Научная статья на тему 'ДИНИЙ МАНБАЛАРДА МАЪНАВИЯТНИНГ АКС ЭТИШИ'

ДИНИЙ МАНБАЛАРДА МАЪНАВИЯТНИНГ АКС ЭТИШИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
153
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
инсон / ёшлар / маънавият / тарбия / дин / оила / қадрият / миллий қадрият. / human / youth / spirituality / upbringing / your / family / value / national value.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Фарҳод Турсунбаев

Бугун инсоният ҳозирга қадар бошидан кечирган даврлардан тубдан фарқ қиладиган ўта шиддатли ва мураккаб бир замонда яшамоқдамиз. Бундай мураккаб вазиятда инсон маънавиятини сақлаб қолиш жуда мураккаб ҳисобланади. Айниқса, инсон маънавиятини шакллантиришда диннинг ўрни катта, шунинг учун ҳам ёшларга берилаётган тарбияни дин билан қўшиб олиб бориш зарурдир. Ушбу мақолада маънавиятнинг диний манбалардаги иньикоси билан боғлиқ масалалари ёритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RELIGION AS AN IMPORTANT FACTOR IN SPIRITUAL PERFECTION

Today we live in a very intense and complex time that is changing rapidly, radically different from the times that humanity has ever experienced. It is very difficult to maintain human spirituality in such a complex situation. The role of religion is especially important in the formation of human spirituality, so it is necessary to combine the education of young people with religion. This article highlights that religion is an important factor in human spiritual maturity.

Текст научной работы на тему «ДИНИЙ МАНБАЛАРДА МАЪНАВИЯТНИНГ АКС ЭТИШИ»

ДИНИЙ МАНБАЛАРДА МАЪНАВИЯТНИНГ АКС ЭТИШИ

Фар^од Турсунбаев

Чирчик давлат педагогика институти Гуманитар фанлар факультети талабаси

АННОТАЦИЯ.

Бугун инсоният хозирга кадар бошидан кечирган даврлардан тубдан фарк киладиган ута шиддатли ва мураккаб бир замонда яшамокдамиз. Бундай мураккаб вазиятда инсон маънавиятини саклаб колиш жуда мураккаб хисобланади. Айникса, инсон маънавиятини шакллантиришда диннинг урни катта, шунинг учун хам ёшларга берилаётган тарбияни дин билан кушиб олиб бориш зарурдир. Ушбу маколада маънавиятнинг диний манбалардаги иньикоси билан боглик масалалари ёритиб берилган.

Калит сузлар: инсон, ёшлар, маънавият, тарбия, дин, оила, кадрият, миллий кадрият.

RELIGION AS AN IMPORTANT FACTOR IN SPIRITUAL PERFECTION

Farhod Tursinbaev

Student of Chirchik State Pedagogical Institute, Faculty of Humanities

ABSTRACT

Today we live in a very intense and complex time that is changing rapidly, radically different from the times that humanity has ever experienced. It is very difficult to maintain human spirituality in such a complex situation. The role of religion is especially important in the formation of human spirituality, so it is necessary to combine the education of young people with religion. This article highlights that religion is an important factor in human spiritual maturity.

Keywords: human, youth, spirituality, upbringing, your, family, value, national value.

КИРИШ

Бугун биз тез суръатлар билан узгариб бораётган, инсоният хозирга кадар бошидан кечирган даврлардан тубдан фарк киладиган ута шиддатли ва мураккаб бир замонда яшамокдамиз. Бундай мураккаб вазиятда инсон маънавиятини саклаб колиш жуда мураккаб хисобланади. Айникса, инсон маънавиятини шакллантиришда диннинг урни катта, шунинг учун хам ёшларга берилаётган тарбияни дин билан кушиб олиб бориш зарурдир.

