Научная статья на тему 'ТЕРМИНОЛОГИЯ МУЗЕЙНОГО ФОНДА И ЕГО ОСЕБЕННОСТИ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ'

ТЕРМИНОЛОГИЯ МУЗЕЙНОГО ФОНДА И ЕГО ОСЕБЕННОСТИ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
84
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МУЗЕЙ / ФОНД / ЯЗЫК / ТЕРМИНОЛОГИЯ / СЛОВАРЬ / ИСТОРИЯ / СОХРАНЕНИЕ / ИЗУЧЕНИЕ / СБОР / РЕГИСТРАЦИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Зарипов Алишер Наджмидинович

Проблема термина и терминологии, особенно отраслевая терминология в таджикской лингвистике находится в бурной обсуждении и считается одним из важнейших вопросов. С изучением статьи можно прийти к выводу, что автор при исследовании и изучении данной статьи об истории терминологии в области музееведения использовал отечественные и зарубежные источники, подчеркнул, что исследование терминологии музееведения, сегодня, во всем мире считается одним из важнейших задач развития музейного дела. В то же время, в статье автор предлагает интересную идею об одном из основных направлений музейного дела, то есть, о фондовой деятельности и его терминологии и подчеркивает, что фондовая деятельность является одним из основных направлений музейного дела и служит регистрации, сохранению и изучению всех предметов и коллекции, которые находятся в фонде музея.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE TERMINOLOGY OF THE MUSEUM FUND AND ITS FEATURES IN THE TAJIK LANGUAGE

The problem of the term and terminology, especially the branch terminology in Tajik linguistics is in vigorous discussion and is considered one of the most important issues. With the study of the article, it can be concluded that the author used domestic and foreign sources to research and study this article about the history of terminology in the field of museology, stressed that the study of terminology of museology, today, is considered to be one of the most important tasks of museum development worldwide. At the same time, in the article the author offers an interesting idea about one of the main areas of the museum, that is, about the stock activity and its terminology, and emphasizes that the stock activity is one of the main areas of the museum and serves registration, preservation and study of all items and collections that are in the museum fund.

Текст научной работы на тему «ТЕРМИНОЛОГИЯ МУЗЕЙНОГО ФОНДА И ЕГО ОСЕБЕННОСТИ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ»

So, the most common types offigurative meanings of verbs of the movement шиновари - шино кардан - плавать - swim in the Tajik language, as well as the use of Russian and English verbs in similar types of metaphorical uses are considered. It should also be noted a couple of verbs of the movement go - walk, which is used in a figurative sense.

Keywords: swim, verb, movement, metaphor, river, life, like, jump in the water, sick, animals, birds, ship, fog, smoke.

Сведения об авторе:

Холиков Абдулманон Юсуфович - ассистент кафедры языкознания и сравнительной типологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, Tel: (+992) 93-898-98-62.

About the author:

Kholiqov Abdulmanon Usufovich - assistant chair of linguistics and comparative typology Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ainy, Tel: (+992) 93-898-98-62.

ИСТИЛОХОТИ ФОНДИИ ОСОРХОНА ВА ВИЖАГЩОИ ОЩО ДАР ЗАБОНИ ТОЦИКЙ

Зарипов А.Н.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Истилох ва истилохсозй яке аз бахшхои мухим ва багоят махсуси илми забоншиносй ба хисоб меравад. Аз ин ру омузиш ва тахкики ин соха амри вокеист. Хддаф ва максади асосии истилохот хар чи васеътар, расотар ва равшантару дакиктар барои ахли соха, баён кардани маънои мафхумхои нав мебошад. Дар забоншиносии точик доир ба лутоту истилохоти сохахои махсуси хаёти чомеа як катор тахкикоти мухим ба вукуъ пайвастааст, аммо дар тахкики истилохшиносии точик масъалахои зиёде норавшан боки мондаанд. Яке аз онхо баррасй ва тахкики истилохоти сохавй мебошад, ки бояд бар мабнои осори таълифгардидаи илмй ба забони точик, осори адабй, маводи матбуоти даврй, донишномахои умумю сохавй ва фархангу лутатномахои мунташира сурат гирад.

