Научная статья на тему 'ОСВЕЩЕНИЕ БОЕВЫХ ПОДВИГОВ ХОДИ КЕНДЖАЕВА В ГОДЫ ВЕЛИКОЙ ОТЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ В ТРУДАХ ТАДЖИКСКИХ УЧЕНЫХ'

ОСВЕЩЕНИЕ БОЕВЫХ ПОДВИГОВ ХОДИ КЕНДЖАЕВА В ГОДЫ ВЕЛИКОЙ ОТЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ В ТРУДАХ ТАДЖИКСКИХ УЧЕНЫХ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
242
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КОСТАКОЗ / ЛЕНИНАБАД / ПЕДАГОГИЧЕСКИХ УЧЕБУ / ПОЛУЧИЛ / КУРГАН-ТЮБЕ / ПЕДАГОГИЧЕСКОГО УЧИЛИЩА / ПРИЗВАН / КРАСНОЙ АРМИИ / ОКОНЧИВ ПОЛКОВУЮ ШКОЛУ / ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ В РАЙОНЕ / ЛЕТОМ 1943 ГОДА ФАШИСТСКОЕ КОМАНДОВАНИЕ СОСРЕДОТОЧИЛО КУРСКОГО ВЫСТУПА / ПОКРОВКА / КУРСКОЙ ОБЛАСТИ / УКАЗОМ ПРЕЗИДИУМА ВЕРХОВНОГО СОВЕТА СССР / ОТ 21 СЕНТЯБРЯ 1943 ГОДА ЗА СТОЙКОСТЬ И ГЕРОИЗМ / ПРОЯВЛЕННЫЕ В БОЯХ ПОД КУРСКОМ / КИНЖАЕВУ ХОДИ БЫЛО ПРИСВОЕНО ЗВАНИЕ ГЕРОЯ СОВЕТСКОГО СОЮЗА

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Караев Фарход Кубонович

Кенжаев Ходи родился в 1914 году в селе Костакоз Чкаловского района Ленинабадской области. В 1932 году после окончания педагогических курсов в Ленинабаде, Кинжаев поступает на биологический факультет Ташкентского учительского института. Успешно завершив учебу, он получил назначение в Курган-Тюбе - преподавателем педагогического училища. В октябре 1938 года Кинжаев был призван в ряды Красной Армии. Окончив полковую школу, стал младшим командиром. Полк, в котором служил сержант Ходи Кенжаев, находился к началу Великой Отечественной войны в районе города Львова и одним из первых принял на себя внезапный удар вероломно напавшего врага. Уже в первых боях Кенжаев показал отличную выучку и мастерство артиллериста. За мужество, проявленное при выполнении боевых заданий, он был награжден медалью "За отвагу". Летом 1943 года фашистское командование сосредоточило свои ударные группировки на флангах Курского выступа, рассчитывая окружить и уничтожить советские войска, оборонявшие этот выступ, а затем развернуть новое наступление на Москву. Исключительно стойко оборонялась батарея, располагавшаяся в районе села Покровка Курской области, где командиром одного из противотанковых орудий 1177-го истребительного противотанкового артиллерийского полка 14-й истребительно-противотанковой бригады Резерва Главного Командования был старший сержант Ходи Кинжаев. Огневая позиция орудия Кинжаева находилась в открытом поле.Орудие Кинжаева подбило два танка и одну бронемашину.Вражеская атака не удалась. Противник откатился назад. Началась беспрерывная интенсивная бомбёжка вражескими самолетами нашего переднего края. Но артиллеристы парторга батареи Кинжаева хорошо окопались и вражеские бомбы не причинилим существенных потерь. 7 июля бои продолжались с еще большим ожесточением, фашистские танки снова пошли в атаку. Враг был уверен, что ему удалось бомбардировкой подавить наши орудия, и поэтому он не ожидал серьезного сопротивления. Гитлеровцы засекли орудие Кинжаева и сосредоточили на нем прицельный огонь. Самойлов и Пройданов погибли, были тяжело ранены Нечаев, Тимофеев и Чирков, Кинжаев остался один и сам стал у орудия. Меткими выстрелами он попал одному "тигру" в бак с горючим, у второго заклинил башню, третьему разбил гусеницу. Вскоре один осколок попал Кинжаеву в бедро, второй в спину, а третий в ногу, но он остался на огневой позиции. Все пушки батареи были выведены из строя. Однако Кинжаев продолжал стрелять из противотанкового ружья. Ему удалось подбить еще один танк. Фашисты не прошли! Всего орудийный расчет старшего сержанта Кинжаева уничтожил за день четыре средних танка и четыре "тигра". Указом Президиума Верховного Совета СССР от 21 сентября 1943 года за стойкость и героизм, проявленные в боях под Курском, Кинжаеву Ходи было присвоено звание Героя Советского Союза. Много лет Исабаевич Ходи был бессменным председателем Костакозского кишлачного Совета. За мирный труд награжден орденом ''Знак почета'', медалями. Имя Героя известно не только на таджикской земле, но и в других странах. Так, высокому воинскому мастерству Ходи Кинжаева посвящен стенд в артиллерийском историческому музее г.Ленинграда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE RESEARCH OF COMBAT FEATS OF HODY KENJAEV DURING THE GREAT PATRIOTIC WAR IN THE WORKS OF THE TAJIK SCIENTISTS

