Научная статья на тему 'МЕТОД ВЫРАЖЕНИЯ ОБЩЕСТВЕННЫХ ПРОТИВОРЕЧИЙ В "БАДОЕЪУССАНОЕЪ" ШАМСУДДИНА ШОХИНА'

МЕТОД ВЫРАЖЕНИЯ ОБЩЕСТВЕННЫХ ПРОТИВОРЕЧИЙ В "БАДОЕЪУССАНОЕЪ" ШАМСУДДИНА ШОХИНА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
41
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРОСВЕТИТЕЛЬ / ЭМИР / ПРОТИВОРЕЧИЕ / АНТОЛОГИЯ / ИНФОРМАЦИЯ / ЦИТАТЫ / РЕАЛЬНОСТЬ / КРИТИКИ / СМЕЛОСТЬ / ПУБЛИКАЦИЯ / ИССЛЕДОВАТЕЛЬ / ИЗУЧЕНИЕ / ОПИСАНИЕ / ОКРУЖАЮЩАЯ СРЕДА / ИНТЕЛЛИГЕНТ / НЕДОСТАТОК ОБЩЕСТВО / ТЕКСТ / СЛОЖНИЙ / ФИЛОСОФСКИЙ / ВРЕМЯ / НФОРМАЦИЯ / ЖИЗНЬ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Олимова Хосият Хакимовна

Шамсуддин Шохин один из тех просветителей второго половины XIX столетия, который отразил противоречия в государственной структуре Бухарского Эмирата, и социальную несправедливость изображал в своих произведениях. Появления “Бадоеъуссаноеъ” (“Художественная словестность”) одновременно с “Наводирулвақоеъ” (“Редкостные случий”) считалась новым мышленим в литературе. В отличие от других его соратников названные рассказ написан особым стилем, где Шохин плодотворно обращается к художественным средствам выразительности и искусству слова. В данной статье автор показывает методы и стиль в описании событий жизни и возможности художественного слова в изображении общественно-политическую ситуацию XIX века в “Бадоеъуссаноеъ”. Велико талант и мастерство Шамсуддина Шохина в описании политических столкновений и событий жизни. По мнению автора данное произведение написанно в конце жизни писателя и в нем реально показанно проблемы общества. В статье рассматривается метод выражения общественных противоречий в «Бадоеъуссаноеъ» Шамсуддина Шохина.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHOD OF EXPRESSING SOCIAL CONTRADICTIONS IN THE "BADEYUSSANOYE" SHAMSUDDIN SHOKHIN

Shamsuddin Shokhin one of those educators half of the second XIX century, which reflected the contradiction with the state structure of the Emirate of Bukhara and social injustice portrayed in his works. The emergence of "Badeyussanoye" (Artistic literature) simultaneously with the "Novodirulvakoe" ("Rare events") was a new thinking in the literature. Unlike other of his associates names the story is written in a special style, where Shohin fruitfully drawn to the artistic means of expression and art of word creation. In this article, the author shows the methods and style in the description of the events of life uses "Badeyussanoye", what puts all the possibilities of artistic expression in the depiction of the socio-political situation of the nineteenth century the talent and skill of Shamsuddin Shokhin in the description of the political clashes and the events of life. According to the author, this work is written at the end of the writer's life and it really shows the problems of society. The article describes the method of expression of the social contradictions in the "Badeyussanoye" Shamsuddin Shokhin According to the author, this work is written at the end of the writer's life and it really depicts the social problems of Bukhara society.

Текст научной работы на тему «МЕТОД ВЫРАЖЕНИЯ ОБЩЕСТВЕННЫХ ПРОТИВОРЕЧИЙ В "БАДОЕЪУССАНОЕЪ" ШАМСУДДИНА ШОХИНА»

детскую литературу, особенно в этот период, укрепляются и принимают все более широкий размах. Также проблемы воспроизведения художественных особенностей и своеобразия таджикской детской поэзии в русской интерпретации рассматриваются в соответствии с последовательно разработанными принципами и критериями теории и практики художественного перевода. Трудно представить качественное обновление, выявление национальные компонентов современной таджикской детской литературы без прогрессивного воздействия русской реалистической литературы на весь процесс её развития

Это не только свидетельствует о значительном воздействии русской литературы на таджикскую детскую литературу, но и еще развития литературы для юных читателей привлекла внимание общественности республики и что ей пора стать предметом серьёзного обсуждения и забот.

Ключевые слова: перевод, персонаж, поэзия, создать, фольклор, герой, художественный, литература, связь, стихи, произведение, форма

THE RELATIONSHIP BETWEEN NATIONAL LITERATURES

This article examines the relationship between national literatures, the influences of Russian realistic literature on the literature of the people of Central Asia, including on Tajik children's literature, especially in this period, is strengthened and take on an ever wider scale.