Дар вокеъ хар як сохаи илм вазифахои муайян дорад, ки махсус ба назарияву амалия, мохияту мундаричаи хамон соха нигаронида шудаанд ва бе ичрои онхо оид ба конунияти инкишоф ва вазъи умумии истилохоти он соха як тасаввуроти амик ва диди тоза пайдо намудан аз имкон берун аст. Яке аз чунин бахшхои сохавй, истилохоти илмии сохаи осорхонашиносй махсуб меёбад. Осорхонашиносй, яке аз сохахое мебошад, ки истилохоташ дар хаёти хамарузаи мардум на чандон мустаъмал аст. Аз тахлил ва тахкики ин доира бар меояд, ки истилохоти сохаи осорхонашиносй нисбат ба дигар сохахои илм бисёр мураккабу мушкилфахм мебошанд. Аз ин чост, ки омузиши онхо низ яке аз асоситарин вазифахои забоншиносии муосир бояд бошад. Худи хаёт ва фаъолияти ходимони илмии осорхонахо такозо менамоянд, ки истилохоти ин соха ба таври дакику амик омухта шаванд. Зеро хар тамошобине, ки бахри шиносой аз таъриху фарханги миллат ба Осорхона ворид мешавад, кушиш мекунад то як дониши наве касб намояд. Дама он ашёи гаронарзише, ки дар осорхонахо хифз ва нигохдорй мешаванд дорои истилохот ва забони хоси таърихию фархангй мебошанд. Аз ин лихоз ходимони илмии осорхонахоро зарур аст, ки истилохоти сохаи мазкурро омухта, ба тамошобин бо забони соддаю оммафахм сухбат намоянд.

Агар мо ба таърихи истилохоти осорхонашиносй назар афканем, хануз соли 1965^ дар чаласаи Конфронси Генералии шурои Байналмилалии осорхонахо дар шахри Ню-Йорк (ИКОМ) масъалаи истилохоти осорхонашиносй бардошта шуда буд. Вале дар солхои баъдина ин масъала дар баъзе давлатхо махдуд карда шуд. Дар ин солхо, яъне дар давараи "рахоии музейнигорй" (эмансипации музеографии), якчанд маротиба барои тахия ва мураттабсозии истилохоти сохаи осорхонашиносй кушишхо ба харч дода шуд, вале аввалин кишваре, ки дар он лугот ва калимахои ин соха чамъоварй гардид, Чумхурии демократии Олмон буд. Аз соли 1973 шуруъ карда, дар ончо тахия ва ба шакли фарханги сохавй даровардани истилохоти ин соха огоз гардид, ки дар натича соли 1975 бо унвони «Лутати мухтасари кори осорхонавй» (Kleines Worterbuch des Museumswesen) нашр шуд.

Дар Чумхурии Точикистон оид ба ин мавзуъ аз чониби касе тахкикоти амику дакике руи кор наомадааст. Танхо бори нахуст соли 2010 аз чониби ходимони илмии «Осорхонааи чумхуриявии таърихй-кишваршиносии ба номи А. Рудакй»-и шахри Панчакент «Лутати мухтасари истилохоти осорхонавй» (русй-точикй) ба нашр расид, ки он беш аз 200 истилохи сохаи осорхонашиносиро дар бар мегирад [8, с.3].

инчунин бояд KaÜA нaмyд, ки мухдккики дигapи œx,a Шapифзодa Ад. дap acapи xyд тя^ти унвони «Экшозитсия вa экcкypcияи оcоpxонa», ки шли 2012 бa нaшp pacидaacт, оид бa xycyc^ix^ иcтифодaи бaъзe истилох,оти оcоpxонaвй ибpози aндeшax,ои чолиб нaмyдaacт.