AfiHu;ca, h^thmohh xaeTHuHr öapna coxanapuga, ^yMnagaH, MatHaBufi xaeTgaru aHrunaHum ^apaeHu Ba Ty6 y3rapumnap gaBpuHu öomnaö öepgu. fflyHHHrgeK, guHra öynraH MyHocaöar u^oöufi TOMOHra y3rapgu, atHu guHHuHr ^aMuaT xaeTugaru MyxuM ypHura MyBo^u;, 6ywK a^gognapuMro TOMOHHgaH aparnnraH KagpuaraapHu ;afiTa THKnam acocuga aHu; Ba пpннцнпaп nopa-Tagöupnap Kypa öomnagu. ^aBnarauHr guHra aHruna MyHocaöarn "hhcoh эtтнкogcнз arnafi onMafigu" geraH aHu; hmohh acocuga öenrunaHgu. ^yMnagaH, Y30eKHCTOH PecnyönuKacu npe3ugeHTuHuHr 2017 fiun 1 ceHTaöpt KyHu X,a3para hmom Ma^Myacuga gaBnar, ^aMoaT, emnap TamKunora BaKu^napu Ba guHufi coxa xoguMnapu öunaH öynuö yTraH ynpamyBga öepraH Kypcamanapu acocuga MaMnaKaTHuHr öapna xygyguga KyptoH Myco6a;acu yTKa3unMoKga.

A^ABHET^AP TAX^MH BA METO^O^OrHHCH

MatHaBuarau, komuh uhcohhu Tapöuanam Tapuxga xaM xo3upru KyHga xaM TpeHgga öynuö KenraH. Tapuxga ynaMonapuMrogaH Hmom an-Byxopufi, Hmom ar-TepMroufi, an-MoTypygufi, A6y Hacp Oopoöufi, Fa33onufi, XycafiH Bou3 Komu^ufi, MaxMyg a3-3aMaxmapufi, ^anonugguH PyMufinapHuHr acapnapu MatHaBuaT coxacugaru gyHe gypgoHanapu xucoönaHagu.

yTMumga amaö yTraH Matpu^amapBapnapuMrogaH Aögynna ABnoHufi, Aögypay^ Ompar, AöynxaMug ^ynnoH, Aögynna Kogupufi, MyHaBBap;opu ASgypamugKoHoBnapHuHr acapnapuga y3napu amaraH mypo xyKyMaru gaBpuga MunnaTHu y3nuru Ba MatHaBuaTuHu ca;ga6 KonumnuKKa Tapruö этнпгaн.

MatHaBuaT coxacuga H.Cau$Ha3apoB, 3.YMapoB, M.AögynnaeB, M.X,aMgaMoBa, M.fflapu^xy^aeB, 3.^aBpoHoB, C.Hocupxy^aeB, M.O.^a^acoB, M.3.3apunoB, H.MyMuHoB, A.3pKaeB, M.HMoMHa3apoB, C.OTaMypoToB Ba 6om;anap unMufi umnap onuö öopraHnap.

^uHmyHocnuKKa oug A.3. AögycaMegoB, X.Hyngomxy^aeB, ^.PaxuM^moB, m.komuhob, A. MyMuHoB, A.OnungueB, H.^aööopoB, C.^aööopoB, A. XacaHoB KaöunapHuHr unMufi acapnapuHu afiTum MyMKuH. Ymöy acapnapga guHnap Tapuxu, guHmyHocnuK Ba guHmyHocnuK acocnapu, uchom Tapuxu, ®;axoH guHnapu Tapuxu Kaöunap epuranraH.

Ma;onaHu Tafiepnamga TapuxufinuK, TaHKugufinuK, TrouMnu MeTognapgaH ^ofiganaHungu.

HATH^A^AP

MatHaBuaTHu Tapruö KunyBnu KynruHa agaöueTnap MaB^yg öynuö, ynap cupacura MaKTaönapgaru agaöueT ^aHura KupuTuö KeTunraH xuKoanap, xaeTufi Bo;eanap, öuorpa^uanap, MatHaBuaT acocnapu $aHu, myHuHrgeK onufi TatnuM

муассасаларидаги маънавиятшунослик фанлари хамда мустакил нашрдан чиккан бошка маънавиятни бойитишга каратилган адабиётларни киритиш мумкин.

Абу Райхон Берунийнинг "Кддимги халклардан колган ёдгорликлар" асарида халкларнинг диний дунёкараши, маданий хаёти, урф-одатлари очиб берилган. Фаробий ислом фалсафасига асос солган булса, Газзолий хокимият ва дин узаро алокадорлиги, дин инсонларни тартибга солиш механизми сифатида амал килишини алохида таъкидлайди.