Kenzhaev Hody was born in 1914 in the village of Kostakoz of the Chkalovsky district of the Leninabad region. In 1932, after graduating from a pedagogical course in Leninabad, Kinzhaev entered the biological faculty of the Tashkent Teaching Institute. Having successfully completed his studies, he received an appointment in Kurgan-Tyube - teacher of a pedagogical school. In October 1938, Kinzhaev was drafted into the ranks of the Red Army. After graduating from the regimental school, he became a junior commander. The regiment, in which sergeant Hody Kenzhaev served, was at the beginning of World War II near the city of Lviv and was one of the first to take upon himself a sudden blow from a perfidiously attacking enemy. Already in the first battles, Kenzhaev showed excellent skill and artillery mastery. For the courage shown in the performance of combat missions, he was awarded the medal "For Courage". In the summer of 1943, the fascist command concentrated its attack groups on the flanks of the Kursk bulge, hoping to surround and destroy the Soviet troops defending this bulge, and then launch a new offensive on Moscow. The battery located in the area ofthe village of Pokrovka of the Kursk region, where the commander of one of the anti-tank guns of the 1177th anti-tank artillery regiment of the 14th fighter-anti-tank brigade of the Rezerv of the Main Command was senior sergeant Hody Kinzhayev, was extremely defensively defending. The firing position of the Kinzhaev gun was in the open field. Kinzhaev's gun hit two tanks and one armored vehicle. Enemy attack failed. Opponent rolled back. Continuous intensive bombing by enemy aircraft of our front edge began. But the gunners of the partorga of the Kinzhaev battery were well entrenched and the enemy bombs did not cause any significant losses. On July 7, the fighting continued with even greater bitterness, the fascist tanks again went on the attack. The enemy was convinced that he had succeeded in crushing our guns with a bombardment, and therefore he did not expect any serious resistance. The Nazis spotted the Kinzhaev gun and focused their aimed fire on it. Samoilov and Proydanov died, Nechaev, Timofeev and Chirkov were seriously injured, Kinzhaev was left alone and became himself at the gun. With well-aimed shots, he hit a single “tiger” in a fuel tank, wedged a tower at the second, smashed a caterpillar to a third. Soon, one fragment hit Kinzhaev in the thigh, the second in the back, and the third in the leg, but he remained in the firing position. All battery guns were disabled. However, Kinzhaev continued to fire an anti-tank gun. He managed to knock out another tank. The Nazis did not pass! In total, the gun crew of senior sergeant Kinzhayev destroyed four medium tanks and four "tigers" per day. By decree of the Presidium of the Supreme Soviet of the USSR of September 21, 1943, for steadfastness and heroism shown in the battles near Kursk, Kinzhayev Hody was awarded the title Hero of the Soviet Union. For many years, Isabaevich Hody was the permanent chairman of the Kostakoz Kishlak Council. For peace work, he was awarded the Order of the Badge of Honor, medals. The name of the Hero is known not only in the Tajik land, but also in other countries. Thus, a stand in the artillery historical museum of Leningrad is dedicated to high military skills of Hody Kinzhaev. After graduating from the regimental school of the Great Patriotic War in the region, in the summer of 1943 the fascist command concentrated the Kursk salient, Pokrovka, Kursk Region, by Decree of the Presidium of the Supreme Soviet of the USSR, dated September 21, 1943, for steadfastness and heroism shown in the battles near Kursk, Kinzhayev Hody was awarded the title Hero of the Soviet Union.

Текст научной работы на тему «ОСВЕЩЕНИЕ БОЕВЫХ ПОДВИГОВ ХОДИ КЕНДЖАЕВА В ГОДЫ ВЕЛИКОЙ ОТЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ В ТРУДАХ ТАДЖИКСКИХ УЧЕНЫХ»

УДК 947.08408(092)

ИНЪИКОСИ КОРНАМОЩОИ НАНГИИ ^ОДЙ КЕННАЕВ ДАР СОЛ^ОИ НАНГИ БУЗУРГИ ВАТАНЙ дАР АСАР^ОИ ОЛИМОНИ ТОНИК

Цараев Ф.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Тaъриx гувох acт, ки Faлaбaи кушунхои дaвлaтии Иттиходи Шyрaвй бaр дyшмaнони инcоният Гермaнияи фaшиcгй вa xaммacлaкони он дaр xaрбy зaрбxои Кaмонaки Кyрcк вa Орёл дaр рaфти aмaлиëтxои Чднги Бузурги Вaтaнй тaFЙироти куллиро бa миён овaрд. Аз тaрaфи дигaр ин Faлaбaи олaмшyмyл бори дигaр дусгии xaлкxои cермиллaти дaвлaти Иттиходи Шyрaвиро бa xaM нгздик cоxт. Сaрфaрмоидеxони Гермaнияи фaшиcгй вa xaммacлaкони оихо nac гз шaрмaидaвор шикacт xyрдaни xyд дaр aмaлиëтxои чaнши Стaлингрaд тaмоми зaxирaxои xaрбии xyдро бa Курск рaвонa cоxтa умед доштaид, ки дaр ин aмaлиëтxо FOлибият бa дacт меорaд. Мyxорибaи Кaмонaки Курск 50 шaбонaрyз, aз 4 июл то 23 aвгycти соли 1943 идомa ëфтaacт. Дaр рaфти aмaлиëтxои чaнши ин мyxорибa дaвлaти Иттиходи Шyрaвй нaкшaxои нопоки Грмaнияи фaшиcти вa xaммacлaкони онро, ки рaфти aмaлиëxои чaншро бa фоидaи xyд тaFЙир додaни бyдaнд, бaрбод дод.

Роxбaрияти дaвлaти Иттиходи Шyрaвй aз тaмоми имкониятхои xaрбии дaр иxтиëрдоштaи xyд иcтифодa нaмyдa дaр aмaлиëтxои чaнши мyxорибaи Кaмонaки Курск дyшмaнони инсониятро шикacт додaнд, ки дaр ин Faлaбaи олaмшyмyле caxми фaрзaндони xaлки точик кaм нест. Яке aз кaxрaмоиxои xaрбy зaрбxои Кшошки Курск омузгори деxaи Хиcтевaрзи Хyчaндшaxри босгони кaxрaмони Иттиходи Шyрaвй Х,оди Кеичaев мебошaд.

