Научная статья на тему 'Освещение ирригационной системы Самаркандской области в статистических обзорах и сборниках второй половины XIX – начала XX века'

Освещение ирригационной системы Самаркандской области в статистических обзорах и сборниках второй половины XIX – начала XX века Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
38
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
орошение / искусственное орошение / засушливые земли / статистика / танап / губернатор. / irrigation / artificial irrigation / dry lands / statistics / twine / governor.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Жонибек Бутаев

Одним из важных факторов экономического развития Самаркандской области была правильная организация орошения в регионе. В статье рассматриваются реформы в области ирригации в Самаркандской области, проводимые Российской империей во второй половине XIX – начале XX веков, статистика по водным ресурсам, типам структуры земель, форм собственности, изменениям в управлении ирригационными системами. Также анализируются изменения и нововведения в этой области в исторической период, когда регион назывался Зеравшанский округ, а затем Самаркандская область.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Coverage of the irrigation system of Samarkand region in statistical reviews and collections in the second half of the XIX century and the beginning of the XX century

It turned out that one of the important factors in the economic development of Samarkand region depends on the proper organization of irrigation in the region. The article identifies the reforms in the field of irrigation in the Samarkand region by the Russian Empire in the second half of the XIX – early XX centuries, statistics on water resources, types of land structure, land ownership, changes in the management of the irrigation system. The impact of changes and innovations made by the Russian administration in this area during the historical period, when the region was renamed Zarafshan okrug and later Samarkand region, was also assessed. At the same time, statistical data on the structure and number of available lands in the region were considered in comparison with neighboring regions.

Текст научной работы на тему «Освещение ирригационной системы Самаркандской области в статистических обзорах и сборниках второй половины XIX – начала XX века»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Coverage of the irrigation system of Samarkand region in statistical reviews and collections in the second half of the XIX century and the beginning of the XX century

Jonibek BUTAYEV1

National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek

ARTICLE INFO

ABSTRACT

It turned out that one of the important factors in the economic development of Samarkand region depends on the proper organization of irrigation in the region. The article identifies the reforms in the field of irrigation in the Samarkand region by the Russian Empire in the second half of the XIX - early XX centuries, statistics on water resources, types of land structure, land ownership, changes in the management of the irrigation system. The impact of changes and innovations made by the Russian administration in this area during the historical period, when the region was renamed Zarafshan okrug and later Samarkand region, was also assessed. At the same time, statistical data on the structure and number of available lands in the region were considered in comparison with neighboring regions.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

XIX асрнинг иккинчи ярми - XX аср бошларидаги статистик шархлар ва тупламларда Самарканд вилояти сугориш тизимининг ёритилиши

_ АННОТАЦИЯ_

Article history:

Received August 2021 Received in revised form 20 August 2021 Accepted 15 September 2021 Available online 11 October 2021

Keywords:

irrigation, artificial irrigation, dry lands, statistics, twine, governor.

Калит сузлар:

ирригация, сунъий сугориш, лалми ерлар, статистика, таноб, губернатор.

Самарканд вилояти ицтисодий таракдиётидаги мух,им факторлардан бири вилоятда сугориш ишларини тугри ташкил этишга боглицлиги маълум булди. Мацолада XIX аср иккинчи ярми - XX аср бошларида Россия империяси томонидан Самарканд вилояти сугориш тизими сох,асидаги ислох,отлар, сув манбаларига оид статистик маълумотлар,

1 Doctoral student, department of Source Studies and Archival Studies, National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek. Tashkent, Uzbekistan. E-mail: mr.butayev@mail.ru.

ерларнинг тузилишига кура турлари, ер-мулк шакллари, ирригация тизими бош;арувидаги узгаришлар ани;ланди. Шунингдек, худуд Зарафшон округи ва кейинчалик Самарканд вилояти деб номланган тарихий даврда ушбу сохада рус маъмурияти томонидан амалга оширилган узгариш хамда янгиликлар таъсири бахоланди. Шу билан биргаликда, вилоятдаги мавжуд ерларнинг тузилиши ва ми;дорига оид статистик маълумотлар ;ушни вилоятлар билан та;;осланган холда куриб чи;илди.