Бояд кз.йд нaмyд, ки оcоpxонaшиноcй хдмчун илми мустя-кил, доpои истилохоти xоcи xyд мeбошaд. Аз ин лихоз омузиш вa тяхкики хямячонибяи гохяи оcоpxонaшиноcй бa xycyc истилохоти он, ки яке яз бaxшхои мухими ин гохя мебошад, яз яхямият xолй неег. Истилохоти гохяи оcоpxонaшиноcй хямчун кaбaти мaxcycи лекоикяи зябони точикй мяфхумхои мyшaxxac вя дякику aмикpо фapо гиpифтaaнд. Аз ин py мо зapyp донистем, ки истилохоти гохяи мaзкyppо яз pyH кябятхои вожягонй бя чунин гypyххо чудо нaмоeм:

1. Истилохоти фондии оcоpxонa

2. Истилохоти экшозитсионии оcоpxонa

3. Истилохоти caнъaти тacвиpй вя ямялии оcоpxонa

4. Истилохоти боcтоншиноcии оcоpxонa

Дap ин мяколя мо тещо истилохоти фондии оcоpxонa вя вихдгихои онx,оpо мaвpиди тяхдилу бappacй кapоp медих,ем.

Фяъолияти фонда, яке яз caмтхои acоcии коpи оcоpxонa будя, бaхpи бaкaйдгиpй, нигоxдоpй вя омузиши хямя aшë вя колeкcияe, ки дap фонди оcоpxонa мя^фузянд, xизмaт менямояд. Истилохи фонд яз кялимяи фapонcaвии "fond" г^^тя шудя, бя мяънои "бужд" вя "aroc" ифодя ëфтaacт. Дap зябощои точикй вя pycй бя хдмон шякли фapонcaвии "fond" мaвpиди тет^одя кapоp гиpифтaacт.

Бояд кяйд нямоям, ки pочeъ бя мяфхуми фонди оcоpxонa дap конуни Чyмхypии Точикистон дap боpaи Оcоpxонaхо вя фонди Оcоpxонaхо чунин шapх гуфтя шyдaacт: «Фонди оcоpxонa - мячмуи aшëи оcоpxонaвй, вя коллeкcияи оcоpxонaвй, ки бя тaвpи доимй дap оcоpxонa Ka^p доpaнд вя тибки конyнгyзоpии Чумами Точикиcтон мaвpиди иcтифодa кapоp меги^нА» [3, с.4]. Фяъолияти коpи оcоpxонa дap acоcи фонди он инкишоф ëфтa, кими зиëди aшëи фонди оcоpxонa, хямчун мянбяъ бapои гyзapондaни тя^кикотхои илмй вя cоxтaни экcпозитcия xизмaт мекуняд. Фонди оcоpxонa яз фондхои бойгонй (apxив) вя китобxонax,о бя он фapк мекуняд, ки он мycтaнaд гapдонидaни paвaндx,ои тaъpиxиpо бя тaвpи комплeкcй дap 6ep мeгиpaд. Аммо бойгонихо вя китобxонax,о хямя гуногуних,ои capчaшмaxоpо дap 6ep гиpфтa нaмeтaвонaнд.

Mam^rapra истилохи фондии оcоpxонa, вожяи "фехрист" мебошяд. Истилохи фeхpиcт -мypодифи кялимяи лотинии «kataloge» будя, бя мяънои "pyйxaт" вя "номгуй" омaдaacт. Дap хямя лугатномяхо низ бя хдмин мяънй ишоpa шyдaacт. Acли вожяи мaзкyp фоpcй будя, дap зябони низ бя хямин шякл j^s ч. ^j^í мaвpиди иcтифодa кapоp гиpифтaacт. Aкcapи

cохибнaзapон фeхpиcтнaвиcиpо мaхOpaти илмй медонянд. Ин pиштaи илмй метявоняд дap муяйяну мypaгтaбcозии китобу дacтxaтхои нодиpи гохяи китобшиноcй, хуччяту нaвиштaчотхои гохяи caнaдшиноcй вя aшëвy оcоpи тaъpиxии гохяи оcоpxонaшиноcй някши боpиз доштя бошяд. Ba aфpодe, ки бя ин ямял capy коp доpaнд, онхоpо "феуристнавис" вя ë "фе^ристнигор" меномянд.

