзм 6opxo gap ^a^acaxou caTxu MyxTa^u^u CAXA MaBpugu Tax^u-^y 6appacK Kapop rupu^TaaHg. ^ap HKe a3 nyHHH ^a^acaxou oh, kh gap moxxoh 0KTa6p Ba geKa6pu co^h 2001 goup rapguga 6yg Ba3upu Kopxou xopu^uu ^yMxypuu To^hkhctoh T. Ha3apoB po^et 6a hh Macta^a cyxaHpoHH HaMyga, a3 umTupoKgopoH xoct, kh 6apou My6opu3a 6ap 3uggu hh 3yxyp0TH H0Maray6 gacr^aMtOHa ^ato^HHT HaMOHHg. [7, c. 90-97].

Ho3hm 6a TatKug acT, kh Ta^pu6au Tatpuxuu MyHocu6aTxou MyTaKo6raaH cygMaHgu ^yMxypuu To^hkhctoh 6o CAXA gap hjmh TatpuxmuHocuu KumBap a3 gugu TatpuxHuropK to 6a HMpy3 MaBpugu 0My3um Kapop Harupu^TaacT. ^ypycT acT, kh oug 6a 6at3e nax^yxou hh Macta^a hk KaTop MyxaKKHKOHH to^hk, 6a mhc^h C.H. fflapunoB [8, c. 9-14], A.H. MaxMagoB [9], H.K. AcagyraoeB [10], XM. YMapoB [11], T.H. Ha3apoB [12] Ba P.P. A.rneBa [13, c. 101-126] Ba ranpa H3xopu aKuga HaMygaaHg. A3 ^yM^a gap MaKO^axou xyg P.P.A^ueBa nem a3 xaMa xaMKopuxou ^yMxypuu To^hkhctohpo 6o CAXA a3 gugu aMHHHTuro, xyKyKï Ba ryMaHHTapK MaBpugu Tax^ray 6appacK Kapop gogaacT. [14, c.135-138]. Ban gap HaBumTaxou xyg xycycuHTxou acocuu MyHocu6aTxou MyTaKo6u^au ^yMxypuu To^hkhctoh Ba Co3mohh aMHHHT Ba xaMKopK gap ABpynopo 6a pumTau TaxKHK Kamuga, 6emTap 6a HaKmu hh co3moh gap x&mh Macta^axou Ocuëu MapKa3H Ba a3 ^yM^a To^hkhctoh TaBa^yx 30xup HaMygaacT.

Eoag xoTupHumoH coxt, kh oug 6a MaB3yu MaBpugu TaxKHK gap acapy MaKO^axoam co6hk Ba3upu Kopxou xopu^uu ^yMxypuu to^hkhctoh XaMpoxoH 3apu$K guKKaTH Maxcyc gogaacT. Ban, a3 ^yM^a gap acapu xyg «To^hkhctoh - CAXA: MyKO^aMa Ba xaMKopK», kh 6a n0H3gaxyMHH co^rapgu xaMKopuxo 60 hh co3moh 6axmuga myga 6yg, Mapxu^axou acocuu pymgu MyHocu6aTxou To^hkhctohpo gap Ty^u hh co^xo 6a pumTau Tax^u^y TaxKHK Kamuga, 6ypgy 6oxth ohpo gap acocu caHagxou Mymaxxac xe^e xy6 HumoH gogaacT [15, c.352].

Macta^axou Map6yT 6a MyH0cu6aTH MyTaKo6u^au ^yMxypuu To^hkhctoh Ba CAXA-po XaMpoxoH 3apu^H gap Kopu guccepTaTcuoHHH xyg «Macta^axo Ba gypHaMOH MyH0cu6aTH MyTaKo6u^au CAXA Ba HyMxypuu To^hkhctoh gap goupau TatMHHH aMHHHTH MHHTaKaBH» MaBpugu naxyxum Kapop gogaacT. y gap puco^au xyg MyH0cu6aT-xoh MyTaKo6u^au ^yMxypuu To^hkhctoh Ba CAXA-po gap naxopny6au Macou^u yMyMHH Map6yT 6a 6exaTapuu MHHTaKaBH 6a TapuKH My^acca^ Tax^u^ HaMygaacT. Ban gap 6o6h gyroMH puco^a xyg hh co3mohpo xaMnyH c03M0He TaBcu^ HaMygaacT, kh MeKymag nemoMagxoepo, kh 6a aMHHHTy nongopuu MHHTaKa Taxgug MeKyHaHg, nemrupK HaMoag. Ammo 6a aKugau Mya^^u^u puco^a Macta^au TaxKHMH Map3 6a A^fohhctoh xaHy3 xaM hk Macta^au goru py3 6okh MeMOHag.

