Научная статья на тему 'МУЖЕСТВО И ГЕРОИЗМ ТУЙЧИ ЭРДЖИГИТОВА НА ВОЛХОВСКОМ ФРОНТЕ'

МУЖЕСТВО И ГЕРОИЗМ ТУЙЧИ ЭРДЖИГИТОВА НА ВОЛХОВСКОМ ФРОНТЕ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
402
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЕЛЬСКОЕ ХОЗЯЙСТВО / СОГД / ДЕХКАНСКИЕ ХОЗЯЙСТВА / ШКОЛА / ПЕРВИЧНЫЙ / НОВЫЙ ГОД / СТРОИТЕЛЬСТВО / ПРОЩАЛЬНЫЙ КАНАЛ / ТЫСЯЧИ / ВЕРНЫЕ ДЕТИ / ФЕРГАНСКАЯ ДОЛИНА / СОВЕТСКИЙ СОЮЗ / ИНДЕЙКА / КОМИССАР / 1064 ВОЕННЫЕ / 281 ГРУЗОВИК / АЛЕКСАНДР МАТРОСОВ / ПРЕЗИДИУМ СОВЕТСКОГО СОЮЗА / ГЕРОЙ СОВЕТСКОГО СОЮЗА

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Караев Фарход Кубонович

Туйчи Эрджигитов родился 10 ноября 1921 года в селе Булок ныне Аштского района Согдийской области Таджикистана в семье крестьянина. Плохой статус семьи не дал Туйчи учиться до конца в средней школе. После окончания начальной школы Туйчи он был вынужден покинуть школу и возле отца продолжил работать фермером и, хотя бы чем-то помочь своей семье. В начале тринадцатого года ХХ века, строительство Ферганского канала было начато, чтобы широко распространить поток этой долины. ТуйчиЭрджигитов также работал на строительстве этого канала, как и тысячи известных детей родины, чтобы завершить строительство этого канала и создать уникальную возможность для развития оползня Ферганской долины. В конце 40-ого года прошедшего века ситуация сложилась так что на мирный Советский Союз напала фашистская Германия со своими союзниками. После защиты родины все здоровые войска Советского Союза стали на ноги. Проходили дни, а враги Советского союза приближались все ближе и ближе к центру страны. Со дня своего прихода на фронт он служил в составе 1064-го стрелкового полка 281-й стрелковой дивизии 54-й армии Волховского фронта, красноармейцем и воевал против врагов своей родины. Во время освобождения железнодорожного вокзала Лусон Туйчи Эрджигитов повторил героизм Александра Матросова. Закрыл собой амбразуру вражеского дзота, мешавшего наступлению роты. Сам он погиб, но воодушевленным подвигом товарища, бойцы поднялись в атаку и ворвались в траншею противника. Туйчи Эрджигитов похоронен в братской могиле в городе Любань Ленинградской области. Указом Президиума Верховного Совета СССР от 21 февраля 1944 года за образцовое выполнение боевых заданий командования и проявленные при этом геройство и мужество красноармейцу Туйчи Эрджигитову посмертно присвоено звание Героя Советского Союза. Таджикский народ гордится своими детьми. Из-за этого в честь него назвали школу и кишлак в Аштском районе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COURAGE AND HEROISM OF TUICHI ERDZHIGITOV

Tuichi Erdzhigitov was born on November 10, 1921 in the village of Bulok, now Asht district of Sughd province of Tajikistan, in the family of a peasant. The poor status of the family did not allow Tuychi to study until the end in high school. After finishing Tuychi primary school, he was forced to leave school and continued working as a farmer near his father and at least to help his family. At the beginning of the thirteenth year of the twentieth century, the construction of the Fergana Canal was started in order to widely spread the flow of this valley. TuichiErdzhigitov also worked on the construction of this channel, as well as thousands of famous children of the homeland, to complete the construction of this channel and create a unique opportunity for the development of the landslide of the Fergana Valley. At the end of the 40th year of the last century, the situation developed so that fascist Germany and its allies attacked the peaceful Soviet Union. After defending the homeland, all the healthy troops of the Soviet Union stood on their feet. Days passed, and the enemies of the Soviet Union moved closer and closer to the center of the country. From the day of his arrival at the front, he served in the 1064th Infantry Regiment of the 281st Infantry Division of the 54th Army of the Volkhov Front, a Red Army soldier and fought against the enemies of his homeland. During the liberation of Luzon Tuichi railway station, Erdzhigitov repeated the heroism of Alexander Matrosov. He closed himself the embrasure of the enemy bunker, which prevented the company from advancing. He himself was killed, but inspired by the feat of his comrade, the men rose to attack and burst into the trench of the enemy. TuichiErdzhigitov is buried in a mass grave in the town of Luban, Leningrad region. By decree of the Presidium of the Supreme Soviet of the USSR of February 21, 1944, for the exemplary fulfillment of the combat missions of the command and the heroism and courage shown to the Red Army soldier TuichiErzhigitov, he was posthumously awarded the title of Hero of the Soviet Union. The Tajik people are proud of their children. Because of this, a school and a village in the Asht district were named after him.

Текст научной работы на тему «МУЖЕСТВО И ГЕРОИЗМ ТУЙЧИ ЭРДЖИГИТОВА НА ВОЛХОВСКОМ ФРОНТЕ»

considered the honest work as the main and necessary condition of cleaning up morally ethical climate in society. The life passing at the expense of somebody equal to concluding crime. Khorasan's sophists as their predecessors from Baghdad, for convincing their thoughts, resorted to examples from the life of saint people. As a rule, these examples are quoted without indicating source, that make us to be sure that most of them were made up by author.

Suphistic philosophy, in spite of its lacks and old mystical principles, particularly Khorasan's school, which is based in the principle of nonviolent resistance to evil, through self-education and developing the quality of abstinence from actions, leading to evil, consonant with the modern requirement of human society to the revival of humanism.

