Научная статья на тему 'ОСОБЕННОСТЫ И ТРАДИЦИИ ДЕКОРАТИВНО - ПРИКЛАДНОГО ИСКУССТВА ТАДЖИКОВ'

ОСОБЕННОСТЫ И ТРАДИЦИИ ДЕКОРАТИВНО - ПРИКЛАДНОГО ИСКУССТВА ТАДЖИКОВ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
82
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАДЖИКИСТАН / ДЕКОРАТИВНОЕ ИСКУССТВО / ОРНАМЕНТ / НАРОДНЫЙ МАСТЕР / ТРАДИЦИЯ / ИСТОРИЯ / СЕМАНТИКА / ЧЕКАНКА ПО МЕТАЛЛУ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Одиназода Бахтиёр Эмомали, Пиров Т.М.

В статье особое внимание уделяется вопросам ремесла и истории. Таким образом, можно сказать, что исследованный метод декора и композиции на территории Таджикистана стали важными аспектам в изучении данной темы и могут быть главными этапом в развитие декоративно-прикладного искусства и ремесла в быту таджикского народа. Научная литература, используемая в процессе работы, вносит ясность в историю становления, традиций, техники, семантики и символики орнамента в декоративно-прикладном искусстве таджикского народа.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PECULIARITIES AND TRADITIONS OF DECORATIVE-APPLIED ARTS OF TAJIK PEOPLE

The article provides information on handicrafts and history. The results shows that the method of studying the decoration and composition in the territory of Tajikistan is an important aspect of the study of this topic, and in everyday life can be considered as a key stage in the development of decorative arts - applied and handicrafts. The scientific literature used in the process of work will soon bring clarity to the history of the formation, traditions, technics, semantics, and symbols of décor in decorative applied arts.

Текст научной работы на тему «ОСОБЕННОСТЫ И ТРАДИЦИИ ДЕКОРАТИВНО - ПРИКЛАДНОГО ИСКУССТВА ТАДЖИКОВ»

tajikistan relations with china in the years of independency

This political scientific article investigates the growth of China s economic influence in Central Asia, specifically in Tajikistan since its sovereignty. This article also discusses the wider issues of region s security, Tajikistan 's foreign policy, economic and educational cooperation of the Republic of Tajikistan (RT) with People s Republic of China (PRC). Because, after the dissolution of the Soviet Union, China and Tajikistan have developed a stable relationship, initially economic and educational, but increasingly also political. The legalframework of the multifaceted cooperation of the two countries consists of more than 200 interstate and intergovernmental agreements.

Keywords: diplomacy, foreign policy, «Treaty on Good-neighborliness, Friendship, and Cooperation», international relations, Central Asia, Tajikistan, China, Shanghai Cooperation Organization, Soviet Union, legalframework, economic and strategic partner.

Сведение об авторе:

Каримзода Бобоназар Мусо — преподаватель кафедры дипломатия и международных отношений, Академия государственного управления при Президенте Республики Таджикистан, 734003, город Душанбе, улица Саида Носира 33, тел.: (+992) 934797992, E-mail: karimzoda8oan2@gmail.com

About the author:

Karimzoda Bobonazar Muso- Teacher of the Department of Diplomacy and international relations of the Academy ofPublic Administration under the President of Republic of Tajikistan, 734003, Dushanbe city, Said Nosir street 33, phone: (+992) 93 479 7992, E-mail: karimzoda8oan2@gmail. com

махсусият ва аньанахри санъати ороишй - амалии точдк

Одиназода Б.Э., Пиров Т.М.

