Научная статья на тему 'Научно-теоретические взгляды на определение правового статуса фермерского хозяйства'

Научно-теоретические взгляды на определение правового статуса фермерского хозяйства Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
54
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
фермерское хозяйство / семейный бизнес / частное предприятие / юридическое лицо / правовой статус / сельскохозяйственное предприятие. / Farm / family business / private enterprise / legal entity / legal status / agricultural enterprise.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Хикматилла Тухташев

В статье раскрывается понятие фермерского хозяйства на основе научно-теоретических взглядов и действующего законодательства. Были предприняты попытки подчеркнуть необходимость определения правового статуса фермерского хозяйства как юридического лица и его актуальности. В то же время автор разработал собственный независимый подход к концепции земледелия. Также раскрывается юридическое описание и характер фермерства. Анализируются мнения и расценки отечественных и зарубежных экспертов и на основе их наиболее важных аспектов описывается организационноправовая форма фермерских хозяйств и особенности ее организации. В частности, в статье исследуется статус фермерского хозяйства как юридического лица, как юридически, так и экономически, что способствовало повышению качества анализа. Также на основе анализа законодательства были изучены сходства и различия между фермерскими хозяйствами и другими хозяйствующими субъектами и субъектами хозяйствования, что позволило выявить их особенности. В результате исследований, проведенных по теме, сделаны выводы, имеющие научное и практическое значение.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Scientific theoretical views on determining the legal status of the farm

The article describes the concept of farms on the basis of scientific and theoretical views and current legislation. Attempts have been made to highlight the need to determine the legal status of the farm as a legal entity and its relevance. At the same time, he developed his own independent approach to the concept of farming. The legal description and nature of the farm are also disclosed. Organizational legal form of farms The opinions and tariffs given by national and foreign experts are analyzed, and on the basis of their most important aspects the organizational legal form of farms and peculiarities of its organization are described. In particular, the article examines the status of the farm as a legal entity, both legally and economically, which served to improve the quality of the analysis. Also, similarities and differences between farms and other business entities and economic entities were studied on the basis of the analysis of the legislation, thereby revealing their specific features. As a result of research conducted on the topic, conclusions of scientific and practical significance have been developed.

Текст научной работы на тему «Научно-теоретические взгляды на определение правового статуса фермерского хозяйства»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Scientific theoretical views on determining the legal status of the farm

Khikmatilla TUKHTASHEV1

Tashkent State University of Law

ARTICLE INFO ABSTRACT_

The article describes the concept of farms on the basis of scientific and theoretical views and current legislation. Attempts have been made to highlight the need to determine the legal status of the farm as a legal entity and its relevance. At the same time, he developed his own independent approach to the concept of farming. The legal description and nature of the farm are also disclosed. Organizational legal form of farms The opinions and tariffs given by national and foreign experts are analyzed, and on the basis of their most important aspects the organizational legal form of farms and peculiarities of its organization are described. In particular, the article examines the status of the farm as a legal entity, both legally and economically, which served to improve the quality of the analysis. Also, similarities and differences between farms and other business entities and economic entities were studied on the basis of the analysis of the legislation, thereby revealing their specific features. As a result of research conducted on the topic, conclusions of scientific and practical significance have been developed.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Фермер хужалигининг хукукий макомини белгилашга оид илмий назарий карашлар

АННОТАЦИЯ_

Мацолада фермер хужаликлари тушунчаси илмий-назарий карашлар ва амалдаги конун хужжатлари асосида ёритиб берилган. Фермер хужалигининг юридик шахс сифатидаги хукукий мацомини аницлаш зарурияти ва унинг долзарблигини ёритишга харакат килинган. Шу билан бирга, фермер хужалиги тушунчаси хакида узининг

1 Lecturer, Tashkent State University of Law, Tashkent, Uzbekistan. E-mail: h.tuxtashev@tsul.uz.

Article history:

Received April 2021 Received in revised form 20 April 2021 Accepted 15 May 2021 Available online 25 June 2021

Keywords:

Farm,

family business, private enterprise, legal entity, legal status, agricultural enterprise.

Калит сузлар:

фермер хужалиги, оилавий корхона, хусусий корхона, юридик шахс, хукукий маком, кишлок хужалиги корхонаси.