Also, the problems of reproducing the artistic features and peculiarities of Tajik children's poetry in the Russian interpretation are considered in accordance with the consistently developedprinciples and criteria of the theory andpractice of literary translation.

It is hard to imagine a qualitative update, the identification of national components of modern Tajik children's literature without the progressive influence of Russian realistic literature on the entire process of its development.

This not only indicates a significant impact of Russian literature on Tajik children's literature, but also the development of literature for young readers attracted the attention of the public of the republic and that it was time for it to become a subject ofserious discussion and concern.

Keywords: translation, character, poetry, create, folklore, hero, artistic, literature, communication, poetry, work, form.

Сведение об авторе:

Исломова Джамила - декан факультетруский язык и летература Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айнг

About the autor:

Islomova Jamila - Dean of the Faculty of Russian Language and Literature of the Tajik State Pedagogical University named after S. Aim

УДК: 891.550

УСЛУБИ ТАСВИРИ ЗДВОДИСИ РУЗГОР ДАР "БАДОЕЪУССАНОЕЪ" -И

ШАМСУДДИН ШО^ИН

Олимова Х.%.

Донишкадаи давлатии забонуои Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Шамсуддин Шохин аз зумраи маорифпарварони нимаи дуввуми асри XIX махсуб гардида, ба сохти давлатдории амирони мангатии Бухоро дар бархурд карор дошт ва нобаробари ичтимоии Бухороро дар осораш зери танкид карор дода буд. Таълифи "Бадоеъуссаноеъ" дар баробари "Наводирулвакоеъ" як инкилоби тозае дар эчоди наср мебошад. Сабки он бархилофи сабки носирони охири асри XIX мебошад ва Шохин хадафхои худро дар зери пардаи рамзу истиора баён намудааст. Дар маколаи мазкур муаллиф рох ва услуби баёни "Бадоеъуссаноеъ"-ро дар тасвири тазоди зиндагй ва хунари суханофаринии Шамсуддин Шохинро мавриди тадкик карор додааст. Ба андешаи муаллиф ин асар дар охири умри нависанда навишта шуда, дар он иллати чомеа вокеъбинона баррасй гардидааст.

Андешахои маорифпарваронаи Шамсуддин Шохин дар асоси тазоди замона ва сарпечии равонии нависанда аз ихтилофоту даргирихои давр сарчашма гирифта, дар заминай анъанахои насри форсй-точикй асареро мавсуф ба «Бадоеъуссаноеъ» тавонист бо услуби тозаю нав эчод намояд. «Бадоеъуссаноеъ» аз зумраи осори охирини нависанда аст ва андешахои болигу сарехи уро дар бар мегирад. Шохин дар ифодаи тахдилу баррасии хаёти муосиронаш бо сузу гудоз ва хотири парешон ёдоварй мекунад.

Боиси тазаккур аст, ки "Намунаи адабиёти точик"-и Сацриццин Айнй аз зумраи сарчашмае махсуб мегардад, ки дар он рочеъ ба Махдуми Шохин маълумоти бештар оварда шудааст. Садриддин Айнй дар "Намунаи адабиёти точик" чихати осори Шохин дар заминай тазкирахои муосирони Шохин ва Садри Зиё маълумот дода, хамзамон аз "Бадоеъуссаноеъ" порае икгибос

овapдaacт. Айнй ба вокеияти ин acap бaxои баланд меддаад ва иншои чунин acapи мaзмyнaн пyp аз танкиду тaxкики чомeapо аз чacоpaти Шоxин дониста, чунин тaзaккyp медная "... дap дaвpae, ки Шшин зиндагй кapдaacт, ин гуна шик^ят^и caxтpо ба cypaти китоб capоxaтaн навиштан мумкин набуд. Кадом cоxибк;aлaмe, ки ба амсоли инxо чacоpaт намояд, пас аз ба cap омадани acap capи xyдpо бapбод медод. ралами œxpноки Шоxин ба эчоди ин услуби ачиба аз он тaxдyкa эмин монда, дapди дили xyдpо бояду шояд xолй кapдaacт. Ба як чойи дигapи ин pиcолa навишта: «Arap аз бapф масалан, бинои мaноpa осон аст, пас, мaноpa чapо мaxcycи масчиди калон?» [1.254]