Дap илми оcоpxонaшиноcй истилохи мaзкyp яке яз cepиcтeъмолтapин вожя бя хдооб мepaвaд, зepо хямя он ни^^хо вя aшëхоe, ки тapики комиcияи xapиди оcоpxонa вя тapики экстдитсияхои илмй бя оcоpxонa воpид мешявянд, яввлин коpe, ки яз чониби коpмaндони фондии оcоpxонa янчом додя мешявяд, ин бя Ka4Arapï вя фexpиcтбaндй нямудяни aшë мебошяд. Аз ин ли^оз бя тaвpи дякик гуфтя метявонем, ки pyйxaт вя номгуйи китобу дacтxaтx,ои нол^, aкcy мycaввapax,о вя умумян хя-мя он aшëвy коллeкcияx,ои оcоpxонaвиe, ки бя тaвpи муяйян тapгиб додя шудяянд, "ферист" ë "каталог" меномянд. Дятто aгap бя конуни 4yHxyp™ Точикиcтон дap боpaи Оcоpxонaхо вя фонди Оcоpxонaхо нaзap яфкянем, тaъpифи вожяи «фeхpиcт» бя чунин шякл кйлямдод шyдaacт: «Фe^pиcти оcоpxонa - ^уччяти бax,иcобгиpиe acт, ки мяълумоти зapypиpо дap боpaи ^ap як aшëи оcоpxонaвй вя коллeкcияи оcоpxонaвии Фонди оcоpxонax,ои Чyм^ypии Точикиcтон дap 6ep мeгиpaд>> [3, с.4].

Дap aкcap оcоpxонaхо бaxycyc дap Оcоpxонaи миллии Точикиcтон шуъбяи мaxcyc зepи унвони «Шуъбяи бaкaйдгиpй вя фeхpиcтнигоpй» ямял мекуняд. Дядяфи acоcии ин шуъбя яз он ибоpaт яст, ки хямя он aшë вя колeкcияхоe, ки apзишхои мухими илмй вя тaъpиxй доpaнд, дap китобх,ои воpидотй бя кяйд гиpифтa, яз pyH дaвpaбaндии тaъpиxй (xpонологй), мякони бозëфт, мявод, вя дигap xycycиятхояшон фeхpacтбaндй кapдa мешявянд. Бояд гуфт, ки чунин тapз вя ycyли фeхpиcтбaндй нямудяни aшëхои оcоpxонaвй, бapои фяъолияти xодимони ин cохa имконият медихяд, ки aшëи мaвpиди нжзи xyдpо яз миëни дигap aшëхои мявчудя бя оcонй дacгpac нямоянд.

Бояд гуфт, ки яз чониби оcоpxонaшиноcон нявъхои гуногуни фeхpиcтхо пешниход гapдидaaнд яз чумля: фeхpиcти aœrn (каталог генеральный), фeхpиcти оcоpxонaвй (каталог

музейный), фехристи колексияи осорхонавй (каталог музейный коллекций), фехристи экспозитсионй (каталог экспозиции) ва гайра.

