Научная статья на тему 'ВЛИЯНИЕ АРАБСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ/ПОЭЗИИ НА ТАДЖИКСКО-ПЕРСИДСКУЮ: РАССМОТРЕНИЕ ОБЛАСТИ ПРИМЕНЕНИЯ "МАХОСИНУ-Л-КАЛОМ" МАРГИНОНӢ И " ТАРҶУМОНУ-Л-БАЛОҒА " РОДУЁНӢ'

ВЛИЯНИЕ АРАБСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ/ПОЭЗИИ НА ТАДЖИКСКО-ПЕРСИДСКУЮ: РАССМОТРЕНИЕ ОБЛАСТИ ПРИМЕНЕНИЯ "МАХОСИНУ-Л-КАЛОМ" МАРГИНОНӢ И " ТАРҶУМОНУ-Л-БАЛОҒА " РОДУЁНӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
62
35
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МАХОСИНУ-Л-КАЛОМ / НАСР ИБН ХАСАНИ МАРГИНОНИ / ТАРҷУМОНУ-Л-БАЛОғА / МУХАММАД УМАРИ РОДУЕНИ / ХУДОЖЕСТВЕННОЕ ВЛИЯНИЕ / ЛИТЕРАТУРНОЕ ВЛИЯНИЕ / СООТВЕТСТВИЕ / ПРИТВОРСТВО И ПРОНИЦАТЕЛЬНОСТЬ / СТИЛЬ / СОБЛЮДЕНИЕ ПРАВИЛ / ОБЗОР / САМООПРЕДЕЛЕНИЕ / МЕТАФОРА И АЛЛЕГОРИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Юсуфов Умриддин

На основании проведенного анализа зависимости автор статьи прочертил связь между произведениями "Махосину-л-Калом" Марғинонӣ и "Тарҷумону-л-балоға " Родуёнӣ. Приведенное впервые автором данной статьи исследование зависимости и влияния таджикской и персидской литературы/поэзии позволяет изучить проблему препятствий с переводом или заимствованием, тематических интерпретаций и влияния, литературной и художественной зависимости, подражания и обмена. Данная статься является попыткой показать связь и различия жанров художественной литературы в произведениях Маҳосину-л-калом” и “Тарҷумону-л-балоға”.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHARACTERISTICS AND INFLUENCE OF ARABIC LITERATURE / POETRY TO THE TAJIK-PERSIAN: CONSIDERATION OF THE FIELD OF USE OF THE “MAHOSINU-L-KALOM” OF MARGINONI AND “TARОUMON-АL-BALOGA ”OF RODUYONI

On the basis of the conducted analysis of the dependence, the author of the article drew a connection between the works of Mahosinu-l-Kalom” of Marginoni and “Targumonu-l-Baloga ”of Roduyoni.The study of the dependence and influence of Tajik and Persian literature / poetry given for the first time by the author of this article allows studying the problem of obstacles with translation or borrowing, thematic interpretations and influence, literary and artistic dependence, imitation and exchange. This article is an attempt to show the connection and differences in the fiction genres in the works of Mahosinu-l-Kalpm” and “Targumonu-l-Baloga”.

Текст научной работы на тему «ВЛИЯНИЕ АРАБСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ/ПОЭЗИИ НА ТАДЖИКСКО-ПЕРСИДСКУЮ: РАССМОТРЕНИЕ ОБЛАСТИ ПРИМЕНЕНИЯ "МАХОСИНУ-Л-КАЛОМ" МАРГИНОНӢ И " ТАРҶУМОНУ-Л-БАЛОҒА " РОДУЁНӢ»

РАЗВИТИЕ СУФИЙСКОЙ ТЕРМИНОЛОГИИ В ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ

Статья посвящена сопоставительному анализу трактатов "Саванех-ул-ушшок" Ахмада Газзали и "Каваид-ул-урафа ва адаб-ул-шуара" Низамиддина Тирини. На основе сопостовления структуры и идейно тематических особенностей поэм автор выявляет схожесть и отличия этих произведений в литературном значение термина "Любовь". Следует отметить, что в статье термин «любовь» подробно описан. Эта статья может быть использована для анализа наиболее важного источника для изучения суфийской терминологии.

Ключевые слова: любовь, анко, вино, исчезнавения, "Савонех-ул-ушшоц", "Рисола Кушайрия".

THE DEVELOPMENT OF SUFI'S TERMINOLOGY IN PERSIAN-TAJIK LITERATURE

The article is dedicated to comparative analysis of the treatises "Shrouds-ul-tabs" Ahmad Ghazzali and "Kavido-Urawa VA adab-ul-shuara" Nizameddin Tirini. Based on the comparison of the structure and ideological thematic features of the poems, the author reveals the similarity and differences of these works in the literary meaning of the term "Love ". It should be noted that the article describes the term "love" in detail. This article can be used to analyze the most important source of Sufi terminology.

Keywords: love, Anko, wine, disappearances, "Savona-ul-tabs", "Risola Cesaire".

Сведения об авторе:

Саидганизода Саидсултонхон - докторант (Phd) ХГУ им. академика Б. Гафурова. Тел: (+992 92) 834-76-00, эл.почта: mistersaidsultonkhon_91-03@mail.ru

About author:

Saidganizoda Saidsultonhon - Doctoral Student in Khujand State University named after academician B. Gafurova. Tel.: (+992 92) 834-76-00, email: mistersaidsultonkhon_91-03@mail.ru _

РО^ОИ НУФУЗ ВА ТАЪСИРГУЗОРИИ БАДЕИ АРАБИ БА ПОРСИИ ТОЧИКИ: БАРРАСИИ ТАТБЩИИ «МАДОСИНУ-Л-КАЛОМ»И МАРГИНОНИ ВА «ТАРЧУМОНУ-Л-БАЛОЕА»-И РОДУЁНИ

Юсупов У.

Институты забон ва адабиёти ба номи А. Рудаки

Таъсирпазирй дар адабиёт, умуман, ва дар фанни бадеи порсии точикй, хусусан, як падидаи маъмулии адабй буда, аз «Тарчумону-л-балога», ки кадимтарин рисола дар ин фан мебошад, огоз шудааст. Ба ин далел, ки Родуёнй сарохатан дар мукаддимаи рисолаи хеш менависад, ки «оммаи бобхои ин китобро бар тартиби фусули «Мах,осину-л-калом», ки Хоча Имом Наср ибни Дасани Маргинонй ниходааст, тахрич карда ва аз тафсири вай мисол» [10, 3] гирифтааст. Фузун бар ин, каме пештар боз амдан таъкид мекунад, ки «ачноси балогатро аз тозй ба порсй» [10, 2] овардааст. Ин ба он далолат дорад, ки мусанниф дар канори марчаи асосияш, аз рисолаи аз-Зухра»[1] -и Хоча Мухаммад ибни Довуд ал-Исфахонй низ суд чустааст. Дамзамон бо ин, бино ба тахкики Фазлуллох, Ризоии Ардонй, нигорандаи «Тарчумону-л-балога» дар таълифи хеш ба «Иштикоку-л-кабир» ва «Иштикоку-с-сагир»-и Руммонй, осори Ч,охиз, «Канзу-л-гароиб»-и Ахмад Маншурй, «Лузумиёт»-и Абулалои Мааррй ва гайра назар доштааст [1, 154-155], вале, мутаассифона, аз онхо ном набурдааст. Дамзамон, мукоисаи фасли «ташбех», ки дар «Тарчумону-л-балога» омадааст, ба вузух нишон медихад, ки муаллиф мохият ва таксимбандии онро аз рисолаи «Иёру-ш-шеър»-и Ибн Таботабо баргирифта, вале сарчашмаи хешро нишон надодааст [8,44; 4, 17].

Бар ин асос, рисолаи Родуёнй, ки ба хайси «тачрибаи аввалин дар тахдилу танзими санъатхои бадей» [14, 6], нисбат ба «Мах,осину-л-калом» хам аз назари сохтор ва хам аз чихати мухтаво мукаммалтар ба назар мерасад. Ин таъсирпазирй, ки аз чониби Родуёнй анчом пазируфт, ба бадеи порсии точикй унсури арабиятро ворид сохт ва дар садахои баъдй ба унсури юнонй, ки тавассути Абунасри Форобй (873-950) ва Абуалй ибни Сино (980-1037) ба афкори адабй ва бадеии мо таъсир гузошта буданд, котеона голиб омад.

Таъсирпазирй, бидуни тардид як навъ таклид [Imitation] мебошад. Мукоиса ва мукобалаи матнхои «Махосину-л-калом» ва «Тарчумону-л-балога» аз мо такозо дорад, бибинем, ин таклид чй гуна сурат гирифтааст: хунармандона ё бехунарона. Оё ин таъсирпазирй ба хаёти фардии инсонй, ба рушди зиндагии фикрй ва зехнй, чузъан, ба таквин ва тахаввули фанни бадеи порсии точикй, куллан, чй накш дорад?

