Научная статья на тему 'Особенности правового регулирования предпринимательской деятельности в обеспечении прав и интересов потребителя'

Особенности правового регулирования предпринимательской деятельности в обеспечении прав и интересов потребителя Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
116
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
потребитель / гражданские организационно-правовые отношения / обязанность / предпринимательство / товары / виртуальная лабораторная работа / услуга / права и интересы человека / частное право / публичное право / правовой инструмент / договор о совместной деятельности / социально значимый рынок / consumer / law / duty / entrepreneurship / goods / work / service / interest / private law / public law / legal instrument / contract / socially significant market.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Джахонгир Бабаевaa

Предпринимательская деятельность непосредственно связана обеспечением прав потребителей. Так как при осуществлении предпринимательской деятельности необходимо обеспечить баланс интересов потребителя, предпринимателя и государства, установить оптимальный и упрощенный порядок защиты прав потребителей от неправомерных действий социально значимых субъектов рынка. Это, в свою очередь, требует, от предприятий предоставления потребителю точной и надежной информации, а также определенных критериев для точной оценки того, какая информация является неверной для полной разработки Кодекса о предпринимательстве. Следует учесть, что при конфликте интересов предпринимателя и потребителя, следует руководствоваться, статьей 53 Конституции Республики Узбекистан, в котором предусмотрен приоритет прав потребителей. Следовательно, при производстве товаров, услуг и работ субъект хозяйствования должен учитывать приоритет прав потребителей. В этой связи кодификация законодательства в сфере предпринимательства должна установить приоритетные правила обеспечения и защиты прав потребителей, а также обеспечения интересов потребителей как одно из условий ведения бизнеса.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Features of legal regulation of entrepreneurial activity in ensuring the rights and interests of the consumer

Entrepreneurial activity is directly related to ensuring consumer rights. Since when carrying out entrepreneurial activity, it is necessary to ensure a balance of interests of the consumer, entrepreneur and the state, to establish an optimal and simplified procedure for protecting consumers' rights from illegal actions of socially significant market entities. This, in turn, requires businesses to provide accurate and reliable information to the consumer, as well as certain criteria for accurately assessing which information is incorrect for the full development of the Business Code. It should be noted that in case of a conflict of interests between an entrepreneur and a consumer, one should be guided by Article 53 of the Constitution of the Republic of Uzbekistan, which provides for the priority of consumer rights. Consequently, in the production of goods, services and works, a business entity must take into account the priority of consumer rights. In this regard, the codification of legislation in the field of entrepreneurship should establish priority rules for ensuring and protecting consumer rights, as well as ensuring the interests of consumers as one of the conditions for doing business.

Текст научной работы на тему «Особенности правового регулирования предпринимательской деятельности в обеспечении прав и интересов потребителя»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Features of legal regulation of entrepreneurial activity in ensuring the rights and interests of the consumer

Djahongir BABAYEV1

Tashkent state university of law

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received June 2021 Received in revised form 20 June 2021 Accepted 25 July 2021 Available online 25 August 2021

Keywords:

consumer,

law,

duty,

entrepreneurship,

goods,

work,

service,

interest,

private law,

public law,

legal instrument,

contract,

socially significant market.

Entrepreneurial activity is directly related to ensuring consumer rights. Since when carrying out entrepreneurial activity, it is necessary to ensure a balance of interests of the consumer, entrepreneur and the state, to establish an optimal and simplified procedure for protecting consumers' rights from illegal actions of socially significant market entities. This, in turn, requires businesses to provide accurate and reliable information to the consumer, as well as certain criteria for accurately assessing which information is incorrect for the full development of the Business Code.

It should be noted that in case of a conflict of interests between an entrepreneur and a consumer, one should be guided by Article 53 of the Constitution of the Republic of Uzbekistan, which provides for the priority of consumer rights. Consequently, in the production of goods, services and works, a business entity must take into account the priority of consumer rights.

In this regard, the codification of legislation in the field of entrepreneurship should establish priority rules for ensuring and protecting consumer rights, as well as ensuring the interests of consumers as one of the conditions for doing business.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

1 Candidate of Judicial Science, Professor, Department of Civil Law, Tashkent State University of Law, Tashkent, Uzbekistan.