муста;ил ёндашувини ишлаб чи;;ан. Шунингдек, фермер хужалигининг юридик тавсифи ва табиати очиб берилган. Фермер хужаликларининг ташкилий хук;ук;ий шакли миллий ва хорижий мутахассислар томонидан берилган фикрлар ва тарифлар тах,лил ;илиниб, уларнинг энг мух,им жих,атлари асосида фермер хужаликларининг ташкилий хуку;ий шакли ва уни ташкил ;илишнинг узига хос жих,атлари ёритилган. Айни;са, ма;олада фермер хужалигининг юридик шахс сифатидаги ма;оми х,ам ху;ук;ий х,ам и;тисодий жих,атдан урганилганилганлиги тах,лил сифати-ни оширишга хизмат ;илган. Шунингдек, фермер хужаликларининг бош;а тадбиркорлик субъектлари ва хужалик юритувчи субъектларга ухшаш ва фар;ли жих,атлари ;онун хужжатлари тах,лили асосида урганилган булиб, шу ор;али уларнинг узига хос жих,атлари очиб берилган. Мавзу доирасида амалга оширилган тат;и;от натижасида илмий-амалий ах,амиятга эга булган хулосалар ишлаб чи;илган.

Научно-теоретические взгляды на определение правового статуса фермерского хозяйства

Ключевые слова:

фермерское хозяйство, семейный бизнес, частное предприятие, юридическое лицо, правовой статус, сельскохозяйственное предприятие.

АННОТАЦИЯ

В статье раскрывается понятие фермерского хозяйства на основе научно-теоретических взглядов и действующего законодательства. Были предприняты попытки подчеркнуть необходимость определения правового статуса фермерского хозяйства как юридического лица и его актуальности. В то же время автор разработал собственный независимый подход к концепции земледелия. Также раскрывается юридическое описание и характер фермерства. Анализируются мнения и расценки отечественных и зарубежных экспертов и на основе их наиболее важных аспектов описывается организационно-правовая форма фермерских хозяйств и особенности ее организации. В частности, в статье исследуется статус фермерского хозяйства как юридического лица, как юридически, так и экономически, что способствовало повышению качества анализа. Также на основе анализа законодательства были изучены сходства и различия между фермерскими хозяйствами и другими хозяйствующими субъектами и субъектами хозяйствования, что позволило выявить их особенности. В результате исследований, проведенных по теме, сделаны выводы, имеющие научное и практическое значение.

КИРИШ

Цишло; хужалиги ишлаб чи;ариши билан шугулланувчи субъектлар доирасини белгилаш ва уларнинг ма;омини ани;лаш мамлакат муста;иллигининг илк даврларидан бошлаб аграр сиёсатининг устувор вазифаларидан бири булиб келмо;да. Узбекистоннинг 30 йиллик муста;ил тара;;иёти давомида фермер

хужаликлари билан боглик; утказилган ислохотларни бир нечта боскичларга булиш ва уларнинг ривожланиш тенденцияси ва конуниятларини кишлок хужалиги ишлаб чикаришни янада такомиллаштириш жараёнлари билан изохлаш мумкин. Бирок бу ислохотлар давомида кабул килинган конун хужжатларида фермер хужаликларининг макоми борасида конун чикарувчи аник тухтамга келмаган-лигини хам таъкидлаш зарур. Шу боис бугунги кунда фермер хужаликларининг хужалик юритувчи субъект сифатидаги макомига аниклик киритиш, хукук субъекти сифатида ташкил топиши ва фаолиятининг хукукий асосларини такомиллаштириш алохида долзарблик касб этмокда. Колаверса, кейинги йилларда юртимизда фермер хужаликларини оптималлаштиришнинг навбатдаги боскичи давом этаётган бир пайтда, фермер хужалиги хукук субъекти сифатида кандай ташкилий-хукукий шаклга эгалиги, алохида турдаги юридик шахс ёки якка тартибдаги тадбиркор эканлиги борасидаги масалаларни аниклаш кун тартибидаги мухим масалаларга айланиб бормокда. Бу масалаларнинг ечими эса, уз навбатида, миллий конунчилик нормаларини илмий тахлил этиш хамда хорижий конунчиликнинг ижобий жихатларидан келиб чикиб фермер хужаликларининг хукукий макомини конунчилик даражасида аниклаш лозим. Бунинг учун эса, энг аввало, сохага оид конун хужжатлари, шунингдек ушбу йуналишда изланишлар олиб борган олимлар фикрларини чукур назарий тахлил килиш зарурати пайдо булади.

Кишлок хужалигида фаолият юритувчи энг асосий субъект сифатида фермер хужаликлари фаолиятини тугри ташкил килиш ва уни ривожлантириш масаласи биринчи навбатда унинг хукукий макомини белгилаш вазифасини куяди.