Аз ин зовия мукоисаи фанни бадеи Арабу Ачам мавриди санчиш карор дода шавад, чунонки дида хохад шуд, таъсирпазириро, аввалан, хамчун консепсияи тахлилу тахкики илмй

бoяд шинoxт ва, coниян, oнpo аз pyn мoxиятaш ба бaxшxo чудо кapд. Ба нaзapи мo, ки дap acocи мутуни pиcoлaxoи зиёди бaдeи тoзивy пopcии точикй ба вучуд oмaдaacт, кoнceпcияи тaъcиpпaзиpиpo мeтaвoн ба 6 бaxш тaкcим намуд: 1) накл ва тapчyмa ё интикoл ва бapгapдoни матн; 2) тaъcиpпaзиpии мавз^й; 3) та^и^ази^и адабй ва xyrapï 4) тaъcиpпaзиpии вoкyнишй; 5) pyнaвиcй ва таклид; 6) бaдaлcoзй. Вaдe, чyнoнки мyшoxидaxo нишoн дoдaнд, ce навъи аввали ин кoнceпcияи нaзapй дap татбики мyтaкoбидaи caнoeи бaдeй бeштap ва ce навъи бoкимoндa кaмтap кopбypд дopaнд. Maвpиди бappacй кapop дoдaни ин нaзapия ба мo имкoн фapoxaм мeopaд, ки poxxoH мyтaкoбидaи нуфуз ва навхаи тaъcиpoт, чигунагии шак^^ии вocитaxoи тacвиpи бaдeй дap адаби тозй ва пopcии точикй, гycтapиш ва танаввуи caнoeъ ва мухим^ аз хама тaмapкyзи бaдeънигopoни пopcии точикй ба мacъaдaxoи умдаи фанни бaдeъ ва ниxoят мyштapaкoт ва мyмaйизoти o^o аз лиxoзи илмй муайян ва мyшaxxac кapдa шавад. Maxз ба вocитaи мyкoиca ва мукрбалаи aфкopи адабию эcтeтикй мeтaвoн caйpи тaъpиxии таквин (пaйдoиш), шаетгирт, тахаввулу тaтaввyp ва дap навбати xyд тафаннун, такаллуф ва тачаммуд (иcтoй)-и илми бaдeи пopcии тoчикиpo пaйгиpй кapд ва oмилхoи зyхyp ва caбaбхoи бypyзи onxopo муайян ва мyшaxxac намуд.

Аз чумла, мacъaдaxoи acocии бaдeъpo, ки дap pиcoлaxoи «Maxocинy-л-кaдoм»-и MapFинoнй ва «Tapчyмoнy-л-бaлoFa»-и Рoдyёнй oмaдaaнд, мeтaвoн аз зoвияи ин мeъёpxo caнчид ва xyлocaxoи нaзapй ва илмй бapoвapд.

Дap навбати аввал бoяд гуфт, ки MapFинoнй, ки xyд аз точигони балдаи MapFинoни видoяти ФapFOнaи Xypoco^2] acт, дap нимаи аввал ва Po.nyërâ низ xypocoниcт, дap нимаи дувуми caдaи XI зиндагй кapдaaнд. Бинoбap ин, 6o caбaби мapчaи acocï кapop гиpифтaни «Maxocинy-л-кaдoм» ба «Tapчyмoнy-л-бaлoFa» бapoи адабиёти пopcии точикй чoйгoxи pиcoлaи MapFинoнй ниcбaт ба нaxycтин pиcoлaxoи бaдeи apaбй, бавижа «ал-Баён ва-т-табйин»-и 4,oxro, «aд-Бaдeъ»-и Ибни Myътaзз ва «Haкдy-ш-шeъp»-и KУдoмa ибни 4a^ap мyкaддaмтap acт. Ин аз oн гyвoxй мeдиxaд, ки илми бaлoFaти apaбй дap мaчмyъ дap нимаи аввали caдaи XI дap ФapopУд мoнaнди нaзapиёти адабии юшнй, ки аз чoниби Aбyнacpи Фopoбй ва Aбyaдй ибни Синo дap caдaxoи IX-X мeлoдй ocopи мoндaгop таълиф кapдa буданд, аз улуми мaъpyф ва мyтaдoвид ба хитоб paфтa, нaмoяндaгoни миллати мo, чун Хдоани MapFинoнй дap заминаи oн acapxoи ва "Maxocинy-л-кaдoм»-po дap oн pyзгop зaбoни pacмии xилoфaт, яънe apaбй

буд, таълиф кapдacт.

To имpyз ду нycxaи каламии ин acap шинoxтa шуда, rnxycr нycxaи китoбxoнaи Эcкypиaди Иcпaния (тахти шyмopaи 264) буда, бинoбap шaxoдaти дoнишмaнди тypк Ахмади Оташ oн coли 838 х. иcтинcox шудааст ва нycxaи дувум тахти шyмopaи 3745 дap чилди панчуми Фexpиcти ганчинаи дacтнaвиcxoи китoбxoнaи Toшкaнд caбт гapдидa, coли 1292 к. ба тaxpиp дapoмaдaacт. Hycxaи мaзбyp шли 1982 ба вocитaи мухаккии pyc M. С. Kиктeв ба ахли илм мyappифй шуда, бинoбap гуфтаи y, ниcбaт ба нycxaи аввал бeFaлaттap бyдaacт [5,78]. Зикpи ин нукта низ бaмaвpид acт, ки дoнишмaнди эpoнй Myxaммaд Фишopaкй 4om фaкcимaдии нycxaи aввaдpo xaмpox 6o xaвoшй ва тами^т дap интишopoти «Фapxaнгcapoи Иcфaxoн» coли 1364 х. к. интишop дoдaacт. Фузун бap ин, хамин нycxaи китoбxoнaи Эcкypиaл, бинoбap таъйиди Фишopaкй, якчo 6o китoби «aд-Бaдeъ»-и MapFинoнй дap як мучаллад дap Typкия низ 4on шyдaacт.

Пeш аз oн ки ба бappacии мacъaдaи acocï пapдoxтa шавад, paвшaнй aндoxтaн ба ин нукта зapypaт дopaд. Шиpин ва Иффат Ни^бй пaжyxишгapoни эpoнй муддай бap инанд, ки

макдлаи oнxo .ap caмти бappacии татбикии «Maxocинy-л-кaдoм» ва «Tapчyмoнy-л-бaдoFa» «нaxycтин тахкик» ба шyмop мepaвaд. Шoяд .ap Эpoн чунин бoшaд, xapчaнд мyлoxизaxoи зиёди илмй ва нaзapии дoнишмaнди тypк А. Оташ (ба фopcй тapчyмa шyдaacт) ва мухаккшни эpoнй M. Бaxop, M. Фишopaкй ва M. Шapиaт чунин дaъвopo pa. мeнaмoяд. Гузашта аз ин, .ap илми шapкшинocии pyc .ap тол^и 80-уми ca.aH гузашта, аввалан M. С. Кикгев [5] ва баъдан Н. Чалигова [18], .ap ^чик^гон Р. Mycyлмoнкyлoв [3], А. Сaттopзoдa [11] ва Х. Шapифoв [15] тaълифoтe мавчуданд, ки мyaдлифoн зимни мyкoбaлa ва мyкoиcaи caнъaтxoи бaдeй ба ин ду acap ишopaxoи зиёд кapдaaнд. AXиpaн, po^H^H ин cyryp .ap acocH хамаи тах^н^ти мавчуда макдлаи "Maкoми «Maxocинy-л-кaдoм»-и MapFинoнй .ap pym.H нaзapиёти адабии nopcHH точикй''-po низ нaвиштaacт [21], ки .ap бappacии адабиёти татбикй, бавижа мyкoяcaи мyтaкoбaдaи бaдeи тoзй ва nopcHH тoчикй аз ахамият xoлй нecт.

Сoxтopи pиcoлaи "Maxocинy-л-кaдoм"-и MapFHrarä тибкн бaдeънигopии cyннaтии apaбй, xycycaн "Kитoбy-л-бaдeъ"-и Ибни Myътaзз навишта шуда, ба ин дaлeл, ки тapтиби paдaбaндии caнъaтxoи бaдeй аз pyH oн aнчoм ёфта, муаллиф roxe аз oн накли кавл, ё ба таъбирт .Hrap, ба oн иcтинoд мeкyнaд. Сoxиби «Maxocинy-л-кaдoм» аз фycyли пaнчгoнaи бaдeъ ва мах^нни ceздaxгoнaи кaдoми Ибни Myътaзз, ки .ap мaчмyъ 18 opoяи бaдeиpo ташкил мeдиxaд, тaнxo ce camar хазл, xycнy-т-тaзмин ва мазхаби кaлoмиpo фypy гyзoштa, 15 caнъaти бoкимoндapo 6o

Eaj^e тaFЙиp дap pиcoлaи xeш caбт кapдaacт. Ba дap нaвбaти xyд 6a pиcoлaaш 6 фacли няв (тapceъ, caчъ, хycнy-л-мaкoтиъ, хycнy-т-тaкcим, идам бaдeъин ъaлa бaдeъин, aн яъти aн нoзимy aви-н-нocиpy би мaънийи бaдeъин би лaфзин чязвлин) aфзyдaacт, ки дap китoби «aл-Бaдeъ» вучуд нaдopaд.