Истеъмолчининг хукук ва манфаатларини таъминлашда тадбиркорлик фаолиятини хукукий тартибга солишнинг узига хос жихатлари

_ АННОТАЦИЯ_

Калит сузлар:

истеъмолчи,

хукук

мажбурият,

тадбиркорлик,

товар,

иш,

хизмат, манфаат, хусусий хукук;, оммавий хукук, Хукукий восита, шартнома,

ижтимоий ах,амиятли бозор.

Тадбиркорлик фаолияти истеъмолчилар хукукларини таъминлаш билан бевосита боглик. Тадбиркорлик фаолиятини амалга оширишда истеъмолчи, тадбиркор ва давлат манфаатларини мувозанатини таъминлаш, ижти -моий ахамиятга эга бозор субъектларининг конунга зид Харакатлари юзасидан истеъмолчи хукукларини химоя килишнинг макбул ва соддалаштирилган тартибини белги-лаш лозим булади. Бу эса уз навбатида, тадбиркорлик кодексини ишлаб чикишда тадбиркорлик фаолиятини амалга оширувчи субъектлар томонидан истеъмолчига тугри ва ишончли маълумот такдим этишни хамда айнан кандай маълумотлар нотугри маълумотлар экканлигига бахо берувчи муайян мезонлар мавжуд булишини такозо этади.

Агар тадбиркор ва истеъмолчи манфаатларини тукнашуви вужудга келса Узбекистон Республикаси Конституциясининг 53-моддасида назарда тутилган истеъмолчиларнинг хукуки устунлиги хисобга олиниши лозим. Шу сабабли товар ишлаб чикариш, хизмат курсатиш ва иш бажаришда тадбиркорлик субъекти истеъмолчи-ларнинг хукуклари устунлигини инобатга олиб фаолият юритиши такозо этилади.

Юкоридан келиб чикиб, тадбиркорлик конунчилигини кодификациялашда истеъмолчи хукукларини таъминлаш ва химоя килишнинг устувор коидалари белгиланиши хамда тадбиркорлик фаолиятини амалга ошириш шарт -ларидан бири сифатида истеъмолчи манфаатларини таъминлаш назарда тутилиши зарур.

Особенности правового регулирования предпринимательской деятельности в обеспечении прав и интересов потребителя

АННОТАЦИЯ_

Предпринимательская деятельность непосредственно связана обеспечением прав потребителей. Так как при осуществлении предпринимательской деятельности необходимо обеспечить баланс интересов потребителя, предпринимателя и государства, установить оптимальный и упрощенный порядок защиты прав потребителей от неправомерных действий социально значимых субъектов рынка. Это, в свою очередь, требует, от предприятий предоставления потребителю точной и надежной

Ключевые слова:

потребитель, право,

обязанность,

предпринимательство,

товары,

работа,

услуга,

интерес,

частное право,

информации, а также определенных критериев для точной оценки того, какая информация является неверной для полной разработки Кодекса о предпринимательстве.

Следует учесть, что при конфликте интересов предпринимателя и потребителя, следует руководствоваться, статьей 53 Конституции Республики Узбекистан, в котором предусмотрен приоритет прав потребителей. Следовательно, при производстве товаров, услуг и работ субъект хозяйствования должен учитывать приоритет прав потребителей.

В этой связи кодификация законодательства в сфере предпринимательства должна установить приоритетные правила обеспечения и защиты прав потребителей, а также обеспечения интересов потребителей как одно из условий ведения бизнеса.

Узбекистон Республикасининг 2012 йил 2 майдаги "Тадбиркорлик фаолияти эркинлигининг кафолатлари тугрисида"ги УРЦ-328-сон конунида тадбиркорлик субъектининг "уз фаолияти йуналишларини, товарлар (ишлар, хизматлар) етказиб берувчиларни ва уз товарларининг (ишларининг, хизматларининг) истеъмол-чиларини мустакил равишда танлаш" (8-модданинг биринчи кисми бешинчи хатбошиси) хукуки билан бирга, истеъмолчилар хукукларини химоя килиш тугрисидаги конунчиликка риоя этиш лозимлиги (9-модданинг биринчи кисми олтинчи хатбошиси) назарда тутилган. Мазкур коидалар тадбиркорлик субъект-ларининг истеъмолчилар хукук ва манфаатларини бузмаслигини, истеъмолчининг сифатли ва хавфсиз товарга булган эхтиёжини таъминлаш лозимлигини хам англатади.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 22 июндаги ПФ-6012-сон Фармонига 2-илова Инсон хукуклари буйича Узбекистон Республикасининг Миллий стратегиясини амалга ошириш буйича "Йул харитаси"нинг 32-бандида тадбиркорлик кодексини ишлаб чикишнинг устувор йуналишлари белгилаб берилган. Ундаги бевосита истеъмолчиларнинг хукук ва манфаатлари билан боглик жихат сифатида "тадбиркорлик фаолиятини монополияга карши тартибга солишни тубдан кайта куриб чикиш"га эътибор каратиш лозим. Зеро, товар (иш, хизмат)ни истеъмолчига такдим этиш сохасидаги монополия истеъмолчи манфаат-ларига путур етказади.