Х^одй Исобоевич Кен^ев aß зyмрaи он омузгорони шучоесг, ки дaр aмaлиëтxои чaнгии ин солхои пурошуб бa гирифтaни унвони Олии BaTaH K;axрaмони Иттиходи Шyрaвй мyшaррaф гaрдидaacт.

Х,одй Кенчaев 6 ноябри соли 1914 дaр деxaи овозaдори Хиcтевaрз дaр оилaи дехкон чaшм бa олaми xacти кyшодaacт. Х^одй Кенчaев nac aз xaтми мaктaби 7 cолa бa Омузишгохи шaxри Тошкaнд доxил гaрдидa соли 1932 онро бомyвaффaкият бa итмом рacонидaacт вa бaрои мyкaммaл гaрдонидaни caвияи дониши xyд Х^одй Кен^ев бa Дорyлмyaллимини шaxри Тошкaнд доxил шyдa ин боргохи илму ирфонро соли 1937 бо мyвaффaкият xaтм нaмyдaacт. Минтaкaи чaнyбии Точикисгон, ки aз кaдрxои cоxaи мaориф TaHK^OT мекaшидaнд aз ин ру Х,одй Кеичaев nac aз xaтми Дорyлмyaллимин бо роxxaт бaрои кору фaъолият бa вилояти K;yрFOнтеппa фириcтонидa мешaвaд.

Солхои 1937 - 1938 Х,одй Кенчaев бa xaйcи мудири кисми тaълимии омузишгохи шaxри ^yрFOнтеппa кору фaъолият нaмyдaacт. Тирaмоxи соли 1938 бa caфи кyввaxои мycaллax дaъвaт мешaвaд. Хизмaти xaрбй бa итмом нaрacидa буд, ки дyшмaнони дaвлaти Иттиходи Шyрaвй он шaртномaи сулхи соли 1939 бa имзо рacонидaaшро бекор нaмyдa бо урдуи caрyпо мycaллaxгaрдидaи xyд бa худудхои дaвлaти Иттиходи Шyрaвй лaшкaр кaшидaaнд. Хдмин тaрик Чднги Бузурги Baтaнй, 4aHrn нaнгy номус, чaнги химояи буму мaрз aз дyшмaнони дaвлaти xеш OFOЗ гaрдид.

Х,одй Кенчaев aз рузхои aввaли OFOз гaрдидaни ин во^и xyзнaнгез то бa aнчом рacидaни он дaр нaбaрдxои ин солхои пурошуб бaр зидди дyшмaни Faддор чaнгидa вa aз xyд корнaмоиxои зиëди чaнги нишон додaacт. Х^одй Кенчaев дaр рaфти aмaлиëтxои чaнгии Кaмонaки Курск бa гирифтaни унвони бaлaнди BaTaH ^axрaмони Иттиходи Шyрaвй caрфaроз гaрдидaacт. Мyxорибaи Кмошки Курскро мyxорибaи caxти тaнкй меномaнд. MyxaKKHKH вaрзидaи точик профессор Усмончон Faффоров соли 2O14 бaxшидa бa чaшни 70-cолaгии Faлaбaи дaвлaти Иттиходи Шyрaвй дaр солхои Чднги Бузрги Baтaнй кигоби нaвбaтии xyдро бо номи "Х,одй Кенчaев"[1] дaр нaшриëти "Ношир" дaр xaчми 335 caxифa aз нaшр бaровaрдa пешкaши xонaндaгон гaрдонид, ки он aз 15 кисм иборaт мебошaд. Хдр як кисми кигоби мaзкyр дaврaи фaъолияти солхои xyнини кaxрaмонро дaр бaр мегирaд.

Myaллифи кигоби мaзкyр aз боби корнaмоиxои чaнгии кaxрaмони xyд cyxaH рондa кaйд мекyнaд, ки дaр тaъриxи cолномaи Чднги Бузурги Baтaнй мyxорибaи Кaмонaки Курск, ки онро мyxорибaи тaнкй низ меномaнд бо xaрфxои зaррин нaвиштa шyдaaнд. Myxорибaи Кaмонaки Курск яке aз мyxорибaxои acоcии xaлкxои cермиллaти дaвлaти Иттиходи Шyрaвй дaр рохи Fa^a бa дacт овaрдaн aз болои дyшмaнон бa хисоб мерaвaд. Myaллиф aз боби корнaмоиxои чaнгии кaxрaмони xyд cyxaH роидa кaйд мекутад, ки xaйaти чaнговaрони кисми низомии Х,одй Кенчaев дaр рaфти ин aмaлиëтxо беш 30 дивизияи дyшмaн вa зиëдa aз 500 хэзор acкaрy aфcaр, 1500 TaH^ 3700 caмолëтxоро несту нобуд кaрдaacт. Дaр вокеъ мyxорибaи Кaмонaки Курск бори дигар тaвоной вa шикacтнопaзирии кушунхои Дaвлaти Иттиходи Шyрaвиро дaр xaрбy зaрбxои Кaмонaки Курск исбот нaмyд.

Яке aз aфcaрони пyртaчрибaе, ки aз acкaри кaторй то бa унвони бaлaнди xaрбй Maршaли Иттиходи Шyрaвй рacидaacт Кaзaков В. И. мебошaд, ки дaр солхои мудхиши чaнг caрфaрмондеxи кушунхои xyшкигaрди фронти якуми Белоруссияро бaр yxaa дошт nac aз aичоми ëфтaни чaнг xot^oto xyдро бa xaйcи кигоб бо номи "Артирел огны"[2], ки соли 1956 бa тaбъ рacидaacт, дaр xycycи корнaмоиxои чaнгии Х^одй Кенчaев чун тупчии нотaрc менaвиcaд, "Шяби 5 июли соли 1943 cержaнти кaлон Х^одй

Ke^aeB фaрмон гирифт, ки мaвк;eи отaшфишонии худро ивaз тамуд^ бa acкaрони дyшмaн, ки _xaти мyдофиaи acкaрони моро рaxнa кaрдaнй бyдaнд бо зaрбaдои тупи худ имконият дадих^. У бо иcтифодa as имконият чaндин acкaрони дyшмaнонро нобуд шхт.