Ta^o фapки ин pиcoлa a3 "Китoбy-л-бaдeъ"-и Ибни Муъгазз дap oн acт, ки бaъд a3 зикpи нoми caнъaт дap фacл нoми xyдpo ( ¿j Jli) зикp ë 6a oн ишopa мeкyнaд, (Ц25) "6a

миши гyфтaи мo". Ин aмppo мycaнниф, 6a нaзapи poкими cyiyp, бapoи тaмoйиз гyзoштaн миëни гyфтaи xyд вa дигapoн aнчoм дoдa, мyлoхизaхoи xeшpo дap ин кoлaб бaëн кapдaacт.

Aммo Рoдyëнй дap acapи xeш nac a3 ymora китоб фeхpиcти мyдaввaнe oвapдa, ки дap pиcoлaи MapFинoнй дидa нaмeшaвaд. Ин нyктapo мecaзaд тaъкиц кapд, ки Мухяммяд Фишopaкй дap ornpM чoпи фaкcимaлии pиcoлaи «Maхocинy-л-кaлoм»-и MapF^orä фeхpиcти мaтoлиби китoбpo aфзyдaacт.

^бки ин фeхpиcт pиcoлaи MapFинoнй a3 20 фacл ибopaт бyдa, ки дap нaвбaти xyд 20 caнъaтpo ифoдa мeкyнaц. Baлe миëни дoнишмaндoн oид 6a шyмopaи cama^^ бaдeии pиcoлaи мaзбyp иxтилoфи нaзap вучуд дopaд. Аз чyмлa, А. Оташ вa Р. Mycyлмoнкyлoв 6ap oнaнд, ки MapFинoнй дap pиcoлaи xeш 33 caнъaтpo тaшpeх дoдaacт [9, 15; 7, 12]. Ш^ин ^дики вa Иффaт Никoбй бoшaнд, шyмopaи o^opo 34 мeдoнaнд [12, 202]. Нигopaндaгoн, -мeнaвиcaнд o^o, -бaъд яз мутолвя (гахкики- У.Ю.) - и дaкики мaтни кито6и «Maхocинy-л-кaлoм» 6a тaбъи Фишopaкй тeъдoди caнoeъpo 34 фacл тaшxиc дoдaнд, ки abarra, нoми дякики 6apxe яз onx,o дap мятн нaëмaдa, 6ялки яз фaхaвoи мятну миcoлхo дapëфт шуд^ст, мoнaнди нoми чинocхo» [12, 202].

Бя гyмoни кявй, Ши£>ин Сoдикй вя Иффят Никoбй чунин яфзудяни шyмopaи caнъaтхopo яз p^ тapтиби pиcoлaи «Tapчyмoнy-л-бaлoFa», ки Рoдyëнй x,ap нявъи caнъaтpo мустякил вя aлoхидa 6appacï кapдaacт, мyкappap нямудвянд. Aзбacки мaдpaки acocï бapoи тяхкик, пeш яз хямя мятни pиcoлa 6a хиcoб мeoяд, чунин зяминяи илмии paвиши кopи ин пaжyхишгapoн зяиф мeбoшaд, 6яд-ин дaлeл, ки ин ямял яз чoниби муяллиф aнчoм дoдa няшудяяст. Аз «^хя^и мятну миcoлхo» дapëфтaни caнъaтхo 6a дacтoвapдхoи бaдeънигopoни минбaъдa мapбyт 6удя, oн 6a pyшдy тяхяввули бaдeъ дap кypyни пacин шaхoдaт мeдихaд.

Бo нaзapдoшти 6a инoбaт гиpифтaни paвиши тяълифи муяллиф, чyнoнки кя6лян хям гуфтя бyдeм, 6a aндeшaи мo, шyмopaи caнъa1хo дap «Maхocинy-л-кaлoм» хaмoнo 19 caнъaтpo тяшкил мeдихaд. Ин 6a oн дaлeл яст, ки мoхия1и caнъaтхoи «илтифoт» вя «ян яъ1й-н-нoзим aви-н-нocиp 6и мяънин бaдeъин 6и ляфзи чйзялин» ягоня яст. Вячхи мaзкyppo бaдeънигopoни пяшн пиcaндицa, 6a yнвoни умумии «илтифoт» и1тифoки opo дopaнд.

Baлe дap pиcoлaи «Tapчyмoнy-л-бaлoFa»-и Рoдyëнй тeъдoди caнъaтхo 73 мeбoшaд. Tapтиби Чoбaчoгyзopии caнъaтхo, ки дap някшяи зep oмaдaacт (мo 6a дaлeли oн, ки мacдapи ин нявиштя «Maхocинy-л-кaлoм» 6a хиcoб мepaвaд вя дap oн 20 caнъaт oмaдaacт, хямин микдoppo бapoи мyкoиca яз «Tapчyмoнy-л-бaлoFa» зи^ кapдeм), ки вячхи тaмoйизи o^o 6a тaвpи paвшaн инъикoc шявянд:

Tapтиби чoбaчoгyзopии Maхocинy-л-кaлoм Tapчyмoнy-л-бaлoFa

caнъaтхo

1. ят-Tapceb Фй-т-тapceъ

2. Ичтишь aт-тapceъ вя aт-тaчниc Фй-т-тapceъ вa-т-тaчниc

3. aт-Taчниc Фй-т-тaчниcи-л-мyтлaк,

4. Зypyбy-л-мyчoниca Фй-т-тaчниcи-л-мypaккaб

5. aл-Myзopaa Фй-т-тaчниcи-л-мypaдцaд

6. aл-acчoъ Фй-т-тaчниcи-з-зoид

7. aл-Myтoбaкa Фй-л-мaкдyб

В. Taкaллaфa ян-дазим вa-н-нocиp Фй-л-мaкдyби-л-мycтaвй

9. Ицxoл бaдeъин ъяля бaдeъин Фй-л-мaк,пyби-л-мyнaччaх

10. Иcтиopa Фй-л-мyктaзaб

11. X,ycнy-л-мaтoлиъ Фй-л-мyзopaъa

12. X,ycнy-л-мaкoтиъ Фй-л-мyтoбaкя

13. ят- Taшбeх Фй-л-мyтaзoдц

14 X,ycнy-т-тaъpиз вa-л-кинoя Фй-л-иъгот

15. Aл-MyбoлиFa фй-c-cифa Фй-л-иънoти-л-кapинa

16. Taъкидy-л-мaдх бимo юшбихy-з-зaмм Фй-л-иcтиopa

17. Taчoхyлy-л-opиф Фй-т-тaшбeх

18. aл-Илтифoт Фй -т-тaшбeхи-л-мyкaннo

19. X,ycнy-т-тaкcим Фй-т-тaшбеxи-л-мapчyъи тащу

20. Ан яътй-н-нозим aви-н-ноcиp би маънин бадеъин би лафзи чазалин Фй-т-тaшбеxи-ш-шapтй ...

Чунонки мyшоxидa мешавад, низоми чойгузинии фаетари «Тapчyмонy-л-бaлоFa» дap мyкоиca ба «Мaxоcинy-л-кaлом» xaм дидгоxи cоxтоpй ва xaм аз лиxози мавзуй pиоят нашуда, аз xaм тафовут доpaнд.

Фapaзaн, бо овapдaни тapтиби фycyл, ки Родуёнй аз МapFинонй таклид кapдaacт, ё ба тaъбиpи AMrap, там^ пaзиpyфтaacт, xеч чиз тaFЙиp намеёбад. Ба ин маънй, ки дap ин ду pиcолa caнъaтxо бидуни pиояти мавзуй омадаанд, аз ин дидгоx, бидуни тapтиби муайян омадани caноеъ axaмияти илмй нaдоpaд[3]. Риояти тapтиби мавзуии caнъaтxо аз Ибни Рашик OFOЗ ëфтaacт, ки дap фacли такшмбандии caноеи бадеъй дap xaмин pиcолa ба он ишоpa шyдaacт.

Бо бappacии дакики матни ин ду pиcолa муайян шуд, ки, аз як cy, нигоpaндaи «Тapчyмонy-л-бaлоFa» ниcбaт ба «Мaxоcинy-л-кaлом» pиcолaи гycтapдaтap ва мaзбyттap таълиф кapдa, caнъaтxои бадеии бештapеpо дap он гунчоиш додaacт. Ин тафовут аз ончо ношй шyдaacт, -менaвиcaнд Сyбxонй ва Х,окимй дap пешгyфтоpи xyд ба «Тapчyмонy-л-бaлоFa», - caroœ, ки дap «Мaxоcинy-л-кaлом» тaxти як ном гиpд омадаанд, дap «Тapчyмонy-л-бaлоFa» тaкcимоти зиёде пайдо кapдaaнд ва xap кдомате ба cypairc caнъaтxои чудогона нишон дода шудааст [13, 64]. Аз cyn .n^ap, Родуёнй xapчaнд аз нaзapи тapxи куллй ба МapFинонй пaйpaвй кapдaacт, вале поэтикаи поpcии точик^о аввалин мapотибa ба низоми муайян воpид cоxт ва дap навбати xyд «acapи мустакиле офapидaacт» [11, 42].