Освещение ирригационной системы Самаркандской области в статистических обзорах и сборниках второй половины XIX - начала XX века

1868 йилда Самарканд вилояти руслар томонидан мустамлака айлантирилгач, барча сох,аларда булгани сингари вилоят сугориш тизимида хам узгаришлар содир булди. Вилоятнинг и;тисодий имкониятлари ва ресурсларидан ю;ори даражада фойдаланиш учун рус маъмурияти томонидан худуддаги мавжуд ерлар, сугориш тизими ва хужалик турлари статистикасини шакллантиришга киришилди. Мазкур статистик маълумотлар вилоятнинг сув манбалари ва сугориш тизимини тахлилий умумлашмаси булиб, империянинг мустамлакачилик режа-ларини беглилаб олишга имкон берган. Чунки, ;ишло; хужалиги сунъий сугоришга асосланган вилоят та;дири сугориш тадбирларини ;ай даражада тугри ташкил этилганлигига богли; эди.

УСУЛЛАРИ

1868 йилда округ таркибидаги ерлар ми;дори ва тузилишига кура турлари тугрисида статистик хисоботларда маълумотлар бериб утилган. Улардаги маълумотларга кура округдаги ерлар сугориладиган ерлар, кучманчи ахоли учун яйловлар ва ори; (унумсиз, хосил бермайдиган) даштликларга булинган. Яйлов-ларнинг катта ;исми Жиззах ва Хужанд уездларига тугри келган. Округдаги жами ерларнинг Туркистон улкаси бош;а худудлари билан та;;ослама холати ;уйидагича булган [1]:

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова: орошение,

искусственное орошение,

засушливые земли,

статистика,

танап,

губернатор.

Одним из важных факторов экономического развития Самаркандской области была правильная организация орошения в регионе. В статье рассматриваются реформы в области ирригации в Самаркандской области, проводимые Российской империей во второй половине XIX - начале XX веков, статистика по водным ресурсам, типам структуры земель, форм собственности, изменениям в управлении ирригационными системами. Также анализируются изменения и нововведения в этой области в исторической период, когда регион назывался Зеравшанский округ, а затем Самаркандская область.

КИРИШ

1 жaдвaл

Xap 100 дecятинaнинг

ичидa

Вилоят Жaми Дex,кoнчилик Kyчмaнчилap Opик к s § S ex я ex ra л

epлap epлapи yтлoклapи дaштликлap 5 ft « g 6 à *щ Ш Д § о л SX <U X s ex о

Еттиеув 37000000 820650 18000000 18180000 2,22 49,14 49,64

Cиpдapё 43000000 358000 18000000 24642000 0,83 41,86 57,31

ФapFoнa 6700000 600000 3000000 3100000 8,96 44,78 46,26

Зapaфшoн о^уги 2400000 191600 1300000 1108400 7,98 54,17 37,85

Aмyдapё булими 8600000 45700 1300000 7254300 0,53 15,12 84,35

Жaми: 97700000 2015950 41300000 54284700 2,06 43,30 54,64

Юк;opидaги жaдвaлдaн кypишимиз мумкинки oKpyrAara жaми 2400000 дecя-тинa epнинг 1300000 дecятинacи кyчмaнчилap учун яйлов, 1108400 дecятинacи Xocил бepмaйдигaн opи; epлap Ba aтиги 191600 дecятинacидa дex;oнчилик ;илинган. Бyндaн хyлoca ;илишимиз мумкинки вилoятдaги epлapнинг кaттa к^ми xaли ишлов бepилмaгaн epлap булиб, xap 100 дecятинa epнинг 8 дecятинaгa я;ини дexкoнчилик epлapи, 54 дecятинacи чopвaлap учун яйлов Ba 38 дecятинaгa я;ин ep э^ opик epлap, яъни дaштликлap болтан. Улга бyйичa дexкoнчилик килишгa биp мyнчa кyлaй шapoитлap ФapFoнa вилояти вa Зapaфшoн oкpyгидa булиб, yлapдaги ишлов бepилaдигaн дaштликлap тaхминaн ул^ худудининг 1|12 киcмини эгaллaгaн эди. Aмyдapё бyлимидaги yтpoк хyжaликлap булим умумий худудининг 1|200 киcмидaн кyпpoFини эгaллaгaн вa ул^ бyйичa энг oхиpги ypиндa тypгaн.