Коршмоидои чaнгии ин acкaри шучоъ aB мaдди нaзaри комaндирони кдоми низомиaш дур нaмондaacт. 10 июни шли 1943 коршмоидои чaнгии Х,одй Keнчaeвро бa нaзaр гирифт^ комaндири кдоми низомии y полковник П. Шимилёв уро бо унвони Олии Вaтaн, K^aдрaмони Иттидоди Шyрaвй тешнидод нaмyдaacт. Дaр во^ъ, Х,одй Ke^aeB aз зyмрaи aввaлин омузгор Ba нaxycтин фaрзaнди xara^ точик aCT, ки дaр рaфти aмaлиëтдои Ч^ги Бузурги Вaтaнй шлдои 1941 -1945 бa ин унвони Олии Вaтaн, K;aдрaмони Иттидоди Шyрaвй мyшaррaф гaрдидaacт. K;aдрaмони Иттидоди Шyрaвй Х,одй Keнчaeв дaр дaйaти чузъу томдои кдоми низомии aртилeрии №14 кдрзи вaтaндории худро ичро кaрдaacт. Адли aдaби кишвaр aß коршмоидои чaнгии фaрзaнди диёри xeш бa вaчд омaдa, дaр вacфи он шсъру достондои зиëдe эчод нaмyдaaнд.

Шоири номвaри xan^H точик, Mирзо Тyрcyнзодa xaнyз cоли 1943 aз коршмоидои Х,одй Keнчaeв бa вaчд омaдa, достони "Пaдлaвони интикомгир" - ро иншо нaмyдa буд;

Бщpaмu фapзaндu ма, бuшнaв caлaмu xrnvpa, rap.~му цушан цам солому щм naëмu xanvpa, Хощ гуфт, m paвy 0ушмон номо зepy 3a6ap, Бap замт x¿apm3 намандй ту кaлaмu xrnvpa.... [3]

Дaр рaфти ин aмaлиëгдои Х,одй Keнчaeв 2 тaнк, як мaшинaи зирсдпушро бо тупи худ зaдa aз кор бaровaрд.

Аз боби коршмоидои чaнгии Х,одй Keнчaeв шоири м8дбуби xaлки точик Myдиддин Aминзодa низ 10 ноябри cоли 1943 дaр гaзeтaи "Точикистони Сурх" дaр вacфи ^aдрaмони Иттидоди Шyрaвй Х,одй Keнчaeв шeърe бо номи "Вacфи ^^мон"^] бa тaбъ рacонидaacт. Та su мapдaнaгuu нив зо/Фс^ таза pacuд, Д/p ш мужда, ба ман шсдш) unxpmu н/ee, Тaбъu банд/u ман баз дучандан бал 3u pax¡am xaнau ман нaмu нaкyu н/ee...

Бa унвони бaлaндтaрини Вaтaн caзовор гaрдидaни фaрзaнди годики Вaтaн Х,одй Keнчaeв дaр cолдои муддиши чaнг, тaмоми aдли кaлaми кишвaрро бa вaчд овaрдa буд. Ba^re ки Х,одй Keнчaeв, cоли 1943 caзовори ин унвони Олии Вaтaн "K^aдрaмони Иттидоди Шyрaвй" гaрдид, aдли кдтами кишвaр дaр вacфи ин фaрзaнди шучоъ шсъру доcтондои зиëдe офaридaaнд.

Шоирaи мaдбyби точик Розияи Озод, 17 ноябри шли 1943 aз корнaмоидои чaнгии дaмдeдaи худ огод шуд^ дaр вacфи y шсърсро дaр гaзeтaи "Точикиcтони Сурх" бо номи 'ïa Х,одй Keнчaeв" aз нaшр бaровaрдaacт.

Тaшaккyp мeкyнaм фapзaндu маён Ц(Щ>аман гapдuд, Ба майдан paфma, ну'pu 4ammu ca^uбнuшaн гapдuд Бувад фapзaндu нaàup Х^адй ба xmyu xeш. Фuдaкapй намуд, aбpyмaндu заман гapдuд....[5]

Коршмоидои чaнгии к;aдрaмодни Иттидоди Шyрaвй Х,одй Keнчaeв дaр нacри точик низ инъикош худро ëфтaacт. То кунун aз боби корнaмоидои чaнгии ин фaрзaнди шучои вaтaн aдли китами кишвaр зиëдa aз 100 acaрy достондо эчод кaрдaaнд. Аз чумл^ коршмоидои чaнгии Х,одй Keнчaeв дaр очсрки Х. Обидов, ки cоли 1948 бо номи 'Чaвонй вa к;aдрaмонй" [6] бa тaбъ рacонидaacт, бa мaврид инъикоcи худро ëфтaacт.

Myaллифи очсрк aз боби корнaмоидои чaнгии к;aдрaмон cyxaн ронд^ кдйд мсшмояд, ки Х,одй Keнчaeв дaр тaмоми рaфти aмaлиëгдои чaнгй дaр caфи псши дaрбy зaрбдо кдрор дошт. У бо чолокй вa чacорaти чaнгии хсш нaмyнaи дигaрон гaрдидa буд. X,aрчaнд ки мyaллиф дaр очсрки хсш к;aдрaмони худро вacф кaрдa бошaд дaм, рaфти коршмоидои чaнгии уро хуб тacвир кaрдa нaтaвониcтaacт.