Донишкадаи давлатии санъати тасвири ва дизайни Тоцикистон

Мусаллам аст, ки санъати хдкикй новобаста аз макон ва замони зу^ури худ хдмеша ба инсон равшану фах,мо ва дастрас буд, хдст ва хох,ад монд. Хунарх,ои мардумй бо тамоми шаклу намуди мавчудияташон ма^з аз шумори чунин санъат буда метавонанд, зеро ки ощо бо салохдиди Каламкаш, бадохдтан, дар фаъолияти инсоният мавкеият пайдо намуда, тайи сайри таърихии башарият то ба имруз дар шакли мукаммал омада расидаанд. Алокаи бевоситаву ногусастанй бо сарзамини авлодй ва табиате, ки худ бозгукунандаи тамоми навъу шаклх,ои эчоду созандагии имконпазири инсонанд, нишонах,ои асосии он буда метавонанд. Х,ануз аз айёми гузаштаи дур писандидатарин ва макбултарин сох,аи санъати тасвирии точикон санъати ороишй - амалй ба х,исоб мерафта будааст.

Зери маф^уми санъати амалй истифодаи зиёди ранг ва накшу нигор дар гулдузихд х,аккокии руйи чуб, сикказанй, ороиши бадеии ^учрах,о ва мах,сулоти сафолй фах,мида мешавад. Табиат ва олами атрофи дар вучуди ^унарманд завки зебоишиносиро бедор сохта, онро тавсеа мебахшад, саликаи бадеии уро ривоч медихдд ва, них,оятан, бар оммаи мардум василаи таъсиргузори бадей буда метавонанд.

Бозёфтх,ои бостоншиносон, ки аз кухднбунёдии санъати амалй дар ^удуди Точикистони имруза маълум менамоянд, метавонанд хдмчун сарчашмах,ои муътамади таърихй хизмат намоянд. Меъмории бостонй ва асримиёнагй, хдккокии мах,сулоти сафолини кадима, деворнигорах,ои мунаккаш ва бозёфтх,ои кулолгарии даврах,ои гуногуни таърихй аз рушду тарвичи марх,илавии ^унарх,ои мардумй гувох,й медихднд. [1.с 5-8]

Гулдузии асрх,ои П-Ш, ки феълан дар Осорхонаи мардумшиносии Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониши Академияи миллии илмх,ои Точикистон махфуз аст, яке аз бозёфтх,ои мух,име дар ин сох,а ба х,исоб меравад. Он дар ташаккули аъанах,о хдмчун сарчашмаи муфиду асосии таърихи бунёди санъати ороишй - амалии точик буда метавонад.

Тавре ки Г. Майтдинова ишора намудааст: «матоъпорах,ое, ки соли 1973 зимни хдфриёти гуристони кадимии «Иттифок» - и нох,ияи Фархор ба бозёфт шуда буданд, ба давраи ибтидоии сулолаи Кушониён (асри III пеш аз мелод) мансуб мебошанд. Дар мадфуни занона либоспорах,ои бокимонда гулдузих,о бокй монда будаанд. Дар порчах,ои матои пахтагини хокистариранг кисми хдмон як накш мушох,ида гардида буд. Аз порчах,ои бозёфтшуда накшу нигори мукаммали гулдузии кадимй баркарор карда шуд. Ин накши баркароршуда шакли классикии накши «дарахти х,аёт» буд. Аносир (шохах,о) - и асосии накши мазкур бо сими биринчй ва нахх,ои абрешимини нуки шохах,ояшон кирмизиранг духта шуда буданд. Шохах,ои борик бо гули растаних,ои лубиёй хотима меёфтанд. Дар кисми болоии дарахт аз ду тарафи он парандах,о кашидадузй шуда буданд. Композитсияро се кабате,

ки as мсгилл вa турдузй пурря гaштa бyдaнд, ороиш мсдод». [12.c 33]

Порчяхои бoзëфтшyдa бя шиш дорокти хяёг, ки дяр як KaTOp дяр мacoфaи но он KaAap яз xai^map дУР Kapop чой гирифтоянд, мaнcyб будянд. Гулдузихо, aниктapaш, домяни пирохян во кяноряхои пушиши cappo opo мeдoдaaнд. То бя имруз миёни точикон ин нявъи гулдузй мяъруфу мяъмул мс6ОШЯД.