МАТЕРИАЛ ВА МЕТОДЛАР

Мазкур макола доктринал таткикот сифатида конун хужжатлари ва илмий-назарий манбалар тахлилини уз ичига олади. Ушбу маколада сохага оид илмий тушунчалар, назариётчи олимларнинг карашлари, хулоса ва фикрлари урганилган. Шунингдек, аграр, ер хукуки сохасига оид конун хужжатлари киёсий-хукукий жихатдан тахлил килинган. Макола мавзуга оид асосий тушунчаларни урганишдан бошланган, ушбу тушунчаларни ривожлантириш билан давом эттирилган, хамда фермер хужалигининг хукукий макоми, юридик шахс сифатидаги урнини аниклашга оид муаммоларни хал килиш йуллари мухокама килиниб, тегишли хулосалар ишлаб чикилган. Ушбу хулосаларнинг амалга ошиши аграр сохада фермер хужаликларининг баркарор ривожланишини таъминлашда хамда конун нормаларини тугри куллаш ва тушунишда мухим ахамиятга эга хисобланади. Фермер хужаликларининг хукукий холати ва юридик шахс сифатидаги макомини аниклаш,унинг фаолият йуналишларини белгилаш билан боглик масалаларни хал килишда амалий ахамият касб этиб, уларнинг уз хакукларини амалга оширишда хамда турли шартномавий муносабатларга киришишда мустакил тадбиркорлик субъекти сифатидаги урнини мустахкамлашга хизмат килади.

ТАДКИКОТ НАТИЖАЛАРИ

Хужалик юритишнинг энг самарали, тараккий этган давлатлар тажрибасида узини хар томонлама оклаган фермерлик харакатига утилиши соха ривожида мухим ахамият касб этди. Махсулот яратувчи фермерни хакикий мулкдорга

айлантириш ор;али ;ишло; хужалигида тадбиркорлик асосидаги ижодкорликка асосланган х,алол мехнатни рагбатлантириш билан биргаликда, табиий ва бош;а ресурслардан самарали фойдаланишда бозор и;тисодиёти талабларига жавоб берувчи норматив-ху;у;ий база, и;тисодий усуллар ва механизмлар шакллантирилди.

Аммо, шунга ;арамасдан бугунги жахон и;тисодиётидаги узгаришлар, ;ишло; хужалиги ози;-ов;ат ишлаб чи;ариш ва бош;а махсулотлар ишлаб чи;ариш сохасида замонавий техналогиялардан фойдаланган холда фермер хужаликлари фаолиятини ташкил ;илиш сохасидаги узгаришларнинг барчаси, шунингдек фермер хужаликларида замонавий хужалик юритиш турларига утилаётганлиги мазкур соханинг хужалик юритиш турини ани;лаш ва хукукий ма;омини белгилашнинг заруриятини ифодалайди.

Узбекистон Республикасининг "Фермер хужаликлари тугрисида"ги ;онунини 3-моддасида белгиланишича "Фермер хужалиги ижарага берилган ер участка-ларидан фойдаланган холда ;ишло; хужалиги махсулотини етиштириш хамда ;онун хужжатларида та;и;ланмаган бош;а фаолият турлари билан шугулланувчи тадбиркорлик субъекти" [1] эканлиги белгиланган. Мазкур нормада "фермер хужалиги" деб номланувчи ху;у; субъекти юридик шахс, хусусий корхона ёки якка тартибдаги тадбиркор эканлиги назарда тутилмаган. "Тадбиркорлик субъекти" атамаси эса хужалик (тадбиркорлик) фаолиятини юритувчи юридик шахсларга ва тадбиркорлик фаолияти билан шугулланувчи фу;ароларга нисбатан кулланила-диган кенг камровли атама хисобланади. Мазкур тушунча Узбекистон Республикасининг "Тадбиркорлик фаолияти эркинлигининг кафолати тугрисида"ги конуннинг 3-моддасида тадбиркорлик фаолияти тушинчаси келтирилган булиб, унда белгиланишича тадбиркорлик фаолияти (тадбиркорлик) - тадбиркорлик фаолияти субъектлари томонидан ;онун хужжатларига мувофи; амалга ошириладиган, таваккал ;илиб ва уз мулкий жавобгарлиги остида даромад (фойда) олишга каратилган ташаббускор фаолият[2]ни назарда тутади. Шунингдек, мазкур конуннинг 4-моддаси биринчи кисмида тадбиркорлик фаолияти субъектлари (тадбиркорлик субъектлари) белгиланган тартибда руйхатдан утган хамда тадбиркорлик фаолиятини амалга ошираётган юридик ва жисмоний шахслардир [3] деб белгиланган тушинча билан тадбиркорлик субъектлари кимлар булиши мумкинлиги ёритиб берилган.