Macou^H Map6yT 6a coxau aMHHHTu MHHTaKaBH gap puco^au gurapu X. 3apu^H «To^hkhctoh gap hh30mh TatMHHH aMHHHTH MHHTaKaBuu CAXA» MaBpugu 0My3umy naxyxum Kapop goga mygaaHg. ^ap hh acap Mya^^u^ nem a3 xaMa 6a paBo6uTH MyTaKo6u^au ^yMxypuu To^hkhctoh 60 Co3mohh aMHHHT Ba xaMKopK gap ABpyno gap

низоми таъмини амнияти минтакавй бештар диккат додааст. Вай хатару тахдидхои замони муосирро ба хусус дар кишвархои Шарки Миёна хамачониба тахлилу баррасй намуда, у инчунин хатархои тахдидкунанда ба Осиёи Марказиро дар садаи XXI муайян сохтааст, ки онхо аз ин кароранд:

-хатархои алокаманд бо масъалахои экстремизми (ифротгароии) динй, чудои-хохй, миллатгарой ва терроризм, гардиши гайриконунии маводи мухаддир;

- хатархои алокаманд бо терроризми байналхалкй;

- нашъачаллобии пинхонй, гардиши гайриконунии аслиха;

- вайроншавии мухити зист [16, с. 18].

Бояд гуфт, ки масоили марбут ба падидахои номатлуби чахони муосир, яъне терроризму экстремизм борхо дар чаласахои сатхи мухталифи САХА мавриди тахлилу баррасй карор мегиранд. Дар яке аз чунин чаласахои он, ки дар моххои октябр ва декабри соли 2001 доир гардида буд, вазири корхои хоричии Чумхурии Точикистон Т. Назаров рочеъ ба ин масъала суханронй намуда, аз иштирокдорон хост, ки барои мубориза ба мукобили ин зухуроти номатлуб дастчамъона фаъолият намоянд.

Зимнан бояд хотирнишон сохт, ки масъалахои мухими амнияти дастачамъй ва муносибатхои иктисодии Ч,умхурии Точикистон дар доираи хамкорихои минтакавй ва глобалй инчунин дар асархои Т. Назаров мавриди баррасй карор дода шудаанд. [17]. Дар суханронии у «Точикистон: хамкории иктисодй ва бехатарй» [18] масоили марбут ба мушкилоти равобити иктисоди Точикистон ва рохи халли онхо дар доираи хамкорихои байналмилалй изхори акида карда шудааст. Ин тахкикот, ки бо такя ба санаду сарчашмахои асл навишта шудааст, аз ин ру дорои ахамияти калони илмист.

Самти дигари фаъолияти Маркази САХА дар Точикистон беш аз 10 сол расонидани ёрии башардустона, кумак ба кишоварзон, дастрас намудани доруворй, омузиши маърифати тиббй, тоза намудан ва сохтани иншоотхои обрасонй, фарохам намудани шароитхои мусоиди санитарй ва гайра иборат буд.

Добили зикр аст, ки сиёсати хоричии Ч,умхурии Точикистон дар сохаи амнияти минтакавй дар рисолаи илмии Насриддинов Далер «Сиёсати хоричй дар каринаи масъалахои амнияти минтакавии Осиёи Марказй» мавриди тахлилу баррасии амик карор дода шудааст [19]. Дар ин рисола вижагихои иштироки Точикистон дар равандхои интегратсионии фазои пасошуравй ва байналхалкй дар доираи хамкорй бо САХА нишон дода шудааст, ки он аз лихози хронологй солхои 1991-2011, яъне давраи ташаккули сиёсати хоричии кишварро дар бар мегирад.