Яке аз мacъaлaxои умда ва калидии адабиёти татбикй, чунонки дap фавк ишоpa шуд, xaмоно тaxкжи чигунагии авомили тaъcиpи мутакобилаи бадеи тозиву поpcии точикй мебошад. Ин так^ чй тaвp cypaт г^ифта, мустаким acт ё Faйpимycтaким, caтxиcт ё гycтapдa, ^tox acт ё тафшлй? Зaминaxои ycyлии ин та^^от чи гунаанд ва caбaби pyñ овapдaни бaдеънигоpони поpcии точикй ба бадеъ, ё умуман ба бaлоFaти тозй чиcт? Бaдеънигоpоне чун Мyxaммaд Умapи Родуёнй, Рашиди Ватвот, Шамот Када, Атоyллоx Мaxмyди Х^айнИ ва кадом а^оми бадеи apaбиpо бapгиpифтa, воpиди бадеи поpcии точикй кapдaaнд ва чapо бaxшxои дигapи онpо фypy гузоштаанд? Ин пypcишxоеcт, ки то п^уз xaлношyдa бокй мондаанд ва нидоят кам ому^та шудаанд. Датто то п^уз дap ин замина тaxкжоти aлоxидa ва пажудиши амик анчом дода нaшyдaacт. ^cy™ он маълум acт, зеpо он нш,оят коpи caxтy дyшвоp буда, фypcaти тулонй меxоxaд. Бapои муайян ва мyшaxxac кapдaни як маоъалаи чузъй ба тамоми capчaшмaxои дао^ат тозиву поpcй бояд мypочиa кapд, aфкоpy нaзapи мyxaккмконpо дap MëpM адолати илмй бapкaшид ва xолиcонa нaтичaгиpй кapд. Тaнxо дap ин cypaт ботини мacъaлa муайян ва мyшaxxac xоxaд шуд.

Бappacии татбикии caноеъи бадей

Мо дap фаши дувуми боби аввал, ки дap xycycn накши «Тapчyмонy-л-бaлоFa»-и Родуёнй дap ташаккули илми бадеи поpcии точикй бaxc мекунад, ки аз pyn баёни моxият ва мyxтaccоти тaъpифxои caноеи адабй онxоpо ба тaъpифxои чомеъ ва шедо чудо намуда будем. Азбacки pиcолaи МapFинонй низ дap колаби бaдеънигоpии cyннaтии apaбй тacниф шyдaacт, xaмин нaзapияpо метавон ба он татбик кapд. Аз cyn дигap, aгap ин макала дap мавозини нaзapияи тaъcиpпaзиpй caнчидa ва мaвpиди бappacй »a^p дода шавад, дap ин cypaт та^и^аз^ии адабй ва xyнapй бapъaло xyвaйдо мегapдaд. Меъëpи таъйинкунандаи ин нaзapия забони адабй буда, вазифаи мycaнниф аз он ибоpaт acт, моxияти мacъaлapо бояд дypycтy caxеx ва paвонy cyфтa баён кунад. Родуёнй аз ичpои ин вазифа capбaлaндонa бapомaдa, ба тaъбиpи дигap, ма^й^и caноеи бaдеиpо дap мавозини забони модapии xyд чунон ycтодонa ва моxиpонa интибок дода, мyлоxизaxои пapокaндa оид ба моxияти тacвиpи баде^о, ки дap замони y буданд, чaмъбacт кapдa, бо таълифи pиcолaи xеш бaxcи куллии aфкоpи адабй ва зебошиноxтиpо дap адабиёти ropcm точикй ба миён гузошт. Аз тapaфи дигap, тaxкикy омузиши caнъaтxои бадей бapои муайян кapдaни тaъpиxи тaxaввyли нaзapиëти адабй axaмияти мaxcyc доpaд. Мyлоxизaxои нaзapии Родуёнй, ки xaмчyн тaчpибaи нaxycтин дap тaxлилy танзими caноеи бадей дap «Тapчyмонy-л-бaлоFa» ба коp гиpифтaacг, бapои мyкappap кapдaни чойгоxy мавкеи caнъaтxои бадей apзиши илмй доpaнд, нaтaнxо ypо xaмчyн поягyзоpи фанни бадеи ropcm точикй, балки ба xaйcи мубтадй ва муктадии «paвишшиноcии caноеи бадей>> низ эътиpоф бояд кapд.

Мaxз xaмин моxмятбини, диккати нaзap ва apзишдовapиxои муаллифи «Тapчyмонy-л-бaлоFa» буд, ки y xaмчyн мyxaккжи нук^а^ аз нaзapи танкидию завкй ба caнъaтxои тapcеъ мyноcибaт кapдa, онxоpо ниcбaт ба МapFинонй дaкик;тap ва гycтapдaтap тaъpиф менамояд. Тaчниcи зоид, маклуб ва мутобака аз чумлаи caнъaтxое мебошанд, ки тaъpифxои комил доpaнд. Ин гyвоxи он аст, ки дap тaxкжи caнъaтxои бадеии ropcm точикй, анвои онxо ва дapëфти

шaвoхиди мугешб чиддй мaшFyд шудя, ки pиcoдaи y чи яз лихoзи шякд вя чй яз нaзapи coxтy мyндapичa дap илми бaдeи кapни XI ниcбaтaн чoмeъ вя мукяммял 6a нaзap мepacaд.

Ин тям^, якинян яз «Maхocинy-д-кaлoм» 6a «Tapчyмoнy-л-бaлoFa» интикoд ëфтaacт. Mo бapoи дapoз няшудяни cyxaн, яз гypyхи caнъaтхoe, ки тaъpифи чoмeъ дopaнд, мyтoбaкapo 6o хям мущ^я мeнaмoeм:

«Maхocинy-д-кaлoм»-и MapFинoни

«Tapчyмoнy-д-бaлoFa»-и Рoдyëни

¿I l»Ä J>I laJ.S j ÁSjlkJ ^^SJI ¿yjl^u ¿л ¿j ^a Ija j l^¿J ¿blSoJI j ^JLUÄJI j j jJ^JI j .¿.«l^íI jS¿ ¿л LcjS j 4.«IaIj l>jS¿ J j jj^II Iii ¿J Osjib Jlsj :Jli .JJsJI dJls 1л ^jllII a^JI

J>Ij jj¿>

Tapчyмa: «Аз зeбoихoи кaлoм мyтo6aкa яст, ки гуфтя шудяяст дap тaфcиpи oн ду вячх (нявъ) дopaд: якe oн яст, ки мдани caдpy ячуз, мятдяу мяктяъ дяфзян мyтoбикaт куняд вя ин яйнян хaмoн paOTy^^y? ъaлa-c-caдp яст, ки кябдян мo oнpo ^милян зикp кapдa вя яз шoxaхo вя aкcoмaш ëдoвap шyдeм. Ba вячхи coнй, чyнoнки Хялил ^фтяяст. Гуфтя мeшaвaд: мyтoбикaт бяйни ду шяйъ эчoд кapдaм, aгap oн дypo 6a як нявх чямъ кунй. _[6,20]_

Мяънии мyтoбaкa oн яст, ки «ду чиз 6a хям opaнд», чун шoиp дaфзepo 6a яввяли бяйт ëд куняд вя бoз хaмoн дaфзpo 6a oxиp кoфия гapдoнaд, oнpo пopcигyëн «мутобик» xoнaнд. Фaaммo дaбиpoн oнpo «paOTy-c-caдpй ъaлa-л-фaхз» xoнaнд, яънe «пeш вя nac». Ba мутобик oнpo xoнaнд ин гypyх, ки пopcигyëн oнpo «мyтaзoдд» xoнaнд. Ba ин 6o6 мя^ум гapдaд 6ap шяш фacд. [10, 27]

Чугонки мяшхун яст, дap вяхдяи яввял тaъpифи MapFинoнй нaчaндoн кoмил мeнaмoяд. Ca6afe ин, 6a aндeшaи мo, 6a эхтимoди кявй нихoят мaъpyф будяни oн дap pyзгopи муялдиф яст. У мyтoбaкapo 6a ду нявъ тaкcим кapдa, нявъи яввяли oнpo 6o cama™ "paдцy-д-aчyзи ъяля-c-ca^" 6apo6ap дoниcтaacт. Инчунин яз мyтoбикaти дяфз мдани caдpy ячуз вя мятдяъу мяктяъ ëдoвap шудяяст, ки мyxтaccoти cama™ мyтoбaкapo aдo мeкyнaд. Ba нявъи дyвyмpo, ки нaвъe яз тaзoдц (мyтaзoдд) яст, яз pиcoдaи "aл-Бaдeъ" бapгиpифтa. Baлe чyнoнки 6a нaзap мepacaд, дap инчo 6a мapчaи xyд ишopa нaкapдa, oнpo хaмoн гуня, ки Ибни Муъгазз яз нoми Хялил ибни Ахмяд oвapдaacт, яйнян иктибoc нямудя:

"...j jjjI Jli '^JIjS j j>Ij jj¿> Iii ¿.L^JI ¿j ¿JsjLLj JÍSj J.1¿JI Jls АлЛЬаЛ ^a j ¿jJ-JI ¿л ^Jl^JI V-JI"

Tapчyмa: Бoби фесвум яз Бaдeъ мyтoбaкa нoм дopaд. Хялил -ки ХyДoяш биëмypзoд-гyфтaacт: «Гуфтя мсшявяд мутобикят бяйни ду шяйъ бapкapop кapдaм дap вяктс ки oн ^po 6a як шякди вoхид чямъ кунй» вя Aбycaид низ хямин тaвp гyфтaacт [3, 214].

