Научная статья на тему 'Principal Streanlines of foreign policy of Tajikistan Republic at the contemporary stage'

Principal Streanlines of foreign policy of Tajikistan Republic at the contemporary stage Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
4783
465
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВНЕШНЯЯ ПОЛИТИКА / ГЕОПОЛИТИЧЕСКИЙ СТАТУС / ПОЛИТИКА ОТКРЫТЫХ ДВЕРЕЙ / МЕЖРЕГИОНАЛЬНЫЕ И МЕЖГОСУДАРСТВЕННЫЕ ОТНОШЕНИЯ / НАЦИОНАЛЬНЫЙ ИНТЕРЕС / ДОСТИЖЕНИЯ ВНЕШНЕЙ ПОЛИТИКИ / FOREIGN POLICY / GEOPOLITICAL STATUS / OPEN DOORS POLICY / INTERREGIONAL AND INTERSTATAL RELATIONS / NATIONAL INTEREST / ACHIEVEMENTS OF FOREIGN POLICY

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Алимов Ботуржон Хомидович

В данной статье говорится о достижениях внешней политики Республики Таджикистан после обретения государственной независимости. Отмечается, что Республика Таджикистан на современном этапе проводит политику открытых дверей со странами мира и в стратегии развития. Взаимовыгодное сотрудничество является объективным процессом интеграционных связей между странами, и Республика Таджикистан ведёт активную работу, в результате которой двусторонние и многосторонние взаимоотношения имеют тенденцию к постоянному возрастанию и активизации.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article dwells on the achievements of foreign policy in Tajikistan Republic after it obtained national independence. The author marks that Tajikistan Republic pursues open doors policy along the world countries at the contemporary stage, the strategy of development being included as well. Mutually profitable collaboration is an objective process of integrational ties between the countries and the Republic of Tajikistan conduits an active work entailing bilateral and multilateral interrelations which tend towards constant increase and intensification.

Текст научной работы на тему «Principal Streanlines of foreign policy of Tajikistan Republic at the contemporary stage»

y%K 32C E.%. AXHMOB

EEK 63.3(543.0)64.

A50

CAMT^OH ACOCHH CHECATH XOPH^HH ^YM^YPHH TO^HKHCTOH

£AP 3AMOHH MYOCHP

,0,ap TatHHH caMTxou acocuu cuecaTH xopu^H Ba a$3a.maTxo gap oh 6a Ha3ap rupu^TaHH MaxcycuaTxou MaBKeu reono.mTHKHH HyMxypuu To^hkhctoh 6ucep MyxHM acT. ^ap gyHe HMpy3 KumBape HecT, kh TaHxo Ba 6ugyHH MyH0Cu6aT 60 KumBapxou gurap ap3H xac™ HaMoag. HyMxypuu Tohhkhctoh hh3 hcthcho HaMe6omag. A3 pyu hh ry^Ta arap To^hkhctohpo gap MapKa3H goupae Kapop guxeM, gaBpogaBpu ohpo ce xa^Kau gaB^aT^o nenoHHgaaHg.

X,a^KaH aBBa^ - xa^Kau gaB^aT^ou xaMCoau Ha3guK Ba xaMMap3H oh, xocca ^yMx,ypuu Hotomhh A^fohhctoh, ^yMx,ypuu Y36eKucT0H, ^yMx,ypuu MapgyMHH Hhh Ba H,yMx,ypuH ^hpfh3hctoh 6yga, xa^Kau gyByM a3 gaB^aTxou 6a hcth.tox «xaMCoau geBopgapMueH», a3 Ka6u.m ^yMx,ypuu hchomhh Hokhctoh, ^yMx,ypuu Hotomhh Эpон, TypKMaHHCTOH Ba HyMxypuu K^okhctoh u6opaT Me6omag. Ba hhx,oht xa^Kau oxupuHpo KumBapxou MaH^uaTgope, mhc^h OegepaTCuau Pycua, ^yMx,ypuHTH TypKua, HMA, Apa6ucT0HH CaygK Ba f. TamKHj MeguxaHg.

