Научная статья на тему 'ОСВЕЩЕНИЕ БОЕВЫХ ПОДВИГОВ САИДБЕКОВ АМИРАЛИ В ГОДЫ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЕ В ТРУДАХ ТАДЖИКИСКИХ УЧЕНИХ'

ОСВЕЩЕНИЕ БОЕВЫХ ПОДВИГОВ САИДБЕКОВ АМИРАЛИ В ГОДЫ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЕ В ТРУДАХ ТАДЖИКИСКИХ УЧЕНИХ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
88
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФЕРГАНСКОЙ ОБЛАСТ / УЗБЕКСКОЙ СССР / БАЛЬДЖУВАН / УЧИТЕЛЬ / НАЧАЛЬНОЙ ШКОЛЕ / ХОВАЛИНСКОГО РАЙОН / КРАСНОЙ АРМИИ / ЮЖНОМ ЗАКАВКАЗКОМ / СЕВЕРО-КАВКАЗКОМ / УКРАИНСКОМ ФРОНТАХ / АЛЕНКСАНДРА НЕВСКОГО / УКАЗОМ ПРЕЗДИУМА ВЕРХОВНОГО СОВЕТА СССР / ГЕРОЯ СОВЕТСКОГО СОЮЗА / FERGANA OBLAST / UZBEK USSR / BALDZHUVAN / TEACHER / PRIMARY SCHOOL / KHOVALINSKY DISTRICT / RED ARMY / SOUTH TRANSCAUCASIAN / NORTH CAUCASUS / UKRAINIAN FRONT / ALENXANDER NEVSKY / DECREE OF THE PRESIDIUM OF THE USSR SUPREME SOVIET / HERO OF THE SOVIET UNION

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Караев Фарход Кубонович

Саидбеков Амирали родился в 1920 году в село Раване Сакского района Ферганской области Узбекской ССР.Его родители были родом из Бальджуана, но еще до рождения Амирали переехали жить в Ферганскую долину.Саидбек Амиралиев закончил педогогический институт после окончания иститута его отправили на работу в Ховалингском районе . Амирали работал учителем в начальной школе , на курсах по ликвидации безграматности среди взрослого населения . В 1939 году Ховалинский райвоенкамат призвал Амирали на действительную службу в Красную Армию. Амрали сражался на южном закавказком Северо Кавказком 1-ом и 4-ом Украинском фронтах.Семь раз был ранен, награжден орденами Александра Невского, Красной звезды, Отечественной войны 1-ой степени, двумя орденами 2 степени и медалями.В конце 1944 года старший лейтенант Амирали Саидбеков командовал стрелковой ротой, 23 декабря в районе села Собранцы (Чехословакия ) он первым поднял свою роту в атаку прорвал оборону противника и отбив несколько контратак, заставлял фашистов отступить и занял село. В этом боях Саидбеков Амирали был смертельно ранен в боях восьмом апреля 1945 году. Указом Прездиума Верховного Совета СССР от 29 июля 1945 года за высокое воинское мастерство, мужество и отвагу Саидбекову Амирали было присвоено звание Героя Советского Союза посмертно.и Узбекской ССР.Его родители были родом из Бальджуана , но еще до рождения Амирали переехали жить в Ферганскую долину.Саидбек Амиралиев закончил педогогический институт после окончания иститута его отправили на работу Ховалингском районе .Амирали работал учителем в начальной школе , на курсах по ликвидации безграматности среди взрослого населения .В 1939 году Ховалинский райвоенкамат призвал Амирали на действительную службу в Красную Армию.Амрали сражался на южном закавказком Северо Кавказком 1-ом и 4-ом Украинском фронтах.Семь раз был ранен, награжден орденами Александра Невского, Красной звезды, Отечественной войны 1-ой степени, двумя орденами 2 степени и медалями.В конце 1944 года старший лейтенант Амирали Саидбеков командовал стрелковой ротой, 23 декабря в районе села Собранцы (Чехословакия ) он первым поднял свою роту в атаку прорвал оборону противника и отбив несколько контратак, заставлял фашистов отступить и занял село.В этом боях Саидбеков Амирали был смертельно ранен в боях восьмом апреля 1945 году.Указом Прездиума Верховного Совета СССР от 29 июля 1945 года за высокое воинское мастерство, мужество и отвагу Саидбекову Амирали было присвоено звание Героя Советского Союза посмертно.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MR. AMONALI'S RESEARCH ON THE SCIENTIFIC JOURNAL OF THE TAJIK SCIENTISTS

Saidbekov Amirali was born in 1920 in Ravan of the Saksky district of the Fergana region of the Uzbek SSR. His parents were from Baldzhuana, but before the birth of Amirali they moved to live in the Fergana valley. a teacher in an elementary school, in courses on elimination of illiteracy among the adult population. In 1939, the Khovalinsky District Military Unit called Amiralli for active service in the Red Army. Amirali fought on the He was wounded, awarded the orders of Alexander Nevsky, the Red Star, World War 1 degree, two orders of the 2nd degree and medals. At the end of 1944, First Lieutenant Amirali Saidbekov commanded the Transcaucasian North Caucasus Caucasia of the 1st and 4th Ukrainian Fronts. a rifle company, on December 23, near the village of Sobrantsy (Czechoslovakia), he first raised his company to attack and broke through the enemy defenses and defeated several counterattacks, forced the fascists to retreat and occupied the village 1945. By decree of the Presidium of the Supreme Soviet of the USSR of July 29, 1945, Saidbekov Amirali was awarded the title of Hero of the Soviet Union posthumously for high military skill, courage and bravery.

Текст научной работы на тему «ОСВЕЩЕНИЕ БОЕВЫХ ПОДВИГОВ САИДБЕКОВ АМИРАЛИ В ГОДЫ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЕ В ТРУДАХ ТАДЖИКИСКИХ УЧЕНИХ»

the SCO between Tajikistan and Russia which was the reflectionofmain situation that showed the collaboration strategy of two states in the beginning ofXXI century.