А.Абдусамедовнинг "Динлар фалсафаси"да манбалар асосида миллий ва жахон динларининг тарихий жараёнда шаклланган диний-фалсафий таълимотлари, карашлари хамда уларнинг шахс ва жамият тараккиётидаги урни ёритиб берилган.

МУХ,ОКАМА

Хдкикатан хам дин маънавий маданиятнинг таркибий кисми сифатида асрлар давомида халклар учун нафакат диний таълимот, эътикод вазифасини утаган, балки турмуш тарзига айланиб, узининг муайян кадриятларини кишилар онги ва шуурига сингдириб келган узига хос дунёкараш хамдир. Шу билан бирга дин -эзгулик манбаи хам хисобланади. У инсон, жамият, табиат ва бутун борликни яратган, инсоният учун бирдан бир тугри, одил, хаёт йулини курсатадиган илохий кудратга ишонишни бир бутун тизимга айлантирган таълимотдир. Бу таълимотнинг кадриятлари мазмунини, эзгулик ва покликка даъват этувчи кишилар дилига солади. Жумладан, ислом дини ва унинг кадриятлари инсон маънавиятини ривожлантиришнинг мухим омилидир. Куръон ва шариат ахкомларида шаклланган мусулмончиликнинг хакхукуклари деб тан олинган фикрлар оркали кишиларда иймон, виждон, муайян дунёкараш шаклланади.

"Куръони карим"- эзгуллика йулловчи мукаддас китобдир. Дархакикат, "Куръонни эшитиш, эшита олиш - юксак маънавият, маърифат. Куръон хеч качон ёмонликка даъват килмайди. Агар Куръони каримни эшита олсак, эшиттира олсак, бу муваффакият булади. Элимизга нур келади [7]. Албатта, Куръони Карим инсонларни тугри йулга бошлайдиган, акл юргизиб, тафаккур килиб укилса, хидоятга чорлайдиган мукаддас китобдир. Зеро, Куръони каримда: "Албатта, бу Куръон энг тугри йулга хидоят этур ва эзгу ишларни киладиган муминларга катта мукофот борлиги хакида башорат берур" (Исро сураси, 9-оят)[5] деб мархамат килинган. Инсон Куръони карим оятларини ёд олгани сари рухи енгиллашиб, комилликка етишиб бораверади.

Пайгамбаримиз Мухаммад соллалоху алайхи ва саллам хам Куръони каримни укиган, ёд олган ва бошкаларга етказган кишиларни инсонларнинг энг яхшиси деб таърифлаганлар. Хддиси шарифда: "Сизларнинг яхшиларингиз

KyptoHHu ypraHuö, cyHr yHu (6om;anapra xaM) ypraTyBHunapgup" [6], geö öaeH KunuHraH.

KyptoH My;aggac kutoö, yxmamu fiy;, TeHrcu3 öup unoxufi My^roagup. By 6ywK KuToÖHuHr KanuManapu 3aMupuga yTa TepaH MatHo Ma3MyH öopnuru, myHuHrgeK, xap ;aficu uhcoh KyptoHu KapuMHuHr oaTHapuHu эmнтгaн nafiTga öeuxTuep yHra KyHoK Tyruö Konumu, öyryH By^ygu öunaH öepunuö TuHrnamu -öynapHuHr öapnacu ymöy ynyr kutoö öyTyH onaMnapHuHr aparyBnucu öyHMum 6ywK AnnoxHuHr unoxufi cy3u экaннгa aHa öup öop ganonargup.

KyptoHu KapuMHu egnamnuK ^asunaraapu:

1) KyptoHu KapuMHu egnamnuK una öonaHuHr aKHufi canoxuaTuga ycumnuK Ba co^huk nafigo öynagu;

2) Bona Ba yHuHr oTa-oHacura, öaHKu, öyryH xoHagoHura u33ar Ba Bu;op Hacuö öynagu;

3) Pu3Kgaru TaHrnuK KeTuö, ^aKupnuK Ba MyxTo^nuKgaH gouMufi Ha«:oT Tonunagu;

4) OTa-oHacura KueMaT KyHuga myHgafi öup to®: ^fig^u-nagu^, yHuHr Hypu KyemgaH 3uega öynagu;

5) KyptoHu KapuMHu egnamnuK öapaKoTugaH 3anonar Ba öy3yK aKuganapgaH oMoHga öynagu;