Myдaммaдчон Рaдимй aз зyмрaи он шоирони мж,буби точикecт, ки дaр интишор кaрдaни acaрy достондои чaнгй- к;aдрaмонй тaлошдои зиëдe нaмyдaacт. Аз чумл^ y cоли 1968 дaр мaчaллaи "Сaдои шaрк;" шсърсро бо номи "Бa Х,одй Keнчaeв" [7] бa тaбъ мeрacонaд. Шоир шyчоaт вa чacорaти ^aдрaмони Иттидоди Шyрaвй Х,одй Keнчaeвро дaр шeърaш чунин вacф нaмyдaacт: Пa%лaвaнu маён аташу дуд, Буд жтада бe цacapaтy бум, Дт ж фулад, уабуа пак, caлuм.. Ту пвш жтада назàu у шуку%....

Бa xycyc, коршмоидои нaxycтк;aдрaмони точик дaр дaрбy зaрбдои Kaмонaки Kyрcк aдли кдгамро бa вaчд овaрдa буд. Mо ягон шоири мaдбyбeро пaйдо кaрдa нaмeтaвонeм, ки вacфи кaдрaмони Иттидоди Шyрaвй, Х,одй Keнчaeвро дaр достон ё шeърaш тaчaccyм нaкaрдa бошaд. Шоири мaдбyби точик, Бокй Рaдимзодa низ дaр вacфи к;aдрaмони Иттидоди Шyрaвй шсъру дотондои зиëдe нaвиштaacт.

У як достонеро бо номи "Ба Хрдй Кенчаев" ба табъ расонидааст, ки ин достон аз дигар достойной офаридашуда куллан фарк дорад. Достони "Ба васфи Ходй Кенчаев" бахшидаи шоир аслихаи мухими тарбиявй ва гоявии Армияи Советй ва халк гардида буд. Шоири махбуб дар шеъри ба Ходй Кенчаев бахшидааш, ки бо номи "Вафо ба ахд"[8] ба табъ расидааст, хислатхои часурй ва шучоатмандии кахрамони худро ба таври зер инъикос намудааст:

Расид мужда ба мо, Ходии уидояткор, Ки дар набарди калон, зидди душманони гаддор, Намуда анъанаи пеш кардаст такрор Бисухт з - оташи тулони фашистзр бисёр. Шудй ту, лоици номи бузург, сад щсант, Муборак шавад, ин ном, щрмони Ватан

Ходй Кенчаев бо шучоату часорати мардонагиаш тавонистааст, ки номи худ ва миллаташро дар арсаи чахонй боло бардорад.

Нависандаи махбуби халки точик Чалол Икромй аз корнамоихои чангии дусти аёми чавонии худ ба вачх омада достонеро бо номи "Достони марди танкшикан" [9] соли 1960 пешкаши хонандагон гардонидааст. Нависанда дар очерки таълифнамудаи хеш аз рафти амалиётхоии чангии кахрамони худ бо овардани факту ракамхои чолиб хонандаро аз кору пайкори Ходй Кенчаев ошно месозад. Нависанда дар очерк рафти амалиётхои чангии кахрамони худро хуб тасвир намудааст. Муаллифи очерк кайд мекунад, ки дар таърихи хар халку миллат афродхое пайдо мешаванд, ки онхо бо кору пайкорашон наслхои ояндаи чомеаро ба дуст доштани халку ватан ошно месозад.

Ходй Кенчаев аз зумраи он фарзанди шучои миллат аст, ки наслхои ояндаи чомеа аз у ифтихор кардаанду, дар хаккаш шоиру нависандагони зиёд асару достонхои зиёде эчод менамоянд.

Тахкики мавзуи "Чанги Бузурги Ватанй" хануз аз моху соли аввали огоз гардидани ин вокеаи хузнангез мавриди омузиш ва тахкики ахли калами кишвар карор гирифта, то кунун идома дорад. Яке аз мухаккиконе, ки тамоми фаъолияти илмии таърихи хассоси Чумхурии Точикистонро дар ин солхои ноороми чанг мавриди омузиши хеш карор додааст ва якчанд асару достонхо офаридааст, доктори илмхои таърих Л. П. Сечкина мебошад. Ин мухаккики варзида, тадкикотхоии илмии худро дар ин соха идома дода, соли 1968 китоберо бо номи "Фарзандони шарафманди Точикистон"[10] дар нашриёти "Ирфон" ба табъ расонидааст, ки як кисми калонхачми китоб аз фаъолияти чангй ва мехнатии кахрамони Иттиходи Шуравй, Ходй Кенчаевро дар бар мегирад. Дар вокеъ, Ходй Кенчаев аз зумраи он фарзандони шучои ватан аст, ки дар рафти амалиётхои чангии ин солхои хунин, яке аз аввалинхо шуда, ба гирифтани унвони Олии Ватан "Кахрамони Иттиходи Шуравй" мушарраф гардидааст. Бояд кайд кард, ки тахкик ва омузиши мавзуи "Чанги Бузурги Ватанй" бо назардошти мухиммиятхои худ дар тамоми солхои пас аз чанг ва то кунун яке аз мавзуъхои мухимтарини давру замон ба хисоб меравад.

Соли 2005 ахли сайёраи олам 60 -уми солгарди пирузии Куввахои мусаллахи давлати Иттиходи Шуравиро бо шукуху шахомати хоса чашн гирифтанд. Ахли калами кишвар низ бахшида, ба ин чашни фархунда як катор асару достонхои худро пешкаши хонандагон гардониданд, ки яке аз хамин гуна муаррихон, номзади илмхои таърих Сатторов Х. мебошад. Муаррихи варзида, бахшида ба чашни 60 -умин солгарди пирузии кушунхои давлати Иттиходи Шуравй дар солхои Чанги Бузурги Ватанй, китоберо бо номи "Мардуми шуравй начотбахши башарият аз хатари фашизм"[11] дар хачми 92 сахифа пешкаши хонандагон гардонидааст.