At the same time was analyzed and researched about the responsibility which was noted both sides during the acting of international undertaking, and to take into consideration the article, that showed the aim which was corresponding the collaboration of military - political of both countries and rising the new threat and danger in XXI centuries.

Keywords: Tajikistan, Russian, Shanghai Cooperation Organization, military, political.

Сведения об авторе:

Амиров Толиб Шарифович - доктор phD кафедры политологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Адрес: города Душанбе, улица Толстого 55/1. E-mail: tolib.amirov.88@mail.ru: 988616395

About the author:

Amirov Tolib Sharipovich - doctor of PhD department of politology of Tajik state pedagogical University named after Sadridin Ayni, Dushanbe, Tolstoy street, 55/1, Email Ы1Ь.ст1гтЯ8@та1.ги;Те1: (+992)988616395

УДК 947.08408(092) ТАЗДЩИ ЧДНГНОМАИ САИДБЕКОВ АМИРАЛЙ ДАР ОСОРИ ИЛМИИ ОЛИМОНИ ТО^ИК Цараев Ф.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Чанги Бузурги Ватанй барои тамоми табакахои чамъиятии давлати Иттиходи Шуравй имтихони чиддие буд. Хушбахтона, хамаи шахрвандони шарафманди и миллат аз ин имтихони сангин сарбаландона баромаданд. Аз рузхои аввали ошз гардидани Чанги Бузурги Ватанй зиёда аз панчхазор омузгорони точик дар катори дигар гуруххои миллатдуст ба химояи механ бархостанд. Дар рафти амалиётхои чангии солхои пурошуб мо ягон мухорибаро наметавонем пайдо намоем, ки дар он омузгорони точик иштирок карда, аз худ шучоати чанги нишон надода бошанд. Яке аз хамин гуна муборизони рохи озодии Ватан омузгори мактаби дехаи Хэнбахши нохияи Ховалинг Саидбеков Амиралй мебошад. Саидбеков Амиралй аз соли 1929 то ба хизмати ватан даъват шуданаш дар дехаи Хонбахш ба хайси омузгор кору фаъолият кардааст[1].

Кордонй ва ташкилотчигии ин омузгори чавон хануз аз рузхои аввали фаъолияти кориаш ба чашми хамагон айён буд, дониши хуб ва ташкилочигии уро ба инобат гирифта, раёсати маорифи нохияи Ховалинг аз соли 1936 то ба чабха рафтанаш уро ба хайси методисти шуъбаи маорифи нохияи Ховалинг ба кор таъин намуд. Саидбеков Амиралй то ба хизмати Модар-Ватан даъват шуданаш омузгор буду насли наврасро дар рухияи ватандустй тарбия менамуд, умед бар он дошт, ки чавонони дар ин рухия тарбия додаааш дар оянда фарзандони содики ватани худ хоханд шуд. Бо хамин орзухои ширин у кору фаъолият мекард.

Дар яке аз рузхои фасли гармои тобистони соли 1939 Саидбеков Амиралй барои адои ичрои рисолати чавонмардй ба сафи куввахои мусаллах даъват гардид. Аз рузхои аввали ба хизмат даъват шуданаш у хамчун аскари каторй бо кордониву чолок буданаш сазовори иззату хурмат мегардад. К^обилияти кордонй, зехнй ва чолокии уро ба инобат гирифта, хайати фармондехии кисми харбие, ки Саидбеков Амиралй дар он хизмат менамуд, уро барои аз худ намудани нозукихои илми харбй ба омузишгохи харбии шахри Сталинград фиристонданд. Саидбеков Амиралй дар омузишгох нозукихои илми харбиро аз худ карда, махораташро сайкал доду пас аз анчоми ин мактаби чавонмардй хост, донишхои аз худ кардаашро ба чавонон дода, онхоро дар хамин рухия тарбия кунад. Аммо лашкар кашидани душманони давлати Иттиходи Шуравй орзуву ормонхои уро барбод доданд. Аз рузхои аввали ошз гардидани ин вокеаи хузнангез Саидбеков Амиралй дар хайати фронтхои Сталиград, чанубу Fарбии ^афкози Шимолй, фронтхои якум ва чоруми Украина бар зидди душманони давлати хеш чангида, аз худ корнамихои зиёди чангй нишон додааст. Саидбеков Амиралй тактика ва

cгpaгeгияи техникш чaнгиpo цap oмyзишгox гз худ шмуда буд, гз ин хотир, цap paфти aмaлиëгx,oи ^нт y aз худ коршмошри зиёди ^нт нишoн мeцoц.

Дap paфти aмaлиëгxoи чaнгй бapoи oзoц кapдaни "Хоши Швлов" xaйaти чaншвapoни фpoнти якуми Бeлopycия вa якуму чopyми Укpaинa бap зидди цyшмaн зapбaxoи xaлoкaтoвap зaдaнц, ки цap ин хдрбу зapбxo Сaицбeкoв Aмиpaлй бa xaйcи кoмaндиpи paгaи тиpaндoзии толки гвapдиягии 323-юми Ордени Бaйpaки Сypxдopи Житомир бap зидди цyшмaнoни дaвлaги худ чaнгидa aз худ кopнaмoиxoи зиёди чaнгиpo нишoн цoцaacг. KopraMora^ чaнгии ин фapзaнди coцики вaтaнpo бa инoбaт гиpифтa, nac aз мapгaш coли 1945 ypo 6o yнвoни Олии Вaгaн - ^axpaмoни Игтиxoди Шypaвй мyшappaф гapцoницaнд.

As бoби коршмошои чaнги K^axpaмoни HEraxo^ Шypaвй Сaицбeк Aмиpaлиeв мyxaкк;икoни точик тaдкикaги зиëцepo бa шчом pacoнидaндy мepacoнaнд.