Aммo Рoдyëнй 6o тaвoзyъ вя фypyтaнии 6a xyд xoc, псш яз хямя вя 6сш яз хямя хямчун мухяккики нyктacaнчи фянни 6ядсъ тaлoш кapдaacт, xycycиëт вя мoхияти caнъaтхo 6a xoнaндaи пopcизaбoн paвшaн бoшaд вя 6a oн то aндoзae мувяффяк низ шудяяст. Mypo№ муядлиф, чyнoнки яз мyхтaвoи "Tapчyмoнy-л-бaлoFa" бapмeoяд, тaнхo иктифo 6a нaзapи MapFинoнй нябудя, y бapoи тякмил дoдaни мoхияти caнъaти мyтoбaкa capчaшмaхoи дигappo низ зepи нaзap дoштaacт. Бя ин дядсд, ки ин caнъaтpo MapFинoнй 6a ду кжм чyдo нямудя бoшaд, дap нaзapиë1и зeбoишинoxтии Рoдyëнй oн яз шяш киcм ибopaт яст. Taбииет, ки ду нявъи мyтoбaкa, ки MapFинoнй зикp кapдaacт, 6a нявъи яввял вя чaхopyми нaзapиëти Рoдyëнй мутодиф яст, aкcoми бoкимoндa дap pиcoлaи "Maхocинy-д-кaлoм" дидя нaмeшaвaд вя дap зoти xyд oнpo мeтaвoн яз тoзaкopихoи coхиби "Tapчyмoнy-д-бaлoFa" эътиpoф кapд.

Mecaзaд 6a ин нуктя тяъкид нямуд, ки вучухи тaмoйизи дж^и "Maхocинy-д-кaлoм» яз "Tapчyмoнyд-д-бaлoFa" дap oн яст, ки MapFинoнй еaнъaтхo вя нaвъхoяшpo, чyнoнки дap caнъaти мутобякя дидя шуд, якдaxт 6appacï мскуняд. Ё хймин paвиш зимни 6appacm чинoc вя aкcoмaш, ки тяхти yнвoни "зypyбy-д-мaхocинa"[4] oмaдa, pиoят шудяяст.

Якдaxт ë мячмуй 6appacï кapдaни caнъaтхo хйлди caхeхи мacъaлa будя, дap pиcoдaхoи бaдeъшинocoни acpхoи бяъдй миcди Омидй, Aбyхилoди Acкapй, Ибни Ряшики ^aйpyвoнй (1000-1064), Ибни Taбoтaбo, Aбyдкoхиpи ^ypчoнй вя д. яз ин paвиш иcтифoдa гapдидaaет. Ин paвиш бapъaкcи paвиши бappacии мyчaззo вя мустякили caнъaтхo будя, мoхият вя мyxтaееoти вocитaхoи тacвиpи бaдeиpo кoпмдeкcй 6appacï мскуняд. Бяд-ин вячх, apзиши нaзapии pиcoдaи "Maхocинy-д-кaлoм" нжбят 6a "Tapчyмoнy-д-бaлoFa" яз ин чихят бялянд яст.

Уcyди шapхи caнъaтхoи бaдeй дap pиcoдaи Рoдyëнй дap мyкoиca 6a "Maхocинy-д-кaлoм" 6a ду вячх яст: вячхи aввaлpo шapтaн "шaбoхaт" мeнoмeм. Яънс, y низ миши MapFинoнй 6яъзс caнъaтхopo яки^т вя мячмуй 6appacï мскуняд, вяте oнхo ниcбaтaн кaмтap мeбoшaнд ^acaran, дap caнъaтхoи "мyтoбaкa" (шяш нявъи oнpo дap зepи умумии мутобякя oвapдa), мякдуб (ду

киcм) "aro" (ду киcм) ва "мyтaнофиp" (ду киcм). Вaчxи дyвyмpо "тaкcимбaндии мycтaкили caнъaтxо" унвон кapдaн мyноcибтap менамояд, ки aFлaби воcитaxои тacвиpи бадеии pиcолaи Родуёнй дap ин paвиш тacниф шyдaacт (мacaлaн, "тaшбеx" ва 5 навъаш, "чамъ" ва "тaфpик" ва "тaкcим" ва 6 навъаш ва f.).

Аз тapзи мyxокимapонй ва доиpaи вacеи коpбacти воcитaxои тacвиpи бадеии Родуёнй маълум мешавад, ки y дap дapëфти caнъaтxои бадей, тapчyмa, тaфcиp ва шapxи иcтилоxоти apaбй ба roprn ва накди шеъp зaxмaти зиёд кашидааст. Хycycaн, аз умки шеъpи поpcии точикй, ки аз замони Рудакй то Родуёнй чанд мapxaлaи тaxaввyлpо гyзaштaacг, caнъaтxои зиёди шеъpиpо дapëфтaacт, ки аз ч^ати мypокaбa бо шеъpи apaбй axaмияти воф^ дошта, apзиши нaзapии pиcолaи ypо меафзояд.

Taъpифxои нокиc

Дap китобxои cyннaгии бадеъ чй тозй ва чй поpcии точикй бapxе тaъpифxои caноеъ вомеxypaнд, ки аз дидгоxи баёни моxият наго доpaнд, caтxй, тaвcифй ва анъанавй буда, ба тамомй маънй ва мyxтaccоги тaъpифpо адо намекунанд. Ин гуна н^гощо xaм дap "Мaxоcинy-л-калом" ва xaм дap "Tapчyмонy-л-бaлоFa" вучуд доpaнд. Бapои миcол, caнъaти иънотpо дap

«Maxоcинy-л-кaлом»-и MapFинони «Tapчyмонy-л-бaлоFa»-и Родуёнй

jjljJi jl ^MJJI t5Jli ^I ^^SSIi ^л j j^j JIB ¿lájj £SÍj ^J^" .^jllIi loAJi»! J-^fiJ V ^»jJ Аз зебоиxои калом он аст, ки ба назм дapовapaндa ё ба нacpдapовapaндa, маънои бaдеъpо бо лафзе зебо ва кавй биëвapaд ва он огон бapои мaxлyт кapдaн бошад, ки дap миёна вокеъ гapдaд, бapxе аз онxо мaвpиди интикод кapоp мегиpaнд, якеpо ба cyди дигapе неcт [б,45]. Маънии вай он бувад, ки шо^у дaбиp такаллуфе кунанд дap назму rncp, чизеpо, ки бap вай набувад, чунонки xapфеpо нигоx доpaнд aндap кавофй [10,3б].

Ин caнъaт дap pиcолaи MapFMrara аз pyn тapтиб дap чои оxиpин кapоp доpaд. Онpо œx^M "Maxоcинy-л-кaлом" аз pиcолaи Ибни Муътазз бapгиpифтa, тащо yнвонaшpо тaFЙиp додааст. Ибни Муътазз ин caнъaтpо "иънот" номида, ки Родуёнй айни о^о дap pиcолaи xеш овapдa,вaле бояд гуфт, ки xap ду тaъpиф мyбxaм ва номaънycaнд. Албатта, чунин ноxaмгyнй аз pиcолaи "ал-Бадеъ" capчaшмa гиpифтaacт:

"...^j|¿ ^л 4ÍlSj j ^SI^SIi jcl^Ji Cille! ^л j"

Tapчyмa: "Ва аз мaвоpИде, ки шоиp xyдpо дap кофия ба caxтй меандозад ва ба такаллуф aндоxтaни xyд дap он cypaтеcт, ки..." [3, 254].

Сaнъaтxои мaдxи шaбеx ба замм, тaчоxyлy-л-оpиф, xycни xyp^ (xycнy-т-тaxлиc), xyc^ тагоим, xycнy-л-мaтолиъ ва шёкату-л-аъдод дap pиcолaи MapFинонй аз xaмин кабиланд. Macaлaн, муаллиф дap баёни моxияти caнъaги xycнy-т-тaъpиз ва киноя чунин менавжад: " Áj^lIi 0>>-I ^jJI i^jS j JjSUI ^Ы—Л J^SS lAjl-SIi j ^¡jjtXIi ^л j ^J j^j Jü"

Tapчyмa: Hacp б. Хдоан гуфтааст: Ва аз зебощои калом, «зебоии тaъpиЗ» ва «киноя задан» аст, монанди cyxaни Алй (а) ба Акил, вакте кавчй xaмpоx дошт, ки меxоcт бифypyшaд: яке аз œ нaфap а^ак acт [б, 38].

Mоxияти баёни caнъaтxои "тaчоxyлy-л-оpиф", «тaнcикy-c-cифот», «мypооти наз^» "тaфcиpи чалй", "киноя ва тaъpиз", "aлFOЗ вa-л-мyxочот", "муламмаъ", «тaъкидy-л-мaдx бимо яшбaxy замм», «иpcоли мacaл ва мacaлaйн», «иcтидpок» ва «каломи чомеъ» ва "мукаттаъ" низ дap pиcолaи "Tapчyмонy-л-бaлоFa" чандон paвшaн баён нашудаанд ва бояд икpоp шуд, ки дap XOлaти ибтидой кapоp доpaнд. Ба ин гуфта, caнъaти "мукаттаъ" далел шуда метавонад: "Ва яке аз он cиноaтxо мукаттаъ гуфтан acт, чунонки шоиp гуяд..." [10, 110]

Ин iy^xM он аст, ки фанни бадеъ, чузъан, ва илми бaлоFaт, куллан, дap caдaи XI xaнyз дap дaвpaи наъшат ва таквин кapоp дошта, бapxе аз caноеи адабй xapчaнд дap миёни шyapо ва бaдеънигоpон pивоч доштаанд, вале xyдyди тaъpифxои caноеъ ва тaкcимбaндии онxо мyшaxxac нaгapдидa будаанд.