Ба ин нукта бояд ишора кард, ки самти дигари хаётан мухими САХА дар Чумхурии Точикистон дар сохаи харбй мебошад. Бо ин максад дар соли 2003 дар доираи Форуми хамкорй дар сохаи амният механизми махсуси ба давлатхои аъзо расонидани кумак барои нобуд намудани аслихахои сабуки тирандоз ва мухиммоти чангиро рохандозй намуд. Дар ин замина аз руи маълумоти овардаи А.Н. Сатторов кариб 25 млн. метри мураббаъ замини Точикистон, ба хусус дар манотики марзй бо Афгонистон аз минахои зидди кушунхои пиёданизом поксозй карда шуданд [20, с. 99]. Муаллиф дар маколаи худ инчунин чадвал ва диаграммахои майдонхои миназорро дар Точикистон нишон дода, китъахои хатарнокро муайян ва талафоти инсониро низ зикр карда, навиштааст, ки дар 15 соли охир дар натичаи таркиши минахо 277 нафар шахрвандони Точикистон кушта ва 300 нафари дигар захмй шудаанд, ки зиёда аз 20%-и онхоро кудакон ташкил медиханд.

Мушкилоти марбут ба амалисозии конвенсия оид ба манъи минахои зидди кушунхои пиёданизом дар Точикистон ва чанбахои ичтимоию сиёсии он мавриди тахлилу тахкики амик карор гирифтааст. Аз чумла, муаллифи рисола зикр менамояд, Чумхурии Точикистон аз замоне ба Конвенсияи Оттава оид ба манъ, истифода, захиракунй, истехсол ва интиколи минахои зидди кушунхои пиёданизом ва нобудсозии онхо дар соли 2003 хамрох гардид, ба безарар гардонидани минахо огоз карда шуд. Аз руи маълумоти муаллиф бо ибтикори Маркази САХА ва шарики он Фонди Шветсария оид ба безарар гардонидани минахо дар чумхурй аз соли 2005 ба баъд худуди 100 миназор ошкор ва масохати 635 000 метри мураббаъ аз мина тоза карда шуда, 34 тонна маводи тарканда, 26 хазор силохи оташфишон, аз кабили АК-47, АК-74 ва таппонча нобуд карда шудаанд.

Бояд ёдовар гардид, ки масоили марбут ба мушкилоти гендерй дар чумхурй дар маколаи М. Давлатова инъикоси худро ёфтааст. Ба навиштаи муаллиф Маркази СА^А аз соли 2004 ба баъд дар Ч,умхурии Точикистон барномаи гендериро рохандозй намуда, ба Хукумати чумхурй дар ин самт тавсияхо пешниход менамояд ва ба лоихаи «Дастгирии Марказхои захиравии занон» ёрии молиявй мерасонад. Дар доираи барноми мазкур дар якчанд нохияхои чумхурй дар заминаи ташкилотхои чамъиятии махаллй созмонхои гайридавлатии «Маърифат» (Хуросон), Маркази рушди «Гарм» (Гарм), «Бонувони Хатлон», «Занон зидди зуроварй», «Мехрубону» ташкил карда шуда ва САХА хамасола барои тахкими иктидори онхо кумаки молиявй менамояд [21, с.49].

Ба масоили марбут ба амнияти минтакавй дар Осиёи Марказй маколаи В.М. Пряхин бахшида шудааст. Тибки маълумотхои ин макола Точикистон ба САХА ташаббуси таъмини амнияти марзхо ва низоми марзиро пешниход намуд, ки он пурра ба Консепсияи САХА дар сохаи амнияти марзхо ва низоми марзй, ки дар рафти ШВКХ (СМИД) соли 2005 дар ш. Любляна (Ч,умхурии Словения) кабул гардида буд, мувофикат менамуд. Барои амалй намудани ташаббуси мазкур 27 майи соли 2009 дар ш. Душанбе Коллечи марзбонии САХА созмон дода шуд, ки вазифаи асосии он баланд бардоштани савияи дониши кормандони хадамоти сархадй буд.[22, с. 7-25].