Aввaлин тaдкикaгe, ки aз бoби коршмошои чaнгии Сaицбeкoв Ai^parä бa xoнaнaгaн мaълyмaг медш^, бa кaлaми цoктopи иш^ои тaъpиx Л.П. Сечкиш тaaллyк цopaд. Сoли 1968 ин мухщкики вapзидa кишвap, ки aкcapи кдоми зиёди тaдкикoтxoи xyцpo бa ин цaвpaи тaъpиxй вaтaни хеш бaxшицaacт кигoбepo 6o томи "Фарзандонн шарафмандн Тоцикистон", цap шшриёги "Дониш " бa тaбъ pacoнидaacг[2, c. 131-132].

Myaллиф цap acapи хеш цap xaчми ce cax^a aз бoби кopнaмoиxoи чaнгии Сaидбeкoв Aмиpaлй cyxaн poндa, кaйд мешмояд, ки цap тaмoми paфти aмaлиëгxoи чaнгиe, ки 8з 29 мapт то 4 aпpeли coли 1945 рух цoцaacг, Сaидбeкoв Aмиpaлй иштиpoк шму^ aз худ my^oany кaxpaмoниxoи зиёде нишoн цoцaacг. У бa xaйcи кoмaндиpи бaгaлиoни тиpaндoзй xaйaги чaнгoвapoни бaтaлoни xyцpo 6o кордониву чoлoкии хеш 6opxo aз мyxocиpa бapвapдaacг. 8-уми aпpeли coли 1945 бapoи oзoд нaмyцнaи xyцyцxoи решублиши Чexocлoвaкия y кaxpaмoнoнa xaлoк гардид. 29 июни coли 1945 nac aз мapг 6a Сaидбeкoв A^parä yнвoни бaлaнди Вaтaн ^axpaмoни Игтиxoди Шypaвй дoдa шyдaacг. Myaллифи китоби нoмбypдa 6a тaвpи мyшaxxac дap бopaи кopнaмoиxoи чaнгии Сaидбeкoв An^parä axбopoт дoдaacг.

Ahm тaмoми naxnyx^ xaëгy фaъoлияти чaнгй вa мexнaгии омузгор Сaидбeкoв Aмиpaлиpo мyaллиф тaдк;ик нaнaмyцaacт. Aß руйи мaълyмaгxoи бойгонй бaдacгoмaдa, Сaидбeкoв Aмиpaлй чи дap coxaи кори омузгори вa чи дap мaшFyлиягxoи xapбй яке aз бexтapин M^macra^ coxaи хеш бу^ст. Кордонй вa кобилияги тaшкилaгчигии ypo 6a инoбaт гиpифтa, xaйaти коллективи омузгорони нoxияи Хoвaлинг ypo 6a xaйcи кopмaнди шoиcгaи мaopиф пешни^од кapдaacг.

Сoлxoи 1937-1938 Сaидбeкoв A^parä дap кypcxoи мaxви бecaвoдй дapc гyфтa, дap caвoднoкшaвии axoлиxoи дexoт caxM гyзoштa, 6o гpaмaгaи фехрии Президиуми Шурои Олии Чyмxypии Точикистон capфapoз гapдoнидa шyцaacг вa фaъoлияги мexнaгии омузгор Сaидбeкoв Aмиpaлй то 6a 4a6xa paфтaнaш aз мaдди нaзapи MyxaK^K Сeчкинa Л.П дур мoндaacг. XaMaaora, бaxшидa 6a рузи Fara6a дap coлxoи Ч^ги Бузурги Вaгaни poxбapияти тaшкилaгy мyaccиcaxoи фapxaнгй acapy мaкoлa вa тaквимxoи чaшниpo 6a тaбъ мepacoнaнд.

Соли 1970 6a ифтихори 25-умин coлгapди кopнaмoиxoи чaнгии Сaидбeкoв Aмиpaлй aз чониби A. Шapифoв вa В. Aндpeeв "Тацвнми цашн ва санадхрн мущми Цум^урнн Тоцнкистон барон солуон 1970", пешшши xoнaндaгoн гapдoнидa шyцaнд, ки он низ дap xaчми як cax^a aз боби кopнaмoиxoи ин фapзaнди coдики вaгaн 6a xoнaндaгoн мaълyмaг, пeшкaш нaмyцaacг[3, c. 45-49]. Тaквими нoмбypдa чaшнй буда, як пaxлyи хеле мyxгacapи xaërn дaвpoни чaнгии Сaидбeкoв Aмиpaлиpo дap 6ap мeгиpaдy xaлoc. TaxKHK вa тacвиp кapдaни кopнaмoиxoи чaнгию мexнaгии фapзaндoни чyмxypй дap coлxoи мудаиши чaнг xaнyз aз рузу шли aввaли чaнг OFOЗ гapдидa, буц. Дap нaзди axли ;araM вaзифae меистод, ки кopнaмoиxoи чaнгoвapoни шучоъро 6a тaвpи фaвpи xaмчyн гузориш ё очерк пeшкaши xoнaндaгoн гардошнд. Ибтидои coлxoи 80-уми acpи cипapигapдидa, aз боби кopнaмoиxoи чaнгии ин фapзaнди шучои xaлки точик як KaTop acapy дocгoнxoи чолибе пешгаши axли умум гapдид.

Яке aз xaMH гyнa тaдкикaIXOи чолиб, ки тaмoми пaxлyxoи xaëги чaмъиягй вa xapбии K^axpaмoни Иттиxoди Шypaвй Сaидбeкoв Aмиpaлй дap 6ap мeгиpaд, 6a кaлaми M. Бoзopбoeвa вa M. Бoбoкaлoнoв тaaллyк дopaнд. Ин мyaллифoн coли 1983 китоберо 6o номи "Фнрнстодаи Ховалинг" aз нaшp бapoвapдa пeшкaши xoнaндaгoн гapдoнидaнд[4].