Oкpyгдa дexкoнчилик ;илиш учун кyлaй имконият вa cyFopиш мaнбaлapи мaвжyд бултн. Жyмлaдaн, oкpyгдaги epлapни cyFopaдигaн acocий мaнбa Зapaфшoн дapёcи булиб, y ТoFли тyмaнлap (Пaнжикeнт), Caмapкaнд вa KaттaкypFoн yeздлapини cyFopгaн [1, С. 5]. Вилоятнинг жaнyбий киcмлapини Зapaфшoн дapёcи cyFopгaн бул^, шимoли-шapкий киcмлapи, яъни Cиpдapё вилояти билaн чeгapaдoш epлapи Cиpдapё cyви билaн cyFopилгaн [2]. O^y^ara epлap шapиaтгa ^pa иккитa acocий тypгa булинтн: ишлов бepилмaгaн яpoкcиз epлap вa ишлов бepилгaн яpoкли epлap. Биpинчи тypдaги ep xe4 ким тeгишли бyлмaгaн epлap булиб, yндaн бapчa чopвaлapини бoкишдa яйлов cифaтидa фoйдaлaнишлapи мумкин булган. Иккинчи тyp ep эca yшp, хиpoж вa aмлoк epлapгa булинтн [1, С. 10].

Caмapкaнд вилoятидa улганинг бoшкa вилoятлapдa булгани габи кишлок хyжaлиги axвoли cyFopиш ишлapи кaй дapaжaдa тyFpи йулга куйилганлиги билaн бoFлик булган. Bилoятдa cyFopиш ишлapини бoшкapиш учун мaхcyc мaъмypият мaвжyд булиб, yндa acocий cyFopиш кaнaллapи ycтидaн умумий нaзopaт yeзд бoшликлapи билaн кeлишилгaн xoлдa cyFopиш ишлapи бyйичa paxбapгa юклaтилгaн [3].

Вилоятнинг cyFopиш вa cyв билaн тaъминлaш имконияти тaбиий жиxaтдaн yeздлap бyйичa нoтyFpи тaкcимлaнгaн эди. Macaлaн, Caмapкaнд вa KaттaкypFoн

уездларидаги сугориш ишларида етарлича сув билан таъминлаш имконияти булган холда, Жиззах ва Хужанд уездларида сув етишмаслиги муаммоси булган [4]. Зарафшон дарёси Самарканд шахри я;инидаги Чупонота тепалигида иккита ирмо;;а булиниб О;дарё ва Цорадарёларни хосил ;илган. Мазкур ирмо;лар Бухоро амирлиги билан чегарадош Хатирчи беклигидаги Кимадуса ;ишлогида яна ягона дарёга бирлашиб амирликнинг шар;ий ;исмларини сугорган. Амирлик ва вилоят ахолиси дарё сувидан бир хил фойдаланишлари учун вилоят маъмурияти ва Бухоро амирлиги уртасида имзоланган шартномага кура икки томон хам дарё сувларидан фойдаланиш буйича урнатилган тартибларга амал ;илишлари шарт эди [4, С. 6].

Бухоро амирлиги нафа;ат сиёсий, балки и;тисодий томондан хам русларга ;арам булиб ;олиши билан биргаликда, сув масаласида хам рус маъмурияти чи;арадиган ;арорларга богли; булиб ;олди. 1870 йилда Бухоро амири Самарканд-га округ губернатори, генерал Абрамовга элчи жунатиб, хати ор;али сув масаласида ёрдам беришни сураган [5]. Абрамов бу масалада ёрдам бермагач, амир хаттоки Россияга Ахмад Дониш бошчилигида фон Кауфман уша ерда даволанаётганлиги сабабли, ёрдам сураб элчи жунатади. Аммо, бу харакатлардан фойда булмай амирлик ахолиси анча ва;т дех;ончилик ишларида сувсизликдан ;ийналиб келди. Рус маъмурияти вилоятнинг сувга эхтиёжи кам булсада, узо; ва;т давомида дарё сувини бермай турли бахоналар ;илиб, амирлик ахолисига анча моддий зарар етказган. Фа;атгина 1902 йилга келиб Зарафшон дарёсидан бирдек фойдаланиш масаласи хал этилди. Унга кура, бир йил давомида Самарканд шахрида Бухородан келган вакиллар ва Самарканд вилояти вакиллари иштирокидаги Комиссия иш олиб боради. Комиссия Самарканд вилоятидаги 225000 десятина ва Бухородаги 152000 десятина ер Зарафшон дарёси сувига богли; деган хулосага келади [5, P. 173]. Биро;, амалда амирликдаги 925000 таноб (231000 десятина) ер Зарафшон дарёси сувига богли;лиги учун бухороликлар бу ;арорга эътироз билдириб чи;ишади.