Гоxе дигap, дap xap ду pиcолa caнъaтxое вомеxypaнд, ки "бидуни тaъpиф" xacтaнд. Хдлр задан мyноcиб менамояд, ки шояд ин гуна caнъaтxо xaнyз шакл нaгиpифтaaнд ё мукаммал нашудаанд ва муаллифон ба ин далел тащо бо овapдaни миcолxо каноат кapдaaнд, ё чунин ба нaзap меpacaд, ин caнъaтxо шояд дap caдaи XI дap миёни ax^ завк, шyapо ва бaдеънигоpон мaшxyp будаанд, ки ба ин caбaб MapFMrara аз зикpи тaъpифи онxо xyддоpй кapдaacт. Macaлaн, y дap баёни моxияти caнъaти дувуми xyд "тapcеъ бо тaчниc" чунин менaвиcaд:

jJ-II J (U^í-Ji ^j... Ajlfyj j ^^w^Js^^JI j jÍIi i¿l

Tapчyмa: Агap тapcеъ бо тaчниc чамъ шавад, он н^ояти зебой дap назму нacp acг [б, 4].

Ё дap cama™ "cиëкaтy-д-aъдoд" яз MapF^ora:

" ...^-iioJI J^SS jäjJI .А— vL-S ^JUilI ûjSi JjcVI i^^SJI ¿шД?и ¿л j"

Tapчyмa: «Ba яз мaхocини кaлoм acr, cиëкaтy-д-aъдoд, ки oнpo Сaъoдибй дap Ятимяту-д-дaхp» зикp кapдa, миши гуфтяи Myтaнaббй...» [6, 44].

Инчунин, caнъaтхoи тaшбeхy кинoя вя мaдхpo тaъpиф нaкapдa, 6o oвapдaни мигал иктифo вapзидaacт.

X,apчaнд Рoдyëнй caъй кapдa, ки тaъpифи тaмoми caнъaтхopo 6a пopcии точикй тaшpсх дихяд, вялс гoхe чунин бeбaндyбopй, яъш "caнъaтхoи бидуни тaъpиф" низ вучуд дopaд. Сoхиби "Tapчyмoнy-д-бaлoFa" еaнъaтхoи «кишят вя тaъpиз», «aлFOЗ вa-д-мyхoчoт»-po ^милян бидуни тaъpиф oвapдaacт. Maеaлaн, cama™ "тaчoхyдy-Д-opиф"-po ин гуня тaвcиф мскуняд: "Якс яз ин cинoarхo "нoшинoxтaн" oвapдaн яст..." [10, 78].

Ин гуня ишкoдoтy ибхoмoт яз Ибни Муътязз шypyъ шудя, y низ 6o зикpи нoм вя oвapдaни миcoдхo дap caнъaтхoи тaшбeх, кишя, мядхи шя6сх 6a зямм, тaчoхyлy-л-opиф вя хycни ибтидo иктифo кapдaacт, чyнoнки дидя мсшвеяд, тaъcиpaш 6a pиcoлaхoи чи бaдeънигopoни тозй вя чи бaдeънигopoни пopcии точикй pacидaacт.

Baлe як нуктя мopo 6a яндсшв вoмeдopaд, ки чapo Po^ërâ capчaшмaи pиcoдaи xeшpo мяхз "Maхocинy-л-кaлoм" интиxoб кapдa вя яз pиcoлaхoи бaдeи мyocиpoнaш "ac-Синoaтaйн"-и Aбyхилoди Aœapï вя "ял-Умдя фй мaхocини-ш-шeъpи вя oдoбих вя нaкд,их"-и Ибни Ряшики Kaйpyвoнй иcтифoдa нaбypдaacт, ки мacъaлaхoи нaзapй xeдe мyфaееaл 6appacï шудя, caдaи XI-po OFOЗи дypaxши илми бaлoFaти apa6ï шyмypдaaнд. Бя яндсшяи инчoниб, хянуз ин pиcoлaхo 6a Фapopyд нapacидa будяяст, мяхз 6a ин xoтиp oнхo мaвpиди бaхpaбapдopй кapop нaгиpифтaaнд.

Нaзapияи тaъcиpпaзиpии мявзуй вя тятбики oн дap фянни бaдeъ яз oн чихят чoдиб мeбoшaд, ки мyкaдлид ë мycaнниф дap acocи мaвoди яввялия (capчaшмa) мятни няв мeнaвиcaд. Taълиф вя тacнифи мятн, aлбaттa, 6a дoнишy зaкoвaт, чaхoнбинй, диккят вя вycъи нaзap, apзишдopвapй вя мaхopaтy мяля^и муядлиф вoбacтa будя, му^фики caлoхд,иди y aнчoм

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

мeпaзиpaд. Mycaнниф иxтиëp дopaд, мoхияти мacъaлapo кутох ë дap нaвбaти xyд -iyrora бaëн дopaд, хя^и эътидoдpo pиoят куняд ë някуняд, вядс, мухим^ яз хямя, дap фapoгиpии мявзуъ бoяд эхcocи мacъyдият нямудя, мoхияти мacъaлapo 6a зaбoни ядябй, nypparny 6op вя вoзeхy paвшaн бaëн дopaд. 3epo мятн дap бapoбapи мугаллдик будян 6a муядлиф, гош яз хямя, мoди aдaбиëт хям хяст.

^ихяти иcбoти ин гуфтя caнъaти тapеeъ, ки дap хap ду pиcoдa дap мaкoми яввял oмaдaaнд, яз зoвияи нaзapияи "тaъcиpпaзиpи мявзуъй" мyкoиca мсшявяд:_

«Maхocинy-л-кaлoм»-иMapFинoни «Tapчyмoнy-л-бaлoFa»-и Рoдyëнй

JS íLjJJI joV L-ЯС llJjSS j-II :Ü3JJ^-oJI ûlo-^J 1л jô^SJI ¿л Jj-лл ^"Ь ¿I ¿.^j-JI j ...l^A^aj üJI^I' JS j l^j óL—5I j .laluLj ^iII .»i^II j laliA—í ^-JI ai-^II ^LtiII jüó ^l—iS/I "... jo-pí-JI ^э J^SS Tapчyмa: «Аз зeбoихoи кaлoм oн яст, ки мyхдиcoн 6a oн тapесъ метуянд, мoнaнди ин cyxaffi мян тяяччуб мскуням яз кopи дyнë, ки хямяи инcoнхo oнpo някухиш мскунянд вя хямяи raco^o oнpo дap oFym мeгиpaнд_ вя мaънoи тapесъ oн яст, ки кaлoмe биëвapaд, ки aкcoмaш мукта-дал вя низoмaш якпopчa бoшaд, 6ap нявхс, ки oнpo тaкcим кapдeм вя 6ap caнъaтe, ки худуди oнpo тapcим нямудсм» [6, 2]. «Пopcии тapеeъ «гaвхap 6a pиштa кapдaн бувяд»» вя тaфcиpи вяй бяд-ин чoйгaх oн яст, ки дaбиp вя шoиp aндap нязму нacp бaxшхoи cyxaн xoнa-xoнa opaнд, чyнoнки хap ду кялимя 6apo6ap бувяд вя муттяфик 6a вязн вя хapфe яз яввяли вяй хямчун oxHp бувяд. Дaмчyнoнки Aбyтaйиби Mycъaбй гуфт: Шaкapшикaн яст, ë cyxaнгyи мян acr? Aнбapзaкaн яст, ë cyмaнбyи мян яст? Aндap ин бяйт хap ду кялимя 6apo6ap Уфтодвянд вя якcoнaнд 6a вязн, чун «^a^p» 6o «aнбap» вя «шикян^> 6o «зякян^> вя «cyxaн^> 6o «сумян» вя «гуй^> 6o «буй^>. Ba чун якшми cyxaн бяд-ин митол бувяд, ки ëд кapдeм, oнpo тapесъ xoнaнд^> [10,7].

Бя якидяи MapFинoнй тapеeъ яз «зeбoихoи cyxam> (мaхocини кaлoм) вя «^ядс^» будя, мyxтaееoти oнpo «мyътaд,илy-д-aкcoм» (бaxшхoи бapoбapи cyxaн-У.Ю) вя «мyттaфикy-н-низoм» (яз p^ cиFa xoнaхoяш[5] дopoи иттифoк 6a вязн бoшaд- У.Ю) мeдoнaд...» [6, 2]. Хyдoи бapин гуяд: , , , ,,

. lile ¿I ^jL! ii.1! ó!

(Ба якин бозгашти онон ба суи мост. Он го% %исобашон [низ] бар мост) [6, 2;19, 88/25-26].

Чу^нки Мугатббй гуфтя:

ûl^^I ¿лоЛ j Ij»—" ¿LJ ¿-A^JLLS ûl^^I ¿JjJLS loS^ls j

(Вафои шумо дар ёри расонидан ба ман монанди ин диёр аст, ки фарсудааш %узнангезтар аст, чунонки ашки фаровон низ шифобахштар аст) [6,3].