Муаллиф аз боби корнамоихои чангии Ходй Кенчаев дар харбу зарбхои Камонаки Курск сухан ронда, кайд менамояд, ки мухорибаи Курск низ яке аз мухорибахои калонтарин дар рафти амалиётхои "Чанги Бузурги Ватанй" ба хисоб рафта, он рохи халкунандаеро дар рохи таъмин намудани галаба аз болои душманони инсоният дар амалиётхои чангии ин солхои пурошуб, бозидааст.

Таърих гувох аст, ки хамаи чангхои ба амал омада, бо маглубияти куввахо чангро огоз карда, анчом ёфтанду онхо аз чихати хислату хусусияташон гуногун буда, ба ахли чомеаи худ зарархои зиёди моддй ва маънавй расонидаанд. Омузиш ва тахкики мавзуи "Чанги Бузурги Ватанй" хануз аз рузу соли аввали огоз гардидани ин вокеаи хузнангез сар шуда буд ва то кунун идома дорад. Асосгузори илми таърихи кадим ва навини точик Кахрамони Точикистон, академик Бобочон Гаффуров аз боби корнамоихои хамдехи худ Ходй Кенчаев, соли 1944 дар якчоягй бо муаррихи варзида Н.Н.Прохоров, асари навбатии худро тахти унвони "Халки точик дар мубориза бахри озодй ва истиклолияти ватани худ"[12] бо забони русй аз нашр бароварданд. Муаллифони мазкур, дар асоси маводхои бойгонй, маълумотхои матбуоти даврй, алалхусус, маводхои дар газетаи фронтй "Фрунзегй" ва "За честь родины" аз боби корнамоихои чангии омузгори шучоъ Кахрамони Иттиходи Шуравй Ходй Кенчаев ба хонандаи хеш маълумотхои чолиберо пешкаш менамоянд.

Мухаккик, рузноманигорони шинохтаи точик, Хасанбой Шарифов низ аз корнамоихои чангии хамдехааш Ходй Кенчаев маводхои бойгонии зиёдеро гирд оварда, очеркеро бо номи "Оинаи рузгори сарбозон"[13] соли 2003 ба табъ расонидааст. Муаллифи очерк аз хаёти даврии кахрамони худ сухан ронда, кайд менамояд, ки "Корнамохоии безаволи тупчии далер Ходй Кенчаев, ки дар набардхои

хунини Курску Орёл аз худ корнамоидои зиёди чангй нишон дода сазовори унвони Олии Кадрамони Иттидоди Шуравй гардидааст, дар садифадои таърихи халки хеш абадан бокй ходад монд."

Ходй Кенчаев бо кору пайкори хеш тавонисг, номи худро дар садифадои таърих абадан монад. Тадкик ва корнамоидои чангию меднатии ин фарзанди шучои Ватан, дануз аз руздои аввали огоз гардидани "Чанги Бузурги Ватанй" огоз гардида буду то кунун идома дорад. Соли 1970 мудаккик ва адиби шинохтаи точик, М. Бобочонов очерки худро тадти унвони "Ходй Кенчаев"[14] дар нашриёти "Ирфон", дар дачми 74 садифа ба табъ расонид. Очерки мазкур аз боби корнамоидои чангии Кадрамони Иттидоди Шуравй Ходй Кенчаев ба хонандагон маълумотдои чолиберо пешкаш менамояд. Муаллифи очерк аз корнамоидои чангии кадрамони худ сухан ронда, кайд менамояд, ки дар рафти амалиётдои чангии Камонаки Курск собик омузгори кишлоки Хистеварзи вилояти Ленинобод аз кору пайкори худ шудрати чадонгире пайдо намуд. Ходй Кенчаев менависад муаллифи очерк, дар амалиётдои чангии Камонаки Курск бо тупи хеш зиёда, аз 20 танки душманро бекор намудааст.

Соли 1975 адолидои тамоми сайёра, рузи галабаи оламшумули давлати Иттидоди Шуравиро дар солдои "Чанги Бузурги Ватанй", бо шукуду шадомати хоса чашн гирифтаанд. Адли илму адаб низ бахшида ба ин санаи фархунда, як катор асару достондо офаридаанд, ки яке аз дамин гуна асардо очерки Муродов Х. бо номи "Кашамонони Кистакузй" [15] мебошад, ки онро соли 1975 пешкаши хонандагон гардонидааст. Муаллифи очерк ба таври мушаххас аз фаъолияти меднатй ва чангии Кадрамони Иттидоди Шуравй Ходй Кенчаев вокеадоро руйи когаз овардааст. Соли 2010, адли башар 65 -умин солгарди пирузии Куввадои мусаллади давлати хешро дар солдои "Чанги Бузурги Ватанй" бо шукуду шадомати зиёде чашн гирифтанд. Бахшида ба ин чашни фархунда, адли калами кишвар низ, як катор асару маколадоро бахшида ба 'Чанги Бузурги Ватанй" пешкаши хонандагон гардониданд. Яке аз мудаккикони шинохтаи точик, ки дар тамоми мавзуъдои таърихи халки точик тадкикотдо гузаронидааст,профессор НБДотамов мебошад, ки соли 2010 китоберо бо номи "Точикистон дар солдои Чанги Бузрги Ватанй ва аз нав баркароркунии баъди чангй" [16] (солдои 1941 - 1945) пешкаши хонандагон гардонид. Муаллифи китоби мазкур ба таври мушаххас дар бораи фаъолияти чангй ва меднатии Ходй Кенчаев маълумотдои мушаххасро пешкаши хонандагон гардонидаанд.

