Научная статья на тему 'ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ НАУКИ О ХАДИСАХ В МАВЕРАННАХРЕ'

ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ НАУКИ О ХАДИСАХ В МАВЕРАННАХРЕ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
83
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МАВЕРАННАХР / ХАДИСЫ / ИМАМ ДАРИМИ / ИМАМ ТЕРМИЗИ / ИМАМ НАСАФИ / САМАРКАНД / КАФФАЛ ШАШИ / ИМАМ БУХАРИ / СУНАН / ДЖАМИЪ / САХИХ

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Алимова М.

Статья посвящена деятельности великих мухаддисов, внесших большой вклад в развитие науки о хадисах в Мавераннахре. На основе анализа трудов великих хадисоведов, таких как Имам Дарими, Имам Бухари, Имам Термези, Хаким Термези, Абдулла Субазмуни, Каффол Шаши, Абу Хафс Насафи, выявлена их вклад в развитие хадисоведения в регионе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FEATURES OF THE DEVELOPMENT OF THE SCIENCE OF HADITH IN MAVERANNAHR

The article is devoted to the activities of the great Muhaddiths, who made a great contribution to the development of the science of hadith in Maverannahr. Based on the analysis of the works of great hadith scholars such as Imam Darimi, Imam Bukhari, Imam Termezi, Hakim Termezi, Abdullah Subazmuni, Kaffol Shashi, Abu Hafs Nasafi, their contribution to the development of hadith studies in the region was revealed.

Текст научной работы на тему «ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ НАУКИ О ХАДИСАХ В МАВЕРАННАХРЕ»

7. Очилдиев А. Национальная идея и межнациональные отношения. -Т.: Узбекистон, 2004 г.

8. Очилдиев А. Терпимость - фактор устойчивости и развития. -Т.: Издательско-типографское объединение "Ташкентского исламского университета", 2007 г.

9. Очилдиев А. Наджмиддинов Ж. Сто ответов на сто вопросов. Т, 2017 г.

10. Хусниддинов З. Религиозная терпимость в Узбекистане. - Т.: Издательско-типографское

объединение "Ташкентского исламского университета", 2006 г.

11. Инфографика. Шр5:/Л.те/Шщитйа_рге55/147

12. Межнациональные и межконфессиональные отношения — залог устойчивости страны. Источник:

http://dkm.gov.uz/uz/millatlar-va-konfessialararo-munosabatlar-mamlakat-barkarorligi-garovi

FEATURES OF THE DEVELOPMENT OF THE SCIENCE OF HADITH IN MAVERANNAHR

Alimova M.

Associate Professor of the UNESCO Chair in Religious Studies and Comparative Study of World Religions

ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ НАУКИ О ХАДИСАХ В МАВЕРАННАХРЕ

Алимова М.

Доцент кафедры ЮНЕСКО по религиоведению и сравнительному изучению мировых религий

https://doi.org/10.5281/zenodo.6654027

Abstract

The article is devoted to the activities of the great Muhaddiths, who made a great contribution to the development of the science of hadith in Maverannahr. Based on the analysis of the works of great hadith scholars such as Imam Darimi, Imam Bukhari, Imam Termezi, Hakim Termezi, Abdullah Subazmuni, Kaffol Shashi, Abu Hafs Nasafi, their contribution to the development of hadith studies in the region was revealed.

Аннотация

Статья посвящена деятельности великих мухаддисов, внесших большой вклад в развитие науки о ха-дисах в Мавераннахре. На основе анализа трудов великих хадисоведов, таких как Имам Дарими, Имам Бухари, Имам Термези, Хаким Термези, Абдулла Субазмуни, Каффол Шаши, Абу Хафс Насафи, выявлена их вклад в развитие хадисоведения в регионе.

Keywords: Maverannahr, Hadith, Imam Darimi, Imam Termizi, Imam Nasafi, Samarkand, Kaffal Shashi, Imam Bukhari, Sunan, Jami, Sahih.

Ключевые слова: Мавераннахр, хадисы, Имам Дарими, Имам Термизи, Имам Насафи, Самарканд, каффал Шаши, имам Бухари, сунан, джамиъ, сахих.