Таъкидлаш лозимки, бугунги кунда иктисодий алокалар мураккаблашиб бориши билан давлат томонидан иктисодиёт сохасидаги муносабатларни хусусий-хукукий ва оммавий-хукукий тартибга солишни уй^унликда ислох килиш зарурати мавжуд. Истеъмолчи иштирокидаги хукукий муносабатларни тартибга солишда асосий эътибор истеъмолчи хукукларининг устунлиги таъминлашнинг хусусий ва оммавий-хукукий усулларининг биргаликда ва бир бирини тулдирган холда амал килишига каратилиши лозим. Чунки, факатгина хусусий хукук нормалари оркали истеъмолчи иштирокидаги муносабатларни тулик ва хар томонлама тартибга солишнинг имкони мавжуд эмас. Истеъмолчи манфаатларига билан тукнаш келадиган конунчилик нормалари

публичное право, правовой инструмент, договор,

социально значимый рынок.

aввaлo ижтимoий йyнaлтиpилгaн булиши [1], хукукий мyнocaбaтнинг зaиф тoмoни булган иcтeъмoлчи вa унинг кoнтpaгeнти ypтacидaги нoтeнгликни бapтapaф этиши x,aмдa иcтeъмoл бoзopидaги мoнoпoлияни юмшaтиши лoзим.

Мyтaxaccиcлapнинг фикpичa, xycycий хукук нopмaлapи opкaли

acocлaнaдигaн тaдбиpкopлик фaoлияти эpкинлиги мyтлaк x,иcoблaнмaйди хaмдa oммaвий мaнфaaтлap вa уз нaвбaтидa, oммaвий хукук нopмaлapи билaн мyвoфиклaш-тиpилaди [2], чунки тaдбиpкopдик фaoлияти иcтeъмoлчилapнинг хукук вa мaнфaaтлapини кaфoлaтлaши лoзим булган Koнyнчилик нopмaлapи дoиpacигa oлингaн. Дaвлaт иcтeъмoлчилapнинг мaнфaaтлapини тaъминлaш мaкcaдидa тeгишли кoнyнчиликни ишлaб чи^ди вa унинг ижpocи ycтидaн нaзopaт мexaнизмини шaкллaнтиpaди. Keйинги йиллapдaги ^нунчиликнинг pивoж-лaниши иcтeъмoлчилapнинг хyкyклapини x^oa килиш бopacидa дaвлaт хoкимиятининг ижpo opгaнлapи вa жaмoaт биpлaшмaлapининг poли opтиб бopaётгaнлигини кypcaтaди. Жyмлaдaн, Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Пpeзидeнтининг "Иcтeъмoлчилap Xyкyклapини xимoя килишнинг хукукий вa инcтитyциoнaл тизимини тyбдaн тaкoмиллaштиpиш чopa-тaдбиpлapи тyFpиcидa" [3] 2019 йил 11 ceнтябpдaги ПФ-5817-^н Фapмoни билaн Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Мoнo-пoлиягa кapши кypaшиш кyмитacи хyзypидaги Иcтeъмoлчилap хyкyклapини Xимoя килиш Агентлиги тaшкил этилгaнлиги, Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Вaзиpлap Мaхкaмacининг "Узбeкиcтoн Pecпyбликacи мoнoпoлиягa кapши кypaшиш кyмитacи хyзypидaги иcтeъмoлчилap хyкyклapини химoя килиш aгeнтлиги фaoлиятини тaшкил этиш чopa-тaдбиpлapи тyFpиcидa" [4] 2019 йил 19 дeкaбpдaги 1015-coн кapopи билaн эca ушбу Aгeнтликнинг низoми тacдиклaнгaнлиги фикpимизнинг дaлилидиp.