Соли 2018 номзади илмдои таърих Караев Ф. дар асоси тадкикотдои ба анчомрасонидаи худ ва маводдои гирдовардааш библографияи "Кадрамони Иттидоди Шуравй Ходй Кенчаев"-ро[17] дар дачми 70 садифа пешкаши хонандагон гардонидааст. Библографияи таълифнамудаи муаллиф раднамои хубе шуда метавонад барои омузиши падлудои гуногуни даёти Кадрамони Иттидоди Шуравй Ходй Кенчаев.

Хар кадар, ки солдо аз мо дур шаванд дам, корнамоидои чангй ва меднатии шадрвандони чумдурй дар ин солдои пурошуб боз дам аёнтар мегарданд. Ходй Кенчаев аз зумраи он муборизони ватаниест, ки дар рафти амалиётдои чангй, аз худ корнамоидои баланди чангй нишон додааст. Ходй Кенчаев кадрамони ду чабда буд, яке чангй ва дигаре ирфонй. Боиси ифтихор аст, ки насли имрузаи чомеа аз кору пайкори фарзандони шучои миллати худ Ходй Кенчаев ифтихор доранд.

АДАБИЁТ

1. Fаффоров У. Ходи Кенчаев//У. Fаффоров/ Ношир-Хучанд; -2014; 385 с.

2. Казаков В. И. Артилерия в огне.// В И. Казаков / Москва: 1954.- 174 с.

3. Турсунзода М. //Падлавони интикомгар/М. Турсунзода//Точикистони Сурх.- 1943. 17 август. N° 31.

4. Аминзода Мудиддин.Васфи кадрамон./ М. Аминзода//Машъал.-1943 11 июн № 6.

5. Розияи Озод/ Ба Ходй Кенчаев/Озод Р.Точикистони Сурх-Сталинобод- 1943 17 ноябр. № 36.

6. Обид Х. Чавонй ва кадрамони./ Х. Обид. Точикистони Сурх-1948 6 май. № 16.

7. Мудаммадчон Радимй. Ба Ходи Кенчаев/ Радими М. //Садои Шарк, 1968 11 май. № 5.

8. Боки Радимзода. Вафо бар адд.//Радимзода /Садои Шарк. 1961 4 апрел. № 13.

9. Чалол Икромй Достони марди танкшикан//Икромй Ч//Сталинобод-1960

10. Сечкина Л. П. Фарзандони шарафмандони Точикистон./Л. П. Сечкина. / Душанбе - Дониш; 1968. С110- 118.

11. Сатторов Х. Мардуми Шуравй начотбахши адли башар/ Х. Сатторв./ Душанбе- Ирфон 2005. С 74 - 78.

12. Fаффуров Б. Прохоров Н. Н. Халки точик дар мубориза бадри озодй ва истиклолияти ватани дуд//Б. Fафуров, Н.Н. Прохоров//Сталинобод-1944.

13. Шарифов Х. Оинаи рузгори сарбоз./Х. Шарипов. -Хучанд: 2003.- С 118 - 123.

14. Бобочонов М.Ходи Кенчаев/ М. Бобочон//Душанбе- Ирфон, 1970. -120 с

15. Муродов Х. Кадрамони Кистакузи. Х. Муродов.//Садои Шарк,1975. №7 .

16. Хотамов Н. Точикистон дар солдои Чанги Бузурги Ватанй ва азнавбаркароркунии баъдичангй (1941 - 1945)// Н. Хотамов - Душанбе; 2010, С. 11-13.

17. Караев Ф. Ходй Кенчаев Кадрамони Иттидоди Шуравй (библография)//Ф. Караев, Душанбе- 2018. 70 с.

ОСВЕЩЕНИЕ БОЕВЫХ ПОДВИГОВ ХОДИ КЕНДЖАЕВА В ГОДЫ ВЕЛИКОЙ ОТЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ В ТРУДАХ ТАДЖИКСКИХ УЧЕНЫХ

Кенжаев Ходи родился в 1914 году в селе Костакоз Чкаловского района Ленинабадской области.

В 1932 году после окончания педагогических курсов в Ленинабаде, Кинжаев поступает на биологический

факультет Ташкентского учительского института. Успешно завершив учебу, он получил назначение в Курган-Тюбе - преподавателем педагогического училища. В октябре 1938 года Кинжаев был призван в ряды Красной Армии. Окончив полковую школу, стал младшим командиром.

Полк, в котором служил сержант Ходи Кенжаев, находился к началу Великой Отечественной войны в районе города Львова и одним из первых принял на себя внезапный удар вероломно напавшего врага. Уже в первых боях Кенжаев показал отличную выучку и мастерство артиллериста. За мужество, проявленное при выполнении боевых заданий, он был награжден медалью "За отвагу".

Летом 1943 года фашистское командование сосредоточило свои ударные группировки на флангах Курского выступа, рассчитывая окружить и уничтожить советские войска, оборонявшие этот выступ, а затем развернуть новое наступление на Москву.

Исключительно стойко оборонялась батарея, располагавшаяся в районе села Покровка Курской области, где командиром одного из противотанковых орудий 1177-го истребительного противотанкового артиллерийского полка 14-й истребительно-противотанковой бригады Резерва Главного Командования был старший сержант Ходи Кинжаев.

Огневая позиция орудия Кинжаева находилась в открытом поле.Орудие Кинжаева подбило два танка и одну бронемашину.Вражеская атака не удалась. Противник откатился назад.

Началась беспрерывная интенсивная бомбёжка вражескими самолетами нашего переднего края. Но артиллеристы парторга батареи Кинжаева хорошо окопались и вражеские бомбы не причинилим существенных потерь.

7 июля бои продолжались с еще большим ожесточением, фашистские танки снова пошли в атаку. Враг был уверен, что ему удалось бомбардировкой подавить наши орудия, и поэтому он не ожидал серьезного сопротивления.

Гитлеровцы засекли орудие Кинжаева и сосредоточили на нем прицельный огонь. Самойлов и Пройданов погибли, быгли тяжело ранены Нечаев, Тимофеев и Чирков, Кинжаев остался один и сам стал у орудия. Меткими выстрелами он попал одному "тигру" в бак с горючим, у второго заклинил башню, третьему разбил гусеницу.