Бугунги кунда Узбекистонда аждодлар томонидан асрлар мобайнида яратилган гоят бебадо хазинани илмий асосда урганиш, бугунги кун кишилари дунёкарашларининг узвий кисмига айлантириш борасида куплаб ишлар амалга оширилмокда. Мазкур ишлар ушбу табаррук заминдан етишиб чиккан буюк мутафаккирларнинг даёти ва ижодини холис бадолаш, улар меросининг инсоният тафаккури, ислом маданияти ва цивилизацияси ривожидаги урни, инсонлар маънавиятини маърифат зиёси билан мунаввар этишдаги адамиятини илмий асосда тадкик этиш имконини беради [Алимова М., 2019].

Бу борада Узбекистонда бир катор илмий изланишлар олиб борилмокда. Хусусан, мовароуннадрлик алломаларнинг ислом дини ва маданияти ривожида алодида урин тутган асарларини таржима килиш, илмий-танкидий матнларини тайёрлаш ва нашр этиш ишлари амалга оширилмокда. Зеро, олимлар тафаккур дурдона-ларини узида мужассам этган, уларнинг бекиёс илму идрокининг меваси булган асарлари инсон

камолоти ва миллат равнакининг асоси сифатида бунёдкорлик ва яратувчанлик, хулкий гузаллик ва аклий баркамоллик манбаи булиб хизмат килади.

Минтакада таркалган дадис иснодларнинг таркиби тадлили натижасида, VIII асрдан бошлабгина мудаддисларнинг дадис талабида фаол даракатлари бошланганлигини ва турли шадарлардаги дадис марказлари орасида богланиш пайдо булганлигини курсатади. Чунки дижрий биринчи асрнинг охирги уч ун йиллигида (690-720) ислом оламининг алодида маъмурий марказларида дадисга булган кизикиш орта борди. Шу жумладан, Мовароуннадрда дам дадис илмининг пайдо булиши ундан аввал булиши мумкин эмас. Аммо, Мовароуннадр дадис илмининг вакиллари уз утмишдошлари сифатида бу минтакага илк кириб келган араб саркардалари ва улар билан бирга келган садобий ва тобеъийларни минтакадаги илк мудаддислар каторида номларини ва ривоят килган дадисларини келтирадилар.

Мовароуннадрга дадисларнинг кириб келиши минтакадаги шадарларда муким долда яшай

бошлаган араб-мусулмонлар жамоаси билан бевосита боглик. 712 йили Кугайба ибн Муслим араб кушинларини Самарканд ахолисининг уйларида жойлаштирди. Самарканд ихшиди Fурак шахристонни араб горнизонига бушатиб берди ва узининг кароргохини Иштихон шахрига кучиргани мисол була олади.

Абу Дафс Насафий «Китоб ал-канд» асарида Мовароуннахрга биринчилардан кирган кишилар ривоят килган бир катор хадисларни келтириб, уларнинг бу ердаги илк мухаддислардан эканини исботлашга харакат килган.

Х асрга келиб Мовароуннахрда, хусусан, Бухорода хадис илми узининг юксак чуккисига кутарилган эди. Шахарда хадисларнинг ёйилишида бухоролик уламолар билан бир каторда мовароуннахрлик, хуросонлик ва ироклик мухаддисларнинг хам хиссалари катта булган. Шунингдек, улар орасида Самарканд, Насаф, Кеш, Термиз, Марв, Нишопур, Багдод шахарларидан келган уофизлар хам бор эдилар. Бунга Абдуллох Субазмунийнинг «Кашф ал-осор» асаридаги мисолларни келтириш мумкин. Бу даврда Бухорода фаолият юритган мухаддислар ва улар колдирган хадис илмига оид асарлар сонининг куплиги хам, айникса, Имом Бухорийдек буюк алломанинг айнан шу шахардан етишиб чикиши бу шахарда хадис илми накадар юксак даражада булганлигини курсатади.

Маълумки, урта асрларда Мовароуннахрдан жахон илм-фани, хусусан, ислом илмлари ривожига катта хисса кушган куплаб олиму фозиллар яшаб, уз даврининг барча илм сохаларида самарали ижод килганлар. Хусусан, хадис илми ривожига бекиёс хисса кушган юзлаб мовароуннахрлик алломалар каторида Имом Доримий, Имом Бухорий, Имом Термизий, Даким Термизий, Абдуллох Субазмуний, Кдффол Шоший ва Абу Дафс Насафийлар ва бошкаларни санаш мумкин.