Myaллифoни китоби нoмбypдa кyшидaaнд, ки дap кори тaдкикaгии хеш aз боби кopaмoиxoи чaнгии ^axpaмoни Иттиxoди Шypaвй AM^arä Сaибдeкoв бapoи xoнaндaгoн мaълyмaг диxaнд. Китоби мaзкyp aз ду к^^т ибopaт 6yia киcмaти aввaли он дaвpaи чaвoнй вa 6a шмол pacидaни

кахрамонро дар ватани ачдодиаш ФарFона дар бар гирифтааст. Муаллифони китоб дар ин кисмати корашон кайд мекунанд, ки Амиралй Саибдеков дар синни 15-солагиаш ба назди бародари калониаш, ки омузгор буду дар вилояти Кулоб кору фаъолият мекард, омада мактаби тахсилоти хамагониро дар Кулоб ба итмом расонидааст. К^исмати дуввуми китоби мазкур нисбат ба кисмати аввали он калонтар буда, пурра ба фаъолияти давраи чангии кахрамон бахшида шудааст. Китоби мазкур нисбат ба дигар тадкикотх,ои олимоне, ки дар бораи Амиралй Саибдеков тадкикот гузаронидаанд, ба кулан фарк мекунад, зеро муаллифон тамоми пахлухои хаёту фаъолияти чамъиятй, сиёсй ва чангии кахрамони худро дар китобашон шарх додаанд. Китоби таълиф намудаи муаллифони номбурда рохнамои хубе шуда метавонад, барои ошнои пайдо намудан аз рузгори давраи омузгори ва чанги ^ахрамони Иттиходи Шуравй Саидбек Амирали.

Соли 1980 мардуми сулххох ва сулхпарвари сайёра 35-умин солгарди пирузии куввахои мусаллахи давлати Шуравиро дар солхои Чанги Бузурги Ватанй бо шукуху шахомати зиёде чашн гирифтанд. Бахшида ба ин чашни фархунда ахли калами кишвар низ як катор асар, достон ва очерку маколахо аз боби корнамоихои чангй ва мехнатии фарзандони чумхурй дар ин солхои пурошуби чанг аз нашр бароварда пешкаши ахли чомеа гардонидаанд. Яке аз хамин гуна тадкикотхо ба калами муарихе ки тамоми пахлухои эчодиёташ мавзуи Чанги Бузурги Ватаниро дар бар мегирад, Сечкина Л.П мебошад, ки он бо забони русй ва бо номи "Доблестние сыны Таджикистана на фронт Отечественной войны (1941 - 1945) гг»аз чоп баромад [5, с.76-78]. Муаллиф дар хачми 6 сахифа аз фаъолияти омузгорй ва хаёти чангии кахрамон дар харбу зарбхои солхои Чанги Бузурги Ватанй ба хонандагони худ маълумотхоро пешкаш мекунад. Муаллифи китоб кушидааст, ки тамоми пахлухои хаёт ва фаъолияти чангии кахрамони худро ба таври мушаххас ба хонандагон шинос намояд, аммо дар нишон додани давраи чангии кахрамон у ба камбудй рох дода, рафти хаёти чангии кахрамонашро хубтар тасвир карда натавонистааст. Соли 2010 дар катори дигар табакахои чамъиятй ахли илму фарханги чумхурй 60-умин солгарди пирузии куввахои мусаллахи давлати Шуроро бар фашизм бо шукуху шахомати хоса чашн гирифтанд. Ахли илму фарханги чумхури низ як катор асар ва маколахоро аз боби корнамоихои чангй ва мехнатии шахрвандони чумхурй дар ин солхо пешкаши хонандагон гардониданд.

Х,амин гуна асари калон хачме, ки тамоми пахлухои хаёти чангй ва мехнативу фархангии шахрвандони чумхуриро дар солхои Чанги Бузурги Ватани фаро мегирад, ба калами профессор С. Мухторов ва номзади илмхои таърих А. Рахматуллоев таалук дорад, ки он бо номи "Осоавиохимия дар солхои Чанги Бузурги Ватанй" (1941 - 1945) соли 2010 аз нашр бароварда шуд.Як кисми китоби номбурда, "Диловарии баходурони точик дар чабха" ном дорад, ки дар сахифаи 174-ум аз хаёти чангии омузгори точик дар рафти амалиётхои чанги барои озод намудани худудхои Аврупо аз душман ба хонандаи худ маълумотхои чолиберо пешкаши хонандагон мегардонад. Маълумотхои пешкашнамудаи муаллифон аз дигар маълумотхои то ба ин давра ба табъ расида ба куллан фарк дорад, зеро муаллифони китоби зикршуда, дар китоби худ аз наклу ривоят ва хотираи дустону хамкорони кахрамон, ки дар мактаб бо у кору фаъолият кардаанд, истифода намудааст, ки он кимати кори ба анчом додаи муаллиф пурраву мукаммал мегардонанд.

Тахкик ва барасии корнамоихои чангии омузгори точик Амиралй Саидбеков дар набардхои Чанги Бузурги Ватанй мавриди тахкики мухаккикон, рузноманигорон, адибон ва дигар табакахои илми чомеа дар солхои гуногун гардидааст, ки дар ин хусус рисолаву асархои тадкикотй, китобу очеркхо ва маколахои зиёде пешкаши хонандагон гардонда шудаанд. Яке аз хамин гуна тадкикотхои чолибе, ки аз боби корнамоихои чанги омузгори точик Амиралй Саидбеков ба хонандагон маълумоти муфассал додааст, очерки рузноманигори машхур Я. Колский мебошад. Соли 1984 ин рузноманигори шинохта очеркеро бо номи "Ошики зиндагй"-ро ба табъ расонида пешкаши хонандагон мегардонад. Муаллифи очерк аз рафти амалиётх,ои чангии Амиралй Саидбеков сухан ронда, кайд менамояд, ки дар амалиёти чангии дар худудхои Чумхури Украина рафта душман кадам ба кадам ба нокомихо дучор гардида, худудхои ишFOлкардаашро аз даст медод. Муаллиф дар очерки хеш ходисаи як рузи зиндагии фарзанди диловари точик Амиралй Саидбеков бо таърихи Чанги Бузурги Ватанй, бо солномаи музаффарият дохилшудани у тасвир кардааст. Очерки тасвиршуда характери бадей дошта, он танхо аз наклу ривоятхо дар васфи кахрамон бахшида шудааст.