Taдбиpкopлик хyкyкидa тaдбиpкop вa дaвлaт ypтacидaги мyнocaбaтлapни тapтибгa coлишгa кapaтилгaн cyбopдинaциявий тycдaги (pyйxaтдaн утиш, лицeнзиялaш вa бoшкaлap) нopмaлap мaвжyд. Бу нopмaлap уз нaвбaтидa тaдбиp-кopлик фaoлиятини aмaлгa oшиpишдa тeгишли тapтибoтгa aмaл килиш, мyaйян тaoмиллapни бaжapиш вa мaвжyд тaлaблapгa pиoя этишни тaкoзo этaди. Шу caбaбли тaдбиpкopлик фaoлиятини билaн шyFyллaнишдa иcтeъмoлчи хyкyклapини инoбaтгa oлиш вa унинг мaнфaaтлapигa пyтyp eткaзмacлик acocий тaлaблapдaн биpи caнaлaди.

Иcтeъмoлчи иштиpoкидaги хукукий мyнocaбaт тaдбиpкopлик фaoлияти билaн узвий бoFлик, тaдбиpкopлик фaoлияти эca ижтимoий фaoлият хиcoблaн-мaйди хaмдa дaвлaт тoмoнидaн тизимли тaъcиp yткaзилмac эган, тaдбиpкopлик фaoлияти ижтимoий йyнaлишдa булиши хaм мукин эмac, чунки тaдбиpкopлик фaoлиятининг acocий мaкcaди дapoмaд oлиш хиcoблaнaди. Бу вaзиятдa дaвлaтнинг acocий вaзифacи xycycий мaнфaaтлapни oммaвий мaнфaaтлap билaн мaкбyллaш-тиpишдa ифoдaлaнaди. Бyндaй мaкбyллaштиpиш дapaжacи эca xycycий мaнфaaт-лapгa кapaгaндa oммaвий мaнфaaтлapнинг ycтyвopлиги билaн бeлгилaниши лoзим.

Цайд этиш лозимки, юридик фанда хукукнинг хусусий ва оммавийга булиниши асосида ётадиган "манфаат" категориясини тушунишга нисбатан кенг мунозалар давом этмокда. С.В. Романовскийнинг фикрича, хусусий ва оммавий манфаатларни ажратиш йулидан конунчикарувчи хам бормокда [5]. Хусусий манфаатлар Фукаролик кодексининг 1 -моддаси иккинчи кисмида, 164-моддасида келтирилган.

Хусусий ва оммавий манфаатларни талкин этишда бахлси масалалар хам юзага келиши мумкин. Масалан, оммавий манфаат ва давлат манфаати узининг мохиятига кура айний тушунчалар хисобланмайди. Бунда жамият, давлат ва хусусий шахслар манфаатининг уй^унлиги хусусида гап боради. Оммавийликни давлат манфаатларни таъминлага тенглаштирмаслик лозим.

В.А. Мамонтовнинг таъкидлашича, хукукнинг манфаат мезонидан келиб чикиб оммавий ва хусусийга ажратилиши купрок шартли тус касб этади. Унинг фикрича, агар алохида шахсларнинг манфаати хусусий хукук химояси остида булса, бунда жамият ва давлат манфаатлари оммавий хукук мухофазаси булиши мантиги алдамчидир [6]. Уз тадкикотларининг натижасида ушбу муаллиф манфаатнинг узига хос хусусияти унинг бир вактнинг узида хусусий ва оммавий эканлигида ифодаланади. Бунинг тасдиги эса истеъмолчи манфаатларининг мазмуни унинг контрагент билан муносабатлари юзага келиши хамда узининг табиатига кура хусусий эканлиги, бирок истеъмолчи макоми унинг контрагентига караганда заифрок булганлиги боис унинг манфаати оммавийлик жихатларига хам эгалигида намоён булади.

Ушбу фикр уринли эканлиги кайд этиш лозим. Чунки, истеъмолчи манфаат-ларини нафакат битта алохида олинган жисмоний шахснинг балки, товар, иш ва хизмат фойдаланувчи барча ахолининг манфаати хисобланади. Шу сабабли истеъмолчининг тадбиркорлик фаолияти субъекти билан муносабатга кириши-шига нисбатан оммавий манфаатни химоя килиш усули кулланилади. Бу оркали давлат истеъмолчи билан унинг контрагенти макомини маълум маънода тенглаштиради. Бу борада Е.П. Губиннинг куйидаги фикрларини куллаб-кувватла уринли булади: тадбиркорлик фаолиятини тартибга солининг оммавий-хукукий воситалари хусусий-хукукий воситалар мазмунига тугридан тугри таъсир курсатади. Ушбу холатни инобатга олмасдан хусусий-хукукий воситаларни куллаш нотулик булиши билан бирга, хато хам хисобланади[7].