Дар ин байти матлаъ вожахои «рубъ»-у «думъ» ва «тосума»-ю «самочума» дар санъати тарсеъ омадаанд.

Тарсеъ -менависад Маргинонй,-дар каломи мансур маънои «бадеъ» (навойин, навпардохта» ва дар каломи манзум мафхуми «абдаъ» («офаридан» ва «навоварию навпардозй»)-ро ифода менамояд [6, 2-3].

Агар Маргинонй ба «аксоми баробар» ва «иттифоки сига»-и тарсеъ афзалият дода бошад, Кудома «сифоти вазн», «сачъи охири чузъи шеър» «аз лихози тасриф аз як чинс будан»-ро аз хусусиёти зотии он мешуморад [18, 140]. Ба шаходати Абухилоли Аскарй асли санъати тарсеъро «хашви байти мусаччаъ» адо мекунад [2, 348].

Тафовути байни таксимбандии тарсеъ дар «Махосинул-калом» ва «Тарчумону-л-балога», чунонки дида мешавад, зиёд аст. Ба назари мо, Маргинонй ба чузъхои тарсеъ ва равише, ки онхо барои расонидани иттилоот бо якдигар амал мекунанд, алока дорад, аммо Родуёнй ба хусусиятхои тасвирии тарсеъ ахамияти бештар додааст. Чунин фикру мулохизахои Родуёнй барои омухтани масъалахои чудогонаи адабиёти гузашта аз ахамият холй нестанд.

Истинод ба матн ва ишора ба муаллифи он яке аз хасисахои назарияи таъсирпазирии мавзуй ба хисоб меравад. Дар илми муосир бошад, нишон додани марчаи кор ва ишора ба кавли муаллиф аз одоб ва риояти мукаррароти пажухишхои илмй мебошад. Раванди тахкики мутуни рисолахои бадеъ нишон дод, ки бархе бадеънигорон салох донистаанд, ки ба муаллифи матни иктибосшуда ишора кунанд, кисмати бокимонда дар мавриди нишон додани сарчашмахои таълифоти худ лаб фуру бастаанд. Аз чумла, хам Маргинонй ва хам Родуёнй аз ин ду равиш истифода кардаанд. Вале дар ду масъала, муаллифони тозй ва порсии точикй сарчашмаи худро равшан баён доштаанд: хангоми иктибос аз оёти раббонй ва аходиси набавй.

«Махосину-л-калом»-и Маргинонй «Тарчумону-л-балога»-и Родуёнй

...¿¿■Шй) ¿с Ибни Муътазз гуфтааст: илтифот руи баргардондани мукаллаф аз фазои хитоб кардан ба фазои хабар додан аст ва аз фазои хабар додан ба фазои хитоб кардан [6,42]. Порсии илтифот - "аз пас нигаристан" бувад. Чун шоир байтеро бигуяд ва андан ин маънй ба маънии дигар биравад, онро илтифот хонанд ва писари Муътазз [фармудааст:] - Амиралмуъминин чунин гуяд, ки "Илтифот рафтани гуянда бувад ва мухотаба ва мугояба ва аз мугояба ба мухотаба ва монанди вай [10,79].

Маргинонй натанхо ошкор мухтавои ин санъатро аз китоби "ал-Бадеъ"-и Ибни Муътазз баргирифта, балки дар тартиби чобагузории санъатхо низ аз у таклид кардааст. Санъати илтифот дар рисолаи "ал-Бадеъ" баъд аз истиора, тачнис, мутобака, радду иъчози калом ъала мо такаддамухо ва мазхаби каломй омада, дар чои шашум карор дорад. Маргинонй дар рисолаи хеш айнан хамин корро анчом додааст.

Родуёнй дар инчо баъд аз ташрехи лугавй ва истилохии илтифот, бо истинод ба гуфтаи писари Муътазз, ки у дар навбати худ ба Алй ибн Абитолиб такя кардааст, масъаларо тавзех медихад. Аз ин манзар, хасисаи дигар ва нихоят мухимми "Тарчумону-л-балога" намоён мешавад: муаллиф дар асоси афкори назарй ва эстетикии Маргинонй, Ибни Муътазз, Довуди Исфахонй ва ашъори шоирони порсии точикй тачриба ва малакаи эчодй хосил карда, хулосахои назарй баровардааст.

К^смати дигари назарияи таъсирпазирй, ки бори аввал дар мукояса ва мукобалаи фанни бадеи тозй ва порсии точикй мавриди корбурд карор дорад ва аз чониби рокими сутур вазъ шудааст, рунависй ва таклид мебошад. Родуёнй гохе санъатхои рисолаи «Махосину-л-калом»-ро пурра рунависй кардааст, ки ба назари мо ду сабаб дорад: а) каноат кардан ба матни марчаъи асосй ва б) дастрасй надоштан ба рисолахои дигари бадеъ ё мавчуд набудани маълумот дар бораи санъати мушаххас. Барои мисол, мо дар ин бахш санъати маклубро дар

«Махосину-л-калом»-иМаргинони «Тарчумону-л-балога»-и Родуёнй

¿о^^э ^Э 3 ■ '¿^^Л ¿л 3 ^Э [6,14] ал-Маклуб... ва ин амал бар ду кисм аст, яке кисм аз вай он аст, ки калб бар баъзе хуруф уфтад чун "шоир" ва "ошир" (^Ь)... дигар кисм аз вай он аст, ки ба хама калима уфтад чун дирам (^ ва мард [10,15]

Чунонки дида мешавад, ин ин ду таъриф айни якдигаранд. Месазад ба ин нукта таъкид намуд, ки Родуёнй бо махорати баланди хеш тарчумаи хунарии матлабро анчом додааст.

Дар хар ду рисола мушаххасахои назарияи бадалсозй низ вомехуранд. Аз он чумла, дар бахши тагйир додани номи санъатхо ва истилохоти адабиётшиносй, ки вижаи фанни бадеъ

xaCTa^, xaм MapFинонй ва xaм Родуёнй бapои cобит кapдaни нaзapи xyдaшон кушида, онpо аз андешаи дигapон афзал дониcтaaнд. Ин вaчxи тамойиз то андозае ба он далолат доpaд, ки муаллифони pиcолaxои мaзкyp тaнxо ба интиколи матлаби xy^: каноат нaкapдa, баъзе аз нaзapиëти нави xyдpо воpиди илми бадеъ cоxтaaнд, ки xовии axaмияти нaзapй acт. MapFинонй бо иcтифодa аз нaзapияи Ибни Myътaзз баъзе номxои caнъaтxоpо тaFЙиp медиxaд. Macaлaн, MapF^orä caнъaти "иънот", ки дap "ал-Бадеъ" омaдaacт ба "мо ятaкaллaфyxy ан-нозиму ва ан-ноcиpy" тaFЙиp дода, ё "иънот"-pо ба "иддол бадеъин ъала бадеъин" иваз кapдa, "чинош xaттй"-pо "мyзоpaъa" ва "paддy-л-aчyзи ъaлa-c-caдp" номидaacт, бaдеънигоpони пacин аз ду унвони аввали он истикбол нaкapдaнд.

Родуёнй низ номи caнъaти "иштикок лафз минa-л-лaфз"-pо бо номи "муктазаб" зикp кapдaacт, ки xap^yn ин Mcrnrox дap "Maxоcинy-л-кaлом" дида намешавад ва ба эxтимоли кавй муаллиф онxоpо аз "aз-Зyxpa"-и Довуди Иcфaxонй бapгиpифтaacт.

Mиcолxо

Абзоpи коp ё мacолеxи фанни бaдеъpо калом ташкил медиxaд. Калом ба ду навъ аст: манзум ва мaнcyp. Аз ин py, бapои paвшaн кapдaни моxияги caнъaтxои бадей аз миcолxои нacpй ва назмй иcтифодa мебapaнд. Caнъaтxои бадей мaxз дap acocn apзиши xyнapии калом ба вучуд омада, аз чумлаи aноcиpи ycynm шеъp ба шyмоp меpaвaд, Бap ин мабнй, бaдеънигоpони Аpaбy Ачам шеъppо xaмешa ниcбaт ба rncp тapчеx додаанд ва дap pиcолaxои бадеъ мacоили мapбyт ба шеъp бештap мaвpиди бappacй »apop гиpифтaaнд. Вале зимнан acapxои вижаи rncp, миши "Haкдy-н-нacp"-и Ибни Вaxб, "Haфоиcy-л-фyнyн фй apоиcи-л-yюн"-и Myxaммaд ибни Max^yHn Омулй ва "Эъчози Хycpaвй"-и Ам^ Хycpaви Деxлaвй, ки чигунагии коpбacти caноеъи бaдеиpо дap нacp бappacй мекунанд, низ вучуд доpaнд.