Душманоне, ки чанги барковарро сар карда буданд хамаруза ба нокомихо дучор гардида, худдхои ишFOлкардаашонро яке паси дигар вогузошта ба суйи хонаи худ мешитофтанд.

Ибтидои соли 1945 дар сарзамини Лахистон чангхои хунине ба амал омад. Дар рафти амалиётхои чангй бахри озод намудани худудхои Лахистон аз душманони щддор фарзандони халки точик низ сахми арзандаи худро гузоштаанд, ки яке аз иштирокчиёни муборизаи Лахистон омузгори нохияи Ховалингй Амиралй Саидбеков мебошад. Х^аёти чангии Саидбеков Амиралй ба сарзамини Лахистон алокамандии зиче дорад. Амиралй Саидбеков бахри озод намудани худудхои Лахистон аз душманони инсоният чон ба коми марг супоридааст. Кахрамонони рохи озодии Ватан харгиз намемиранд, онхо бо кору пайкорашон хамеша дар дилу дидаи наслхои чомеа накш хоханд монд.

Соли 1993 номзади илмхои таърих Бобохонов М. рисолаеро бо номи "Корнамоихои омузгорони точик дар солхои Чднги Бузурги Ватанй" [8, с. 54] пешкаши хонандагон гардонидааст, ки як параграфи рисолаи мазкур аз фаъолияти омузгор ва давраи чангии Саидбеков Амиралй тартиб додашудаяст дар бар мегирадМуаллифи рисолаи мазкур кайд мекунад, ки Амиралй Саидбеков барои озод намудани худудхои Лахистон аз душманони инсоният аз худ корнамоихои зиёди чангй нишон додааст. "Имруз, -менависад муаллифи рисолаи мо, - оромгохи ин шермарди замон, ки дар Лахистон вокеъ аст, ба зиёратгохи ахли шахрвандони шахру минтакахои ин кишвар ва сайёхони хоричй гардидааст". Муаллифи рисола аз шухрату часурй ва корнамоихои чангии кахрамони худ сухан ронда кайд мекунад, ки ротаи Амиралй Саидбеков дар шаби 10-ум - 13-уми марти соли 1945 бар душманони инсоният хамлахои марговар зада, фашистони зиёд ва техникаи зиёди чангиро нобуд сохт. Дар рафти амалиётхои чангии 10 марти соли 1945 хайати чанговарони ротаи Амиралй Саидбеков аввалин шуда ба деха зада медароянд ва сарфи назар аз бартарихои кувваи душман ба харбу зарб даромада, чанд минтакахои ахолинишинро аз душманон озод менамоянд. Дар амалиётхои минбаъдаи худ Амиралй Саидбеков кахрамонона халок гардид. Дар рафти амаиётхои чангй барои аз худ нишон додани корнамоихои чангии Амиралй Саидбеков бо укази Презедиуми Совети Олии СССР 29- уми июни соли 1945 пас марг бо унвони Олии Ватан - Кахрамони Иттиходи Шуравй сарфароз гардонида шудааст.

Афроди кахрамон ё нобигахои илму ирфон хамеша мавриди бахси олимон карор мегиранд. Баъзе аз онхо ин ноботаро зодаи диёри худ мехисобанд. Такдири Кахрамони Иттиходи Шуравй омузгори нохияи Ховалинг Саидбеков Амиралй низ хамин гуна аст. У аслан зодаи нохияи Ховалинг мебошад. Дар замони мавчудияти Давлати Иттиходи Шуравй шахрвандони ин давлати абаркудратро на аз руйи миллат балки аз руйи давлат мешинохтанд.

Вазъияти бади рузгори кухистони водии Ховалинг волидайни Саидбековро мачбур сохт, ки аз мулкхои бобои худ куч баста ба дигар худдхои пахновари Давлати Иттиходи Шуравй куч банданд. Баъди ба водии ФарFOна омадани онхо волидайни Саидбеков Амиралй аз дунё даргузаштаанд. Гарибию бекаси Амиралиро мачбур намуд, ки азми мулкхои бобой кунанд. Пас чй тавр метавон гуфт, ки Саидбеков узбек ё фарзанди ин диёр бошад.

Соли 1970 рузноманигори варзида Налский Я. Б бахшида ба 50-умин солгарди зодрузи Кахрамони Иттиходи Шуравй Саидбеков Амирали очеркеро бо номи "Корнамоихои Амиралй Саидбеков" дар газетаи муаллимон ба табъ расонидааст[9].

Муаллиф, барои он ки рохи хаёти чанги мехнатй ва зодгохи Кахрамони очерки худро муайян созад, у муддатхои зиёде одамонро чустучу кард, ки бо Кахрамони Иттиходи Шуравй хамсабаку хамкор буданд, аз хешу табор аз хамяроконаш пурсучу намуда, хуччатхои бойгониро дида баромада ба хулосае омадааст, ки Амиралй Саидбеков дар Балчувон таваллуд ёфта пасон ба водии ФарFOна куч бастанду пас аз фавти волидон у ба назди бародари калонии худ, ки дар мулкхои ачдодии худ тахсил ва кору фаъолият намуданст, баргашт. Дар вокеъ, тахкикотхои ба анчом расонидаи муаллифи очерк бахакикати хол рост меояд.