Шу сабабли амалдаги конунчиликни такомиллаштиришда, хусусан, тадбир-корлик кодексини ишлаб чикишда истеъмолчилар, тадбиркорлик субъектлари ва давлат манфаатларининг мувозанатини таъминлашга каратилган махсус нормани назарда тутиш лозим. Фикримизча, бу норма куйидаги мазмунда белгиниши максадга мувофикдир:

Тадбиркорликни давлат томонидан тартибга солиш шакллари ва восита-ларини жорий этиш фаолият ёки харакатлар (операциялар)нинг етарли даража-даги хавфсизлигини, тадбиркорлик субъектларига минимал

зapypий юклaмa бyлгaнидa иcтeъмoлчилapнинг хyкyклapини мaкcимaл caмapaли химия килишни тaъминлaш мaкcaдидa aмaлгa oшиpилaди.

Дaвлaт тoмoнидaн тapтибгa coлишни aмaлгa oшиpишдa дaвлaт opгaнлapи тaдбиpкopлик cyбъeктлapидaн кoнyнчилик хyжжaтлapидa бeлгилaнмaгaн хyжжaт-лap вa кyшимчa мaълyмoтлapни тaлaб килиш хaкли эмacлap.

Мaлaкaвий вa pyxcaт бepиш тaлaблapи тaдбиpкopлик cyбъeктлapи aмaлгa oшиpaдигaн фaoлият, хapaкaт (oпepaция) ёки oбъeктнинг xaвфcизлиги учун тaлaб этилaдигaн дapaжaни тaъминлaш учун eтapли булган pecypcлap, нopмaтивлap вa кypcaткичлapнининг минимaл зapypий жaмлaнмacини тaъминлaши лoзим.

ФK нopмaлapи тaхfлили кypcaтишичa, фyкapoлик кoнyнчилиги aмaлдa тулик фyкapoлик хукукининг xycycий-хyкyкий тaбиaтини ифoдa этмaйди. Мacaлaн, ФKнинг 377-мoддacи (мaжбypий тapтибдa шapтнoмa тузиш) мyaйян вaзиятлapдa фyкapoлик кoнyнчилиги шapтнoмaгa тyзишгa мaжбypлaшгa йул куйишини кypcaтaди. Цoлaвepca, ФKдa фyкapoлик мyoмaлacи иштиpoкчилapи учун шapтнoмa шaкли, унинг дaвлaт pyйxaтидaн утгазилиши, мaжбypий шapтлapи a вa шу кaби^apra ниcбaтaн мaжбypий тaлaблap бeлгилaнгaн. Бyндaн тaшкapи, шapтнoмaни тузиш, yзгapтиpиш вa бeкop килиш тapтиби ниcбaтaн ^тъий ypнaтилгaн. Бyлapнинг бapчacи эca фyкapoлик мyoмaлacи иштиpoкчилapи шapтнoмa тyзишдa эpкин бyлcaлapдa, бу хoлaт тeгишли нopмaлapнинг фaкaт xycycий-хукукий тycини эътиpoф этиш имкoнини бepмaйди.

Иcтeъмoлчи хyкyклapини химoя килиш тyFpиcидaги фyкapoлик-хукукий ^нунчилиги xycycий-хyкyки вa oммaвий-хyкyкий нopмaлapни кaмбap oлaди. Бу фyкapoлapнинг cифaтли тoвapгa булган хyкyклapини aмaлгa oшиpиш жapaёнидa яккoл нaмoён бyлaди. Иcтeъмoлчилapнинг тoвap (иш xизмaт) cифaти вa xaвфcизлигигa булган хукукининг ифoдacи cифaтидa нaмoён бyлaдигaн тoвap (иш, xизмaт)нинг cифaти тyFpиcидaги шapтнoмaвий (xycy^^xy^^^ шapт узининг acocидa тaдбиpкopлap, биpинчи нaвбaтдa ишлaб чикapyвчилap тoмoнидaн Узбeкиcтoн Pecпyбликacининг 2009 йил 23 aпpeлдaги УPЦ-213-coн "Texник жихaтдaн тapтибгa ^лиш тyFpиcидa"ги [8] вa 1997 йил 30 aвгycтдaги 483-I-coн "Озик-oвкaт мaхcyлoтининг cифaти вa xaвфcизлиги тyFpиcидa"ги [9] Цoнyнлapи тaлaблapигa oFишмaй aмaл килишни тaлaб килaди.