Айрим давлатлар конунчилигида фермер хужаликларига нисбатан хужалик юритувчи субъект тушунчаси изохи белгиланган. Жумладан, Украинанинг Хужалик кодексининг 55-моддасига кура, хужалик юритувчи субъект сифатида хужалик ваколатлари (хужалик хукуклари ва мажбуриятлари мажмуи)ни бажариб хужалик фаолиятини амалга оширадиган, уз мулкига эга булган ва конунчилик назарда тутилган холларни истисно этган мол-мулк доирасида уз мажбуриятлари учун жавобгар була оладиган хужалик муносабатларининг иштирокчилари эътироф этилади.

Хужалик юритувчи субъектлар жумласига хужалик ташкилотлари, хамда тадбиркор сифатида руйхатдан утган фукаролар киради.

Мазкур кодекснинг 114-моддаси биринчи кисмида фермер хужалигининг тушунчаси белгиланган булиб, унга мувофик, фермер хужалиги фукароларнинг

Kишлoк xyжaлиги мax,cyлoтлapини eтиштиpиш, кaйтa ишлap вa peaлизaция килиш мaкcaдидaги тaдбиpкopлик шaклидиp [4].

Poccия Фeдepaцияcи Фy;apoлик кoдeкcининг 86-1-мoддacигa ^pa, дex;oн (фepмep) xyжaлиги тaшкил этиш тyFpиcидaги кeлишyв acoc^Aa юpидик шaxc тyзмacдaн ;ишлo; xyжaлиги coxacидaги биpгaликдa фaoлияти oлиб бopyвчи фy;apoлap дex;oн (фepмep) xyжaлиги - юpидик шaxc тaшкил этишгa xaK^-диpлap [5], дeб бeлгилaнгaн. Aлбaттa, Укpaинa вa Poccия ;oнyнчилигидa фepмep xyжaликлapини тaшкил этиш вa унинг xyжaлик юpитyвчи cyбъeкт cифaтидaги axaмиятини тypличa тушини мумкин экaнлигини ифoдaлaйди. Mиcoл учун, Укpaинa ^нунчилиги фepмep xyжaлигини фa;aтгинa ;ишлo; xyжaлик ишлaб чи;apиши билaн бoFлaб ;yймacдaн, унинг бoш;a йyнaлишлapдa xaм фaoлият юpитaдигaн тaдбиpкopлик cyбъeкти, дeб эътиpoф эт^, Poccия ^нунчилиги фepмep xyжaлиги ;ишлo; xyжaлик мaxcyлoтлapи eтиштиpишгa вa шу coxaдa фaoлият юpитишгa иxтиcocлaшгaнлигини нaзapдa тyтaди.

X^y^y^c oлим A.Ю.Сyюндyкoвaнинг фикpичa, биp ^TOp бeлгилapигa ^pa юpидик шaxcлap (тaшкилий биpлик, мулкий мycтa;иллик, мycтa;ил мулкий жaвoбгapлик) ëки як^ тapтибдaги тaдбиpкop (дaвлaт pyйxaтидaн утиши^ yxшaш, биpo; зaмoнaвий фy;apoлик к^нунчилиги тoмoнидaн фaoлиятини хукукий тapтибгa coлишдaги узиш xocлигидaн кeлиб чи;иб у ë^ бу cyбъeкт cифaтидa бeлгилaнмaгaн фepмep xyжaлиги фyкapoлик хукукининг узиш xoc cyбъeктидиp [6] дeб эътиpoф этилapди.