Баъдан, Х.М^зозода соли 1956 pиcолaи "Шамсиддин Шоxин"-pо таълиф менамояд. Расул Ходизода дap китоби "Адабиёти точик дap нимаи дуюми acpи XIX" pочeъ ба Шамсуддин Шоxин маълумот овapдa, соли 1972 pиcолaи "Шоxин"-pо интишоp менамояд. Соли 1998 дap замони истиклолият дap тaxияи Aбдyлкодиpи Paxим ва Мyзaффap Мyxaммaдй "Бадоеъуссаноеъ" дap шyмоpaи 7-12 дap "Садои Шapк;" pyrn чопpо мебинад. Куллиёти пyppaи шо^ соли 2006 бо тaxияи Мyзaффap Мyxaммaдй ва дacтгиpии Хукумати Чyмxypии Точикистон интишоp гapдид ва пeшcyxaни он аз чониби академик Aбдyчaббоp Paxмонзодa навишта шуда, номбypдa тaзaккyp додааст, ки то xaнyз pиcолaи тaxкикиe оид ба xaёти Шамсуддин Шщин иншо нaгapдидaacт. [2,5] Дap умум метавон тадкикоти васеи мyxaккик;они замони иcтиклолиятpо таъкид намуд, ки аз диди нав тавачч^ ба па^^ои xaнyз омyxтa нашудаи оcоpи оxиpи acpи XIX намудаанд.

"Бадоеъуссаноеъ" cолxои 1891-1894 эчод гapдидa, соли 1906 дap Бyxоpо аз чониби Мулло Начмиддини Сaxxофи Бyxоpой нaшpи литогpaфй гapдидaacт. Шоxин дap инт^ои "Бадоеъуссаноеъ" бо тapFиби нacpи acpxои каблй xонaндapо бо забони apaбй бо муаллифи acap оншо мекунад, ки мазмунаш чунин аст: "Ситоиш офapaндaи caнъaтxо ва иxтиpоъкyнaдaи зебош^о ва дypyд ба pоxнaмои yммaтxо ба pоxи xиpaд ва салом ба пaёмбapон ва caxобaxои пaйpaви pоxи y ва бapxypдоpxои нypxояш ва пас фaкиp Миp Мyxдммaд Шамсуддин, ки дap дaфтapxои aшъоpaш Шоxин тaxaллyc кapдaacт" [2, с.539]

Пас аз он Шоxин xaдaфи иншо гapдидaни acapaшpо баён месозад, ки "мучи6и иxтилоли aфкоp ва боиси иж^офи aтБоpи y rapn^a буд, xоcт ба муктазои xол мачмуатуншшкоят пapдозaд ва дap адои шикоят дacтypи Fapиб OFOзaд " [2,539] Яъне бинобap зapypaти xол ва иxтилофи андеша дacтype омода намудааст, ки дap он шикоят ва xap xap$e нисбати замона дap иxтилофи aндeшaxояш xacт. Шоxин дap шикоятномааш ишоpa ба он менамояд, ки "то он чо, ки xомaи бaдоeънигоpи caноeъyзоp cypairc нигоpишy симати гyзоpиш вонамуда, чамъ шуд байни нак^ай^о, ки aлxaк; санъати бадеъ ва ин pиcолa мавсум ба "Бадоеъуссаноеъ" моина фapмyд." [2, с.540] Аз ин чо муайян намудан мумкин аст, ки Шоxин унвони acappо мутобики услуби acap овapдaacт. Хамин гуна монaндиpо дap "Нaводиpyлвaкоeъ" дидан мумкин аст, ки Axмaди Дониш пас аз сано 6,p xyдовaнд ному насаби xeшpо ифода менамояд: "Аммо баъд чунин гуяд бандаи «заифалмуфтак^у ило афви paббиxилбоpй Axмaд ибнан Нос^ Accиддики(aлxифо) Aлбyxоpй.. ."[3, с.20]

Лозим ба ёдовapиcт, ки Худой Шapифов дap «Нaзapияи rncp» дap мaвpиди yнвонryзоpй чунин xyлоca мeоpaд:«Тaлaби мувофикати унвон бо мазмун аз шapоити каблии нависандагй дap xaмaи замощо будааст.» [4, с.179]

Масалан, Дониш дap мaвpиди унвони «Нaводиpyлвaк;оeъ» чунин мeниrоpaд: "Фaлочapaм, он чи дap дaфотиp xозиp дидам, дap ин aвpок; кашидам, xотиpи axбобpо ва xyвaлмyвaффик;y в,лмуину. Ва онpо ба «Нaводиpyлвaкоeъ» мавсум rapдонидaм, чунки xap кадом аз xикоят ва pивоят , ки дap ин мачм^а каламй шуда мавкуф 6,p мукаддима ва сабабе будааст. Ва 6,p тaxpиpи xap иллате мукаддам афтода, ки он дap зайли он кисса мapкyм xоxaд шуд» [3,22] Офapидaни "Бадоеъуссаноеъ" дap бapобapи "Нaводиpyлвaк;оeъ" як инкилоби тозае дap эчоди rncp ба шyмоp мepaвaд. Arap Axмaди Дониш дap "Нaводиpyлвaкоeъ" аз aндeшaxои мypaккaби фалсафй истифода кapдa бошад, пас Шоxин дap ^^бот ба ин масъала вокeиятpо дap шакли баёни тaмaccxyp ва то андозае xyзнaнreз ифода менамояд.