Чднгхои шадид дар худуди шахрхои Полша мерафт. Душман ба максади дар даст нигох доштани Полша аз хама имкониятхои охирини худ истифода менамуд. Аз тарафи дигар сарфармондехони Олии Германия хело хуб медонистанд, ки аз даст додани худудхои Полша тахдиди хатари чиддие буд барои онхо. Аз ин хотир сарфармондехони Олии Германияи фашистй аз хамин имкониятхои худ истифода менамуданд, то ки бо кадом рохе набошад ин худудхоро дар дасти худ нигох доранд. Амалиётхои чангй барои озод намудани Полша 10 марти соли 1945 OFOЗ гардид. Хаёти чанговарони ротахое, ки ба

oн oмyзгopи шУ^ъ Aмиpaлй Caидбeкoв poxбapй мeнaмyд, xap вэкт бapoи ишFOли ин кишвap xyiywpo aввaaлин шуда OFOЗ нaмyдaaнц. Aмaлиëгx,oи тянши бapoи oзoц нaмyдaни xyAyAx,oH Пoлшa эз цyшмaн бapoи ^ушун^и цaвлaти Пoлшa эз цyшмaнoн бapoи ^ушун^и дaвлaти Hnrcx^H Шypaвй биcëp гapoн aфтoд. Худуд^и Пoлшa бa nypparn эз цyшмaн oзoц кapцa шуцу capбoзи шу^ъ Aмиpaлй Caидбeкoв бapoи эз xyn, нишoн цoцaни шу^яти чэнгй 6o фapмoни фapмoндexи Apмияи якуми Укpaинa re^p^-пoлкoвник A.A. Гpeчкoбo opцeни A. Heвcкий capфapoз гapдoнидa шуд. Xaërn цaвpaи тянши oмyзгopи шу^ъ Aмиpaлй Caидбeкoв цap aдaбиëти илмии oлимoн инъикocи xyдpo низ ëфтaacт. Coли 2015 тaмoми мapдyми cy.nxxox вa cyлx пapвapи caйëpa 70-умин coлгapци и^узии ^ушун^и дaвлaти Иттиxoци Шypaвиpo 6o тaнтaнa чэшн гиpифтaнд. Бaxшицa бa ин чэшни фapxyнцa ax^H килями кишвap низ як Karop мaвoцxoи чoлибepo тешшши xoнaнцaгoн гapцoницaнц. Myaллифи ин caipxo низ бaxшицa бa ин чэшни фapyнцa acapepo 6o нoми "Tothkhctoh цap coлxoи Чэнгн БyзypIи Вaтaнй (1941 -1945)" пeшкaши xoнaнцaгoн гapцoниц, ки як пpaгpaфи китоби мaзкyp бaxшицa 6a xaëти дaвpaи чэнги oмyзгopoни To^hrhctoh бaxшидa m^aac^^ c. 48-42]. Myaллиф эз бoби кopнaмoиxoи чэнгии oмyзгop cyxaн poндa, кдйд мeнaмoяц, ки Aмиpaлй Caидбeкoв кaxpaмoни цу 4a6xa, мaopиф вэ 4a6xaxoH xap6y зapбxo мeбoшaд. Myaллиф эз бoби кopнaмoиxoи кaxpaмoни xyn, cyxaн poнцa кэйд мeнaмyд, ки Tarnx^ шэдиц бapoи oзoц шмудани xyдyдxoи Пoлшa мepaфт. Хaйaти чaнгoвapoни киcмxoи низoмии 4a6xax,oH якуми Бeлopycия вэ 4a6xan якуми Уpaинa дap xap6y зapбxo бapoи oзoц шмудани ин xyy^x,o эз цyшмaнoни иншният Tacopara чэнгй нишoн цoцaacт. Aмиpaлй Caицбeкoв цap ин xap6y зapбxo 6a xaйcи кoмaндиpи poтaи тиpaндoзи пoлки гвapциягии № 325-уми тиpaндoзии opцeни бaйpaки cypxцopи Житoмиp 6ap зидди душмяшни цaвлaти xeш чэнгицэ эз xyд шу^яти зиëци чэнгй нишoн ^^aaCT. Дap paфти ин aмaлиëтx,oи чэнгй бapoи яз xy^, нишoн цoцaни 4acoparn чэнги Caидбeкoв Aмиpaлй 11 цeкaбpи шли 1944 6o фapмoни paкaми № 59 6o opдeни Чэнги Бyзypги Вэтэнй цapaчaи цуввум capфapoз гapдoнидa шуг^ст.

Coли 1945 aмaлиëгx,oи чэнги цap xyцyди цaвлaтx,oи Aвpyпo мepaфт. Душмэн pyз тo pyз 6a нoкoмиxo цyчop гapцицa минтaкax,oи ишFOлкapцaaшoнpo вo гyзoштa 6a cyH лoнaи xyд 6a миcли гypгoни тиpxypдa мeгypexтaнц. Moxи aпpeли coли 1945 poтaи Caицбeкoв Aмиpaлй цap Tamx^ caxтe бapoи aзoц шмудани дexaи Moлcкий Пoлшa эз xyn, кopнaмoиx,oи зиëци чэнгй нишoн цoцa кaxpaмoнoнa xaлoк гapцицaacт. У xaлoк гapдидa бoшaд xaм, кopy пaйкopи ин чaншвapи poxи oзoции вэтэни xern тa кунун виpци зaбoнxocт. ^ли 1982 Caфapoв Х. мaкoлaepo 6o зaбoни pycи "Hиктo нe зэбит" цap гaзeтaи "Kyлябcкaя пpaвцa" 8 мэй 6a тэбъ pacицaacт[11]. Myaллифи мя^ля эз xaëти цaвpaи oмyзгopи цexaи xyn, нaклx,oи чoлибepo тешшши xoнaндaгoн гapцoницa, кдйд мeкyнaд, ки кoлeктиви oмyзгopoни вэ э^ли чaмoaти нoxияи Хoвaлинг эз кopy кax,paмoнии oмyзгopи xyn, ифтиxop шмуда мaктaбe, ки y кopy фaъoлият нaмyцaacт и^уз нoми ин кaxpaмoнpo 6a xy^, гиpифтaacт. Myaллифи мя^ля 6o oвapцaни фэкту pa^ai^x^ чoлиб xoнaнцaroнpo яз фaъoлияти oмyзropии кaxpaмoни oчepки xeш oшнo мeнaмoяц.