^yMx,ypuu To^hkhctoh gap MaBKeu MyxuMH ABpyocue, kh Ocueu MapKa3upo 60 HHM^a3upau X,HHgy Hhh MenaHBaHgag, ^oMrup acT Ba gap paBaHgxou ^axoHHH caTx,x,ou MHHTaKaBuro 6aHHa.iMH.1a.ra umTupoKH $ato^ gopag. Ba^e hh mupKaTH $at0^0Hau mo Ba 6a apcau ^axoHH 6apoMagaHH To^hkhctoh 6a ocohh 6a gacT HaoMagaacT.

Capgopu gaB^aT Ba XyKyMaTH HyMxypuu To^hkhctoh Эмомaпн PaxMOH gap cyxaHpoHHH xem gap H^rocuaH XVIII fflypou Omh HyMx,ypuH To^hkhctoh gap TatpuxH 28 geKa6pu co.ra 1993 3hmhh 3apypaTH TaH3HMH KOHcencuau cuecaTH xopu^HH KumBap TatKug HaMyga 6yg, kh «HyMxypuu To^hkhctoh a3 pyu MaBKeu ^yFpo^H, MaBKeu reono^HTHKH Ba MaHO^eu HKTucoguam 6a 5 xaB3au cuecn goxra MemaBag [1, c. 100-101].

X,aB3au aKyM HTTuxogu ^aB^aTx,0H MycTaKra acT, kh 60 By^ygu gymBopuxou co^x,oh aBBa^H TamaKKymm 6a cyu TaxKHMH paBo6uTH xaMa^uxaTa TaM0H.ra 6othhh gopag.

X,aB3au gyBByM Ocueu MapKa3HCT, kh KyHyH py 6a BaxgaTH HKTucoguro cuecn OBapgaacT.

X,aB3au caBByM $a30H 3HCTy aMajiu gaB^aTxou xaMCoau $opcu3a6oH acT, kh xaHy3 6a aroH HTTHxogu MymTapaKH cuecn e HKTucogK Hapacuga 6omaHg xaM, ohxopo Ha^aKaT xaM6acTaruu TatpuxH Ba Ma3xa6uro ^apxaHra, 6a^KH gypHaMOH BOKeuH pymgu mhjjh 60 xaM ^a36 MeKyHaHg. X,aB3au naxopyM goupau Hy$y3H gaB^aTxoH Mycy^MOHHHmHHH fflapK acT, kh ohxopo Ha $aKaT aroHaruu gHHy ohhh

ва суннатхои рухонй, балки имконот ва эхтиёчоти рушди миллй низ ба хам мепайванданд.

Нихоят, хавзаи панчум чомеаи байналмилалист, ки чамъбастагии зохирию ботиниаш беш аз пеш кувват мегирад ва хам охиставу пайваста ба суи тамаддуни вохиди умумибашарй рох мепаймояд» [2, с.69-70].

Дар маркази доираи диккати кишвархо ва минтакахои номбаршуда карор гирифтан Точикистон се омили асосй дорад: иктисодй, низомй ва сиёсй. Диккати он кишвархоро, пеш аз хама, сарватхои зеризаминй ва руизаминии Точикистон - тилло, нукра, пахта, арзиз, мис, охан, уран, хамчунин мавкеи стратегии он ва равандхои сиёсию ичтимоие, ки солхои охир дар сарзамини мо ба вучуд омадаанд, ба худ чалб намудааст. Илова бар ин Точикистон барои бисёрии ин кишвархо бозори муносибу мувофики фуруши молхояшон мебошад. Махсусан, барои он кишвархое, ки молхояшон дар бозори чахонй ба ракобати сахти кишвархои гарбй ва давлатхои пешрафтаи шаркй рубаруст. Аз ин сабаб хамаи онхо кушиш доранд, ки дар Чумхурии Точикистон нуфуз дошта бошанд, то хостахои сиёсию иктисодй ва низомиашонро бароварда созанд.