Истилохи дигари сохаи фондй вожаи "коллексия" мебошад. Асли ин истилох аз калимаи лотинии "collection" гирифта шуда, ба маънои «чамъоварй» омадааст. Муодили вожаи мазкур дар забони фаронсавй "collection" ва дар забони олмонй "sammlung" истифода шудааст [4, 32]. Дар забони форсй - точикй бошад, вожаи мазкур ба шакли «мачмуа» ё «гирдовардахо» мавриди истифода карор гирифтааст. Коллексия, яъне мачмуи ашёи осорхонавиро гуянд, ки дар фонди асосии осорхона чойгир буда, дорои ахамияти илмию таърихй мебошанд, ва хамчун вохиди ягона муаррифй мешаванд. Ашё ва коллексияи осорхонавй дар асоси якчанд аломату нишонахо гурухбандй карда мешаванд: аз руи мавзуъ, даврабандии таърихй, умумияти пайдоиш ё мавчудият, мансубият ба одам ва гайрахо. Албатта, хама он ашё ва коллексияе, ки чи моддй бошанд ё гайри моддй, махакки асосии фаъолияти осорхонахо ба хисоб мераванд. Аз ин ру осорхонахо хифозат ва нигохдории коллексияхоро ба унвони як бахши мухими мероси таърихию фархангй ва илмй бар ухда доранд. Истилохи "коллексия" дар илми осорхонашиносй бисёр роич буда, дар аксар сарчашмахои сохавй вожаи коллексия бо вожаи осорхона якчо «коллексияи осорхонавй» ё «коллексияхои осорхонавй» истифода мешавад. Аз ин лихоз коллексияхоро метавон «мачмуи осори гирдовардашудаи осорхонахо» таъриф намуд. Рочеъ ба ин истилох аз чониби олимон ва осорхонашиносон низ фикрхои чолибе пешниход гардидааст. Муаррихи фаронсавй Луи Рео (Louis Reau) дар бораи вожаи мазкур чунин мегуяд: «Мо чунин дарёфтем, ки осорхонахо барои коллексияхо сохта мешаванд ва бояд ба таври вижа аз дарун ба берун сохта шаванд, яъне зарфро муносиби мазруф шакл дихем» [4, с.33]. Дамчунин метавон дидгохи Кристоф Помян (Krysztof Pomian), яке аз таърихшноси машхури Лахистон, профессор, директори Осорхонаи Аврупо дар Брюсселро оиди таърифи истилохи коллексия мисол овард: «Гурухе аз осори табий ё маснуъй, ки ба таври мувакктй ё доимй хорич аз хавзаи фаъолияти иктисодй, тахти хифозат ва нигохдорй вижа дар маконе, ки ба ин манзур таррохй шудааст, нигохдошта ва ба намоиш гузошта мешаванд» [4, с.34].

Маврид ба ёдоварист, ки хар шахсе, ки дорои чунин ашё ва коллексияхо мебошад, онро "collectionner", яъне чамъкунандаи коллексия, "ашёдор" ё "мачмуъадор" меноманд. Шурои байналмилалии оид ба осорхонахо (International Council of Museum), низ таъкид менамоя, ки осорхонашиносон ё ин, ки масъулини осорхонахо бояд, бо мачмуъадорон (коллексиянерон) дар иртибот бошанд, зеро яке аз хадафхои асосии осорхонахо дарёфт, чамъоварй, интихоб ва харидори намудани ашёхои таърихию фархангй мебошад.

Гурухбандй - дар осорхонахои дорои чамъоварии зиёд ашё аз руи шуъбахо ба низом дароварда мешаванд ва пас дар дохили шуъбахо мувофики таснифоти мукарраргардида ба гуруххо чудо карда мешаванд. Чунин таксимкунй омухтан ва кайд намудани онхоро дар китобхои инвентарие, ки барои шароити дурусти нигохдориашон кушода мешаванд, осон мекунад. Дар осорхонахои таърихй-кишваршиносй ашё аз руи навъхои манобеъ, коллексияхо, намудхои мавод, санъат, техника ва таъйинот ба танзим дароварда мешаванд. Масалан, бо чунин намуд:

1. Манбаъхои моддй - ёдгорихои табий-таърихй, ашёи бостоншиносй, ашёи этнографй (мардумшиносй), маснуоти фулузй, сафолй, чубй, матоъ, ашёи нумизматикй (сиккахо, орденхо, медалхо, аломатхо, дафинахо, пулхои когазй);

2. Манбаъхои санъати тасвирй - мусаввара, каламкашй, пайкара, санъати ороишй-амалй ва аксхо;

3. Манбаъхои хаттй - хуччатхои дастнавис ва чопй, китобхои нодир ва f.