Мовароуннахрда хадис илми ривожига хисса кушган буюк мухаддислардан бири Имом Абдуллох ибн Абдурахмон ад-Доримийдир. Манбаларда Имом Доримийнинг илмий-маънавий меросига тухталиб, унинг "Сунан" номи билан танилган "Муснад" (Иснодли хадислар туплами), тафсир илмига оид "ат-Тафсир", "ал-Жомиъ" (Туплам), шунингдек, "ас-Сулосиййот фи-л-хадис" (Уч ровийли хадислар туплами), фикх илмига оид "Китоб ас-сунна фи-л-хадис" (Дадисдаги суннат амаллар хакида китоб) ва "Китоб саум ал-мустахозот ва-л-мутахаййирот" (Узрли аёлларнинг рузаси хакидаги китоб) каби асарлари мавжуд булгани хакида турлича маълумотлар келтирилади.

"Сунан" номи билан танилган "Муснад"и (лугавий маъноси "Таянч" ёки "Иснодли хадислар туплами") - олимнинг шох асари хисобланади. У мусулмон кишининг шахсий ва ижтимоий хаётида учрайдиган деярли барча холат (масала)ларни уз ичига олган кенг камровли асардир. Олимлар "Сунан"нинг номланишига турлича муносабат билдирадилар. Дофиз Ирокий, Имом Захабий асардаги барча хадислар тулик иснод билан

берилгани учун уни "ал-Муснад", Алоуддин Мугултоий хадисларининг ишончлилиги даражасидан келиб чиккан холда "ас-Сахих", Ибн Дажар ва Суютий каби бошка уламолар фикхий хадислар туплами булганлиги боис "ас-Сунан" деб атайдилар [Алимова М.,2020].

Яна бир машхур мухаддис Имом Бухорий. У ижодий фаолияти мобайнида 20 дан зиёд асар яратган. Хусусан, "Ал-Адаб ал-муфрад"" ("Адаб дурдоналари"), "Китоб ал-куна" ("Кунялар хакида китоб"), "Китоб ал-фавоид" ("Фойдали ашёлар хакидаги китоб"), "Жузъ рафъ ал-ядайн" ("Икки кулини кутариш хакида"), "Тарих ал-кабир" ("Буюк тарих"), "Тарих ас-сагир" ("Кичик тарих"), "ал-Жомиъ ал-кабир" ("Катта туплам"), "Ал-Жомиъ ас-сахих" ва бошкалар. Шу уринда, олимнинг мовароуннахрлик устозлари, яъни уша даврда Бухорода кузга куринган Мухаммад ибн Салом Пойкандий, Мухаммад ибн Юсуф Пойкандий, Абдуллох ибн Мухаммад Маснадий, Иброхим ибн Ашъас каби мухаддислар хам кайд этишимиз лозим.

Кейинги буюк аллохма Мухаммад ибн Исо ибн Савра ибн Мусо ибн Заххок Абу Исо Сулламий Зарийр Бугий ат-Термизий булиб, 209/824 йили Термиз якинидаги Буг (хозирги Сурхондарё вилоятининг Шеробод тумани худудида жойлашган) кишлогида таваллуд топган. Уз ижодий фаолияти даврида Термизий ундан ортик асарлар яратди. Унинг маданий меросида, шубхасиз, «ал-Жомиъ» асари катта ахамиятга эгадир. Бу асар «ал-Жомиъ ас-сахих» («Ишончли туплам»), «ал-Жомиъ ал-кабир» («Катта туплам»), «Сахих ат-Термизий», «Сунан ат-Термизий» номлари билан хам юритилади. Муаллифнинг йирик асарларидан яна бири «аш-Шамоил ан-набавиййа^> («Пайгамбар с.а.в.нинг шакл ва сифатлари»), «Китоб ат-Тарих^>, «Китоб ал-илал ас-сагир ва ал-илал ал-кабир», «Китоб аз-зухд» («Такво хакида китоб»), «Китоб ал-асмо ва-л-куна» («Ровийларнинг исми ва лакаблари хакида китоб»), «Ал-илал фи-л-хадис» («Дадислардаги иллатлар ёки огишлар хакида»), «Рисола фи-л-хилоф ва-л-жадал» («Дадислардаги ихтилоф ва бахслар хакида рисола»), «Асмо ас-сахоба^» («Пайгамбар сахобийларининг исмлари») каби машхур асарлари хам мавжуд.