Бyндaн тaшкapи ушбу coxaдa мaxcyc билимгa эгa 6улшн xyкyкшyн0c oлимлap тoмoнидaн Узбeкиcтoн Pecпyбликacининг юpидик энциклoпeдияcидa фepмep xyжaлигигa бepилгaн тapиф Фepмep xyжaлиги тyFpиcидaги кoнyннинг 3-мoддacигa oxиpги киpитилгaн yзгapтиpиш вa кyшимчaлapдaн фapкли paвишдa кyйидaгичa ифoдaлaнгaн: Фepмep xyжaлиги-"Фepмep xyжaлиги тyFpиcидa"ги Узбeкиcтoн Pecпyбликacи ^нунига мyвoфик, ижapaгa бepилгaн yчacткaлapидaн фoйдaлaнгaн Xoлдa кишлoк xyжaлиги тoвap ишлaб чикapиши билaн шyFyллaнyвчи, мycтaкил xyжaлик юpитyвчи cyбъeктдиp [7], дeб бeлгилaнгaн. Шу жиxaтдaн шуни aлoxидa кaйд этиш кepaкки фepмep xyжaлиги epдaн ижapa хукуки acocидa фoйдaлaнaди вa yлapгa epлap тeндep тaнлoвлapи acocидa бepилaди, aммo кишлoк xyжaлик epлapидaн фoйдaлaниш мepoc ;илиб кoлдиpилaдигaн yмpбoд эгaлик килиш хукуки acocидa бepилгaндa oнлaйн-ayкциoн [8] acocидa ep oлиш aмaлиëти жopий килиниши мумкин. Шyндaн xaм кypиниб тypибдики, фepмep xyжaлиги фaoлияти мycтaкил тapздa тaшкил килинaдигaн вa яккaбoшчилик acocидa paxбapлик oлиб бopилaдтигaн xyжaлик фaoлияти тypи caнaлap экaн. Биpoк, мaзкyp мacaлaни биpгинa ушбу кoнyн ëки юкopидa кeлтиpилгaн xopижий дaвлaтлap кoнyнчилигидa кeлтиpилгaн тyшyнчaлap изoxлaш билaн тyxтaлиб кoлмacдaн чyкyp тaxлил килиш мaкcaдгa мyвoфик.

Шу жиxaтдaн фepмep xyжaликлapи фaoлияти xaкидa X. Paxмoнкyлoв "Фepмep xyжaликлapи юpидик шaxc xyкyкигa эгa булган, кишлoк xyжaлиги ишлaб чикapиш билaн шyFyллaнyвчи cyбъeкт"диp [9], дeб тaъкидлaйди. Шyнингдeк, мaзкyp coxaдa иктиcoдчи oлимлap У.Умиpзoкoв вa A.Toшбoeвлap тoмoнидaн "Фepмep xyжaлиги-тaнлoв acocидa yзoк мyддaтли ижapaгa бepилгaн ep yчacткaлapидaн фoйдaлaнгaн Xoлдa, кишлoк xyжaлиги тoвap ишлaб чикapиши билaн шyFиллaнyвчи, юpидик шaxc XУKУKигa эгa болтан мycтaкил xyжaлик юpитyвчи cyбъeктдиp" [10], дeб фи^

билдирилган. Шундан куриниб турибдики, хам хукукий хам иктисодий категория-лардан келиб чикиб тарифланганда фермер хужаликлари фаолияти мустакил тарзда ташкил килинадиган ва юридик шахс сифатида фаолият юритадиган хужалик юритувчи субъект сифатида келтирилган. Аммо, бугунги кунда фермерлик фаолиятида амалга оширилаётган узгаришлар ва уни такомиллаштириш максадида олиб борилаётган харакатлар фермер хужалик-ларининг ташкилий хукукий шаклини хам узгартиришга олиб келмокда. Шунга кура ушбу фаолият турига бир катор хукукшунослар томонидан берилган тушинча ва фикрларга эътибор каратадиган булсак, фермер хужалигига берилган тарифнинг сунгги йилларда олиб борилаётган ислохотлар катори замон талабларига мос тарзда узгарганлигини англаш мумкин. Жумладан, юридик фанлар доктори, профессор О. Окюлов "фермер хужалиги кишлок хужалиги махсулотларини ишлаб чикарувчи тижорат юридик шахси хисобланади" [11], деб фикр билдиради. Ёки яна бир хукукшунос олим Ж.Холмуминов томонидан хам мазкур фаолият тури ва унинг кандай хужалик юритувчи субъект эканлигини куйидагича ифодалайди "фермер хужалиги кишлок хужалиги хусусий мулкига асосланган оилавий тадбиркорлик хисобланади" [12]. Аммо, мазкур фикрга унчалик кушилиб булмайди, чунки юкорида келтирилган таърифлардан келиб чикиб тухталадиган булсак, фермер хужаликлари мустакил тадбиркорлик субъекти эканлини ва ташкилий хукукий шаклига кура оилавий тадбиркорликка эмас, балки хусусий корхонага ухшатиш мумкин.

Мазкур фикрлардан келиб чиккан холда фермер хужалиги фаолияти хакида Биринчи Президентимиз Ислом Каримов табири билан айтганда, фермер хужаликлари - нафакат кишлок хужалигимизнинг асосий махсулотини ишлаб чикарадиган, балки кишлокнинг келажагини, тараккиётини уз масъулиятига олган ижтимоий-сиёсий харакатдир [13], дейиш мумкин.