Дар осорхонахои бадей ашёи осорхонавй аз руи намуди санъат (мусаввара, пайкара, каламкашй, санъати ороишй-амалй ва f.), аз руи мавод ва техника (чуб, фулуз, устухон, гравюра, расм), гохо аз руи таъйиноташон (мебел, нумизматика, асбоби равшанидихй ва f.) гурухбандй карда мешаванд. Бо мукаррар намудани микдори чунин гуруххо хамаи маводи вучуддоштаи осорхона байни кисмхои муайян таксим карда мешавад. Барои хар як кисм рамзи муайян гузошта мешавад.

Дар як кисм китоби инвентарии худро дорад, ки бо рамзи махсус ишора мегардад. Масалан, китоб барои сабти мусавварахо метавонад бо рамзи "М", асархои графикй бо рамзи "Г", пайкарахо - «П», чуб - «Ч», коллексияхои бостоншиносй - «Б», аксхо - «А» ва f. Барои мачмуахои калони осорхонавй, ки ашё ба шуъбахои таксим карда шудаанд, хар як гурухи ашё Fайр аз рамзи мазкур боз бо рамзи шуъба ишора карда мешавад. Масалан, мусаввара аз шуъбаи санъати русй метавонад чунин рамз дошта бошад: «ШСТ/М».

Дамчунин истилохоти дигари фондии осорхона ба монандй: ашёи осорхонавй, цуццатнигорй, коллексиякунонй ё мацмуабандй, бойгоникунонй, цамъоварй, цифз, нигоцдорй, пуррагардонй, санадкунонй, даврабандй, цобацогузорй, цароратсанцй, мураттабсозй, комиссияи харидорй,

китоби воридоти, китоби инвентари, шиномномаи илми, тавсифи илми, ращми осорхонавй, ва гайра як кисми таркибии истилохоти сохаи осорхонашиносиро ташкил дода, омузиш ва тахкики онх,о барои мутахассисони соха як амри вокеист.

АДАБИЁТ

1. Зарипов А.Н. Накши истилохоти осорхонашиносй дар забони точикй / А. Н.Зарипов // Паёми Донишгохи миллии Точикистон. Бахши илмхои филологй. - 2016. - №4/3 (203). - С.46-50.

2. Зарипов А.Н. Иктибосоти арабй дар истилохоти осорхонашиносй / А. Н. Зарипов // Паёми Донишгохи миллии Точикистон. Бахши илмхои филологй. - 2017. - №4/3. - С.125-128.

3. Закон Республики Таджикистан «О музеях и Музейном фонде» от 3 июля 2012 года №838. [Электронный ресурс]. - Режим доступа: http://www.mmk.tj

4. Куруши Сомониён. Мафохими калидии музейшиносй. / Куруши Сомониён, Марзияи Х,икмат, Маъсума Каримй. - Техрон, 1392х. - С. 92.

5. Назарзода С. Таджикская общественно-политическая терминология: История, направления и перспективы / С. Назарзода Душанбе: Дакикй, - 2013, - С.369.

6. Насруллоев М. Н. Иктибосоти арабй дар рисолаи «Сад панд» - и Убайди Зоконй / М. Н. Насруллоев // Вестник Таджикского национального университета. - 2009. - №4 (52). - С.58-61.

7. Петер ван Менш. Музеологическая терминология. / Петер ван Менш. // Вопросы музеологии. - 2014. - №1 (9), - С.109-114.

8. Саиди Ю. Краткий словарь музейных терминов (русско-таджикский), / Саиди Ю, Фарходи Н. Душанбе, Образование и Культура, 2010. - С.20.