Keywords: sufism, Kalobodi Bukhoroi, Mustamli Bukhoroi, Ardasher Abbodi, Abullah Ansari, Abusaid Abulkhair, Abulhasan Kharaqoni, Ahmad Jomi, Sanoi Ghaznavi, Fariduddin Attor, Abdurahman Jomi, philosophy.

Сведение об авторе:

Кароматулло Олимов - вице-президента - председателя Отделения общ. наук АН Республики Таджикистан, чл.-корр. АНРТ, д.филос.н., профессор.

About author:

Karomatullo Olimov - Vice-President - Chairman of the Department of Sciences of Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan, corresponding member.-Corr. As RT, doctor of philosophy.N., Professor.

УДК 947.08408(092)

ЧДСОРАТ ВА ШУЧ,ОАТИ ТУЙЧй ЭРЙИГИТОВ ДАР НАБАРД^ОИ ВОЛХОВ

Цараев. Ф.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Чднги Бузузрги Ватани дах,шатноктарин вокеаи карни сипари гардида дар таърихи халкдои сермиллати давлати Итгиходи Шуравй ба х,исоб меравад. Аз рузх,ои аввали огоз гардидани Чанги Бузурги Ватанй тамоми халку миллатх,ои давлати Иттихрди Шуравй ба^ри шлибият ба даст даровардан бар зидди душманони инсоният накши арзандаи худро гузоштаанд. Дар таъмин намудани ин галабаи оламшумул сах,ми ах,олих,ои нох,ияи АШтонзамин низ басо калон мебошад. Аз рузх,ои аввали огоз гардидани Чанги Бузурги Ватанй беш аз 3 х,азор родмардони шучои ин диёри бостони ба^ри х,имояи Ватан ба чабх,а рафта бар зидди душманони инсоният чангида аз худ корнамоих,ои зиёди чанги нишон додаанд. Дар рафти амамлтётх,ои чангии ин солх,ои пурошуб мо ягон мух,орибаеро наметавонем пайдо кард, ки дар он фарзандони ин диёри бостонй иштирок накарда бошанд. Аз рузх,ои аввал то ба анчом ёфтани Чанги Бузурги Ватанй беш аз 752 нафар фарзандони ни диёри бостони ба^ри голибият ба даст даровардан курбони тири нохалафи душман гардидаанд.

Аз боби корнамоих,ои чангии шахрандони ин нохияи бостонй дар ин солх,ои пурошуб аз чониби ах,ли калами кишвар басо тадккотх,ои чолибе ба сомон расонида шудааст.

Яке аз х,амин гуна муборизони рох,и озодии Ватан сокини дех,аи Булок Туйчи Эрйигитов мебошад[2, с.32]. Туйчи Эрйигитов аз зумраи он ка^рамонх,оест ки аз рузх,ои аввали огоз гардидани ин вокеаи ^узнангез ба майдони х,арбу зарбх,о даъват шуда то охири умраш бар зидди душманони ватанаш чангида дар мух,орибаи Ленинград ка^рамонона х,алок гардидааст.

Номбурда 10 ноябри соли 1921 - ум дар дех,аи Булоки нох,ияи Ашт дар оилаи дехкони камбизоат чашм ба олами хдсти кушодааст. Миллат узбек. Вазъияти бади оилавиашон ба у даст надод, ки мактаби миёнаро то ба охир анчом дих,ад. Пас аз анчоми синфи ибтидой у мачбур шуд, ки мактаби азизашро тарк намуда, дар катори падараш касби чупониро пеша намояд, то ки бах,ри таъмин намудани хонаводаашон ба волидайн кумак расонад.

Ибтидои солх,ои 40- уми карни 20 - ум сохтмони канали калони Фаргона барои шодобгаронидани заминх,ои ташналаби водй огоз гардид. Туйчй низ дар катори х,азорон х,азор фарзандони содики ватани хеш дар сохтмони ин объекти мух,ими сратеги, ки замищои кисмати шимолии водии Фаргона ва Намангон гузашта пасон аз ^удудх,ои нох,ияи Ашт мегузашт ширкат варзида дар обёрй ва шодоб гардонидани замищои ташналаби ин водй сах,ми арзандаи худро гузоштаасг.

Солх,ои 40 - уми карни сипаригардида вазъияти ором ва осоиштаи давлати Иттих,оди Шуравиро душманони он Германияи фашистй ва хдмаслаконаш ноором сохта ба ^удудх,ои он лашкар кашиданд. Тамоми а^ли чомеаи давлати хеш ба^ри х,имояи Ватан аз душманони гаддор ба по бархестанд. Душман руз то руз ба маркази давлати Иттих,оди Шуравй ша^ри Маскав наздик меомад.

Ватан дар хатар буд. Рох,барияти давлат ва Хукумати Шуравй тамоми куввах,ои кобилияти чанги доштаи ша^рвандони хешро ба^ри дифо намудани давлати хеш аз душманони инсоният ба чабхд сафарбар менамуд. Дар яке аз рузх,ои фасли тирамох,и соли 1941 Туйчй Эрйигитов рох,и комиссариати

харбии нохияро пеш гирифта, хохиш намуд, ки уро ба чабха фиристонанд. Пас аз даъват шудан у чанд муддат дар курсхои кутохмуддат тайёри харбиро аз худ намуда, охирхои соли 1941 ба хати пеши чабха бахри химояи Ватан фиристонида мешавад. Туйчй Эрйигитов аз рузхои аввали ба чабха даъват шуданаш дар хайати армияи 1064 -уми полки 281 -уми армияи Волхов ба хайси аскари каторй бар зидди душманони давлати хеш чангида аз худ корнамоихои зиёди чангида нишон додааст. Туйчй Эрйигитов дар рафти харбу зарбхои ин солхои пурошуб аввалан дар чабхахои Каленин, баъди дар фронти Сталинград, Ленинград ба хайси пулемиётчй карзи ватандории худро адо намуда дар амалиётхои чангии 4 сентябри соли 1942 Туйчй Эрйигитов дар хайати фронти Сталинград мечангид. У дар ин амалиётхои чангй аз худ махорати баланди чангй нишон дода зиёда аз 130 нафар сарбози душманро нобуд кардааст, вале худаш хам сахт ярадор гардида дар госпитали кисми харбии худ бистарй гардидааст.