Иcтeъмoлчи тaлaблapини иxтиёpий кaнoaтлaнтиpмaгaн тaдбиpкopдaн cyд тapтибидa yндиpилaдигaн жapимa хaм 0ммaвий-хyкyкий тaбиaтгa эгa Xиcoблaнaди. Чунки, тeгишли тapтиб иcтeъмoлчининг кoнyний тaлaби бaжapилмaгaнлиги учун cyд тaдбиpкopгa ниcбaтaн кyллaйдигaн жapимa дaвлaт фoйдacигa yндиpилaди. Бу хoлaт иcтeъмoлчигa eткaзилгaн зapapни K0плaш тyFpиcидaги cyднинг кapopи эмac, бaлки иcтeъмoлчи хyкyклapи дoиpacидa кoнyнчилик хyжжaтлapидa ypнaтилгaн тaлaблap бyзилгaнлиги учун тaдбиpкop мaъмypий жapимaни дaвлaтгa тyлaши лoзим бyлaди.

Бугунги кyндa ижтимoий aхaмиятли тoвapлap бoзopидa иcтeъмoлчилap хyкyклapини химoя килиш мacaлacи aлoхидa дoлзapб булиб

турибди. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2018 йил 30 мартдаги "Товар бозорларида монополияга карши тартибга солишни янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги [10] 249-сон Царори билан Нархлари (тарифлари) давлат томонидан тартибга солинадиган ижтимоий ахамиятли товарлар (хизматлар) ва уларнинг стратегик турлари Руйхати тасдикланган. Бугунги кунда 19 турдаги товарлар, хизматлар ва ишлар мазкур Руйхатга киритилган. Бирок ушбу хизмат (товар, иш) истеъмочлиларнинг хукук ва мажбуриятлари конунчиликда акс этмаган. Шу сабабли ишлаб чикилаётган тадбиркорлик кодексида ижтиомий ахамиятли бозор хизматлари (товарлари, ишлари) истеъмолчисининг хукук ва мажбуриятларига багишланган алохида модда киритиш зарурати мавжуд. Назаримизда, ушбу модда куйидаги мазмунда ифодаланиши зарур:

Ижтимоий ахамиятли бозор субъекти хизматлари (товарлари, ишлари) истеъмолчиси куйидагиларга хаклидир:

1) ижтимоий ахамиятли бозор субъекти хизматларини (товарларини, ишларини) табиий монополиялар сохасидаги рахбарликни амалга оширадиган ваколатли орган томонидан белгиланган энг юкори баходан ошмайдиган бах,ода ва тартибда харид килиш;

2) табиий монополиялар сохасидаги рахбарликни амалга оширадиган ваколатли орган харакатлари, шунингдек ушбу орган томонидан кабул килинган карорлар устидан конунчиликда белгиланган тартибда шикоят килиш;

3) ижтимоий ахамиятли бозор субъектининг конунчилик хужжатларига хид булган харакати (харакатсизлиги) устидан табиий монополиялар сохасидаги рахбарликни амалга оширадиган ваколатли органга ёки суд тартибида шикоят килиш;

4) оммавий эшитувларда иштирок этиш;

5) конунчиликда назарда тутилган бошка хукукларга эга булиш.

Ижтимоий ахамиятли бозор субъекти хизматлари (товарлари,

ишлари) истеъмолчиси куйидагиларга мажбур:

1) табиий монополиялар сохасидаги рахбарликни амалга оширадиган ваколатли орган томонидан белгиланган энг юкори баходан ошмайдиган бахода харид килинган ижтимоий ахамиятли бозор субъекти хизматларини (товарларини, ишларини) хакини уз вактида ва тулик хажмда тулаш;

2) ижтимоий ахамиятли бозор субъекти томонидан конунчиликка мувофик урнатилган техник талабларни бажариш.