9. Холшехова С.А. Хусусиятхои истифодаи калимахои иктибосии юнонй дар забонхои точикй ва русии кадим./ С.А. Холшехова //Ахбори ДДХрСТ. - 2015. - №1 (62). - С.258.

10. Шарипов А. К. Экскурсияи осорхонавй / А. К. Шарипов // Экспозитсия ва экскурсияи осорхонавй. -Душанбе: Адиб, - 2012.- С.117-136.

ТЕРМИНОЛОГИЯ МУЗЕЙНОГО ФОНДА И ЕГО ОСЕБЕННОСТИ В

ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ

Проблема термина и терминологии, особенно отраслевая терминология в таджикской лингвистике находится в бурной обсуждении и считается одним из важнейших вопросов. С изучением статьи можно прийти к выводу, что автор при исследовании и изучении данной статьи об истории терминологии в области музееведения использовал отечественные и зарубежные источники, подчеркнул, что исследование терминологии музееведения, сегодня, во всем мире считается одним из важнейших задач развития музейного дела. В то же время, в статье автор предлагает интересную идею об одном из основных направлений музейного дела, то есть, о фондовой деятельности и его терминологии и подчеркивает, что фондовая деятельность является одним из основных направлений музейного дела и служит регистрации, сохранению и изучению всех предметов и коллекции, которые находятся в фонде музея.

Ключевые слова: музей, фонд, язык, терминология, словарь, история, сохранение, изучение, сбор, регистрация.

THE TERMINOLOGY OF THE MUSEUM FUND AND ITS FEATURES IN THE TAJIK LANGUAGE

The problem of the term and terminology, especially the branch terminology in Tajik linguistics is in vigorous discussion and is considered one of the most important issues. With the study of the article, it can be concluded that the author used domestic and foreign sources to research and study this article about the history of terminology in the field of museology, stressed that the study of terminology of museology, today, is considered to be one of the most important tasks of museum development worldwide. At the same time, in the article the author offers an interesting idea about one of the main areas of the museum, that is, about the stock activity and its terminology, and emphasizes that the stock activity is one of the main areas of the museum and serves registration, preservation and study of all items and collections that are in the museum fund.

Key words: museum, found, language, terminology, dictionary, history, preservation, study, collection, registration.

Сведения об авторе:

Зарипов Алишер Наджмидинович - Таджикский национальный университет, соискатель кафедры арабской филологии факультета языков Азии и Европы. Адрес:

734025. Республика Таджикистан, г. Душанбе, проспект. Рудаки 17. Телефон: (+992)934224858E-mail: orientalic_91@mail.ru

About the author:

Zaripov Alisher Najmiddinovich - Tajik National University, applicant for the Department of Arabic Philology at the Faculty of Languages of Asia and Europe. Address: 734025. Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki avenue 17. Phone: (+992) 934224858 E-mail: orientalic_91@mail. ru

УДК 809.155.0+808.2+804.0

ТАХЛИЛИ ИБОРАХРИ РЕХТАИ ПОВЕСТИ «МАКТАБИ КУДНА»-И САДРИДДИН АЙНИ ДАР ЗАБОНХОИ ТОНИКИ, РУСИ ВА ФРАНСАВИ

Одилова З.О.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистонба номи С. Айнй

Тахлили иборахои рехта дар ду ва ё якчанд забон, собит месозад, ки ибора хамчун чузъи мухими нущ ниёз ба омузиши амик дорад. Масъалаи омузиши ибора ва шаклхои он дар илми забоншиносии муосир чойгохи мухимро ишгол менамояд. Оид ба ин масъала олимони забоншинос ва адабиётшинос тахкикоти мухталифро анчом додаанд. Вале мушкилоти омузиши ибора хануз пурра рохи халли худро наёфтааст. Фархангхои иборахои рехта дар забонхои точикй, русй ва франсавй ба дасти мардум кам омада расидааст. Аммо мушкилоти тарчумаи иборахои рехта аз як забон ба забони дигар хеле зиёд ба назар мерасад.