Пас аз табобат гирифтан у боз ба майдони набард рафту дар чабхаи Волхов ба хайси пулемётчй чангро бар зидди душманони инсоният чангро идома медихад. Ибтидои соли 1943 буду дар тамоми фронтхои амалкунанда кушунхои давлати Иттиходи Шуравй ба муваффакиятхо ноил мегардиданд.

Душманони гаддор худудхо ва минтакахои ишшлкардаашонро яке паи дигар аз даст дода мисли гургони аз шикорчи тарсида ба суйи лона худ мегурехтанд. Хайати чузъу томхои № 281 -ум, ки дар он фарзанди шучои точик Эрйигитов Туйчй мечангид дар тамоми хати фронти амалкунанда нисбат бар душман бартарии куллиро сохиб шуда буданд ва онхо душманонро мачбур сохтанд то ки яроки бадаст гирифтаашонро бар замин гузоранд ва таслими давлати сулххохи Иттиходи Шуравй гарданд. Аммо душманони инсоният ба осони таслим намешуданд. ^уввахои мусаллахи давлати Иттиходи Шуравй ба талафотхои зиёди чони нигох накарда умеди худро аз даст намедоданд ва мукобилиятхои сахт нишон дода душманонро саркуб намуда, аз хоки давлати хеш берун мекарданд.

Аз боби корнамоихои чангии диловаронаи майдони озодии Ватан тамоми газетахои фронти ба ахли чомеа маълумотхоро пешниход менамуданд. Туйчй Эрйигитов ибтидои соли 1943 бори дуввум ярадор шуда дар госпитали харбй аз боби корнамоихои чангии Александр Матросов огохи пайдо мекунад ва орзу дар дил дошт, ки пас аз табобат ба чабха мераваду бар зидди душманони давлаташ чунин корнамоиро такрор хохад кард. Хануз у ба пуррагй шифо наёфта буду хохиши чунин корнамоии чангиро такрор кардан уро водор намуд, ки ба чабха равад. Пас аз ба чабха бар гаштан хайати чузъу томхое, ки Туйчй Эрйгитов дар хайати он мечангид тобистони соли 1943 ба душман зарбахои пайдархам зада душманро аз хати фронти амалкунанда дур сохтанд. Хайати чанговарони кисми харбии дивизияи 281 -уми полки 1064 -ум, ки дар хайати он Эрйигитов Туйчй мечангид, фармон гирифтанд, ки хати чангии армияи амалкунандаи душманро дар шахри Ленинград убур сохта, кисмхои харбии душманро ба кисм-кисм таксим намоянд.

Хайати чанговарони дивизияи 281 -ум тахти сарварии полковник Н.М.Голофеев фармон гирифт, ки 5 октябри соли 1943 ба хучум гузашта, хати амалкунандаи фронти душманро ба ду кисм таксим намояд ва дехаи Смердиняро аз душманон озод созад. Зеро мавкеи чурофии чойгиршавии ин деха барои хучум кардан куллайтар буд. Хайати чанговарони полки 281 -ум субхи 5 -уми октябр ба хучум гузашта, якчанд нуктахои оташфишони душманро нобуд сохтанд. Гурухи пулемётчиён, ки рохбари взводашро Туйчй Эрйигитов бар ухда дошт, душман имконияти ба пеш рафтан намемонд. Туйчй Эрйигитов аз имкониятхои ба даст омада истфода намуда, ба тарафи душман якчанд гранатаро мепартояд, аммо гранатахои партофтаи у хати амалкунандаи душманро хомуш карда наметавонад.

Пас, у гаваккашон ба амбридураи душман наздик омада худро ба дахони ДЗОТ, ки мисли аждахо аз он оташ мебаромад, партофта бо танаш дахони онро пушонид. Хайати чанговарони взводи у аз имкомияти ба амал омада истифода намуда, ба хучуми чавобй гузашта, минтакаи мазкурро ба даст дароварда, дехаи Смирдиняро аз душмани нопок озод намуданд.

Туйчй Эрйигитов корнамоии бузурге, ки аз чониби Александр Матросов ичро намуда буд, такрор намуда, дар рохи озод намудани Ватани хеш чоннисор кард, аммо номи нек ва кахрамонии у абадулабад дар хотираи таърих сахт накш гузоштааст.

Корнамоихои ин фарзанди шучои ватан пас аз маргаш 21-уми феврали соли 1944 бо Укази Президиуми Совети Олии СССР бо ордени Ленин ва унвони Олии Ватан ^ахрамони Иттиходи Шуравй мушарраф гардонида шуд. Туйчй Эрйигитов тавонист бо кахрамонии худ номи диёри хешро ба чахониён муаррафй намояд. То кунун аз боби корнамоихои чангии ин фарзанди содики ватан ахли калама сару достонхои зиёдеро таълиф намудаанд. Нахустин тадкикоте, ки аз боби корнамоихои чангии ин марди шучоъ ба таб расидааст. Ин газетаи чангии кисми харбии у ба хисоб меравад.