Дap вoкeъ Caидбeкoв Aмиpaлй чи цap мэнтэб чи цap xap6y зapбxo эз xyд шмуши ибpaт нишoн дoдaacт. Хизмaтx,oи ин oi^raph кaxpaмoн 6opxo яз tohh6h кoмaнциpoн 6o opдeнy мeцaллx,o rçaAp^^ кapцa шyдaacт. Х^мят^и чэнгии Caидбeкoв Aмиpaлй 6o opeни Лeнин, Opцeни " Cигapaи Cypx ", "Чэнги Бyзypги Вэтэнй дapaчaи I - IT', "Opцeни Aлeкcaндp Heвcкий ", rçaAp^^ кapцa rny^aaCT.

Caицбeкoв Aмиpaлй xyд кypбoни тиpи цушмэн гapциц, aммo кopy пaйкopи y як yмp цap дилу цидэи нacлx,oи чoмea зинда xoxaA мoнц.

АДАБИЁТ

1. Paxpwob C. A. "To^hkhctoh цф coлxoи Чэнги Бyзypги Вaтaнй'7/A C. Paxpwob - ^yrnaHíe - 2005,- c 38-42.

2. CeHEHm A. П. "Фapзaндoни шapaфмaнци To^hkhctoh"// .//П. A. CeHKHrn.// ^yrnaHíe; ^(^or 1968 - c, 131 - 132.№03

3. Шapифoв.A. Aнцpeeв B.A//. Шapифoв 'Тэ^ими чэшн вэ caHaxon PCC To^hkhctoh ôapon coлxoи 1970"// A. Шapифoв, В. A. Aнцpeeв// Дyшaнбe- 1970. c 45 - 49

4. Бoзopбoeвa M, Бoбoxoнoв M. "Фиpиcтoдaи Хзвядинг"// Вocигaи тэълнмй M. Бoзopбoeвa, M. Бoбoxoнoв// - ^yrnaHÔe, 1983- 123. № 12

5. CeHKHHa A. П. "^36necraHe c^ih^i Tan^KHCTam Ha фpoнгax Oгeчecтвeннoй вoйн^i (1941 - 1945гг)"// П. A. CeHKHHa/ ^yrnaHÔe - Дoниш. C. 76 -78

6. Myxгopoв C, Paxмaтyллoeв A. "Ocaвoиxимия цap coлxoи Чэнги Бyзypги Вaгaнй (1941 - 1945)".// A. Paxмaтyллoeв. C. Myxгopoв/ ^yrnaHie -2010. C. 81 - 82.

7. KoncKHË Я. "Oшики зиндаги "// Я. KoneHcKHË / 2-юми oкгябp 1984. №- 17.

8. Бoбoxoнoв M. "Kopнaмoиxoи ЧЯНГНИ oi^rapoHH Toчнкиcтaн цap coлxoи Чэнги Бyзypги Вaгaнй (1941 - 1945)"//M. Бoбoxoнoв./ - Дyшaнбe- 1993. C-54.

9. Ha^KHÉ Я. H "Kopнaмoиxoи Aмиpaли Caицбeвaв// Я. H. Haлcкнй// Гaзeтaи мyaллнмoн,- 1970. 26 янвap. №-4.

10. Караев. Ф. / Сахми омузгорони Точикистон дар таъмин намудани галаба дар солхои Ч,анги Бузурги ватани (1941 -1945) //, Ф. Караев.// Омузгор. - 2000- 7 май №>17.

11. Сафаров Х. Никто не забит./Х. Сафаров// Кулябскаяправда.- 1982.- 8 -май.№ 20.

ОСВЕЩЕНИЕ БОЕВЫХ ПОДВИГОВ САИДБЕКОВ АМИРАЛИ В ГОДЫ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЕ В ТРУДАХ ТАДЖИКИСКИХ УЧЕНИХ

Саидбеков Амирали родился в 1920 году в село Раване Сакского района Ферганской области Узбекской ССР.Его родители были родом из Бальджуана, но еще до рождения Амирали переехали жить в Ферганскую долину.Саидбек Амиралиев закончил педогогический институт после окончания иститута его отправили на работу в Ховалингском районе . Амирали работал учителем в начальной школе, на курсах по ликвидации безграматности среди взрослого населения. В 1939 году Ховалинский райвоенкамат призвал Амирали на действительную службу в Красную Армию. Амрали сражался на южном закавказком Северо Кавказком 1-ом и 4-ом Украинском фронтах.Семь раз был ранен, награжден орденами Александра Невского, Красной звезды, Отечественной войны 1-ой степени, двумя орденами 2 степени и медалями.В конце 1944 года старший лейтенант Амирали Саидбеков командовал стрелковой ротой, 23 декабря в районе села Собранцы (Чехословакия) он первым поднял свою роту в атаку прорвал оборону противника и отбив несколько контратак, заставлял фашистов отступить и занял село. В этом боях Саидбеков Амирали был смертельно ранен в боях восьмом апреля 1945 году. Указом Прездиума Верховного Совета СССР от 29 июля 1945 года за высокое воинское мастерство, мужество и отвагу Саидбекову Амирали было присвоено звание Героя Советского Союза посмертном Узбекской ССР.Его родители были родом из Бальджуана, но еще до рождения Амирали переехали жить в Ферганскую долину.Саидбек Амиралиев закончил педогогический институт после окончания иститута его отправили на работу Ховалингском районе .Амирали работал учителем в начальной школе , на курсах по ликвидации безграматности среди взрослого населения .В 1939 году Ховалинский райвоенкамат призвал Амирали на действительную службу в Красную Армию.Амрали сражался на южном закавказком Северо Кавказком 1-ом и 4-ом Украинском фронтах.Семь раз был ранен, награжден орденами Александра Невского, Красной звезды, Отечественной войны 1-ой степени, двумя орденами 2 степени и медалями.В конце 1944 года старший лейтенант Амирали Саидбеков командовал стрелковой ротой, 23 декабря в районе села Собранцы (Чехословакия) он первым поднял свою роту в атаку прорвал оборону противника и отбив несколько контратак, заставлял фашистов отступить и занял село.В этом боях Саидбеков Амирали был смертельно ранен в боях восьмом апреля 1945 году. Указом Прездиума Верховного Совета СССР от 29 июля 1945 года за высокое воинское мастерство, мужество и отвагу Саидбекову Амирали было присвоено звание Героя Советского Союза посмертно.