Дap инъикоси xaмзaмонон тавассути обpaзxои бадей вокеият накщи мyxимpо мебозад ва вокеият xaмон вакт маълум мeгapдaд, ки дap он xaкиккaти тaъpиxй ошкоp мerapдaд ва масоиле мaвpиди бappacй кapоp мerapдaд, ки мавз^ он мaвpиди омузиш кapоp гиpифтaaacт. Яъне аз он ки Шоxин шоиpи мумтози дaвp буд, тавонистааст, ки "Бaдоeъyccaноeъ"-pо бо дapнaзapдошти тасв^ ва тавсиф аз caнъaтxои мyxтaлифи бадей xaкикaти тaъpиxиpо биофapaд. Шоxин дap "Бадоеъуссаноеъ" аз тaъбиpy ибоpaxои xaлкй, мaxcycaн аз калимоту таъб^оте, ки мaxcycи лaxчaи мapдyми Бyxоpоcт, xeлe бамавкеъ истифода бypдaacт, ки ин бадеияти каломи ypо ба дapaчaи зиёде афзудааст. Шоxин дap ин pиcолa иллату нyкcонxои aмоpaтpо ниxоят нозуксанчона ва бо нaфpaтy Faзaби пypшyp нишон додааст. Шо^ ба матонати cyxaн ва имони кавй исбот намудааст, ки ин нуксу иллат^о илочпaзиp нест. Ва аз ин чо xy^ xонaндa xyлоca мerиpaд, ки тapтиботy œxra дaвлaтдоpии чамъияти он зaмонpо аз байн бapдоштaн лозим аст. Ин xaмон xyлоcaecт, ки Дониш дap "Рисолаи тaъpиxй" пас аз тaxдили тaъpиxию ичтимоии aмоpaт дaлepонa ва ошкоpо гуфта буд. "Бадоеъуссаноеъ" ба кавли Расул Ходизода cyxaнxои Донишpо бо обpaзxои бадей тавсиф намуда,

o^o "кoнкpeт" нoмидaacт. [4,387]

Шoxин нукш cox,ибмapтaбaxoи дaвpи xyдpo oшкopo 6a pиштaи тaнк;ид мeкaшaд вa чунин xaдaфгyзopии нaвиcaндa дap oн acr, ки xyди Шox,ин дap мax,ити эшoн фaъoлият нaмyдa, бaxилй вa нoдoнии onxopo мyшoxддa нaмyдaacт. Дap ^oe xaттo нoтapcoнa бecaвoдй, чox,илй , cynxyp® вa мaнфиarчyии aкoбиpoни aмopaтpo тaвcиф мeнaмoяд вa aйбчyии axмaкoнaи эшoнpo aз aшxocи пeшpaфтa 6o aлфoзи кинoяoмeз инъикoc мeнaмoяд. Шoxнн тaмoми чypми oлимapтaбaxopo эxcoc мeнaмyд вa aз oн roproo буд, ки мaxз xaмин гущ aшxocи нoтaвoнбин бoиcи пacpaфти чoмea гaнггaaнд. Дигap ин ки Шoxин дap дapбopи Aмиp Aбдyлaxaд фaъoлият нaмyдa, aз чoниби Aмиp вa aтpoфиёнaш xaмeшa дap aзoб ;apop дoшт: «Ox aз ин бecaвoдoн, ки иcми Aъзaмpo иcми Aзим xoнaнд. Гycoлa тo гoв, мaшoбa тo пaлoв фapкe нaтaвoнaнд шмуд... Тyкмaи кyлox вa кyббaи 6oprox якcoн acт. ...» [2,258]