Пас аз як рузи корнамоии Эрйигитов Туйчй 6 -уми октябри соли 1943 газетаи кисми харбии у "На разгром врага"№ 9 ва рузномаи фронти Влохов "Фронтавая правда" маколаеро аз боби корнамоихои чангии Туйчй Эрйигитов ба табъ расонид[3]. Ташвику таргиби корнамоии чангии Туйчй Эрйигитов дар хамон замон ахамияти махсус дошт, зеро рохбарияти давлат бо чунин кору пайкори кахрамон Туйчй Эрйгитов метавонистанд рухияи чанговаронро баланд бардошта, онхоро бахри химояи Ватан ба майдони корнамоихо даъват намоянд. Аз боби корнамоии чангии Туйчй Эрйигитов ахли калами

кишвар acapy дocтoнx,oи зиëде oфapидaaнд. Кopнaмoихoи чангии y дар назми точик низ инъикocи xyдpo ëфтaacт. Аввалин шoиpе, ки кopнaмoихoи чангии Туйчй Эpйгитoвpo дар назм тасвир кардааст М. Шyкypoв мебoшaд. У шли 1944 шеъpеpo 6o нoми 'Тчи сари тoчикoн" дар pyзнoмaи ^чи^агони Сypx ба табъ pacoнидa 6уд[4, с.3-78].

Аввалин мaкoлaе, ки аз бoби кopнaмoихoи чангии кaхpaмoни чабхаи Вoлxoв Туйчй Эpйигитoв ба xoнaндaгoн мaълyмoте пешнихoд мекyнaд ба калами Р. ^ypбoнoв тааллук дopaд, ки oн мoхи декабри coли 1943 дар газетаи "Кoмcoмoли Toчикиcтoн" ба табъ расида 6уд. Myaллиф аз бoби кopнaмoихoи чангии кaхpaмoни xyд cyxaн poндa кайд менaмoяд, ки Туйчй Эрйигитов дар тaмoми шри пеша кардааш шyчoaт нишoн дoдaacт. У метaвoниcт, ки кypбoнии тири душман нагардад, aммo мехру мухаббати бепoëн нисбат ба Ватан ypo дар кaнop гyзoштa нaтaвoниcт. Туйчй кypбoнии тири душман гардид, aммo хам яpoкoни xyдpo аз марг нaчoт дoд.

Дар гол^и Чднги Бузрги Ватанй кaхpaмoнй, фидoкopй ва дишэварии фapзaндoни Toчикиcтoн дар poхи мyдoфиaи Ватани xеш xycycияти oммaвиpo ба xyд гирифта буд. Чднги Бузурги Ватанй мyбopизaи шадиди xaшкхoи сермиллати давлати пахдовари ИттихoдиШypaвй гардида буд. Кopнaмoихoи чангии ин шл^и мудхиш мавриди тад^^ш ахли калами кишвар гардидааст. Сoли 1969 Рахи^в Сайфиддин китoбчaеpo 6o нoми "Чднгoвapoни Toчикиcтoн дар му^рибаи Ленинград" дар хачми 40 сахифа пешкаши xoнaндaгoн гapдoнид, ки се сахифаи китобчаи мазкур дар бopaи Туйчй Эрйигитов бакшида шудааст[5, с.140]. Муаллиф аз бoби кopнaмoии чангии кaхpaмoн cyxaн poндa кайд менaмoяд, ки Туйчй Эрйигитов шли 1942 дар мухфрибаи Сталинград иштиpoк намуда беш аз 50 нафар дyшмaнpo ба катл pacoндaacт. Сoли 1966 oмyзгop ва хамддери кaхpaмoн Массабир Рacyлзoдa шеъpеpo 6o нoми "Ба шухрат гашта чaхoнгиp" - po ба табъ paocнид:

Ту эй бе мисли майдони цaсopam,

Ту эй фapзaндu pyemamu сони шу^ат,

Бо нозди соли mupa зоти дyшмaн,

Ситоди сapu po^u о^антан.

Кушои mopoyu »yp eyüu зулмот.

Kupoam opu 6a тухми хасми ваудат.

Бо он щи зaфap kcpóu 6a 0ушмон,

Бо дилуо то абад ёфти ту маскан.

Кopнaмoхoи чангии Туйчй Эрйигитов дар aдaбиëгхoи илмй низ xелo xyб иньишси xyдpo ëфтaacт. Яке аз мyappиxoне, ки тaмoми фа^лияти эчoдии y ба ин давраи хасшси давлати xеш бaxшидa шудааст дoктopи илы^и тaьpиx Л. П. Сечкина мебoшaд[6, с.150].

Сoли 1968 - ум ин мухаккики варзида асаре 6o нoми "Фapзaндoни шарафманди Toчикиcтoн" аз нашр бapoмaд, ки як параграфи китoби мазкур ба пуррагй дoиp ба кopнaмoихoи Туйчй Эpйигитoв мaьлyмoгхoи мyфaccaшеpo пешкаши xoнaндaгoн мегapдoнaд. Муаллиф аз кopнaмoихoи чангии Туйчй Эрйигитов cyxaн poндa кайд мекунад, ки дар фpoнти Вoшxoв бар зидди дyшмaнoни давати xеш ба чанг дapoмaдa бoз якчанд кopнaмoихo нишoн дoдaacт. Муаллифи китoби мазкур кайд мекунад, ки кисми низoмии Туйчй фapмoн гирифта буд, ки ба хучум гузашта худудхэи мyдoфиaи дyшмaнpo ишFOл нaмoянд. Дар вакти хучум кисми низoми дар худуд^и Шимoлy Fapби кишлoки Смердини киcмхoи низoми аз худудхфи xyд мебapoмaдaнд. Х,айати кисми низoмии Туйчй ба суйи душман хамла^и пайдархам мезаданд. Душман хaмoнo имкoнияти ба пеш харакат кapдaнpo нaмемoндaнд, дар хамин вазъшти вазнин Туйчй аз xyд чашрати чангй нишoн дoд.