Mиcолxои нacpии "Maxоcинy-л-кaлом" аз œ киcм ибоpaт acт: натеи шapифи KУpъон[7], axодиcи набавй[8] ва гyфтоpи бyлaFOвy фycaxо[9]. Вале, cоxиби "Tapчyмонy-л-бaлоFa" пояxои бадеи поpcии точикиpо меxоxaд дap acocn aфкоpи адабй ва зебоишиноxтй, ки аз зеxни бyзypгон ва шо^он тapовидaaнд, гyзоpaд. Бино ба ин, Родуёнй ба эътибоpи эъчози KУpъон ва axодиcи набавй, ки дap назди поpcигyëн "чоxе бадеъ ва пож^е paфеъ" (тapкиби Родуёнй) доpaнд, аз зикpи ощо пapxез вapзидa, бештap ба панду aндapз ва шеъpи шоиpони поpcигy, ки аз "гyфтоpи ycтодон" тapкиб ёфта, такя кapдaacт. Факат дap чанд мaвpид, ки зapypaт доштaacт, байтом apaбиpо шоxид овapдa, ки ба ин вашла тозачуй ва TO^opm xyдpо дap бадеи поpcии точикй acoc мегyзоpaд. Умуман, paвиши тaxкикию танкидии Родуёнй ба шеъpи roprn, ки y onxopo 6opm аввал xaмчyн шоxид бapои caноеи бадей овapдaacт, доpои axaмияти нaзapй ва адабй мебошанд, ки дap зоти xyд пaxлyxои гуногуни эчоди бадеии он pyзгоppо инъикоc менамоянд.

Ин гуна мyлоxизaxои нaзapию адабии Родуёнй, бидуни тapдид, бapои тaxкжy тaxлили aфкоpи адабии поpcии точикй, бавижа тaфaккypи адабии замони муаллиф axaмияти калони илмй доpaнд.

АДАБИЁТ

1. Аpдонй Фaзлyллоx Ризой. Haкд ва бappacии тaxлилии ocopn бapчacтaи бaлоFй-бaдей дap адаби поpcй.

Maчaллaи Оинаи мфоа С. 154-155.

2.Аcкapй, Абyxилол X,acaн ибн Абдyллоx ибн Cax^ Mеъëpy-л-бaлоFa. Myкaдцимaе дap мaбоxиcи улуми

бaлоFaт. Ба инзимоми тapчyмaи китоби Синоатайн (назму нacpи apaбй). Tapчyмaи доктоp Myxaммaд

Ч.аводи HacMpï ^xpoffi Myaccncan интишоpот ва чопи Донижои Tеxpон. c. 489.

3. Ибн ал^уьтазз. Китаб ал-бадиъ. Kpaчковcкий И. Ю. ИзбpaнныIе cочинения. T VI. -Mocraa-Ленинград:

Издaтельcтво Академии наук СССР, 19б0. -cc. 97-333

4. Киктев M. С. Из apaбcкой литфатуэной теоpии XI в. TpaктaгыI Mapramm и Саалаби. Mоcквa:MГУ, 1982.

5. Mapraнонй Имом Абй aл-X,acaн Hacp aл-Xacaн. Maxоcинy-л-кaлом ав Китобу-л- мaxоcин фй назми ва-н-

нacpи. Бо мукаддима, таъликот ва xaвошии Фишоpaкй M. -Иcфaxон: Фapxaнгcapои Иcфaxон, 1364 ш. -127

c.

6. Mycyльмaнкyлов Р. Пф^и^те - тaджикcкaя клaccичеcкaя поэтика. (X-XV вв).-M.: Hayкa. Главная pедaкция

воcточной лифат-уры^ 1989. -240 c.

7. Hyъмонй Шиблй. Ше^у-лА^ам. Tapчyмaи Caицмyxaммaдтaкй Фaxp Доъии Гелонй. -Tеxpон: Дунёи

китоб, 1368. Китоби 1. -676 c.

8. Оташ Аxмaд. Myкaддaмa бap Tapчyмонy-л-бaлоFa. Родуёнй Myxaммaд ибни Умap. Tapчyмонy-л-бaлоFa. Ба

тacxеx ва эxтимоми пpофеccоp Аxмaци Оташ. Tеxpон: Аcотиp. 1362, чопи дувум. -263 c.

9. Родуёнй Myxaммaд ибни Умap. Tapчyмонy-л-бaлоFa. Ба эxтимоми Myxaммaдчaводи Шapиaт. Иcфaxон:

Дижнапишт.1386. - 934 c.

10. Caттоpзодa А. Taъpиxчaи нaзapиëти адабии фоpcии точикй.-Душанбе: Адиб, 2001. -144 c.

11. Содикй Шиpин ва Hикобй Иффат. Бappacии татбикии "Tapчyмонy-л-бaлоFa" ва "Maxоcинy-л-кaлом".

Дyфacлномaи забон ва адабиёти фоpcй, cоли 25, шyмоpaи 82. ^xopy тобиcтони 1396. -cc. 197-217.

12. Субхонй Тавфик ва Х,окимй Исмоил. Тарчумаи мукаддима ва тавзехот бар «Тарчумону-л-балога. Тасхехи Ахмад Оташ. -Техрон: Анчумани осор ва мафохири фархангй, 1380.

13. Шарифов Х. Мукаддима ба Мунтахаби «Тарчумону-л-балога» ва «Х,адоику-с-сехр». -Душанбе: Дониш, 1987. -144 с.

14. Шарифов Х. Ташаккули афкори адабй дар асрхои X-XI. -Душанбе: Офсет-Империя, 2017. -240 с.

15. Фишоракй Мухаммад. // «Махосину-л-калом»-и Маргинонй. Фаслномаи Донишкадаи адабиёт ва улуми инсонии Донишгохи Техрон. Соли 25, 1362 х. к. Шуморахои 1, 2,3, 4: (паёпай 101-104) 337-342.

16. Фишоракй Мухаммад. Аз Маргинонй то Тафтозонй. Мачаллаи забон ва адабиёти форсии Донишгохи озоди вохиди Фасо. Соли аввал. 1389 х. к. Шумораи 2. -сс. 86-92.

17. Чалисова Н. Рашид ад-дин Ватват и его трактат «Сады волшебства в тонкостях поэзии. В книге Рашид ад-дин Ватват. Сады волшебства в тонкостях поэзии (Хадаик ас-сихр фй дакаик аш-шиър). Перевод с персидского, исследование и комментарий Н. Ю. Чалисовой. -Москва: Наука. 1985. -с. 324.

18. Куръон.

19. Кудома ибн Ч,аъфар. Накду-ш-шеър. Ба форсй тарчумаи доктор Сайид Абулкосими Сиррй. -Ободон: Пурсиш,1384. -с. 303.

20. Юсуфов У. Макоми «Махосину-л-калом»-и Маргинонй дар тахаввули назариёти адабии порсии точикй. Паёми Донишгохи миллии Точикистон. 4/4(171). - Душанбе: Сино, 2015. с. 138-144.

ВЛИЯНИЕ АРАБСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ/ПОЭЗИИ НА ТАДЖИКСКО-ПЕРСИДСКУЮ: РАССМОТРЕНИЕ ОБЛАСТИ ПРИМЕНЕНИЯ "МАХОСИНУ-Л-КАЛОМ" МАРГИНОНИ И " ТАР^УМОНУ-Л-БАЛОГА " РОДУЁНИ

На основании проведенного анализа зависимости автор статьи прочертил связь между произведениями "Махосину-л-Калом" Маргинонй и "Тарцумону-л-балога " Родуёнй. Приведенное впервые автором данной статьи исследование зависимости и влияния таджикской и персидской литературы/поэзии позволяет изучить проблему препятствий с переводом или заимствованием, тематических интерпретаций и влияния, литературной и художественной зависимости, подражания и обмена.

Данная статься является попыткой показать связь и различия жанров художественной литературы в произведениях Мауосину-л-калом " и "Тарцумону-л-балога ".

Ключевые слова: Махосину-л-Калом, Наср ибн Хасани Маргинони, Тарцумону-л-балога, Мухаммад Умари Родуени, художественное влияние, литературное влияние, соответствие, притворство и проницательность, стиль, соблюдение правил, обзор, самоопределение, метафора и аллегория.

CHARACTERISTICS AND INFLUENCE OF ARABIC LITERATURE / POETRY TO THE TAJIK-PERSIAN: CONSIDERATION OF THE FIELD OF USE OF THE "MAHOSINU-L-KALOM" OF MARGINONI AND "TARОUMON-АL-BALOGA "OF RODUYONI

On the basis of the conducted analysis of the dependence, the author of the article drew a connection between the works of Mahosinu-l-Kalom" of Marginoni and "Targumonu-l-Baloga "of Roduyoni.The study of the dependence and influence of Tajik and Persian literature /poetry given for the first time by the author of this article allows studying the problem of obstacles with translation or borrowing, thematic interpretations and influence, literary and artistic dependence, imitation and exchange.

This article is an attempt to show the connection and differences in the fiction genres in the works of Mahosinu-l-Kalpm " and "Targumonu-l-Baloga ".

Keywords: Makhosinu-l-Kalom, Nasr ibn Hasani Marginoni, Tarjumonu-l-kalom, Muhammad Umari Rodueni, artistic influence, literary influence, conformity, pretense and insight, style, adherence to rules, review, self-determination, metaphor and allegory.

Сведение об авторе:

Умриддин Юсуфов - Докторант Института языков и литературы имени Рудаки Академии наук Республики Таджикистан тел.: (992) 919045575; e-mail: nushin 74@mail. ru

About the autor:

Umriddin Yusufov - Doctoral Candiate of Language Institute named after Rudaki under the Academy of Sciences of Tajikistan.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.