Шaмcyддин Шoxин дap "Бaдoeъyccaнoeъ" мyнoчoти xaë™ xyдpo зaмзaмa нaмyдaacт вa ro6apo6apHx^ pyзгopaшpo aз зaмoнa мeдoнaд. Arap мaфxyми зaмoнapo шapx ди^м, nac xaмoн мyxити тoкaтфapcoи Бyxopocт, ки миши Шox,ин aшxocи paвшaнфикppo xaмeшa зepи шн^и aзoб нигox мeдoшт. Aммo му^им oн acт, ки pиcoлaти xyдpo aз 0F03и acap тo 6a инти^ чун к^гам 6a дacт гиpифт, эxcoc нaмyдaacт вa зидди oдaтx,oи ку^ш 6axc мeнaмoяд. Шox,ин дap ин acap чyёи иллaтx,oи ичти^ъ мeгapдaд вa oнpo интикрд нaмyдa, зи^ мeнaмяд : " Зaмoнa xap зaxpи кoFaзпeчe, ки oмeзaд, чун ^дуи нoc дap кoми мaн мepeзaд вa гeтй xap дуди тaлxe, ки aнгeзaд, чун нaйи кaлён дap димoFи мaн мeбeзaд. Xaмвopa чун дeги xapиca нacибaи мaн кaллoк acт вa xaмeшa, чун кyдaки мaктaбrypeз, нacиби мaн фaллoк;. Дacт xap 4o, ки мeгyзopeм, чун кaфи мyздyp oлyдa 6a теш бapмeдopaм вa naxny xap 4o, ки мeфишopaм, чун пушти xaммoл oгaндa 6a peш. Гyшaи xoтиpaм чун дyкoнчaи нaддoф мaлъмaaи пapeшoнй acт вa xилвaти дидaaм чун oинa мaнбaи xaйpoнй...» [2,256-257]

Устюд Aйнй нacpи "Бaдoeъyccaнoeъ"-po ушу6и тoзa мeпиндopaд вa дap ин мaвpид чунин aндeшa гашнику нaмyдaacт: "Мaкcaди acлй aз тaълифи «Бaдoeъyccaнoeъ» (чyнoнчи дap бoлo ишopa paфт) тaнк;ид, эътиpoз вa шимят aCT, aммo мyaллиф дap ин 6opa ycлyби aчибepo пeш гиpифтaacт, ки шй бypдaни xoнaндa дap aввaлнaзap 6a мaкcaди acлй xeлe дyшвop acт, бaлки 6a мyтoлиaи тaъбиpoти oддию фик;paxoи xaндaoвap 6a xaндa мeoяд. Бaъд aз мyxoкимaвy тaaммyл 6a мaкcaди acлй пaй мeбapaд. Мaкcaд aз ин ycлyб, чушнчи xyди мyaллиф дap му^дзи^ capex кapдaacт, xoнaндapo дap aввaл 6a тaлк;ини шикoятx,oи xyзнoвap дap aндyx, нaaндoxтaн вa бaъди иншиpoxи xompy фapaxи pyx, мyддaoи acлиpo, ки xeлe гиpяoвap acт, ил^ кapдaн acт." [1.253-254]

Дap aйни зaмoн гyфтaн 6a мaвpид acт, ки "Бaдoeъyccaнoeъ" 6o нacpи мycaччaъ тaълиф гapдидaacт. Дap нacpи клaccикии фopcy точик caнъaти мycaччaъ фapoвoн иcтифoдa гapдидa, acкapи нaвиcaндaгoн бapoи зeбy зинaт вa мyтaнocибaн 6o крфия ифoдa гapдидaни aндeшaaшoн aз га.чъ иcтифoдa бypдaaнд. Aммo бoяд гуфт, ки нaзapи мyтaфaккиpoни acpи миёшй ниcбaт 6a ин caнъaт иxтилoф дopaд. Xapчaнд ки мyx,aк;к;икoни acorn иcтифoдa aз ин caнъaтpo пaйpaвй вa ё илxoм aз ушу6и Кypъoни мaчид дoниcтaaнд. Мacaлaн, дap "Кимиёи caoдaт" Мyx,aммaд Faззoлй дap чaнд чoйи acapaш иcтифoдaшaвии ra^bpo дap нacp ин-ш^д нaмyдaacт, aммo бoз ин нyктa мycaллaм aCT, ки мyтaфaккиp тaъкид мeнaмoяд, ки arap га.чъ дap нacp 6a мaнфиaти aввoм бoшaд , бoиcи axcaнт acт: . "A^o илми чaдaл вa xилoфy ^ccac вa тaзкиp, ки 6a caнъaтy caчъ бoзниx,oдa бoшaд, ин xaмa x^prn дyнёpo зиёдaт кyнaд вa дap дил тукми xacaдy мyбoxoт na^o кyнaд." [5,213]