Сиёсати хоричии Точикистон дар шароити муосир хусусияти прагматикиро дорост, ки он имконият медихад бо давлатхои чахон бештар муносибатхои дучониба ва бисёрчонибаро ба рох монад. Дар муносибат бо давлатхои хамсархад ва давлатхои сохти демократй дошта Точикистон сиёсати дустй, дахолат накардан ба сиёсати дохилии дигар давлатхо , хал намудани масъалахо бо рохи осоиштаро пурра чонибдорй менамояд.

Вобаста ба сиёсати хирадмандонаи сарвари Точикистон дар сиёсати дохилй ва хоричй андешахои якчанд сарони давлатхои дунё маълум аст, ки чанде аз онхоро зикр менамоем.Чунончй, сарвазири Федератсияи Россия Д. Медведев зикр намудааст, ки Точикистон тайи бист соли гузашта муваффакиятхои назаррас ба даст оварда, обруи худро дар арсаи чахон баланд бардоштааст. Президенти Амрико Барак Обама зикр намудааст, ки ИМА бо Хукумати Точикистон ва халки он барои хамкории кавй дар рохи сулху дустй кор мекунад. Мо имконияти тахким бахшидани равобити дучонибаю минтакавии иктисодй ва хифз аз хавфу тахдиди терроризмро кадр мекунем.Иёлоти Муттахида ба манзури рушди чомеаи бехатар , шукуфон ва демократй ба хамкории худ бо Точикистон содик мемонад [6].

Азбаски кишвархои гуногун нисбати Ч,умхурии Точикистон хостахои гуногун, манфиатхои гуногун доранд ва аксар хостахои онхо бо хостахо ва манфиатхои давлатхои дигар дар тазод мебошад, байни ин кишвархо ракобате вучуд дорад. Ва ин ракобати онхо ба вазъи Точикистон бе таъсир нахохад буд. Чунончй, Покистон ва Эрон хохони онанд, ки дар Афгонистон хукумате дар сари кудрат бошад, ки бо истифода аз он манфиатхояшонро на танхо дар худи он мамлакат, балки дар Точикистон низ харчй тамомтар бароварда созанд.

Барои хамин хам ба ин ва ё он неруи сиёсию низомй ва кавмию миллии дар Афгонистон буда таваччух доранд. Дар навбати худ ба Покистон, Эрон ва Афгонистон кишвархои дигари дунё, ба таври мушаххас ИМА ва баъзе аз давлатхои араб умед мебанданд, то манфиатхои хешро аз тарики онхо дар Ч,умхурии Точикистон хифз намоянд.

Дар чунин вазъият рохи дуруст ва савоб барои Ч,умх,урии Точикистон он аст, ки дар ин халкахои пурпечутоби муносибат бо кишвархои дигар истиклоли сиёсй, иктисодй, фархангй ва низомии хешро хифз намояд ва бо хдмаи он кишвархо муносибати хасана дошта бошад. Дар акси хол, худро ба сифати давлати мустакил гум хохад кард ва хайсияти хешро аз даст хохад дод. Х,амкорихои густурда ва мутакобилан судманд бо созмонхои бонуфузи байналмилалй ва минтакавй - Созмони Милали Муттахид, Созмони Амният ва Х,амкорй дар Аврупо, Созмони Х,амкории Исломй, Иттиходи Иктисодии АвроОсиё, Созмони Х,амкории Шанхай, Иттиходи Аврупо ва, албатта, Иттиходи Давлатхои Мустакил - аз самтхои афзалиятноки сиёсати хоричии Ч,умхурии Точикистон мебошад.

Х,ангоми муайян намудани самтхои асосии сиёсати хоричй ва афзалиятхои он Ч,умхурии Точикистон ба хадафхо ва манфиатхои миллии худ такя мекунад. Манфиатхои миллии Ч,умхурии Точикистон дар сохаи сиёсати хоричй дар мархалаи хозира ва дар дурнамои наздик ба карори зайл аст:

Афзалиятхо дар сиёсати хоричй доимй ва бетагйир буда наметавонанд, онхо ба сатх ва мухтавои муносибатхои Ч,умхурии Точикистон бо ин ва ё он кишвар, фазои умумии сиёсй, ичтимой, иктисодй, фархангии минтака ва чахон айният доранд.