Хамин тавр омузиши масъалаи мазкур нишон медихад, ки Точикистон бо яке аз созмонхои бонуфузи байналмилалй равобити созандаро ба рох мондааст, ки онхо фарогири масоили ичтимоиву экологй, амниятй ва таъмини хукуки инсон мебошанд.

Пайнавишт:

1. Махмадов А.Н., Асадуллаев И.К. Национальный интерес Таджикистана. - Душанбе, 2009. -92 с.

2. Таджикистан-ОБСЕ// Дипломатия Таджикистана. - Душанбе: МИД РТ,2007.-№18, -324 с.

3. Зарифи, Хамрохон. Многовекторная дипломатия Таджикистана

(Статьи, интервью, выступления, хроника визитов и встреч) - Душанбе: Издательство ООО «Офсет», 2009. - 352 с.

4. Саидзода З. Основные тенденции внешней политики на рубеже столетий (19922004 г.г.) - Душанбе: Авасто,2009. -417 с.

5. Саидов З., Сабуров А. Таджикистан на рубеже тысячелетий: реализация национальных интересов на международной арене / -Душанбе:Деваштич, 2005. - 430 с.

6. Саидов З.Внешняя политика Таджикистана в условиях глобализации. - Душанбе: Авасто,2004.С. -124, -590 с.

7. Рахмонов Э. Тысяча лет в одну жизнь./ Сборник выступлений, речей, интервью и статей. - Душанбе: Ирфон, 2003. -520 с.

8. Шарипов С.И. Новая система международных отношений и внешняя политика Таджикистана// Таджикистан и современный мир. - Душанбе,2011.-№2.-С.9-14;

9. Маумадов А.Н. Точикистон дар масири истиклолият.-Душанбе, 2000. -110 с.

10.Асадуллаев И.К. Национальный интерес Таджикистана.- Душанбе,2009. -92 с.

11.Умаров Х.У. Глобализация и внешнеэкономические связи Таджикистана. -Душанбе,2005.-210 с.

12. Назаров Т.Н. Таджикистан: экономическое сотрудничество и безопасность. -Минск, 2003.-315 с.

13. Алиева Р.Р. Сотрудничество с ОБСЕ как фактор стабильности и безопасности Центральной Азии/Ученые записки ХГУ. Серия общественных наук.- Худжанд,

2009.-№2 (18). -С.101-126.

14. Сотрудничество РТ с ОБСЕ:/ Сборник статей профессорско-преподавательского состава.- Худжанд: Хуросон, 2006.- №8.-С.135-138.

15. Зарифи, Х. Таджикистан - ОБСЕ: диалог сотрудничества. - Душанбе: Ирфон,2009. - 352 с.

16.Зарифи Х. Таджикистан в системе обеспечения региональной безопасностиОБСЕ.-Душанбе:Ирфон,2011. - 456 с.

17. Назаров Т. Таджикистан: экономический рост, интеграция и региональное сотрудничество. -Душанбе: УИ МИД РТ,2004; -283 с. Каюмов Н.К., Умаров Х.У. Глобализация экономики и внешнеэкономические связи Таджикистана. -Душанбе: Деваштич,2005. -192 с.

18. Назаров Т. Таджикистан: экономическое сотрудничество и безопасность: /Сб.статей и выступл. -Душанбе, 2011. - С.28-31.

19. Насретдинов Д. Внешняя политика в контексте проблем региональной безопасности Центральной Азии: дис... канд.ист.наук: 07.00.15/Насретдинов Далер Искандарович -М, 2013. -163 с.

20.Сатторов А.Н. Сотрудничество Министерства обороны Республики Таджикистан и ОБСЕ по гуманитарному разминированию в Республике Таджикистан. -Душанбе,

2010. - С.99.

21. Давлатова М. Выход из ситуации или ресурсные центры// Окно в мир. - Душанбе -2007.-№7,8.-492 с.

22. Пряхин В.М. Сотрудничество РТ с ОБСЕ в области региональной безопасности: Формирование системы коллективной безопасности государств Центральной Азии в формате региональных союзов: Мат. респ. научн. теорет.конф. - Душанбе, 17 октября 2008. - Душанбе: РТСУ, 2009.- С.7-25.