1868 йилда Зарафшон дарёси сугорадиган ерлар ;уйидагича та;симланган эди: Тогли туманлар 77725 таноб (20240 десяятина), Самарканд булими 292740 таноб (76234 десятина), Катта;ургон булими 124152 таноб (32331 десятина). Округ буйича жами 494617 таноб ёки 128806 десятина ерни сугорган [1, С. 6].

Рус маъмурияти 1874 йилда Зарафшон округидаги сугориладиган ерларни 128818 % десятинани ташкил этишини хисоблаб чи;;ан ва улар барчаси Зарафшон дарёси суви билан сугорилган [6].

Капитан Л.Н. Соболевнинг асарида эса ушбу даврда Зарафшон дарёси сувлари, унинг ирмо;лари, тог дарёлари ва було;лари билан сугориладиган ерлар округда жами 1398 кв. верстни ташкил этиши айтиб утилган. Сунъий сугоришсиз, ёмгирда галла экиладиган ;уру; ер 2800 кв. верстга я;ин деб берилган. Л.Н. Соболевнинг тад;и;отларига кура округ худудининг 6 % сунъий сугориладиган, 12 % ёмгирли майдон ва ;олган 82% ишлов берилмаган ерлар булган [7]. Охирги катта ;исми озу;ага бой булиб, чорва молларини бо;иш учун ишлатилган. Демак, рус бос;инига ;адар худуднинг катта ;исми хали узлаштирилмаган ерлар булган. Мазкур статистик маълумотлар рус маъмуриятига вилоят и;тисодий имкониятларидан фойдаланиш учун булгуси вазифалар белгилаб олиш ва и;тисодий бойликларидан фойдаланишда ;ул келган.

Округ 1887 йилдан Самарканд вилоятига айлантирилгач сугориладиган ерлар олдинги даврлардагига нисбатан ортганлигини куришимиз мумкин.

Масалан, 1887 йилда Самарканд ва Катта;ургон уездларидаги Зарафшон дарёси сугорган ерлар 2758 кв. верст ёки 78433 кв. саженни ташкил этган.

1914 йилга келиб вилоятда 94 та катта ва 988 та кичик ари;лар булиб, улар 1001850 таноб (400700 десятина) ерни сугорган [8]. Ушбу ра;амлардан утган 40 йил давомида вилоятдаги сугориладиган ерлар 128818 десятинадан 400700 десятинага ёки деярли уч баробарга ошганлигини куриш мумкин. Бу рус маъмуриятини купро; бойлик орттириш ма;садида худуд имкониятларидан фойдаланиш йулидаги сиёсати натижаси булиб, ундан вилоят ахолиси хеч ;андай манфаат курмаган.

Вилоятдаги хар бир тизимда сугориш каналлари ор;али сувнинг тугри та;симланишини назорат ;илиш ваколати харбий губернатор томонидан тайинланган Ари;-о;со;олларга тегишли булган. Ари;-о;со;олларнинг ихтиёрида сугориш майдонларига сув та;симотини назорат ;илиш ва иккинчи даражали сугориш ари;ларини тегишли тартибда са;лаш учун ;ишло; жамиятларининг хукмлари билан сайланган мироблар ва бандбонлар мавжуд булган. Мазкур мироб ва бандбонлар Ари;-о;со;олларга сугориш ишларини тугри ташкил этиш ва зиммасига юклатилган вазифаларни бажаришда ёрдам берган.

1888 йилда вилоятда сугориш ишларини ташкил этиш учун 11 нафар Ари; -о;со;ол фаолияти йулга ;уйилган эди. Улардан 7 нафари Самарканд уездида, 2 нафари Жиззах уезди ва яна 2 нафари Хужанд уездида булиб, Каттакургон уездида бу вазифани волост бошли;лари бажаришган. Ари;-о;со;олларига ишни ташкиллаштиришда ёрдам бериш учун ;ушимча равишда 80 та мироб хам фаолият курсатган. Ари;-о;со;оллари хизматига яраша йилига 300 дан 600 рублгача маош олишган. 1910 йилга келиб вилоятдаги ари;-о;со;оллари сони ошиб, 23 нафарга етган. Улардан 11 нафари Самар;анд уездида, 6 нафари Катта;ургонда, 2 нафари Жиззахда ва 4 нафари Хужандда булиб, уларга 376 нафар мироб ёрдам беришган [5, Р. 177].