Ключивые слова: Ферганской област, Узбекской СССР, Бальджуван, Учитель,Начальной школе,Ховалинского район,Красной армии, Южном Закавказком, Северо-Кавказком, Украинском фронтах,Аленксандра Невского, Указом прездиума Верховного Совета СССР, Героя Советского Союза.

MR. AMONALI'S RESEARCH ON THE SCIENTIFIC JOURNAL OF THE TAJIK SCIENTISTS

Saidbekov Amirali was born in 1920 in Ravan of the Saksky district of the Fergana region of the Uzbek SSR. His parents were from Baldzhuana, but before the birth of Amirali they moved to live in the Fergana valley. a teacher in an elementary school, in courses on elimination of illiteracy among the adult population. In 1939, the Khovalinsky District Military Unit called Amiralli for active service in the Red Army. Amirali fought on the He was wounded, awarded the orders of Alexander Nevsky, the Red Star, World War 1 degree, two orders of the 2nd degree and medals. At the end of1944, First Lieutenant Amirali Saidbekov commanded the Transcaucasian North Caucasus Caucasia of the 1st and 4th Ukrainian Fronts. a rifle company, on December 23, near the village of Sobrantsy (Czechoslovakia), he first raised his company to attack and broke through the enemy defenses and defeated several counterattacks, forced the fascists to retreat and occupied the village 1945. By decree of the Presidium of the Supreme Soviet of the USSR of July 29, 1945, Saidbekov Amirali was awarded the title of Hero of the Soviet Union posthumouslyfor high military skill, courage and bravery.

Key words: Fergana Oblast, Uzbek USSR, Baldzhuvan, Teacher, Primary School, Khovalinsky District, Red Army, South Transcaucasian, North Caucasus, Ukrainian Front, Alenxander Nevsky, Decree of the Presidium of the USSR Supreme Soviet, Hero of the Soviet Union.

Сведение од автора:

Караев Фарход Кубонович - кандидат исторических наук, доцент кафедры история таджикского народа Таджикского национального университета, тел: (+992) 933131041 About the author:

Karaev Farhod Kurbonovich - Candidate of Historical Sciences, Associate Professor of the Department of History of the Tajik People ofthe Tajik National University, tel: (+992) 933131041

РАЗВИТИЕ ТОПЛИВНО-ЭНЕРГЕТИЧЕСКОЙ ПРОМЫШЛЕННОСТИ ТАДЖИКИСТАНА В 1930-1960 гг.

Хусайнов А.К.

Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

Одним из других компонентов энергетических богатств Таджикистана являются его топливные ресурсы: уголь, нефть, газ и лес. Следует напомнить, что многие месторождения этих богатств были обнаружены российскими и западноевропейскими исследователями еще до советской власти. Точки их накопления в новых местах увеличили советские экспедиции на территории республики в течении 1925-1932 гг. Особенно усиленно в этом направлении проводились геологические, поисковые и разведочные работы в 1932 г. После всех этих работ советские ученые в лице Таджикистана определили по истине совершенно новый горнопромышленный район Советского Союза. Многочисленные новые данные позволили им наметить контуры районирования полезных ископаемых и специализацию отдельных районов.

Согласно собранным сведениям временно выделились пять вероятных промышленных районов с указанием их ведущих полезных ископаемых:

В их контуре первое место отводилось Северному Таджикистану с его комплексом полиметаллов и редкими элементами Кара-Мазара, мощной угольной базой Шуроба, железными рудами, нефтью, солями Ак-Сыкена и селитрой Исфары.

На втором месте значился Пенджекентский район с его Кштут-Зауранскими угольными площадями. Здесь еще размещались мало изученные разнообразные полиметаллы, нерудные ископаемые и значительные гидроэнергетические ресурсы.

Другой промышленный район - Сталинабадский. На его территории были выявлены следующие полезные ископаемые: фосфориты, вяжущие материалы, бентонитовые глины, мышьяк на Гиссарском хребте, соль на южных горных грядах и громадные запасы гидроэнергетики на реках Душанбинка, Варзоб, Вахш и других.

Особый интерес представлял Дарвазский район, привлекающий внимание золотоносными конгломератами, тяготеющими как к Кулябу, так и к Калай-Хумбу, порфировыми медными рудами.

Последний район - Памир был определен с надеждой, что в ближайшие годы реальное значение могут приобретать преимущественно драгоценные и редкие элементы, коренное и рассыпное золото, монацит, циркон и, возможно, молибден[1, с.41].

Говоря о перспективах освоения и использования названных полезных ископаемых для нужд народного хозяйства и населения, нужно отметить, что ученые и правительство Таджикистана особое значение предавали роли топливных энергоносителей, без которых освоить другие природные ресурсы было невозможно. Для этого правительство республики заблаговременно подумало об угле, который в виде полукокса или брикетов будет нужен как для карамазарских руд, так и для Хайдаркаского месторождения. Для его доставки сочли целесообразным проложить железнодорожную ветку Ташкент-Мельниково-Шураб, через Лякан-Боткан до Соха и Хайдаркана, который нуждался в щелочах и шурабском угле. Надо отметит, что по освоению и использованию месторождений Кара-Мазар и Щурабский уголь проводился ряд комплексных рациональных работ. Их важность определялась тем, что Кара-Мазар был уже известен всему миру.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.