Дap чoйи дита^ чунин мeopaд: "Ba xaмчyнин илми тaйёpoти мyзaккиpoн вa caчъ вa тoмoти эшoн вa тaлaби cyxaнxo, ки xaлкpo 6a нaъpa oвapaд вa нyктaxo, ки бaд-oн aндap мaзoxиб тaaccyб кyнaнд, тo aвoм пиндopaнд, ки oн aз poxд дин acт; ин xaмa тукми ^6py xacaд вa aдoвaт aндap дилxo бикopaд вa дapд вa ши^отат нaяфзoяд: ки бoди бaтap вa фaxp aфзoяд." [5,569] Acoran caчъ aз чoниби нaвиcaндa дap шaклxoи гyнoгyн иcтифoдa гapдидaacт:"Чyн кулзуми xaвoдиc дap тaлoтyм aCT, ^дуи миён caнги пocт вa чун Fyбopи aлoик дap тapoкyм aCT, cypwa низ ^и^и 6ocHpa aCT, arap^ lyireCT." [2,542]

"Бoдa oн чo, ки xyмop нaшкaнaд, ny^a 6ap дaxoни шиит нex вa o6 xap гox ки 6ap нoмияи нaxл кyвввaт нaяфзoяд, дaми тeшa 6ex." [2,542] "Рacвoй нacибaи кaлaндap acтy oтaш вaзифaи raj^^ap. Лaънaт 6ap вacвacaи xaёл бoд, ки F0либaн дacтмoяи мaлoл aCT." [2,542]

Чyмлaxoи дap к;oлaби гачъ иншo гapдидa, дopoи мaънo вa як cюжaи xocca мeбoшaнд. Дap вoкeъ, acapи Шoxин aз чyмлaxoи xypди пypмaънй вa aлфoзи aмики cyфтaшyдa ибopaт бyдa, xap як чумга дap xyд cюжaи xyp^epo дap 6ap мeгиpaд. Дap "Бaдoeъyccaнoeъ" зapбyлмacaлxo дap мaтн мyтoбикaн иcтифoдa гapдидaacт вa бapoи нишoнpac rap^^a™ мaкcaдaш aз зapбyлмacaлxoи мaъмyлтapин иcтифoдa нaмyдaacт. Aз чyмлa: "Уштyp xaмapo бapдoшт, 6a элaк чapo мeлaнгaд?" [2,550]

Дap "Бaдoeъyccaнoeъ" якчaнд ^имя низ бapoи пyppaтap нaмyдaни aндeшaи нaвиcaндa вopид кapдa шyдaacт. Дap бoби кopбypди caнъaтx,oи бaдeй вa oфapиниши тacвиp нaзapи мyнтaкидoни aдaбиёт гушгун acт, aммo бapтap aз oнxo 6apxe aз caнoeъ мaвчyдaнд, ки oнxopo мyxaккикoни aдaбиёти фopcй - точикй 6a cифaти ибopaxoи мaчoзии шoиpoнa мeпaзиpaнд. Фaзoй acap ин

чилвагохи чахонбинй ва хунари эчодкор аст, ки арзинш бадей ва эстетикии асарро маълум менамояд. Бахтин "муаллифи вокей ва муаллифро хамчун категорияи этетикй" мешуморад. [6,166] Муаллиф мисли паргор дар дохили асари бадей давр мезанад ва меъёри ахдофи худро тавассути баёни хаводис маълум месозад ва ин ченак дар андозаи инъикоси вокеияти асар аз нуктаи назари муаллиф вобаста ба хаводиси ичтимоъ муайян мегардад. Яъне, дар "Бадоеъуссаноеъ" кахрамон дар фазой асари бадей фаъолияти махдуд надорад ва тобеи вазъият аст. Бо ин амал аз муаллифи вокей ва ё худ ровй тафоввут дорад. Дар "Бадоеъуссаноеъ" нависанда гуё бо хонанда дар мунозира карор дорад ва барои чавоби котеъона роххои халли онро мечуяд.