НАТИЖАЛАР

Ю;орида таъкидлаб утганимиздек округ вилоятга айлантирилиб худудий майдони кенгайгач вилоятдаги ишлов бериладиган ерлар ми;дори ошиб борди. Жумладан, 1887 йилда вилоятдаги сугориладиган ва ишлов бериладиган ерларнинг умумий ми;дори 573969 десятинага тенг булган [4, С. 1]. 1893 йилга келиб вилоятнинг Самарканд уездидаги ерлар эса сугориладиган, сугорилмайдиган (лалми) ерларга булиниб, сугориладиган ерлар 639274 таноб (159800 десятина)ни ташкил этган [3, С. 38]. Ерларга омоч, мола ва кетмонлар билан ишлов берилган. Лалми ерларга эса асосан бахорги бугдой, арпа, тари;, зигир ва нухот экилган.

1910 йилга келганда вилоятда экин экиладиган умумий майдон 465060 десятинани ташкил этиб, катта ;исмида бугдой, ;олган ;исмларида эса арпа, гуруч, жухори, мош, нухот, картошка ва бош;а экинлар экилган [9].

Сугориладиган ерлардан хосил яхши олинган ва ахолини ози;-ов;ат билан таъминлашнинг асосий манбаси хисобланган. Сугорилмайдиган ерларнинг умумий ми;дорини ани;лаш имкони булмаган ва бунга сабаб уларнинг ми;дори хар йили гох кенгайиб гох торайиб узгаришларга учраб турганлигидир. Шу туфайли улардан олинадиган тахминий хосил ми;дори об-хавога богли; булган. Вилоят статистика бош;армаси томонидан нашр этилган "Самар;анд вилояти шархлари" ва

"Самарканд вилояти маълумотнома китоблари" хамда статистикага оид архив фондларидаги ишларда уездлардан олинган дехцончиликка оид маълумотларда об-хаво шароити туфайли кам ёки куп хосил олинганлиги хамда хисобот йилида бахорда об-хаво цандай келганлигига доир маълумотлар уездлар кесимида йилма-йил келтириб утилганлигини куришимиз мумкин. Демак, баъзи йилларда хосил мицдорининг олдинги йилларга нисбатан камайиб ёки аксинча ортиб кетиши табиий шароит билан боглиц булган. Шунингдек, табиий шароитдан ташцари, бошца сабаблар хам цишлоц хужалиги ишларида муаммолар келтириб чицарган. Жумладан, статистик хисоботларда чигирткалар хужуми ва уларга царши олиб борилган курашлар хацида хам маълумотлар учрайди.

ХУЛОСА

Юцоридагилардан келиб чициб цуйидаги хулосаларга келиш мумкин: рус маъмурияти томонидан тайинланган экспедициялар натижасида вилоятнинг ер тузилиши тадциц этиб чицилди; вилоятдаги мавжуд ерларнинг статистик маълумотлари шакллантирилди; империя томонидан мустамлакачилик манфаатлари йулида вилоят табиий шароити ва имкониятлари тахлил цилинди; вилоят сугориш тизими билан боглиц бошцарув ишлари ислох цилиниб, империя манфаатларига мослаштирилди; вилоятда ишлов бериладиган ерлар мицдори олдинги даврлардагига нисбатан ортиб борди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Туркестанский край опыт военно-статистического обозрения Туркестанского военного округа. Материалы для географии и статистики России. Составил полковник генерального штаба Л.О. Костенко. Том III. Санкт Петербург, 1880. - С. 2.

2. Справочная книжка Самаркандской области. 1906 г. Вып. VIII. Самарканд, 1906. - С. 304.

3. Справочная книжка Самаркандской области на 1893 год. Вып. I. Самарканд, 1893 г. - С. 167.

4. Обзор Самаркандской области за 1887 год. Самарканд. Типография А.Г. Сунгурова. 1888. - С. 6.

5. Morrison A.S. Russian Rule in Samarkand 1868-1910 A Comparison with British India. - Oxford University Press? 2008. - P. 171.

6. УзМА И-1-фонд, 1-руйхат, 63-йигмажилд, 61-варац.

7. Соболев Л.Н. Географические и статистические сведения о Зеравшанском округе // ЗИРГО по отделению статистики. - СПб., 1874. Т. IV. - С. 17.

8. УзМА И-18-фонд, 1-руйхат, 7708-йигмажилд, 59-62-варацлар.

9. Обзор Самаркандской области за 1910 год. Самарканд, 1912. - С. 13.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.