Фермер хужалигининг хукукий макомидаги энг мух,им жихатларидан бири бу фаолият бевосита фукаролар томонидан амалга оширилиши, фермер хужалиги шу хужалик бошлиги томонидан ташкил этилиши, фермер хужалиги номидан ана шу бошлик иш куриши [14], шунингдек энг асосийси фермер хужаликлари фаолияти тадбиркорлик таваккалчилигига асосланмасдан ишлаб чикариш фаолияти бевосита табиий омилларга боглик эканлигини таъкидлаш лозим.

Шунга кура айтиш мумкинки, Узбекистон Республикаси фукаролик кодекси-нинг 18-моддасида [15] фукаролар хукук лаёкатининг мазмуни ифодаланган булиб, фукаролар томонидан куплаб харакатлар килиш хукуки билан бирга, "юридик шахслар ташкил этишлари" хам назарда тутилган ва алохида холда "дехкон (фермер) хужалиги билан хамда конунда такиклаб куйилмаган бошка фаолият билан шугулланишлари" мумкинлиги назарда тутилган. Бу эса уз навбатида, фукаролик конунчилиги фермер хужалиги билан шугулланиш фукароларнинг юридик шахслар ташкил этиш фаолиятига киритилмаганлигини курсатади ва айни пайтда фермер хужалигини юридик шахс сифатидаги макомини инкор этгандай куринади.

Бирок "Фермер хужалиги тугрисида"ги Цонуннинг 7-моддасида Фермер хужалиги конун хужжатларида белгиланган тартибда давлат руйхатидан утказилганидан кейин ташкил этилган деб хисобланади хамда унинг муассиси ер участкасини узок муддатли ижарага олиш тугрисида шартнома тузади. Фермер

xyжaлиги бaнк мyaccacacидa xиcoб-китoб вapaFи вa бoшкa xил xиcoбвapaклap oчишгa, уз нйми ëзилгaн мyxpгa эгa булишга хакли[16]. Дeмaк, фepмep xyжaлиги вaкoлaтли opгaн тoмoнидaн дaвлaт pyйxaтигa oлингaнидaн ^йин юpидик шaxc мaкoмини oлaди, бaнк мyaccacacидa xиcoб-китoб вapaFи вa бoшкa xил Xиcoбвapaклap oчишгa, уз иэми ëзилгaн мyxpгa эгa булишга xaкли булади.

Ушбу нopмaдaн aнглaшилaдики, фepмep xyжaлиги бoшкa тypдaги юpидик шaxcлap кaби дaвлaт pyйxaтидaн утказилгач хукукий мaкoмигa эгa булади вa тaшкил тoпгaн xиcoблaнaди xaмдa шу пaйтдaн бoшкa хукукий лaëкaтгa эгa булади.

Шyндaй экaн фepмep xyжaлиги юpидик шaxc cтaтycи (мaкoми)гa эгa булиши унинг яккa тapтибдaги (тaдбиpкop) фyкapo cифaтидa фaoлият юpитишини инкop этaди. Цoлaвepca, бoшкa юpидик шaxcлapдa булгани кaби фepмep xyжaликлapи ycтaвгa эта бyлишлapи лoзим. Бyндa фepмep xyжaлигининг нaмyнaвий ycтaви Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Baзиpлap Maxкaмacи тoмoнидaн тacдиклaнaди [17].

Купчилик мyтaxaccиcлap фepмep xyжaлиги узининг тaшкилий-xyкyкий жиxaтидaн xycycий кopxoнaгa якин дeб xиcoблaшaди, шу caбaбли фepмep xyжaлигини xaм xycycий кopxoнa cифaтидa кайд этишaди. Бу бopaдa "Xycycий ^pxorn тyFpиcидa"ги ^нун нopмaлapигa эътибop кapaтилaдигaн булта, ушбу Koнyннинг 3-мoддacи [18] биpинчи киcмигa мyвoфик, мyлкдop я^на жиcмoний шaxc тoмoнидaн тyзилгaн вa бoшкapилaдигaн тижopaтчи тaшкилoт xycycий ^pxorn дeб эътиpoф этилaди. Xycycий ^pxorn тaдбиpкopлик cyбъeктлapининг тaшкилий-xyкyкий шaклидиp. Шунта ^pa xaм xap иккaлa тaдбиpкopлик cyбъeктлapи ypтacидa биp кaтop ^шаш бeлгилap мaвжyд б^л^да, aммo yлapнинг тaшкилий хукукий шaклигa ^pa биp кaтop фapклoвчи бeлгилapи xaм мaвжyд. Бу фapклap биpинчи нaвбaтдa, xycycий кopxoнaдaн фapкли paвишдa жaмoaвий мexнaтгa acocлaнaди унинг фaoлияти фaкaт биттa мaкcaдгa - кишлoк xyжaлиги мaxcyлoтлapини eтиштиpишгa кapaтилaди. Фepмep xyжaлиги фaoлиятининг бoш йуналишидан кeлиб чикиб, унинг кyйидaги узига xoc xycycиятлapини кypcaтиш мумкин:

> Б^и^^ан, фepмep xyжaлиги epгa ишлoв бepиш вa кишлoк xyжaлиги фaoлиятини юpитиш учун ижapaгa oлингaн мoл-мyлк - ep yчacткacидa ташкил этилади. Бундан фapкли paвишдa xycycий кopxoнa уз мулки acocидa ташкил этилади;

> Иккинчидан, фepмep xyжaлигининг мавжудлиги ижapa шapтнoмacининг амал килиши xoлaтигa бoFлик ва у билан ep ижapacи шapтнoмacи бeкop килинca фepмep xyжaлиги хам тугатилади. Xycycий кopxoнaгa ниcбaтaн эca бундай тapтибoт мавжуд эмac;

> Учинчидан, фepмep xyжaлиги epдaн фoйдaлaнишнинг бapчa xoлaтлapидa эpкин ва мycтaкил эмас Чунки, давлат epнинг мyлкдopи cифaтидa ижapa шapтнoмacигa epдaн фoйдaлaниш ва кишлoк xyжaлиги мaxcyлoтлapини eтиштиpиш бopacидa муайян шapтлap куйишга хакли (маталан, давлат эxтиëжлapи учун тoвapлap eткaзиб бepиш шapтлapи, муайян кишлoк xyжaлиги мaxcyлoтлapи учун тaннapx cтaвкaлapи, кишлoк xyжaлиги мaxcyлoтлapини жoйлaштиpиш буйича кypcaтмaлap, кишлoк xyжaлиги мaxcyлoтини eтиштиpиш жapaëнини нaзopaт килиш ва шу кaбилap). Xycycий кopxoнaдa эca бу мacaлaлapдa эpкинлик ва мycтaкилликкa эга ва у фaoлият йуналишини хам узи бeлгилaйди;

> Typтинчидaн, фepмep xyжaликлapи давлат йули билан ва бoшкa тapздa

цуллаб-цувватланади (цонуннинг 29-моддаси), хусусий корхонага нисбатан эса тегишли кафолатлари тизими амал цилади (цонуннинг V-булими).

> Бешинчидан, хусусий корхонани мулкдор томонидан олди-сотди цилиниши мумкин, аммо фермер хужалиги бошлиги бундай хуцуцца эга эмас, чунки фермер хужаликлари фаолияти ер ижараси билан боглицдир.

Хулоса урнида айтиш мумкинки, фермер хужаликларининг фаолият йуналиши ва ташкил этилиш мацсади билан боглиц ва бу холатлар унинг хуцуций мацомини аницлаш учун у цадар ахамиятли эмас. Зеро, юридик шахс мацомига эга булган фермер хужалигининг ташкилий-хуцуций шакли тижорат юридик шахсларнинг фацат хусусий корхона куринишига нисбатан яцин ва анча мос келади. Шунингдек, юцоридагилардан келиб чиццан холда ушбу моддада келтирилган фермер хужаликларига берилган таърифни цуйидагича баён цилинишини таклиф цилиш мацсадга мувофиц ва бу бугунги кунда фермер хужаликлари фаолиятида олиб борилаётган узгаришларга мос келади.

Шундан келиб чициб, "Фермер хужаликлари тугрисида"ги Цонуннинг 3-моддаси биринчи цисмини цуйидагича баён цилиш мацсадга мувофиц:

"Фермер хужалиги - танлов асосида узоц муддатли ижарага берилган ер участкаларидан фойдаланган холда асосий цишлоц хужалиги махсулотини етиштириш х,амда цонун хужжатларида тацицланмаган бошца фаолият турлари билан шугулланувчи мустацил тадбиркорлик субъектидир ".

Таъкидлаш жоизки, фермер хужаликлари ер участкаларини асосан танлов асосида олиб фойдаланади, шунингдек асосий ишлаб чицариш фаолияти цишлоц хужалик махсулотлари хисобланиб, мустацил тадбиркорлик фаолиятини амалга ошириши лозим. Шунга кура фермер хужаликлари юридик шахс хамда мустацил тадбиркорлик субъекти сифатида харакат цилиши ва унинг фаолиятига давлат органлари ва корхоналарининг аралашувини чеклаш мацсадга мувофиц. Айтиш жоизки, фермер хужаликларига берилган мазкур тушунчанинг мазмун мохияти бугунги кунда цишлоц хужалигида шакиллантирилаётган куп тармоцли фермер хужаликлари ва цишлоц хужалиги ерларини бошцаришнинг бошца шакллари фаолиятини хам ёритиб беради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi [National database of legislation], 19.04.2018 y., 03/18/476/1087-son.