Мувофики мяводи мявчудя мстявон хядо зяд, ки чунин шсвяи нигориш то кунун дяр бяйни ^УШрмяндони чиpaдacти гулдуз мяъмулу мycтaъмaл яст. Tacвиpи дяр боло тaвcифгapдидapo дяр пянно - руймол пярдя вя болишгхои нимяи дуюми acpи ХХ дяр шякли ниcбaтaн нозуку тафте дидян мумкин яст.

Дacтoвapдхoи бocтoншинocиe, ки дяр худуди Toчикиcтoн бя дяет oмaдaaнд, мeгaвoнaнд capчaшмaи муктамяди дигярс дяр омузиши ^унярмяндиву кошбии бостонй бя хишб рявяд. Ин бозёфгхои хяфриёгй яз тулуи бялянди фярхянги шяхрхои бостонй гувохй мсдихдид.

Дсворнигоря^о дяр хяёги тoиcлoмии хялки точик нихоятян зс6ову нaфиcaнд. Бозёфтхои бocтoншинocии acpхoи IX - X дяр шяхрхои колони Хулбук, Пaнчaкeнт, Ачинятсппо вя кялъяи Кофярнихон яз ин гувохй мсди^янд. Объeктx,oи мязкури бocтoншинocй яз мухимгярин oбъeктхoи илмиву тяърихии Ошёи Миёня бя хишб мepaвaнд. [3. c10-13]

Ш. Хочясв дяр acapи худ доир бя ycyли ороиш вя композитсияи иншооти чяшнй дяр шяхри Хулбук мяклумоти дякик oвapдaacт: тacвиpи иншоот дяр мувофикотовории ороишии тacвиp вя xaгтoтй acocнoк кярдя шyдaacт. Уcyлy шсвяи тacвиpи руйи дсвор яз якчянд мярхиля иборят мс6ошяд. Äввaлaн, caтx,и дсвор бо кяхгили Faфcияш 2-4cм яндовидя гярдидя, пушидя мсшявяд. Бяъд яз он гиллойи бexтaшyдaи xoкиcтapиpaнги Faфcияш 0,5-^м яндовидя мсшявяд. Дяр нaвбaти худ ин кябят бо кябяти тунуки гяч (1мм) пушонидя мсгярдяд. Бя дсвори бо чунин рявиш омодягардидя, пac яз хушк шудяни яндовя pacм пяртофтя мсшявяд. Дяр Хулбук кябяти тaхpaнгмoлидaшyдa бо кябяти рянги кяхвяии рявшян пушидя шyдaacт. Руйи кябяти тобиши рянгнок бо мукялям янгоряи pacм бо тяртиби мyкaммaлшaвияш нигоштя мсшявяд.

Пяннос, ки дяр он ду мутриби руйи курши кушодяву пyшoндaшaвaндa нишоетя тacвиp шудя будянд. Якс яз ин мутрибон зян мс6ошяд, Fижжaкнaвoззaн. Бяр capи y нимби яз бяндиняи кяхвяию кябудрянги дapхaмoмexтa кярор доряд.

Чинхои куртяи нимтяняи зяноня бо хятхои гулобирянг, шолворяш яз мятои Faфcи кябудрянги някшу нигоряш дяр шякли ромби тacвиpхoи S-шякли бо рянги caфeд нигоштя шудяинд. У бо куртяи нимтяняи шяффоф вя шялвори вaceи бя миён тaвaccyти шярфи нукхояш пупякдори тярянг кaшидaшyдa тacвиp шyдaacт. Муйи capи орододяшудя бо чор кокулчя бя руйи китфоняш пяртофтя шудягид. Кдоми болои коф^и cинapo гapдaнбaнди дярози бозубяндцор тязйин мсдих.яд. [20.c 42-45]

Ёдгорихои мaхcyлoти бaцeивy кocибии точикон яз дявряи нсолит то бя кунун кдоми acлии фязои яшёи дяр як вякт бя cox,aи ярзишх,ои моддию мякнявй мyтaaлликe, ки бо он ^мор^я инcoн тaъcиp мсгузоряд, бя х,ишб мepaвaнц. Хямяи онх,о бо дярки ямики воксият вя иншният дяр чях,он, мaънaвиëги воло, токолога бою Faнй вя мaнcyбияти мaxcyc бя фярх.янги хоттии тяърихи кyx,aндoштa (6сш яз 2000 coл) acocнoк кярдя шyдaaнц.