У аз чoй бapxocтa 6o caдoи баланд хaмяpoкoнaшpo ба хучум даьват намуд, aммo xyди y ва хaмpoхoнaш Снoбкoвa Mелoкyлoв caxт чapoхaт бapдoштaнд. Душман имкoнияти capбoлo кapдaнpo нaмегyзoшт Туйчй Эpйигитoв кувваи oxиpини xyдpo чамь намуда аз чoй бapxocтy дaвoн xyдpo ба ДЗОТ- и душман, ки бе ист ба суйи acкapoни имo тир мепapoнд, дaхoни aмбpaзypapo 6o тани xyд махкамнамуд. Аз фурсати мyнocиби бaaмaшoмaдa хайати кисми низoмии y ба хучум гузашта дyшмaнpo махв coxтaнд. Туйчй Эpйигитoв кaхpaмoнoнa хaшoк гардида бoшaд хам, aммo caдхo paфикoнaшpo аз марг нaчoт дoд. У тaвoниcт, ки 6o чунин юзру пaйкopи xеш нoми xyд ва давлати xyдpo ба чaхoниëн муаррифи coзaд. ^aхpaмoнoн харгиз намемиранд юзру пaйкopи y хамеша дар xoтиpaи нacшхoи чoмеa накш мебандад яке аз нависандахэи машхури рус Бypoв. М аз кopнaмoихoи чангии Туйчй Эрйигитов ба вачх oмaдa хануз coли 1969 oчеpкеpo 6o томи "Tвoи геpoи Ленинград" ба табъ растонид[7, с.33]. Муаллиф аз бoби кopнaмoихoи кaхpaмoни xyд cyxaн poндa кайд менaмoяд, ки "Характери кaхpaмoни чунин хoдиcaхoи чиддиеpo талаб мекунад, ки дар orn,o мухимтарин xycycиягхoи кaхpaмoн вoзехy равшан тариф дoдa гардад".

Чднги Бузурги Ватанй мaйдoни харбу зарб, чacopaт ва кaхpaмoнии шaхpвaндoни давлати cyшхxoхи Итгихoди Шуравй гардида буд. Шaхpвaндoни ин давлати cyхxoх ва сулхпарвар oмoдa буданд, ки бapoи химoяи давлати xеш чoни xyдpo ниcop кунанду coxra дaвлaтдopи ва амнияти беxaтapии давлати xешpo мyхoфизaт нaмoянд. Дар назди ахли калами давлат вазифа гyзoштa шуда

6уд, ки 6o шeъpy дocтoнxoи xyд pyxияи чaнгoвapoнpo бoлo бapдoштa гз paфти кopнaмoиxoи orn,o дocтoнxo эчoд нaмoянд. Яте aз xaмин гута к;axpaмoнxoи poxи oзoдии Baтaн, ки 6a^ aз мapгaш 6o rapy пaйкopaш виpди зaбoнxo гapдидa буд, Туйчй Эpйигитoв мeбoшaд.

Сoли 1972 pyзнoмaнигopи шинoxтa Чeбypeшкин. А дocтoнxoepo 6o зaбoни pycи 6o томи "Bo имeни жизни" дap pyзнoмaи Кoмcoмoли пeшкaши xoнaндaгoн гapдoнидa ^йд мeкyнaд,

ки Туйчй Эpйигитoв бaxpи xaëти ocoиштaи шaxpвaндoни дaвлaти xeш дap мyxopибaxoи нoбapoбap 6ap зидди дyшмaнoни Faддop кaxpaмoнoнa xaлoк гapдидa бoшaд, xaM aMMo xym pexтaи y бexyдa нapaфт[8]. Kope, ки Туйчй Эpйигитoв бapoи oн чoни xyдpo фидo нaмyд, Fara6a кapд. Ч,aнгoвapoни киши низoмии y мaвк;eи ишFOл кapдaи дyшмaнpo oзoд нaмyдa xaзopoн xasop coкинoнpo aз мapг вa Fyлoми нaчoт дoдaнд.

Туйчй Эpйигитoв 6o кopнaмoиxoи ^нши xyд нoм вa кишвapaшpo дap ^ax^ Mamxyp гapдoнид.

Нoми ин фapзaнди шу^и Baтaн дap cax^ax^ тaъpиxи xara^ xeш aбaдaн шкш гapдид. У тaвoниcт, ки 6o кopy пaйкopaш xaмяpoкo>ни xyдpo aз мapг нaчoт диxaд. Mo яган axли кaлaми кишвappo нaмeтaвoнeм пaйдo кapд, ки 8з бoби кopнaмoи ин фapзaнди шуфъи вaтaн acape ё дocтoнe эчoд нaкapдa 6ornaA. Сoли 1975 Нчмидишв. Д дap мaчaллaи Koмcoмoли ^^h^ckm oчepкepo 6o нoми "^ap зиëpaти кaxpaмoн"[9, c.23] пeшниxoд нaмyд. Myaллифи oчepк aз бoби кopнaмoиxoи ^шии ^axpaмoни Иттиxoди Шypaвй Туйчй Эpйигитoв cyxaн poндa ^йд мeкyнaд, ки Туйчи Эpйигитoв нaтaнxo фapзaнди миллaти точик 6anm фapзaнди тaмoми xaлкxoи Иттиxoди Шypaвй буд. У aввaлин шaxcиятecт, ки 6a чунин кopy пaйкopaш 6a yraorao® бaлaнди Baтaн caзoвop гapдидaacт.