Албатта, аломати дигари чалби нависанда ба эчод ва ифодаи хасосияти ботинй дар асар ин меъёри худшиносии у дар доираи чахонбинияш мебошад. Дар ин замина метавон инро баён намуд, ки дар "Бадоеусаноеъ" Шохин на танхо муаллиф, балки ба хайси кахрамони асар низ баромад мекунад ва садои баланди Шохин дар асар барои баррасии масъалахои ичтимой якчониба нест. Шохин барои хонанда масъалаи асосиро мефахмонад ва баён менамояд. Аз тарафи дигар ба ракибони худ мушкилоти ичтимоиро бепарда часурона баён менамояд ва барои ин аз саноеъи баланди бадей истифода менамяояд. Аксари мухаккикон ба фардият ва ё умумияти накши муаллиф дар асар таваччух намудаанд. Баъзан муаллиф иштирокчии бевоситаи асар ва ё образи мустакилест. Мисоли: " Агар ба руи харир нишинам, хасир аст ва агар аз хасир бархезам - харир. Шир дар косаи ман чургот ва мавиз дар кисаи ман каракот..." Аммо дар холати дигар муаллиф ровии бевоситаи асар мебошад: "Ислом исме шуда дар миёнаи он алифу лом. Агар аз инсоф пурсй, хакикати он соф. Х,арфи дин бар гушхо чун мутолабаи дайн гарон ва сурати шарь дар дидахо чун айн уш- шарр ва шарр ул-айн аён. Илм чун алам дар мазорхо хуфта, бо хар кй аз айни он истифсор рафта, «лам» гуфта. " [2,546] Тарзи истифодаи санъатхои бадей ба хунари эчодкор вобаста аст, ки ба тавассути он андешаву тафаккури хешро дар асари офаридааш инъикос менамояд ва ин гуна тасвирро, ки аз тарики эхсосоту нозукхаёлй ороста мешавад, метавон тасвири бадей ном бурд. Дар мавриди офаридани тасвирхо эчодкор аз гунахои санъатхои бадей, ки дар адабиёти классикии форсй-точикй ба мавкеъ зиёд кор фармуда шудааст, ба мисли рамзу киноя, ташбеху тамсил, ибхому игрок, талмеху истиора, муболигаву мукобила .

"Бадоеъуссаноеъ" ин асарест, ки дар барномаи ичтимоии Шохин ба сифати як адиби маорифпарвар ва инкоркунандаи чомеаи танги Бухорои асри XIX бо услуби омехта ва мазмуни ичтимоию фалсафй офарида шудааст. Шохин мазмуни зиндагиро ба хонанда баён месозад ва аз лихози равонй ба зершуури хонанда ворид мешавад ва аз у такозо менамояд, ки масоили баёншударо баррасй намояд. Ташрехи гуногун ва пур аз тазод ин баёнгари холати рухонии нависанда ва норизой аз хокимони давр мебошад.

АДАБИЁТ

1. Садриддин Айнй. Намунаи адабиёти точик. - Душанбе: Адиб, 2010, 448 с.

2. Шохин, Шамсиддин. Куллиёт. Тахия ва тавзехоти М. Мухаммадй. /Шамсиддини Шохин - Душанбе: Адиб, 2006. -640 сах.

3. Ахмади Дониш. Наводирулвакоеъ. Китоби 1-Душанбе: Дониш, 1988, 288 с.

4. Хддизода Р., Каримов У., Саъдиев С. Адабиёти точик.- Душанбе: Маориф,1988, 416 с.

5. Мухаммади Fаззолй .Кимиёи саодат (Чилдхои I ва П)-Техрон, 1999.-828 с.

6. Бахтин М.М. Эстетика словесного творчества. -Москва, 1979.

МЕТОД ВЫРАЖЕНИЯ ОБЩЕСТВЕННЫХ ПРОТИВОРЕЧИЙ В «БАДОЕЪУССАНОЕЪ» ШАМСУДДИНА ШОХИНА

Шамсуддин Шохин один из тех просветителей второго половины XIX столетия, который отразил противоречия в государственной структуре Бухарского Эмирата, и социальную несправедливость изображал в своих произведениях. Появления "Бадоеъуссаноеъ" ("Художественная словестность") одновременно с "Наводирулвацоеъ" ("Редкостные случий") считалась новым мышленим в литературе. В отличие от других его соратников названные рассказ написан особым стилем, где Шохин плодотворно обращается к художественным средствам выразительности и искусству слова. В данной статье автор показывает методы и стиль в описании событий жизни и возможности художественного слова в изображении общественно-политическую ситуацию XIX века в "Бадоеъуссаноеъ". Велико талант и мастерство Шамсуддина Шохина в описании политических столкновений и событий жизни. По мнению автора данное произведение написанно в конце жизни писателя и в нем реально показанно проблемы общества. В статье рассматривается метод выражения общественных противоречий в «Бадоеъуссаноеъ» Шамсуддина Шохина.

Ключевые слова: просветитель, эмир, противоречие, антология, информация, цитаты, реальность, критики, смелость, публикация, исследователь, изучение, описание, окружающая среда, интеллигент, недостаток общество, текст, сложний, философский, время, смелость, нформация,

изучение, жизнь.