Айёми няшри иалом дяр capзaмини Мoвapoyннa^py Xypocoн фор^янги ягоняву тозяс зу^ур мскуняд, тячдиди зябон, хят, ямялия вя ycyra бaцeивy кocибй вя х,ирфяии шхтори тяомулй ё мapocимй бя миён мсояд. Дигяргуних,ои микëcaн бузург дяр ^удуди фярох бо зябони ягоняи фopcй, дин вя фярх.янги rnc яз мycтaкилияги ниcбии хилофяти яряб бaцacтoмaцa бя тяшяккули хялки точик мушидят нямудя будянд. Дяр нявбяти худ фор^янги ку^яни пeшиниëни точик як кятор чонбо^оро фяро мсгириФт, ки дяр чомсяи иcлoмй - нябудяни тapcими мyкaцдacи cyтyдaшaвaнцa, тacaллyти aнъaнoти хягтй вя Faйpa, я^орян бя нузули он мycoидaт мeнaмyдaнд.

H.Ä. Бeлинcкaя дяр acapaш «Сянкоти ороишии Toчикиcтoни ку^й^> - camara ороишй - ямялии точиконро тявотф нямудя, бя рямзкушоиву мяъникушоии camara ороишй - ямялии точикон тишс^у рявшянии зиëдe ворид мснямояд.

Мухдккщ тяври дякик някшу нигор вя тaxcиcy мох,ияти онх,оро тaвcиф мсдих^. H.Ä. Бeлинcкaя чунин нигoштaacт: «Дяр либош точикони ку^иагон шяклу гуняхри мyxтaлифe дидя мeшaвaнц, ки мeгaвoнaнд хянгоми омодя нямудяни мятои либoc вя либocи кудяконя кумяк нямоянд, чун хслхои кoмпoзитcия aллaкaй мявчудянд». [2.c 31]

3.Ä. Широковя дяр зяминяи мяводи мapдyмшинocии гиpдoвapдaaш доир бя дигяр хирфя ё псшяс мяклумот дoдaacт, ки имруз дяр cacara ямялй тяври вaceъ мявриди иcтифoдa кярор доряд. Ин ycyra гyлбacт - кятони нихоятян нозуку тафте вя мяхин (имрузхо чойи онро докя гиpифтaacт) мeбoшaц. Хямин докяро ycтoи гyлбacт дохили дсгхои бузург нямудя, мeчyшoнaц вя рянгрсэй мснямояд. Бярои тяйёр кярдяни як ryrtDaCT, ки 6сш 200 «жг омодя мeгapдaц, докяро яз ce дсги чушон мeгyзapoнaнц вя Рянгрсэй мскунянд. Хянгоми oмoдacoзии гyлбacт яз ягон коляб иcтифoдa нaмeбapaнц. Бяъд яз вякти муяйяншудя мятос гул6сзи мохпсчу яхторзо хocил мeшaвaц. Taвcифи дaкикнaзapoнaи зиняти нacвoн вя, к^мян, рямзхо фярогири мухтявои нигоришоти пaжyхaнцapo тяшкил мeдихaнц.

«Aлбoм. Cama™ aмaлии мapдyми точик» («Aльбoм. Hapoднoe пpиклaднoe иcкyccтвo тaджикoв») дap бappacивy apзëбии caнъaти opoишии точик якe aз мaъxasxoи MyxrnMe бa x^oí мepaвaд. Дap oн бa caнъaти aмaлии точик, тaчaccyми oн дap caнъaти opoиши мeъмopй, xaкк;oкmии pyйи гaч вa чуб, opoишy тaзйини дapy c^y^o, зypyфи caфoлини мушк^^, xaккoкии pyйи мeтaлл, MaxcynQm зaprapивy зapx,aлдyxт, гyлдyзиxoи мaнoтикm мyxтaлиф тaвpи мyфaccaл мaълyмoт дoдa шyдaaнд. [1.c 4,5,6,7]