Мавкеи геополитикии Ч,умхурии Точикистон, таркиби кавмию миллии он сатхи рушди иктисодй ва ичтимоии он пеш бурдани сиёсати хоричии фаъол, амалигаро ва мутавозину мутаносибро такозо мекунад. Барори сиёсати хоричии ин ва ё он кишвар вобаста ба риояи таносуби хадафхои миллй ва имкони-ятхои вокеии он мамлакат мебошад.

Чумхурии Точикистон сиёсати хоричии «дархои кушода»-ро пайгирона дар амал татбик намуда, эчоди воситахои самарабахши ба хам овардани манфиатхои миллй ва кушишхои байналмилалй, муттахид намудани саъю талошхои хамаи давлатхоро барои омода намудани аксуламали муносиб дар баробари тахдид ва хатархои замони муосир имконпазир мешуморад.

Чунин бардошт дар доираи равандхои хаёти ягонаи байналмилалй фарохам сохтани имкониятхои баробар, низоми амниятии фарогир ва макоми сазовори хамаи кишвархо ва халкхоро сарфи назар аз вусъат, накш ва мартабаи онхо дар таксимоти геополитикии нерухо таъмин менамояд. Точикистон, ки бо сабаби мавкеи чугрофии худ дар мехвари манфиатхои геополитикии нерухои муктадири олам карор гирифтааст, дар шароити мавчуда ва дар ояндаи наздик ният дорад сиёсати хадафмандонаро пеш бурда, минбаъд низ стратегияи хамкорихои бисёрчонибаро дунбол намояд.

Х,адафхои асосии сиёсати хоричии Чумхурии Точикистон дар дурнамои дарозмуддат, тавре зикр шуд, бо максади хифзи манфиатхои олии кишвар бояд аз фарохам овардани шароити мусоиди берунй барои рушди устувори гуногун-арсаи мамлакат, инкишофи минбаъдаи Точикистон ба хайси давлати сохибис-тиклолу сохибихтиёр, дарёфти ризоият ва манфиатхои мутакобила бо кишвар-хои хоричй ва созмонхои байналмилалй дар чараёни халли вазифахое иборат бошанд, ки онхоро афзалиятхои сиёсати хоричии давлатамон муайян мекунанд.

Мавкеи геополитикии Точикистон, имкониятхои табиивy демографии он, инчунин сатхд тараккиёти иктисодиву ичтимоии кишварамон пеш бyрдани сиёсати хоричии фаъол, вокеъбинона ва сиёсати дархои кушодро мунтазам амалй мегардонад. Дар баробари ин, таъкид бояд сохт, ки муваффакияти сиёсати хоричй аз бисёр чихат ба тавозуни байни хадафхо ва имкониятхои татбики онхо вобаста мебошад.

Вазифаи мухимтарини сиёсати хоричй эчоди камарбанди эътимоду амният дар тамоми тули сархади кишвар аз тарики рушд ва тахкими муносибатхои неки хамсоягй бо хамаи мамлакатхои хамчавор мебошад.

Бо ин максад Ч,умхурии Точикистон дар муносибатхои байнидавлатй бо кишвархои хаммарз ва минтака сиёсати дустй, хамсоягии нек, мудохила накардан ба корхои дохилии якдигарро пеш мебарад ва дар халли масоили бахснок, аз чумла масъалахои сархадй ва обу энергетика, ба воситаи халли осоиштаи онхо, яъне музокироту гуфтушунид, афзалияти комил медихад.

Мо, минбаъд низ чихати танзими авзои низоъбарангез ибтикороти сулххохона нишон дода, дар халлу фасли осоиштаи онхо иштирок хохем кард. Рохбарияти давлати Точикистон хамкории густурдаи минтакавиро воситаи мухимтарини халли масъалахои иктисодй, ичтимой, экологй ва таъмини амнияту субот дар Осиёи Марказй медонад ва ин бардоштро дар амалияи сиёсии худ дар тули бист соли охир борхо намоиш додааст.