6) KyptoHu KapuMHu eg onuHumu caöaönu yTupraHga-TypraHga öupoH öup HapcaHu yKufiBepum caöaöugaH öyTyH xaeT uöogarra afinaHuö KeTagu;

7) KyptoHu KapuMHuHr öapaKoTugaH xo^rou KyptoH öexyga yfiuH-KynrugaH ®yga y3oK öynagu;

8) X,o$u3u KyptoH ma^oaragaH xoHagoHugaH yH nymTura Ha^oT öepннagн(öamapтнкн ynap MycyHMoH öynca);

9) Xp^rou KyptoHHuHr Myxo^a3acu ynyH Ahhox Taono Tapa^ugaH ^apumTanap MyKappap kuhuö Kyfiunagu;

10) X,o$u3u KyptoHra ^aHHarga myHgafi onufiMaKoM öepuHaguKu, y öyHgaH MaMHyH öynagu.

KyptoH Kynnaö MyKaMMan axnoKufi TaBcuanap Ba yruraapHu y3 unura onraH. Y myHgafi napnanapgaH Ty3unraHKu, yHga öapna uHcoHHap MatKynnamu mapT öynraH xuKMaTHu rannapcro öupop caxu^aHu Tona onMacMro. KyptoHHuHr öyHgafi napna-napna öynuö Kypunumu xaeTgaru xap KaHgafi xonaraapga öapna uHcoHHapra MyBo^uK KenaguraH y3apo öup öyTyH Maranap, muopnap Ba KouganapHu MafigoHra KeHTupagu [8].

KyptoH y3uHuHr Kyn, öuhum Ba yHuBepcan unoxufi TaKgup Ba öupnuK (KyKHapHuHr Ba EpHuHr coxuöu ^roHa Annoxra öynraH umoHH Ba эtтнкog) Kaöu cu^araapra öofi Hnoxufi TaöuaT Tyrpucugaru TymyHnanapu Ty^afinu, энг WKcaK Ba TepaH axnoKufi KagpuaTHap, uöpaTHu goxueHa xuKMaTHapHu y3uga My®;accaM

этганлиги ва кучли миллатлар хамда буюк императорликларнинг курилажагини исботлайдиган булимларни уз ичига олганлиги сабабдан унинг энг юкори даражадаги мактовга лойик эканлигини тан олмок лозим [9].

Маънавиятнинг шаклланишида хадис илмининг урни бенихоя каттадир. Шу сабабли хам 2018 йил 16 апрелдаги ПФ-5416-сон Фармони билан олий диний-маърифий таълим муассасаси шаклидаги Хадис илми мактаби ташкил этилди[10]. Бу мамлакатимизда хадис илмига берилаётган катта эътибордан дарак беради.

Хадис - Мухаммад пайгамбарнинг айтган сузлари, килган ишлари, такрирлари (куриб кайтармаган ишлари) ёки у кишига берилган сифатларни узида мужассам килган хабар ва ривоятлардир. «Хддис» сузининг лугавий маъноси -«суз, хабар, хикоя; янги».

Хадислар ислом дини таълимоти ва конунлари учун, баъзи мазхаблар наздида, Куръондан кейинги иккинчи манба хисобланади. Хадислар таркиб жихатидан икки кисмдан: айнан хабар берувчи матн ва уни ривоят килган ровийлар занжири - исноддан иборат.

Хадислар узидаги маълумот характерига караб, хилма-хилдир: - ал-хадис ал-кудсий (бу каби хадисда маъно - Аллохдан, лафз -Пайгамбардан деб хисобланади);

ал-хадис ан-набавий (бунда маъно хам, лафз хам Пайгамбарники деб хисобланади) ва бошкалар.

Хадисларда инсоннинг камолотга эришиши учун талаб этиладиган инсоний фазилатлар ифода этилган булиб, ушбу фазилатлар сирасига узгаларга мехр-окибат курсатиш, сахийлик, очик кунгиллик, ота-она, катталар ва кариндошларга нисбатан мурувватли булиш, уларга гамхурлик килиш, ватанга мухаббат, мехнат ва касб-хунарни улуглаш, халоллик, поклик, дустлик, олийжаноблик, рахм-шафкатлилик, камтарлик, ростгуйлик ва виждонлилик каби хислатлар киритилади. Бундан ташкари, инсоннинг узини ёмон иллатлардан тийиши, яхшилик сари интилиши кераклиги борасидаги панд-насихатлар хам уз аксини топганки, буларнинг барчаси Куръони Каримда кайд этилган курсатмаларга асосланилган ва комил инсонни шакллантиришда асосий мезон булиб хизмат килади.