Reference Literature:

1. Makhmadov A.N., Asadullayev I.K National Interest of Tajikistan. - Dushanbe, 2009. - p. 43; - 92 pp.

2. Tajikistan - OSCE // Diplomacy of Tajikistan. - Dushanbe. TR Ministry of foreign affairs -2007, # 18. - 324.

3. Zarifi Khamrokhon/ Multivektor Diplomacy of Tajikistan (articles, interviews, speeches,chronicles of meetings and visits). - Dushanbe: Publishing - House of «Offset» Assoc. Ltd. 2009

4. Saidzoda Z. Principal Tendencies of Foreign Policy at the Juncture of Centuries (1992-2004) - Dushanbe: Avasto, 2009. - 417p.

5. Saidov Z., Saburov A. Tajikistan at the Junction of Millennia: Realization of National Interests on International Arena. - Dushanbe: Devashtich, 2005. - 430 pp.

6. Saidov Z. Foreign Policy of Tajikistan under Globalization Conditions. - Dushanbe: Avasto, 2004. - 590 pp.

7. Rahmonov E. Thousand Years as one Life: Collection of speeches, interviews and articles. -Dushanbe: Irfon 2003. - 520 p.

8. Sharipov S.I. The New System of International Relations and Foreign Policy of Tajikistan // Tajikistan and Contemporary World. - Dushanbe, 2011, #2. - pp. 9 - 14.

9. Makhmadov A.N. Tajikistan Following the Course of Independence. - Dushanbe, 2000. -110pp.

10.Asadullayev I.K. National Interest of Tajikistan. - Dushanbe-2009. - 92 pp.

11. Umarov U.Kh. Globalization and Outward Economy Ties of Tajikistan. - Dushanbe-2005. - 210pp.

12.Nazarov T.N. Tajikistan. Economy Cooperation and Security. - Minsk-2003. - 315 pp.

13.Aliyeva R.R. Cooperation with OSCE as a Factor of Stability and Security in Central Asia // Scientific Notes of KhSU. Series of Social Sciences. - Khujand, 2009, #2 (18). - pp. 101 -126.

14. Cooperation of the Rebuplic of Tajikistan with OSCE. Collection of articles of the pedagogical staff. - Khujand: Khuroson, 2006, No 8. pp. 135-138

15.Zarif H. Tajikistan - OSCE: Dialogue of Collaboration. - Dushanbe, Cognition, 2009, -352pp.

16. Zarifi H. Tajikistan in the System of OSCE Regional Security Insurance. - Dushanbe: Irfon, 2011. - 452pp.

17.Nazarov T. Tajikistan: Economy Growth, Integration and Regional Cooperation. - Dushanbe: Managerial Office of Integration under TR Ministry of Foreign Affairs. - 283pp.; Kayumov N.K., Umarov Kh.I. Globalization of Economy and Outward Economy Ties of Tajikistan. -Dushanbe, Devashtich, 2005. - 192pp.

18.Nazarov T. Tajikistan: Economic Cooperation and Security. Collection of articles and speeches. - Dushanbe, 2011.- 28-31/

19.Nasretdinov Daler Iskandarovich. Foreign Policy in the Context of Problems Concerned with Regional Security of Central Asia. Candidate dissertation in history - 07.00.15. - M., 2013. -163pp.

20.Sattorov A.N. Copperation between the Ministry of Defence of Tajikistan Republic and OSCE in Humanitarian Mine Cleaning in the Republic of Tajikistan. - Dushanbe, 2010. - p.99.

21.Davlatova Maryam. Wayout of the Situation or Resource Centers // The Window into the World. - Dushanbe, 2007, No.No 7,8. -p. 492.

22.Pryakhin V.M. Cooperation of TR with OSCE in the Real of Regional Security. Formation of Collective Security System of Central Asia States in the Format of Regional Alliances. Materials of the republican scientific-theoretical conference. - Dushanbe, 2008, October 17 // Russian-Tajik Slavonic University (RTSU). - Dushanbe, 2009. pp. 7-25.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.