Калидвожа^о: сиёсати хорицй, мавцеи геополитикй, сиёсати даруои кушод, муносибатхои минтацавй ва байнидавлатй,манфиатуои миллй,муваффациятуои сиёсати хорицй.

Пайнавишт:

1. Сайидзода, З.,Саидов, Ф. Сиёсати давлатии Президент Эмомалй Раумон ва рушди устувори Тоцикистон / З. Сайидзода, Ф. Саидов. - Душанбе: Контраст,

2012. -162с.

2. Ризоев, Б.M, Акмалова, M.A. Внешняя политика суверенного Таджикистана / Б.M. Ризоев, M.A. Акмалова. - Худжанд: Ношир, 2008.-223 с.

3. Сиёсати хориции Тоцикистон. (зери таурири %амрохон Зарифй)- Душанбе: Ирфон, 2011. -319 с.

4. Паёми Президенти Чумуурии Тоцикистон Эмомалй Раумон ба Mацлиси Олии Чумуурии Тоцикистон аз 20-уми апрели соли 2013. -Душанбе: Шарци Озод,

2013. - 62с.

6. Стандарт ва сифат. -№ 5,-Душанбе: Орбита, сентябр-октябри соли 2011.- 29с.

Reference Literature

1. Sayidzoda S., Saidov F. State Policy of Emomali Rakhmon and Stable Development of Tajikistan. - Dushanbe: Contrast, 2012. -162pp.

2. Rizoyev B.M., Akmalova M.A. Foreign Policy of Sovereign Tajikistan. -Khudjand: Noshir,2008. -223pp.

3. Foreign Policy of Tajikistan (under the editorship of Khamrokhon Zarifi) - Dushanbe: Irfon,2011. -319pp.

4. Message of Tajikistan Republic President Emomali Rakhmon to Madjlisi Oli (the Tajik parliament) from April 20. 2003. - Dushanbe: Freedom of the Orient, 2013. - 62pp.

5. Standard and Quality. -№5. -Dushanbe:Orbit, September-October 2011. -29pp.

Основные направления внешней политики Республики Таджикистан на современном этапе

Ключевые слова: внешняя политика, геополитический статус, политика открытых дверей, межрегиональные и межгосударственные отношения, национальный интерес, достижения внешней политики В данной статье говорится о достижениях внешней политики Республики Таджикистан после обретения государственной независимости. Отмечается, что Республика Таджикистан на современном этапе проводит политику открытых дверей со странами мира и в стратегии развития.

Взаимовыгодное сотрудничество является объективным процессом интеграционных связей между странами, и Республика Таджикистан ведёт активную работу, в результате которой двусторонние и многосторонние взаимоотношения имеют тенденцию к постоянному возрастанию и активизации.

Principal Streanlines of Foreign Policy of Tajikistan Republic at the Contemporary Stage Keywords: foreign policy, geopolitical status, open doors policy, interregional and interstatal relations, national interest, achievements of foreign policy

The article dwells on the achievements of foreign policy in Tajikistan Republic after it obtained national independence. The author marks that Tajikistan Republic pursues open doors policy along the world countries at the contemporary stage, the strategy of development being included as well. Mutually profitable collaboration is an objective process of integrational ties between the countries and the Republic of Tajikistan conduits an active work entailing bilateral and multilateral interrelations which tend towards constant increase and intensification.

Роцеъ ба муаллиф:

Ботурцон ^омидович, н.и.т.,дотсент, мудири кафедраи муносибатхои байнал-халции Донишгоуи давлатии ууцуц, бизнеси Тоцикистон (Чумуурии Тоцикистон. ш. Хуцанд), e-mail:almovb@rambler.ru

Сведения об авторе:

Алимов Ботуржон Хомидович, кандидат исторических наук, доцент, заведующий кафедрой международных отношений Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики (Республика Таджикистан, г. Худжанд), e-mail: alimovb@rambler.ru

Information about the author:

Alimov Batur Homidovich, chief of the department of international relations under the Tajik State University of Law, Business and Politics (Tajikistan Republic, Khudjand), e-mail: alimovb@rambler.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.