Нaвиcaндa дap oчepки тaълиф нaмyдaacт, ки 6a тaвpи мyфaccaл aз paфти кopнaмoиxoи к;axpaмoни xyд 6a xoнaндaгoн мaълyмoтe пeшниxoд coзaд. Нaвиcaндa тo aндoзae aз yx,дaи ин raop бapoмaдaacт, aммo дap oчepк xa™ дaвpaи 4am™ кaxpaмoн 6a nypparn инъикocи xyдpo нaëфтaacт. Дap oчepк paфти aмaлиëгx,oи 4am™ кaxpaмoн дap мyxopибaи Лeнингpaд xy6 нишoн дoдa нamyдaacт. Myaллиф гapчaндe кyшидaacт, ки cимoи к;axpaмoнpo 6a xoнaндaи xyд нишoн диxaд aммo дap инъикocи cимoи к;axpaмoни xyд 6a ^мбудн^ pox дoдaacт.

Сoли 1979 Уcмoнoв И. низ тaдкикoтx,oи xyдpo дap бopaи Туйчй идoмa дoдa oчepкepo 6o нoми "Туйчй зиндa acт, мoдap" пeшкaши xoнaндaгoн гapдoнидaacт[10, c.70]. Myaлллиф дap oчepки 6a тaбъ pacoнидaaш дикдати acocиpo 6a мaктyбxoe чэлб coxтaacт, ки Туйчй Эpйигитoв 6a мoдapaш нaвиmтa буд. Туйчй Эpйигитoв 6a мoдap мaктyб нaвиmтa мeгyяд, "TMowap myмo aлбaттa, Fopaтгapию oдaмкymиxoи бoмcмaчиëнpo xoлo фapoмyш нaкapдaeд, фaшиcтoн бoшaнд caA бapoбapи бocмaчиëн гypгcиpaтaнд".

Нaвиcaндa 6o тaмoми caнъaти эчoдкopи тaвoниcтaacт, cимoи чaллoдoни дyшмaнpo дap oчepк тacвиp нaмyдa xoнaндaи xyдpo aз ин oфaти нoгaxoни oшнo coзaд. Дap вoкeъ мyaлллифи oчepк тaвoниcтaacт, ки тaмoми paфтopи мyнxиcи дyшмaнpo дap oчepки xem нишoн дoдa xoнaндapo aз paфтopy киpдopи нoшoиcтaи дymмaн omra coзaд. Mo фикp мeкyнeм ки мyaллифи oчepк дap xa^W тaвoнитaacт, ки cимoи к;axpaмoни oчepкaшpo 6a xoнaндa xy6 тacвиp нaмyдaacт.

Kopнaмoи ^arn™ Туйчй Эpйигитoв бoиcи ифтиxopи xaмдиëpoни xeшгapдидa буд aз ин xornp aз бoби кopнaмoиxoи чaнги Туйчй Эpйгитoв axли кaлaми кишвap 6a вaчx oмaдa як wop acapy дocтoнxo эчoд нaмyдa бyдaнд. Яте aз xaмин гyнa oчepкxoи кaлoнxaчмe, ки as бoби кopнaмoиxoи чaнги вa мexнaтии фapзaнди шу^ъи диëp Туйчй Эpйигитoв 6a xoнaндaи xyд мaълyмoтx,oи xy6epo пeшниxoд мeнaмoяд 6a кдшми Axмaдoв. А тaaллyк дopaд, ки oн дap гaзeгaи "^муни^и ^чи^шн" мoxи aпpeли шли 1978 6a тaбъ pacидa буд[ 11]. Myaллиф ^йд мeкyнaд, ки 6a миали Туйчй Эpйигитoв xaзopoн xaзop фapзaндoни вaтaн 6a 4a6xa paфтaндy aммo кopy пaйкopи oRpo xe4 якe aз orao тaкpop нaкapдa буд. Туйчй xyд кypбoнии тиpи нoxaлaфи дymмaн гapдидa буду aммo нacли oяндaи чoмeaи xyдpo aз Fyлoми oзoд нaмyд.

Kopнaмoиxoи ^нти Туйчй Эpйигитoв дap нaзми точик низ xy6 тacвиp шyддaacт, нaвиcaндaгoни точик aз бoби кopнaмoиxoи ин фapди myчoъи вaтaн mebpy дocтoнxo, мaкoлaвy oчepк 6a мишли "Шяби пeш aз мapг" , "Хoби 6o6o"^ А. K^axxop^'[12, c.2-15], "^ocro^ xoби кaxpaмoни M^aTOa^^D], mebpy дocтoнxoи Нaчмидинзoдa. M, дocтoни '^ap згëpaти к;aбpи к;axpaмoн" Бoбo вa aмcoли инxo биcëp acapy дocтoнxoe xacтaнд, ки кopнaмoиxoи ^нти Туйчй Эpйигитoв дap oнxo ин^^ш xyдpo ëфтaacт.[l4]

Дap вoкeъ xaмacoлa бaxшидa 6a pyзи Faлaбa axra илми кишвap aз бoби кopнaмoиxoи 4arn™ фapзaндoн вa мexнaтии шaxpвaндoни диëpи xem дap ин coлxoи муда,иш пeшкaш мeнaмoянд.

Сoли 2015 шaxpвaндoни дaвлaти шбик Иттиxoди Шypaвй вa axли caйëpaи oлaм 70 -умин coлгapди пиpyзии Fara6apo дap coлxoи Чaнги Бyзypги Baтaнй 6ap фaшизм 6o шуку^у шaxoмaти xoca чaшн гиpифтaнд. Адли илму фapxaнги чyмxypи низ бaxшидa 6a ин чaшн acapy мaкoлaxo пeшниxoди xoнaндaгoн пeшкaш нaмyдaнд, ки якe aз ин гyнa acapxoe тaмoми пaxлyxoи cиëcии дaвлaти Чyмxypии Тoчикиcтонpo дap ин coлxo дapбap мeгиpaд aз чoниби мyaллифи ин caтpxo 6o томи "Тoчикиcтон дap coлxoи Чaнги Бyзypги Baтaнй (1941 - 1945)"[15] дap нaшpиëти Дoниш 6a тaбъ pacид, ки як пapaгpaфи

рисолаи мазкур ба пурраги хаёти давраи чангии кахрамони Иттиходи Шуравй Туйчй Эрйигитовро дарбар мегирад.