METHOD OF EXPRESSING SOCIAL CONTRADICTIONS IN THE "BADEYUSSANOYE" SHAMSUDDIN SHOKHIN

Shamsuddin Shokhin one of those educators half of the second XIX century, which reflected the contradiction with the state structure of the Emirate of Bukhara and social injustice portrayed in his works. The emergence of "Badeyussanoye" (Artistic literature) simultaneously with the "Novodirulvakoe" ("Rare events ") was a new thinking in the literature. Unlike other of his associates names the story is written in a special style, where Shohin fruitfully drawn to the artistic means of expression and art of word creation. In this article, the author shows the methods and style in the description of the events of life uses "Badeyussanoye", what puts all the possibilities of artistic expression in the depiction of the socio-political situation of the nineteenth century the talent and skill of Shamsuddin Shokhin in the description of the political clashes and the events of life. According to the author, this work is written at the end of the writer's life and it really shows the problems of society. The article describes the method of expression of the social contradictions in the "Badeyussanoye "

Shamsuddin Shokhin According to the author, this work is written at the end of the writer's life and it really depicts the social problems ofBukhara society.

Keywords: educator, Emir, contradiction, anthology, information, quotes, reality, critics, courage, publication, researcher, study, description, environment, intellectual, lack of society, text, complex, philosophical, time, courage, information, study, life.

Сведения об авторе:

Олимова Хосият Хакимовна - 1971 г.р., к.ф.н, докто., доцент рант Таджикского государственного института языков имени Сотима Улугзода. Адрес: 734019, г. Душанбе ул. Мухаммадиева 17/6, тел: [992 37] 917160791, эл.почта: hosiyat.olimova@mail.ru

About the autor:

Olimova Khosiyat Hakmovna - born in 1971, Ph.D., associate professor, doctoral student of the Tajik State Institute of Languages named after Sotima Ulugzod Address: 734019, Dushanbe, ul. Muhammadiyeva 17/6, тел: (+992 37) 917160791, E- mail: hosiyat.olimova@mail.ru

ШАРХУ ТАВЗЕХ ВА ТАЪРИФИ БОДИ САБО ДАР ФАРХДНГУ ЛУГАТХО ВА РИСОЛАХОИ ТАДОЩОТИ

Забирова М.Э.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Тасвири боди сабо, ки бо номхои бод, насим, насими сахар, насими бомдод, боди бомдодй ва гайра ёд мешавад, яке аз тасовири хеле маъмул дар адабиёти форсии точикист, ки аз ибтидои адабиёти оламшумули мо то ба имруз хамвора мавриди таваччух ва тасвири шоирон карор гирифтааст. Бино ба кавли назарияшиносон, яке аз унсурхои асосии каломи бадеъ образ, имож ё худ тасвир чавхари зотии шеър ба шумор меравад [2, с. 23]. Дамчунин таъкид шуда, ки барои тахкики амики тасвири муайяни шоирона бояд сарчашмаи пайдоиш ва омилхои инкишофу такомули онро муайян кард, зеро бе донистани манбаи пайдоиши тасвири муайяни шоирона дарки хамачонибаи он аз имкон берун аст. Аз ин ру, бояд сараввал мафхуми «сабо» - ро равшан созем, ки чй боде буда, ки ин кадар мавриди таваччух ва тасвири шоирон карор гирифтааст.

Муаллифони «Фарханги забони точикй» дар шархи ин калима менависанд: «Сабо - боде, ки аз тарафи шарк мевазад; шамоли форам, насими салкин» [15, 164]. Мухаммад Еиёсуддини Ромпурй дар «Еиёс-ул-лугот» менависад: «Сабо - боде, ки аз тарафи Машрик вазад, баъзе гуфта, ки боде машрике, ки дар айёми бахор вазад» [3, 4]. Дар «Фарханги форсии Амид»-и Дасани Амид омада, ки «сабо - боди барин, боде, ки аз самти Машрик мевазад, мукобили дабур» [12,1610]. Дасани Анварй дар «Фарханги бузурги сухан» оварда, ки «Сабо - насими мулоим ва хунуке, ки дар бархе навохй аз тарафи шимоли шарк мевазад; мукобили дабур» [14,4688]. Саидчаъфари Саччодй дар «Фарханги истилохот ва таъбироти ирфонй» дар мавриди маънои рамзии ирфонии мафхуми сабо менависад: «Сабо - нафахоти рахмонй, ки аз чихати машрики рухоният ояд. Низ он чиро, ки боис бар хайр бошад, сабо гуянд:

Мерасад боди сабо рацскунон меояд,

Хуш насимест, ки аз Машрщи цон меояд» [9,520].

Дар лугату фархангхои дигар, монанди «Фарханги Нафисй», «Фарханги форсй»»-и Мухаммад Муин низ боди саборо наздик ба хамин маонй шарх додаанд. Дар асархои тадкикотй, алалхусус он рисолахои илмие, ки доир ба шеъри орифони шоир монанди Шайх Аттору Даким Саной, Мавлавию Ирокй ва шоирони ориф амсоли Саъдй, Дофиз, Камоли Хучандй ва дигарон

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.