Хадис илми хакида гап кетганда юртдошимиз Имом ал-Бухорийни эсламасликнинг иложи йук албатта. Хадисларнинг инсон маънавиятига таъсирини сахих хадисларни эшитган ва уларга амал килган инсонларда куришимиз мумкин. Биламизки, муминнинг ахлокини тузатувчи китоб Куръон булса, хадислар ундан кейинги уринда туради. Жумладан Имом ал-Бухорийнинг "Ал-Жомиъ ас-Сахих" асари Куръондан сунгги иккинчи манба хисобланади. Демак, хадислар мазмунан хар бир муминнинг ишончини, эътикодини мустахкамлайди ва шу билан бирга инсонни маънавий камолотга даъват этади. Шундай экан, хадислар комил

инсонни шакллантиришда мухим манба булиб хисобланади ва ундан ёшлар тарбиясида фойдаланиш шу куннинг долзарб вазифаларидан саналади.

Мухаммад алайхиссаломнинг ибратли ишлари, эътикод, поклик ва инсонга хос маънавий-ахлокий хислатларни ифодаловчи сузлари панд-насихатлари унинг номи билан боглик хадисларда мужассамланган.

Хддисларда инсоннинг камолга етиши учун талаб этиладиган инсоний фазилатлар акс эттирилган булиб, улар мехр-окибат курсатиш, сахийлик, очик кунгиллилик, ота-она ва катталарга, кариндошларга гамхурлик, хурмат, факир бечораларга мурувват, ватанга мухаббат, мехнат ва касб-хунарни улуглаш, халоллик, поклик, узаро дуст, тинч-тотув булиш ва бошкалардан иборатдир. Бундан ташкари, инсоннинг узини ёмон иллатлардан тийиш, яхшилик сари интилиш кераклиги борасидаги панд-насихатлар хам уз ифодасини топганки, уларнинг барчаси Куръони Карим курсатмаларидан келиб чикади ва комил инсонни шакллантириш мезони саналади.

Абдуллох ибн Умар (р.а.)дан ривоят килинди. У киши: "Аллох таолонинг рози булиши отанинг рози булишига ва унинг газаби хам отанинг газабига богликдир", дедилар. Абдуллох ибн Умар (р.а.) дан ривоят килинган хадисда Аллохнинг розилиги отанинг розилигига, унинг газаби отанинг газаби билан богликлиги айтилган. Бугунги кунда ёшларимизни купчилиги отасини гапига кулок солмайдиган булиб вояга етишмокда. Албатта, бу куп нарсаларга боглик масалан, ёшликда боланинг тарбияланмаганлиги, болани уз холига ташлаб куйиш, уни ким билан дустлашаётганига эътибор бермаслик. Бу хадисни укиган хар бир киши отасини ранжитмасликка уни рози килишликка харакат килиши лозим.

Биз Узбекистонда купинча рус миллатига мансуб ёшларни катта булганидан сунг ота-онасини ташлаб кетадиган холатларини учратамиз. Албатта, бу факат бир миллатга мансуб иллат эмас. Бу иллатни узбекларда хам, козокларда хам учратишимиз мумкин. ^адисда агар ота-онани фарзанд зиёрат килса унга Жаннатдан эшик очилишлик хушхабари берилган агар фарзанд ота-онасини хафа килса Аллох ундан рози булмайди качонки уларни рози килмагунча.

Абу Туфайл Омир ибн Восила(р.а.) дан ривоят килинган хадисда Аллохнинг лаънати кандай шахсларга булишлиги уктирилмока. Биринчиси, Аллохдан узгага атаб жонлик суйган кишига, ота-онасига лаънат укиган кишига ва учинчиси дин номидан шариатда булмаган нарсани жорий килган кишига Аллохнинг лаънати булишлиги хабари берилган. Ота-онасини лаънатлаган уларни хакоратлаган одам бадбахт, имонсиз, калби улган кимсалардир. Улар жуда хам хадидан ошувчилардир. Бундай шахслар узини тузатиб олмаса хаётда хор булиши аник.