Хамин тарик ахли илму фарханги кишвар дар асару достонхои эчодкардаи корнамоихои кахрамони худро тачассум намуда хонандагони худро аз шучоъати чангии Туйчй Эрйигитов ошно месозанд. Албатта аксари адабиётхои дар васфи кахрамони Иттиходи Шуравй Туйчй Эрйигитов бахшида шуда муааллифон муваффакият пайдо кардаанд. Аммо баъзе аз асару маколахое, ки давраи фаъолияти чангии кахрамонро дарбар мегиранд фаъолияти чангии кахрамон хуб тасвири худро наёфтааст. Туйчй Эрйигитов бо кору пайкораш номаш ва кишварашро ба чахониён муаррифи созад. Насли имрузаи чомеа аз кору пайкори фарзандони содики ватани хеш ифтихор мекунанд.

АДАБИЁТ

1. Караев Ф. К. Точикистон дар солхои Ч,анги Бузурги Ватанй//Ф. К.Кдраев. Душанбе-Дониш 2015 - 32с.

2. Сергеев. И. П. Туйчи жив/ И. П. Сергеев// Фронтовой правда. 1943 6 октябр. №2 13.

3. Шукуров. М /Точик сари точикон/ М. Шукуров// Точикисони Сурх. 1944 8 сентябр 3 78.

4. Рахимов. С. Ч,анговарони Точикистон дар мухорибаи Ленинград//С. Рахимов. Душанбе-Дониш, 1969, 140 с.

5. Сечкина. А. П. Фарзандони шарафмадони Точикистон. Монография//А П. Сечкина , Д ушанбе, Ирфон 1968 -

150с.Боочонов.Х. Зодгохи кахрамон / Х. Бобочонов// Вестник. Учёныие записки. ДДХ. 2016 №»4 (48). С 3- 7.

6. Буров. М. Твои герои Ленинград// М. Буров. Комунист Таджикистана. 1969 7 июнь №2 7.

7. Чебурешкина А. Н. Во имя жизни /. А.Н. Чебурешкина// Комунист Таджикистана. 1972 4 сентября №2 72.

8. Начмидиннов Д. Дар зиёрати кабри кахрамон.// Д. Начмиддинов// Комсомоли Точикистон/ 1973 13, 16,18 январ. №

62, 64, 68.

9. Усмонов И. Туйчи зинда аст, модар/ И. Усмов Адабиёт ва санъат. 1979, -17 июн .№72.

10. Ахмадов. А. Писари Ватан / Ахмадов. А.//Комсомоли Точикисто. 1978 27 декабр № 18.

11. Каноат М. Хоби кашрамон-Осори мунтахаб// М. Каноат.// Душанбе 1982ч.2-15с.

12. Хотамов. Н. Б. Точикистон дар солхои Ч,анги Бузурги Ваатнй ва азнавбаркарокунии баъдичанги (солхои 1941 -

1945). / Н.Б. Хотамов-Душанбе, 2010 - 89с

13. Кахори А. Хоби бобо// А. Каххорй/ Комунисти Точикистон- 1956.

14. Курбонов Р. Шабе пеш аз марг// Р. Курбонов// КомсомолиТочикистон 1944, 18 декбар №2 78.

15. Расулзода. М. Ба шухрат гашта чахонгир/ М. Расулзода//Шухрати Ашт. 1966- 17 июн №«1

МУЖЕСТВО И ГЕРОИЗМ ТУЙЧИ ЭРДЖИГИТОВА НА ВОЛХОВСКОМ ФРОНТЕ

Туйчи Эрджигитов родился 10 ноября 1921 года в селе Булок ныне Аштского района Согдийской области Таджикистана в семье крестьянина. Плохой статус семьи не дал Туйчи учиться до конца в средней школе. После окончания начальной школы Туйчи он был вынужден покинуть школу и возле отца продолжил работать фермером и, хотя бы чем-то помочь своей семье. В начале тринадЦатого года ХХ века, строительство Ферганского канала было начато, чтобы широко распространить поток этой долины. ТуйчиЭрджигитов также работал на строительстве этого канала, как и тысячи известных детей родины, чтобы завершить строительство этого канала и создать уникальную возможность для развития оползня Ферганской долины. В конце 40-ого года прошедшего века ситуация сложилась так что на мирный Советский Союз напала фашистская Германия со своими союзниками. После защиты родины все здоровые войска Советского Союза стали на ноги. Проходили дни, а враги Советского союза приближались все ближе и ближе к центру страны. Со дня своего прихода на фронт он служил в составе 1064-го стрелкового полка 281-й стрелковой дивизии 54-й армии Волховского фронта, красноармейцем и воевал против врагов своей родины. Во время освобождения железнодорожного вокзала Лусон Туйчи Эрджигитов повторил героизм Александра Матросова. Закрыл собой амбразуру вражеского дзота, мешавшего наступлению роты. Сам он погиб, но воодушевленным подвигом товарища, бойцы поднялись в атаку и ворвались в траншею противника. Туйчи Эрджигитов похоронен в братской могиле в городе Любань Ленинградской области. Указом Президиума Верховного Совета СССР от 21 февраля 1944 года за образцовое выполнение боевых заданий командования и проявленные при этом геройство и мужество красноармейцу Туйчи Эрджигитову посмертно присвоено звание Героя Советского Союза. Таджикский народ гордится своими детьми. Из-за этого в честь него назвали школу и кишлак в Аштскомрайоне.

Ключевые слова: Сельское хозяйство, Согд, Дехканские хозяйства, Школа, Первичный, Новый год, Строительство, Прощальный канал, Тысячи, Верные дети, Ферганская долина, Советский Союз, Индейка, Комиссар, 1064 Военные, 281 Грузовик, Александр Матросов, президиум Советского Союза, Герой Советского Союза.