Л.A. Чвьфь aз зyмpaи oн мyxaккик;oнecг, ки мaвpиди xyнapи зapгapй тaxкикe чaнд бa cyбyт pacoнидaacт, ки дap ин cam* aз пaжyxишxoи му^ими ин пeшa дoниcтa мeшaвaнд. У MaxcynQm зaprapиpo тacниф дoдa, o^opo вoбacтa бa минтaкaвy ^pyxxo тaкcимбaндй нaмyдaacт. Tax^rn^ мaзкyp тaъpиx вa aнъaнaxoи шaклпaзиpии чaвoxиpoтpo дap acpxo® Х1Х вa XX дap бap мeгиpaд. [19.c 15-17]

З.К. Умapoвa poчeъ бa opoиши чaвox,иpoти точик тaxкикe нaмyдaacт, ки дap cox,^ мaзкyp мушкилоти нoмaфxyмepo paвшaн coxтaaнд. Maвoд, ycyли oмoдaнaмoй, шккшу нт^, мaфxyм, иcтифoдaи ycyлxoи гyнoryни зapгapй xaмчyн мушкилоти coxa as мacoили мaтpaxнaмyдaи y бa xиcoб мepaвaнд.

Дoиp бa мacъaлaи oмyзиши xy^pxorn мapдyмй тaxкикm H. Юнycoв-Иcaeв низ aз axaмият opй нecт. Дap тaxкикm y «Гулдузии точикй» гулдузй тибки минтaк;aвy нaвoxй тaбaкaбaндй шyдaacт.

Л.H. Дoдxyдoeвa дap ocopaш - «Cacara мapдyмии Гoчикиcroн» вa «Cacara мapдyми Бaдaxшoн» дap бopaи мaънo вa мaфxyми шккшу нигop дap caнъaти opoишии xyнapмaндoни точик мaълyмоти дaкmкy caxex oвapдa бappacй нaмyдaaнд.

^мгуй вa мaънии якe aз мaвзyоти acocии мaтpaxшaвaндaи acapxoи мaзкyp мeбoшaнд: aнocиpи acocии иcлимй (нукуши нaботoтй) - шox, бapr, гул, ryrna, MyFHa пyмбaк, лoлa, кaлaмфyp, бутта, нэк, бoдoмнycxa, бaнд, ra^rn вa aмcoли инxo. [4.c 33-34]

Tax^rn^ Ш. Xoчaeв дap тaшpexy тaвзexи coxaи opoишй - aмaлии caнъaти acpимиëнaгй paвшaнй вopид нaмyдa, дapч кapдaacт, ки ycyли raoprn aнъaнaвии мугакдаш, acocaн, дap зaминaи бoзëфIxoи бocтоншинocии вилoяги Xaтлoн тacвиp вa тaвcиф гapдидaaнд.

Б.Э. Oдинaзoдa дap тaxкикоти xyд pyшдy тaкoмyли ниcбaтaн пyppaи кyлoлгapиpo бappacй мeнaмoяд вa, зимнaн, тaxaввyли ин швъи xyнappo дap acpxoи XX-XXl дap Гoчикиcтон мaвpиди тaxлилy apзëбй rçapop мeдиxaд. Haмyнaxoe, ки дap пaжyxиши мaзкyp пeшниxoд шyдaaнд, дap иншoоти мeъмopй, ocopxoнa вa мaчмyи aдaбиëти мaxcycи илмй бa мyшoxидa мepacaнд. [13. c 131-139]