ХУЛОСА

Айтиш керакки, миллат динлари, маълум миллатга хос булган маънавият ва маданият ривожига хисса кушадиган дин хисобланди. Улар маънавий жихатдан куйидагиларни уз ичига олади: биринчидан, уларнинг вужудга келган даврлари хамда географик таркалиши кенглигини курсатади; иккинчидан, бу динлар вужудга келган мамлакатлар халклари ижтимоий-иктисодий ва маънавий-маданий хаёти билан узвий боглик холда шаклланган; учинчидан, хар бир миллат динлари узидан олдинги дин шакллари (ибтидоий динлар) элементларини узида акс эттирган; туртинчидан, бу дин шакли муайян миллатнинг урф-одатлари, кадриятларини маълум даражада хисобга олгандагина яхши ривожланган; бешинчидан, миллат динлари халклар маънавий маънавиятини ривожланишига уз хиссасини кушиб келган, хозир хам шундай вазифани бажармокда. Дин ва маънавият инсон учун хаётидаги мухим ахлокий мезонлардан бири. Динни маънавиятдан ажратган холда тасаввур килишлик бу ахлокий категорияда бироз нуксонли холатни чикаришлиги мумкин.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш. Нияти улуг халкнинг иши хам улуг, хаёти ёруг ва келажаги фаровон булади. 3-жилд. - Тошкент: «Узбекистон», 2019. -Б.10.

2. Мирзиёев Ш.М. Миллий тикланишдан - миллий юксалиш сари. 4 жилд. -Тошкент: «Узбекистон», 2020. - 453 б.

3. Муминов А., Йулдошхужаев X,., Рахимжонов Д., Комилов М., Абдусатторов А., Орипов А. Диншунослик (олий таълим муассасалари бакалавриат ва магистратура талабалари учун дарслик). Toshkent, 2002. 102-bet

4. Диншунослик асослари курсидан маърузалар матни ва услубий маслахатлар. Toshkent, 2002, 15-bet.

5. Куръони Карим узбекча изохли таржима. Алоуддун Мансур. -Тошкент: "Чулпон", 1992.

6. Имом ал-Бухорий. Илму маърифат нури. (сайланма хадислар). «Узбекистон миллий энциклопедияси». Тошкент, 1998.

7. Dario.uz

8. John Draper Willam: A Historia intellectualis progressio Europa (Evropada intellectuale Taragiyot Tarihi) (London: MDCCCLXXV), 343-344.

9. Kazrat J.M. Cornelius Severus, Qur'on (London: MCMXVIII) XV.

10. Lex.uz

11. Г.Гаффарова, А.Абдуллаев. (2021). АХБОРОТЛАШГАН ЖАМИЯТДА МАЪНАВИЙ ХДЁТНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ. Academic research in educational sciences. Special Issue 2.

12. G.G. Gaffarova, (2020). Strategy of activity and systematical approach. nternational Journal of Psyshosial Rehabilition. London, United Kingdom, 24, Issue-5, May. - 66456651.

13. Гаффарова, Г., & Абдуллаева, М. (2020). Тасаввуфнинг когнитив тизими замонавий фалсафа призмасида. Academic Research in Educational Sciences, 1(3), 102-114.

14. Gaffarova G.G., Abdullayeva M.N. (2020). Tasavvufning kognitiv tizimi zamonaviy falsafa prizmasida. Academic research in educational sciences. №3. URL:https://cyberleninka.ru/article/n/tasavvufning-kognitiv-tizimi-zamonaviy-falsafaprizmasida (дата обращения: 15.01.2021).

15. Gaffarova, G.G. (2019), Problems self-organization: philosophical analysis //Scientific Bulletin of Namangan State University. -T.1. -№5, - C.185-190.

16. Gaffarova, G. G., & Abdullaeva, M. N. (2021). Cognitive system of sufism. ISJ Theoretical & Applied Science, 02 (94), 38-42.15.

17. Г.Гаффарова, МАбдуллаева. Таркибий узгаришларнинг бифуркацион асоси. Academic research in educational sciences. 2021. №1.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.