Яна бир термизлик олим - Абу 'Абдуллох Мухаммад ибн Али ибн ал-Дасан ибн Башир ал-Даким ат-Термизий булиб, у хижрий учинчи -милодий туккизинчи асрда яшаган. Баъзи тадкикотчилар фикрича уларнинг саноги турт юзга якин деб айтилса, бошкалари Даким Термизий саксонта асар яратган деб ёзадилар.Унинг Дадис илмига оид асарлари сифатида «Наводир ал-усул», «ал-Амсол мин ал-китоб ва-с-сунна», «ал-Манхиёт ва кулл ма жа'а мин хадис би-н-нахй», «Баён ал-касб».

Мовароуннахрда хадисшуносликнинг

шаклланиши, тараккий килишига улкан хисса кушган олимлар каторида мухаддис ва факих -Абдуллох ибн Мухаммад ибн Яъкуб ибн ал-Дорис ибн ал-Халил ал-Устоз ал-Имом ал-Дофиз ал-

Факид ас-Субазмуний ал-Дорисий ал-Калобозий (258-340/872-952) алодида ва узига хос уринни эгаллайди. Манбаларда Абдуллод Субазмунийнинг бир неча асарлар муаллифи (лазу тасониф) экани кайд этилган. Бирок, дозирда унинг икки асари маълум. Бири «Муснад Аби Данифа» ёки кискача килиб «Муснад», иккинчиси «Кашф ал-осор фи манокиб Аби Данифа», бу асар кискача «Кашф ал-осор» деб юритилади.

Алломалардан бири Каффол Шоший (904 -976) дир. Унинг тулик исми Абу Бакр Мудаммад ибн Али ибн Исмоил ал-Каффол аш-Шоший булиб, у тафсир, дадис, калом, фикд, усул ал-фикд (ислом дукукшунослиги асослари), шеърият ва тилшунослик илмлари буйича комусий олимлардан булганлиги катор тарихий манбаларда кайд этилган. алломанинг илмий меросига тухталадиган булсак, унинг каламига мансуб 9 та асари мавжуд. Шундан иккитаси шард асаридир. Шошлик алломанинг асарлари тугрисида урта аср араб манбаларида алодида кайд этилган. Каффол Шоший факидлар ичида биринчи булиб «ал-Жадал алдасан» («Яхши бадс-мунозара»), «Китоб фи усул ал-фикд» («Фикд асослари буйича китоб»), «Шард ар-Рисола» («Рисола шарди»), «Жавомиъ ал-калим» («Дикматли иборалар туплами»), «Адаб ал-Кози» («Козининг одоби») ва бошка асарлари бор».

Шу диёрдан етишиб чиккан комусий олим Умар ибн Мудаммад ибн Адмад ибн Исмоил ибн Мудаммад ибн Али ибн Лукмон ан-Насафий ас-Самаркандий «Нажмуддин» лакаби ва «Абу Дафс» куняси билан машдур булган. У 461/1068 йили Насафда таваллуд топган. Манбаларда аллома узидан юздан ортик илмий асар колдиргани дакидаги маълумот мавжуд. Уларни тафсир, дадис, калом, фикд ва шеърият каби шартли беш гурудга булиш мумкин.

Насафий Имом Бухорийнинг «ал-Жомиъ ас-садид» асарини шардлаб, узининг «ан-Нажод фи шард ахбор китоб ас-сидод» («Садид китобидаги хабарларни шардлаш буйича эришилган ютуклар») номли китобини ёзди. «Татвил ал-асфор ли-тадсил ал-ахбор» («Хабарлар талабидаги узок сафарлар») асари, «Китоб ал-канд фи маърифат уламо Самарканд» асари дадис илмининг «илм ар-рижол» (ровийлар илми) содасига тегишли тарихий-биографик жанрда ёзилган. Тарихий-биографик асарлар араб адабиётида жуда кенг таркалган. Мусулмон жамиятининг урта асрлардаги диний маданияти тарихини урганишда улар катта адамиятга эга.