^мин тapик;, 6o тaкя бa бoзëфIxoи бocтоншинocй вa мapдyмшинocй, инчунин бa aдaбиëти илмй, мeтaвoн гуфт, ки ycynrn тaxкикm opoишнoкй вa кoмпoзитcия дap xyдyди Гoчикиcтон чaнбaxoи мyxимe дap oмyзиши мaвзyи мaзкyp rçapop rиpифтa, дap pyзгopи мapдyм мeтaвoнaнд xaмчyн мapxилaи acocии инкишoфи caнъaти opoишй - aмaлй вa xyнapмaндй бa xиcoб paвaнд. Aдaбиëти илмии дap paвaнди кop иcтифoдaшyдa бa тaъpиxи тaшaккyл, aнъaнот, ycyл вa мaънивy paмзкyшoии шккшу нигop дap cama™ opoишй - aмaлии мapдyми точик бaтозaгй дaкmкиятy paвшaниe xoxaA вopид нaмyд.

адабиёт

1. Aльбoм: HapoAroe пpиклaднoe иcкyccтвo гaджикoв. Дyшaнбe, 1987.

2. Бeлинcкaя H.A. Дeкopaгивнoe n^ycc™ ropнoro Taджикиcтaнa. ^ymaBÔe: Д<эниш, 1965.

3. Бoйнasapoв Б. Иcтopия cтaнoвлeния и paзвигия изoбpaзитeльнoro иcкyccтвo тaджикcкoгo Bapo^a (20-80-e год XX вага). - ^rna^te, 2004.

4. Дoдxyдoeвa Л.H. Hapoднoe ncs^cc™ Taджикиcтaнa. „^y^rna^Se, 2011.

5. Дoдxyдoeвa Л.H. Hapoднoe ncs^cc™ Пaмиpa. „^y^rna^Se, 2009.

6. Eprnob H.H. Рeмecлa гaджикoв Kapaieram и Дapвasa II HAH Ta^ ССР. Oгд-ниe сбщ. щук. ^rna^te, 1964. - N° 1 (36). -C. 33-40.

7. Eprnob H.H. Kapaтaг и era peiwecm: (Иcтоpикo-этнoгpaфичecкий oHepx). -^rna^te: Дсниш, 1984.

8. EprnoH H.H. Tкaчecтвo//Гaджики Kapareram и Дapвaзa. - ^rna^te, 1996.

9. Ибpoxимoв M.Ф. О ReRoTOp^ix тpaдицияx кycтapнoro ткaчecтвa цeнгpaльнoaзиaтcкиx щpoдoвIITpyды TyT. Дyшaнбe, 2003. - Вып.9.-C4П-415.-(Texнoлoraчecкий yRивepcигeт Taджикиcгaнa).

10. Иcasвa-Юнycoвa H. Taджикcкaя вышиви. Дyшaнбe, 1979.

11. KapH^ora P.H. Иcтopия paзвигия кyльтypы Taджикиcтaн в гады Reзaвиcимocти. Дyшaнбe, 2012.

12. MaйгдиROвa Г.M. №ropM гaджикcкoro кocгюмa. TOM-I. Дyшaнбe, 2004.

13. Oдинaeв Б. Kepaмикa Taджикиcтaнa XX-XXI вeкoв. ^rna^te, 2018.

14. Пeщepeвa E.M. ЖeRCкoe roRчapRoe пpoизвoдcтвo: Дж. дект. ист. щук,- M.-Л., 1959.

15. Пeщepeвa E.M. Гoнчapнoe пpoизвoдcIвo Cpeднeй Aзии. II Tpy^i иRC1игyгa этнorpaфии. Hoвaя cepия. M.-Л., 1987.- 49

16. Пиcapчик A.K. Hapoднoe пpиклaднoe иcкycствo гaджикoв. Дyшaнбe: Д<эниш, 1987.

17. Рyзиeв M. Дeкopaтивнo-пpиклaднoe иcкycствo гaджикoв. Дyшaнбe, 2003.

18. ympora 3.K. Истopия paзвигия ювeлиpROгo иcкycствa гaджикoв: V - нaчaлa XX вв. Дyшaнбe, 2009.

19. Чвыфь Л.Л. Taджикcкиe ювeлиpныe издeлия. M., 1977.