COURAGE AND HEROISM OF TUICHI ERDZHIGITOV

Tuichi Erdzhigitov was born on November 10, 1921 in the village of Bulok, now Asht district of Sughd province of Tajikistan, in the family of a peasant. The poor status of the family did not allow Tuychi to study until the end in high school. After finishing Tuychi primary school, he was forced to leave school and continued working as afarmer near his father and at least to help hisfamily. At the beginning of the thirteenth year of the twentieth century, the construction of the Fergana Canal was started in order to widely spread the flow of this valley. TuichiErdzhigitov also worked on the construction of this channel, as well as thousands of famous children of the homeland, to complete the construction of this channel and create a unique opportunity for the development of the landslide of the Fergana Valley. At the end of the 40th year of the last century, the situation developed so that fascist Germany and its allies attacked the peaceful Soviet Union. After defending the homeland, all the healthy troops of the Soviet Union stood on their feet. Days passed, and the enemies of the Soviet Union moved closer and closer to the center of the country. From the day of his arrival at the front, he served in the 1064th Infantry Regiment of the 281st Infantry Division of the 54th Army of the Volkhov Front, a Red Army soldier and fought against the enemies of his homeland. During the liberation of Luzon Tuichi railway station, Erdzhigitov repeated the heroism of Alexander Matrosov. He closed himself the embrasure of the enemy bunker, which prevented the company from advancing. He himself was killed, but inspired by the feat of his comrade, the men rose to attack and burst into the trench of the enemy. TuichiErdzhigitov is buried in a mass grave in the town ofLuban, Leningrad region. By decree of the Presidium of the Supreme Soviet of the USSR of February 21, 1944, for the exemplary fulfillment of the combat missions of the command and the heroism and courage shown to the Red Army soldier TuichiErzhigitov, he was posthumously awarded the title of Hero of the Soviet Union. The Tajik people are proud of their children. Because of this, a school and a village in the Asht district were named after him.

Keywords: Agriculture, Sughd, Dehkan farms, School, Primary, New Year, Construction, Farewell channel, Thousands, Faithful children, Fergana Valley, Soviet Union, Turkey, Commissar, 1064Military, 281 Truck, Alexander Matrosov, Presidium of the Soviet Union, Hero of the Soviet Union.

Сведение од автора:

Караев Фарход Кубонович - кандидат исторических наук, доцент кафедры история таджикского народа Таджикского национального университета, тел: (+992) 933131041 About the author:

Karaev Farhod Kurbonovich - Candidate of Historical Sciences, Associate Professor of the Department of History of the Tajik People ofthe Tajik National University, tel: (+992) 933131041

НАЦШИ РАИСИ ХДЗБИ ХАЛЦИИ ДЕМОКРАТИИ ТОЧИКИСТОН- АСОСГУЗОРИ СУЛХУ ВАХДАТИ МИЛЛЙ, ПЕШВОИ МИЛЛАТ, ПРЕЗИДЕНТИ ^УМ^УРИИ ТОЧДКИСТОН, ЧДНОБИ ОЛЙ, МУХТАРАМ ЭМОМАЛЙ РАХМОН ДАР МУСТАХАКАМ

намудаНи сиёсати дохилй ВА ХОРИЧЙ

Цурбонова Ш.

Институти таърих, бостоншиноси ва мардумшиносии ба номи АДониши АИ ЦТ

Сарнавишти кишвари мо дар раванди чомеаи навини демократа баъди ба даст овардани истиклолияти сиёсй дар соли 1991 бо фочиаи бузурги миллат-чанги шахрвандй пайваст. Вокеае, ки бузургтарин хатарро ба сари халку давлати тозаистщлоли мо овард. Рух,и нотавониву ноумедй ах,ли чомеаро фаро гирифта буд. Сохторх,ои кудратии давлат фалач гардида буд. Хама гуна муносибатх,ои байни давлатй аз байн рафта, дар кишвар оташи кинаву адоват, хунрезиву куштори байни якдигар, катлу горат, гиряву нолаи ятимон ва модарони аламзада идома меёфт. ^уввах,ои сиёсии кишвар аз ду чониб дар мукобили якдигар мечангиданд.

Них,оят 16-уми ноябри соли 1992 дар касри "Арбоб"-и шах,ри Хучанд, Ичлосияи 16-уми Шурои Олии Чум^урии Точикистон даъват карда мешавад. Сабакхои таърихи минбаъдаи Тоикистон дар рох,и ба эътидол овардани кишвар, раванди ба вучудой, инкишоф ва мустах,кам гардидани низоми сиёсии демократа дар Точикистон собит месозад, ки дар вокеъ намояндагони мардумии Точикистон дар он рузх,ои вазнин бо максади тинчию оромии кишвар кори бузургеро анчом доданд, ки дар интихоби раиси Шурои Олии Чум^урии Точикистон хато накарданд ва чунин шахсияти бузурги Точикистонро ба майдони сиёсат ва давлати Точикистон оварданд, ки минбаъд комёбих,ои х,аёти сиёсию иктисодй, ичтимоиву фархднгии мамлакат бо номи у сахт алокаманд аст. Дар нахустин баромади худ дар Ичлосияи 16-уми Шурои Олй ба х,айси раиси Шурои Олии Чум^урии Точикистон Эмомалй Рах,мон даъват ба амал оварда ва чонибх,ои дар сангарх,ои даргир истодаи кишварро ба сул^у оштй даъват намуда, кайд карда буд: "Биёед кинаву адовати байниякдигарии хешро ба як тараф монем, бародарвор бо хдмдигар даст дих,ем ва бо мех,нати софдилонаву бунёдкоронаи худ Ватани азизи хешро аз хатари

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.