Имом Доримий, Имом Бухорий, Имом Термизий каби мудаддислар дадис илмининг "олтин асри"да фаолият юритиб, Пайгамбар (с.а.в.) суннатларини тартибга келтириш, дадис илми атамаларини белгилаш, энг мудими, садид дадисларни узида жамлаган кимматли асарларини яратдилар.

Бу даврда яшаган яна бир аллома - Даким Термизий эса дадисларни чукур тадлил килиб, уларнинг асл магзига етиш, дикматини англаш ва уни инсон даётига татбик килиш борасидаги сермадсул ижоди билан узига хос урин тутган.

1Х-Х асрларда фаолият юритган буюк мудаддис Абдуллод Субазмуний уз асарлари билан минтакада, умуман, данафий маздаби доирасидаги дадислар жамланган манокиблар содаси ривожига, мазкур маздабнинг Мовароуннадрда таркалишига салмокли дисса кушган.

Тафсир, дадис, калом, фикд, усул ал-фикд, шеърият ва тилшунослик буйича комусий олим Каффол Шоший туплаган дадислар, дикматли иборалар тарзида халк орасида макол ва матал булиб кенг таркалган.

XI-XII асрлар келиб, жамиятда ибодат масалалари билан бир каторда одоб-ахлок, ота-онага дурмат, инсонпарварлик ва холислик каби хислатларни тарбияловчи дадислар оммалашган. Абу Дафс Насафийнинг дадис илмига оид 20 дан ортик асарларида мазкур дадисларни жамлаш билан бирга, "илм ар-рижол", "ал-жард ва-т-таъдил", "табакот" каби содаларга оид маълумотларни келтирган ва уз даврида пайдо булган муаммоларни ечишда дадислардан унумли фойдаланган.

Мовароуннадрлик мудаддислар уз илмий изланишлари натижасида юзага келган асарлари билан дадис илмларининг ривожланишига катта дисса кушганлар.

Тафаккур нури инсон ва жамият даётини ёритиб, камолот ва тараккиёт учун замин яратган. Шу нуктаи назардан, алломаларнинг бебадо асарларидаги даётбахш дикматлари, калбларни ёритувчи илму маърифат зиёсини урганиш, дадис илми тарихини, унинг ривожига катта дисса кушган мовароуннадрлик мутаффаккирларнинг ибратли даёт йули, колдирган улкан меросининг модиятини англашда мудим илмий-амалий адамият касб этади.

Список литературы:

1. ISAKDJANOV, R. (2019 йил 3). RATIONAL PRINCIPLES IN IBN-SINА'S THEOLOGICAL EDUCATION AND THEIR CHARACTERISTIC FEATURES. The Light of Islam, p. 8.

2. Alimova, Makhfuza (2019) "ACTUAL DEVELOPMENT TRENDS OF RELIGIOUS STUDIES IN UZBEKISTAN," The Light of Islam: Vol. 2019 : Iss. 4 , Article 42. Available at: https://uzjournals.edu.uz/iiau/vol2019/iss4/42

3. Abdullaeva, M. (2021). Cyberjihad: expressions of terrorism on the internet. Вестник КазНУ, Серия Религиоведение, 27(3), 60-65. https://bulletin-religious.kaznu.kz/index.php /relig/article/download/402/294

4. Абдуллаева, М. З. (2019). АНАЛИЗ САМЫХ ПОСЕЩАЕМЫХ ИСЛАМСКИХ САЙТОВ УЗБЕКИСТАНА. Россия и мусульманский мир, (4), 49-54.

5. Xudoyberganova, G. (2019/1). GLOBALLAShUV ShAROITIDA ISLOM MA'RIFATINI ShAKLLANTIRISh MASALASI. GLOBALLAShUV ShAROITIDA VATANPARVARLIK TARBIYaSINING MA 'NA VIY-MA 'RIFIY TEXNOLOGIYaLARI (pp. 69-72). Tashkent: O'zbekiston xalqaro islom akademiyasi.

6. Ra'no, T. U. (2017). RELIGIOUS AND SOCIAL THOUGHTS OF THE PEOPLE OF ANCIENT INDIA, CENTRAL ASIA AND IRAN. Himalayan and Central Asian Studies, 21(1), 61.