Истеъмолчи ва тадбиркорлик субъектлари уртасидаги узаро мувозанатни таъминлашда товарнинг характери, ишлаб чикариш усули ва жойи, истеъмол хусусиятлари, сифати ва микдори ва унинг ишлаб чикарувчисига оид маълумот-ларни такдим этиш алохида ахамият касб этади. Бундай маълумотнинг тугрилиги, ишончлилиги ва хакконийлиги эса уз навбатида муайян хукукий окибатлар ту^дириши билан бирга, тадбиркорлик субъекти ва истеъмолчи уртасидаги мувозанатни таъминлашга хизмат килади. Бугунги ахборт асрида эса хукукий окибат тугдирувчи маълумотларга бахо бериш, бундай маълумот кайси холатни

нотугри хисобланиши ва юридик жавобгарликнинг вужудга келиши учун асос хисобланишига оид коидалар конунчиликда акс этиши лозим. Айникса, тадбиркорлик субъектлари томонидан истеъмолчига такдим этилаётган маълу-мотлар кайси холатда нотугри хисобланиши ва ноту^ри маълумот асосида товар сотилиш холатини белгилаш оид махсус коида конунчиликда ифодалаши зарур. Шундан келиб чикиб, ишлаб чикилаётган тадбиркорлик кодекси лойихасида "Товарнинг характери, ишлаб чикариш усули ва жойи, истеъмол хусусиятлари, сифати ва микдори ва унинг ишлаб чикарувчисига оид нотугри маълумотларни истеъмолчига такдим этган холда товар сотиш" номли моддани киритиш хамда уни куйидаги тахрирда белгилаш уринли булади:

Ноту^ри маълумотни такдим этган холда товар сотиш булиб товарнинг характери, ишлаб чикариш усули ва жойи, истеъмол хусусиятлари, сифати ва микдори ва унинг ишлаб чикарувчисига оид хар кандай шаклдаги нотугри маълу-мотларни истеъмолчига такдим этиш хисобланади.

Умуман олганда, истеъмолчи, тадбиркорлик субъекти ва давлат манфаатлари уртасидаги мувозанатни таъминлаш, бунинг учун эса истикбола тадбиркорлик фаолиятни хукукий тартибга солишга багишланган кодификациялашган хужжат булиши кутилаётган ва хозирда ишлаб чикилаётган тадбиркорлик кодексида махсус нормаларни белгилаш зарур булади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Богдан В.В. Частноправовые и публично-правовые начала регулирования защиты прав потребителей в России. // Политика и Общество. - 2014. - № 11. - C. 1404-1411. DOI: 10.7256/18128696.2014.11.13356.

2. Голубничий А.И. Предпринимательская деятельность как объект правового регулирования: автореф... дис. ...канд. юрид. наук. - М.: 2004. - С. 22.

3. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 11 сентябрдаги "Истеъмолчилар хукукларини химоя килишнинг хукукий ва институционал тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида" ПФ-5817-сон Фармони (https://lex.uz/docs/4508444).

4. Вазирлар Махкамасининг 2019 йил 19 декабрдаги "Узбекистон Республикаси Монополияга карши курашиш кумитаси хузуридаги Истеъмолчилар хукукларини химоя килиш агентлиги фаолиятини ташкил этиш чора-тадбирлари тугрисида" 1015-сон карори (https://lex.uz/docs/4652861).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

5. Романовский С. В. Принцип сочетания частноправовых и публично-правовых интересов: дис. канд. юрид. наук. - М.: 2008. - С. 27.

6. Мамонтов В. В. Пределы государственного вмешательства в сферу частных интересов предпринимателя в целях защиты прав потребителей // Вестник Московского университета МВД России. 2011. - № 5. - С. 112.

¡Science

tbrou<jk ti*\e cpAce

7. Губин Е.П. Правовые проблемы государственного регулирования рыночной экономики и предпринимательства: дис. ... докт. юрид. наук. - М.: 2005. - С. 221.

8. Узбекистон Республикасининг 2009 йил 23 апрелдаги "Техник жихатдан тартибга солиш тугрисида"ги Цонуни (https://lex.uz/docs/1474642)

9. Узбекистон Республикасининг 1997 йил 30 августдаги "Озик-овкат махсулотининг сифати ва хавфсизлиги тугрисида"ги Цонуни

://lex.uz/docs/20326).

10. Вазирлар Махкамасининг 2018 йил 30 мартдаги "Товар бозорларида монополияга карши тартибга солишни янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги 249-сон карори (https://lex.uz/docs/3607952).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.