20. Xoчaeв Ш. Двopeц xyтraляншaxoв Xyльбyк - Дyшaнбe: Д<эниш, 2010.

21. Широкова З.А О некоторых особенностях вышитых платьев женщин горного Таджикистана // Памяти Александра

Александровича Семенова. -Душанбе, 1980.

22. Широкова З.А. Таджикский костюм конца XIX —начала XX вв. -Душанбе: Дониш, 1993.

особенносты и традиции декоративно - прикладного искусства таджиков

В статье особое внимание уделяется вопросам ремесла и истории. Таким образом, можно сказать, что исследованный метод декора и композиции на территории Таджикистана стали важными аспектам в изучении данной темы и могут быть главными этапом в развитие декоративно-прикладного искусства и ремесла в быту таджикского народа. Научная литература, используемая в процессе работы, вносит ясность в историю становления, традиций, техники, семантики и символики орнамента в декоративно-прикладном искусстве таджикского народа.

Ключевые слова: Таджикистан, декоративное искусство, орнамент, народный мастер, традиция, история, семантика, чеканка по металлу.

peculiarities and traditions of decorative-applied arts of tajik people

The article provides information on handicrafts and history. The results shows that the method of studying the decoration and composition in the territory of Tajikistan is an important aspect of the study of this topic, and in everyday life can be considered as a key stage in the development of decorative arts - applied and handicrafts. The scientific literature used in the process of work will soon bring clarity to the history of the formation, traditions, technics, semantics, and symbols of décor in decorative applied arts.

Keywords: Tajikistan, decorative arts, décor, folk artist, tradition, history, semantics, making iron.

Сведения об авторах:

Одиназода Бахтиёр Эмомали-проректор по науке и творчеству Государственного института изобразительного искусства и дизайна Таджикистна к.и.н., доцент кафедры «Искусствоведение». тел: (+992) 904443180. E-mail:odinaevBahtiyor 64 @mail.ru

Пиров Т.М. - старший преподаватель кафедры языков и гуманитарных наук Государственного института изобразительного искусства и дизайна Таджикистана тел: 938704060, E-mail: pirovt1967@mail.ru

about the author: Odinazoda Bakhtior Emomali -Vice -rector for science and Tajik state fine atr and design institute. Candidate from the Department «Artcritic». Telefone: (+992) 904443180. E-mail:odinaev Bahtiyor 64 @mail.ru

Pirov T.M. - Senior Lecturer of the departments of languages and humanities. State Institute of Fine Arts and Design of Tajikistan, phone : 938704060, E-mail:pirovt1967@mail.ru

вопросы истории индоариев, ахеменидов, парфян и кушан в трудах

джавахарлала неру

Сайнаков С.П.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Джавахарлал Неру - выдающий индийский политик, государственный деятель и ученый, перу которого принадлежат три замечательные книги: «Взгляд на всемирную историю», «Автобиография» и «Открытие Индии».

В период национальной борьбы за свободу и независимость Индии он был осужден. В тюрьме, где он находился в 1930 - 1933 гг., им была написана книга по всемирной истории в виде писем к своей юной дочери Индиры Ганди. Книга вышла в свет под названием «Взгляд на всемирную историю». Через несколько лет было издано второе издание книги со значительными доработками. Работа представляет большой интерес для историков, в том числе специалистов по истории международных отношений и дипломатии. Вызывает интерес и взгляды автора на ход мировой истории и политики. Дж. Неру в сжатой форме изложил всемирную историю со времен происхождении человека, возникновения цивилизации до событий, происходивших накануне Второй мировой войны.

Дж. Неру, в своей концепции исторического процесса выступая против европоцентристской концепции истории, представил точку зрения Азии, одновременно отвергая концепцию паназиатизма. Автор, на основе индийской традиции, культуры и полученного им блистательного европейского образования, изложил собственные взгляды и идеи о ходе мировой истории. Наряду с другими вопросами мировой истории, Дж. Неру изложил свой взгляд на историю, традиции и обычаи индоарийцев, а также историю династии Ахеменидов, Аршакидов и Кушан. Автор глубоко уважал и с

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.