Аз замони пайдоиши тарчума то ба имруз ба кавли шохидон ин китоби С. Айнй диккати хонандагони зиёди франсавиро ба худ чалб кардааст. Хонандагони франсавизабони бехабар аз лафзи С.Айнй намедонанд, ки ин асархои у дар кадом шакл ва ба чй мазмун дастраси онхо гаштааст. Бинобар ин, мо саъй мекунем, ки хамин пахлуи баргардонихои франсавии повести "Мактаби кухна"-и С.Айниро тадкик бикунем. Тарчумаи франсавии повестхои С.Айнй мутарчимон С.Бородин ва В.Вуано аз точикй ва русй ба амал омадааст [3, с.119]. Аввалан моро зарур аст, ки ба хонандагон оид ба баргардониши русии повести С.Айнй "Мактаби кухна" маълумоти таърихй бидихем.

Повести "Мактаби кухна" дар асл аз шаш кисмат иборат буда, дар он С.Айнй тахсили худро дар мактаби ибтидой хикоят кардааст. Барои бачагони хурди мактабй нигаронида шудааст, хеле содда ва фахмо буда, тарчумааш хам аз мутарчими сохибтачриба захмати бузургро такозо намекунад. Барои С.Бородин, у адиби номдору донандаи хуби урфу одатхои мардумони Осиёи Миёна буд, тарчума намудани "Мактаби кухна" барин асари шавковару барои хонандагони хурди рус фоидаовар кори душвор набуд. Нависандаи рус хангоми тарчума кушиш кардааст, ки соддагй ва равонии асари С.Айниро дар баргардонии русиаш нигох дорад, то ки хонандагонаш онро хуш истикбол кунанд [3, с.121].

Асари машхури Садриддин Айнй «Мактаби кухна» аз забони точикй ба забони русй тарчума шуда, баъдан аз забони русй ба забони франсавй тарчума гардидааст. Дар натичаи аз русй ба фаронсавй тарчума шудани асар бархе аз иборахо нодуруст тарчума шудаанд ва ё ин ки умуман тарчума нагардидаанд.

Барои мисол, ибораи рехта бо забони точикй: Пас гашта даромада, ру ба руи мактабдор ба у чашм духта истодам [1, с. 19].

Бо забони русй: Вернувшись, я встал перед ним [2, с.23].

Бо забони фаронсавй: «Je reviens et me plantai devant lui» [5, с.22].

Маънои ибораи «чашм духтан» ба маънои «нигох кардан, интизор шудан» омадааст. Агар ин чумларо дар забони русй дида бароем, тарчумаи тахтуллафзии он чунин аст: «Баргашта истода, ман ру ба руи у истодами», яъне дар чумлаи забони русй ибораи "чашм духтан"-ро тарчумон сарфи назар намудааст. Яъне, тарчумон маънои чумларо овардааст. Акнун ба ибораи забони франсавй менигарем ва мебинем, ки тарчумааш чй гуна аст: Ман баргаштам ва дар назди у чойгир шудам, ин ибора на дар забони русй ва на дар забони франсавй дида мешавад, яъне онхо ибораро тарчума накарда маънои онро навиштаанд.

Мисоли дигар бо забони точикй: Ман хам ба чои худ рафта "чим, хе, хе" гуён ба такрор даромадам. Лекин холо хам чашмамро аз афту андоми мактабдор, хусусан аз риши бузвори он намекандам [1, с.24].

Бо забони русй: Я вернулся на своё места и принялся повторять «джим, хе, хэ», всё ещё не отрывая глаз от учителя и особенно от его козлиной бородки [2, с.28].

Бо забони фаронсавй: Je revins à ma place et me mis à répéter: «Djim, khé, khè», sans quitter du

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.