Вскоре один осколок попал Кинжаеву в бедро, второй в спину, а третий в ногу, но он остался на огневой позиции. Все пушки батареи были выведены из строя. Однако Кинжаев продолжал стрелять из противотанкового ружья. Ему удалось подбить еще один танк. Фашисты не прошли!

Всего орудийный расчет старшего сержанта Кинжаева уничтожил за день четыре средних танка и четыре "тигра".

Указом Президиума Верховного Совета СССР от 21 сентября 1943 года за стойкость и героизм, проявленные в боях под Курском, Кинжаеву Ходи было присвоено звание Героя Советского Союза.

Много лет Исабаевич Ходи б^гл бессменныгм председателем Костакозского кишлачного Совета. За мирный труд награжден орденом "Знак почета", медалями.

Имя Героя известно не только на таджикской земле, но и в других странах. Так, высокому воинскому мастерству Ходи Кинжаева посвящен стенд в артиллерийском историческому музее г.Ленинграда.

Ключевые слова: Костакоз, Ленинабад, Педагогических учебу, получил, Курган-Тюбе,педагогического училища,призван, Красной Армии, Окончив полковую школу, Великой Отечественной войны в районе, Летом 1943 года фашистское командование сосредоточило Курского выступа, Покровка, Курской области, Указом Президиума Верховного Совета СССР, от 21 сентября 1943 года за стойкость и героизм, проявленные в боях под Курском, Кинжаеву Ходи было присвоено звание Героя Советского Союза.

THE RESEARCH OF COMBAT FEATS OF HODY KENJAEV DURING THE GREAT PATRIOTIC WAR IN THE WORKS OF THE TAJIK SCIENTISTS

Kenzhaev Hody was born in 1914 in the village of Kostakoz of the Chkalovsky district of the Leninabad region.

In 1932, after graduating from a pedagogical course in Leninabad, Kinzhaev entered the biological faculty of the Tashkent Teaching Institute. Having successfully completed his studies, he received an appointment in Kurgan-Tyube -teacher of a pedagogical school. In October 1938, Kinzhaev was drafted into the ranks of the Red Army. After graduating from the regimental school, he became a junior commander.

The regiment, in which sergeant Hody Kenzhaev served, was at the beginning of World War II near the city of Lviv and was one of the first to take upon himself a sudden blow from a perfidiously attacking enemy. Already in the first battles, Kenzhaev showed excellent skill and artillery mastery. For the courage shown in the performance of combat missions, he was awarded the medal "For Courage".

In the summer of1943, the fascist command concentrated its attack groups on the flanks of the Kursk bulge, hoping to surround and destroy the Soviet troops defending this bulge, and then launch a new offensive on Moscow.

The battery located in the area of the village of Pokrovka of the Kursk region, where the commander of one of the anti-tank guns of the 1177th anti-tank artillery regiment of the 14th fighter-anti-tank brigade of the Rezerv of the Main

Command was senior sergeant Hody Kinzhayev, was extremely defensively defending.

The firing position of the Kinzhaev gun was in the open field. Kinzhaev's gun hit two tanks and one armored vehicle. Enemy attack failed. Opponent rolled back.

Continuous intensive bombing by enemy aircraft of our front edge began. But the gunners of the partorga of the Kinzhaev battery were well entrenched and the enemy bombs did not cause any significant losses.

On July 7, the fighting continued with even greater bitterness, the fascist tanks again went on the attack. The enemy was convinced that he had succeeded in crushing our guns with a bombardment, and therefore he did not expect any serious resistance.

The Nazis spotted the Kinzhaev gun and focused their aimed fire on it. Samoilov and Proydanov died, Nechaev, Timofeev and Chirkov were seriously injured, Kinzhaev was left alone and became himself at the gun. With well-aimed shots, he hit a single "tiger" in a fuel tank, wedged a tower at the second, smashed a caterpillar to a third.

Soon, one fragment hit Kinzhaev in the thigh, the second in the back, and the third in the leg, but he remained in the firing position. All battery guns were disabled. However, Kinzhaev continued to fire an anti-tank gun. He managed to knock out another tank. The Nazis did not pass!

In total, the gun crew of senior sergeant Kinzhayev destroyed four medium tanks and four "tigers "per day.

By decree of the Presidium of the Supreme Soviet of the USSR of September 21, 1943, for steadfastness and heroism shown in the battles near Kursk, Kinzhayev Hody was awarded the title Hero of the Soviet Union.

For many years, Isabaevich Hody was the permanent chairman of the Kostakoz Kishlak Council. For peace work, he was awarded the Order of the Badge of Honor, medals.

The name of the Hero is known not only in the Tajik land, but also in other countries. Thus, a stand in the artillery historical museum of Leningrad is dedicated to high military skills of Hody Kinzhaev.

After graduating from the regimental school of the Great Patriotic War in the region, in the summer of 1943 the fascist command concentrated the Kursk salient,

Pokrovka, Kursk Region, by Decree of the Presidium of the Supreme Soviet of the USSR, dated September 21, 1943, for steadfastness and heroism shown in the battles near Kursk, Kinzhayev Hody was awarded the title Hero of the Soviet Union.

Keywords: Kistakuz, Leninabad, Pedagogical studies, received, Kurgan-Tyube, pedagogical school, designed, the Red Army.

Сведение од автора:

Караев Фарход Кубонович - кандидат исторических наук, доцент кафедры история таджикского народа Таджикского национального университета, тел : (+992) 933131041 About the author:

Karaev Farhod Kurbonovich - Candidate of Historical Sciences, Associate Professor of the Department of History of the Tajik People ofthe Tajik National University, tel: (+992) 933131041

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.