2. O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami [Collection of Laws of the Republic of Uzbekistan], 2004 y., 25-son, 287-modda.

3. O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami [Collection of Laws of the Republic of Uzbekistan], 2004 y., 25-son, 287-modda.

4. http://base.spinform.ru Xozyaystvenniy kodeks Ukraini [Commercial Code of Ukraine. As amended by the Laws of Ukraine from 04.02.2005]. V redaksii Zakonov Ukraini ot 04.02.2005 g. №2424-IV, 03.03.2005 g. №2452-IV, 03.03.2005 g. 13.04.2017 g. № 2019-VIII, 01.07.2014 g. №1555-VII, 16.11.2017 g. №2210-VIII, 18.01.2018 g. №2269-VIII.

5. http://www.consultant.ru Grajdanskiy kodeks Rossiyskoy Federatsii (chast pervaya) ot 30.11.1994 N [Civil Code of the Russian Federation (part one) of 11/30/1994 N] 51-FZ (red. ot 23.05.2018) (s izm. i dop., vstup. v silu s 03.06.2018).

6. Suyundukova A.Yu. Grajdansko-pravovoy status krestyanskogo (fermerskogo) xozyaystva: avtoref. dis. ... kand. yurid. Nauk [Civil-legal status of a peasant (farm) economy: author. dis. ... Cand. jurid. sciences]. - M.: 2011. - 9 s.

7. O'zbekiston yuridik ensiklopediyasi [Encyclopedia of Law of Uzbekistan]. Muuhitdinov R.A. va boshq.; mas'ul muharrir N. Toychiyev. - T.: Adolat, 2009. - B. 482.

8. To'xtashev Hikmatilla Ismatillayevich Razvitiye chastnoy sobstvennosti na zemelnbix uchastkax: nauchno-teoreticheskiy analiz [Development of private property in land plots: scientific and theoretical analysis] // Review of law sciences. 2020. №1. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/razvitie-chastnoy-sobstvennosti-na-zemelnyh-uchastkah-nauchno-teoreticheskiy-analiz(data obrasheniya: 02.06.2021).

9. Raxmonkulov X.R, Usmonov M.B. Kishlok xujalik xukuki darslik [Textbook of agricultural law]. - T.: Adolat. 1999. - B. 122.

10. Umrzoqov O', Toshboyev A. Fermer xo'jaligi iqtisodiyoti [Farm Economics]. -T.: Iqtisod Moliya. 2007. - B. 146.

11. Okyulov O. Zamonaviy fermer qiyofasi va zamonaviy fermerlar korpusini shakllantirish masalalari. Fermer xo'jaliklarining huquqiy asoslarini takomillashtirish muammolari mavzusida o'tkazilgan konferinsiya materiallari to'plami [Issues of modern farmer image and formation of modern farmer corps. Proceedings of the conference on the problems of improving the legal framework of farms]. - T.: TDYUU. 2016. - B. 7.

12. Xolmo'minov J.N. Xorijiy mamlakatlarda tabiiy resurslar huquqi: qiyosiy tahlil va qonunchilikni takomillashtirish [The law of natural resources in foreign countries: a comparative analysis and improvement of legislation]. Monografiya. TDYUI. 2012. - B. 146.

13. Karimov I.A. "Ona yurtimizning baxtu iqboli va buyuk kelajagi yo'lida xizmat qilish-eng oliy saodatdir" [It is the highest happiness to serve for the happiness and great future of our motherland]. - T.: "O'zbekiston" NMIU, 2015. - B. 56.

14. Ismatillayevich, To'xtashev Hikmatilla. "Fermer xo'jaliklarining yerdan foydalanish huquqi: o'zbekiston va xitoy tajribasi [Farm land use rights: Uzbek and Chinese experience]". "Huquqiy tadqiqotlar" elektron jurnali SPECIAL IS (2019).

15. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi [National database of legislation], 19.04.2018 y., 03/18/476/1087-son.

16. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi [National database of legislation], 19.04.2018 y., 03/18/476/1087-son.

17. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi [National database of legislation], 19.04.2018 y., 03/18/476/1087-son.

18. O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami [Collection of Laws of the Republic of Uzbekistan], 2006 y., 12-13-son, 100-modda; 2017 y., 1-son, 1-modda

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.