7. Alimova, Mahfuza (2020) "THE CONTRIBUTION OF IMAM AD-DARIMI TO THE DEVELOPMENT OF HADITH SCIENCE," The Light of Islam: Vol. 2020:Iss.2,Article15. Available at: https ://uzjournals.edu.uz/iiau/vol2020/iss2/15

8. Эрназаров, О. К. (2014). ДОЗИРГИ ДАВРДА ДИН ВА ЖАМИЯТ МУНОСАБАТЛАРИДА БАР^АРОРЛИКНИ ТАЪМИНЛАШНИНГ АДАМИЯТИ. In Сборники конференций НИЦ Социосфера (No. 55, pp. 40-45). Vedecko vydavatelske centrum Sociosfera-CZ sro.

9. Alidjanova, L. A. (2019). The value of the scientific approach in the study of religions and science. ISJ Theoretical & Applied Science, 12 (80), 508-512. Soi: http://s-o-i.org/L1/TAS-12-80-96Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2019.12.80.96 https://t.me/iqtiboslar_UNESCO/20

10. Turdiyeva, Dilafruz (2020) "FROM HISTORY OF MALAYSIEN EDUCATION SYSTEM," The Light of Islam: Vol. 2020 : Iss. 2 , Article 20. Available at: https://uzjour-nals.edu.uz/iiau/vol2020/iss2/20

11. Низомиддинов, Н. Г. История тюркоязыч-ной литературы Индии времен правления Бабури-дов (XVI-XIII вв.).

12. Mukhamedov Nematullo & Turambetov Nu-rulloh (2021). The origins of religious tolerance in Central Asia. International journal of social science & interdisciplinary research ISSN: 2277-3630 Impact Factor: 7.429, 10(12), 68-73.Retrieved from https://www.gejournal. net/in-dex.php/IJSSIR/article/view/105

13. Ernazarov, O. (2018). The socio-cultural life of Chinese Muslims during the Ming dynasty. The Light of Islam, 201 8(1), 11.

14. Мовароуннахр алломаларининг хадис илми ривожига кушган хиссалари. - Тошкент: Мовароуннахр, 2011. - 270 б.

SOCIAL PARTNERSHIP MODELS AND BASIC PRINCIPLES

Matkarimova J.

Associate Professor Tashkent State Transport University, Uzbekistan https://doi.org/10.5281/zenodo.6654051

Abstract

This article discusses effective models of social partnership and its foreign experience. Particular attention was also paid to the tripartite model adopted by the European Union and its specific principles. Issues such as public trust in the non-profit sector in European countries and support of the population, the struggle of the third sector for the interests of citizens are covered.

Keywords: trilateral cooperation, trade union model, mixed model, civil interests, third sector.

It should be noted that social partnership is developing intensively at the level of countries around the world. In particular, the EU supports a tripartite model. In particular, it should be noted that in 1992 the city of Maastricht was developing intensively. In particular, in a statement signed by European social partners (excluding the UK), the union recognized employers and workers 'representatives as partners in order to coordinate its measures.

The tripartite model was also approved in 1995 at a UN-sponsored meeting on social development in Copenhagen. It was emphasized at the conference that social development cannot be achieved on the basis of a single market mechanism. Therefore, the fight against poverty and employment are identified as key tasks. Reliance on "human resource development" as the main means to achieve this goal.

The fact that the protection of the interests of workers is an important task of the state is also reflected in several international documents. For example, in the Social Charter adopted by the Council of Europe in

1

http://www.internationaldemocracywatch.org/index.php/cou ncil-of-europe.

19611, countries undertook to protect the following rights of citizens:

- the right to work;

- the right to fair incentives;

- the right to work and rest in appropriate conditions;

- The right to association and collective bargaining.

The basic principles of tripartite cooperation are reflected in many recommendations of the International Labor Organization. In 1998, at the initiative of Denmark, an international conference was held with the participation of about 30 countries in Europe, America and Asia. Issues such as reducing unemployment, training, social protection, increasing the social responsibility of enterprises and companies were in the focus of the conference participants. If the negotiation process is mentioned above as the first criterion of social partnership, the second criterion in different countries is the participation of different representations in the process of protecting the interests of workers. There are also three distinctive models.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.