Научная статья на тему 'ОСОБЕННОСТИ ОТЛИЧИЯ ГЕРУНДИЯ ОТ НАСТОЯЩЕЕ ПРИЧАСТИЕ В АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕ И ЕЕ СООТВЕТСТВИЕ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ'

ОСОБЕННОСТИ ОТЛИЧИЯ ГЕРУНДИЯ ОТ НАСТОЯЩЕЕ ПРИЧАСТИЕ В АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕ И ЕЕ СООТВЕТСТВИЕ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
156
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГЕРУНДИЙ / ГРАММАТИЧЕСКАЯ КАТЕГОРИЯ / НЕЛИЧНЫЕ ФОРМЫ ГЛАГОЛА / ПРИЧАСТИЯ НАСТОЯЩЕГО ВРЕМЕНИ / ОТЛИЧИТЕЛЬНЫЕ ПРИЗНАКИ / СТРУКТУРА / СИНТАКСИЧЕСКИЕ ФУНКЦИИ / ОПРЕДЕЛЕНИЕ / ИНФИНИТИВ / ОБСТОЯТЕЛЬСТВО / ПРОИСХОЖДЕНИЕ ГЕРУНДИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Дустмуродов Ромиз Шодимуродович, Орзуева Парвина Джамолидиновна

Статья посвящена выявлению отличительных особенностей грамматической категории герундия в английском языке как одной из глагольных форм. Следует отметить, что этой грамматической категории в таджикском языке не существует. Также, способы и средства выражения герундия в таджикском языке, рассматриваются с точки зрении авторах. В статье рассматриваются различные гипотезы происхождения этой части речи, нелияная форма, а также проводится сравнение синтаксических функций герундия, первого причастия и настоящего времени в английском и таджикском языках. Примеры для анализа привдены из художественые произведеный классических и современных английских и таджикских писателей. Большинство предложений в статье переведены автором и показаны в сносках.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PECULIARITIES OF THE DIFFERENCES BETWEEN THE GERUND AND THE PRESENT PARTICIPLE OF THE ENGLISH LANGUAGE AND ITS CORRESPONDENCE IN THE TAJIK LANGUAGE

The article is devoted to identifying the distinctive features of the grammatical category of the gerund, as one of the verb forms in English language. It should be noted, that this grammatical category has not exist in the Tajik language. Also, the ways and means of expressing the gerund in the Tajik language are considered from the point of view of the authors. The article discusses the various hypotheses of these parts of speech, nonfinite form verb, as well as a comparison of the syntactic functions of the gerund, present participle and present tense in English and Tajik languages. The given analyzed examples have taken from belle’s literature of classical and modern English and Tajik writers. Most of the sentences in the article are translated by the author and are shown in the footnote.

Текст научной работы на тему «ОСОБЕННОСТИ ОТЛИЧИЯ ГЕРУНДИЯ ОТ НАСТОЯЩЕЕ ПРИЧАСТИЕ В АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕ И ЕЕ СООТВЕТСТВИЕ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ»

PHRASEOLOGISM AS A MEANS OF EXPRESSING SUBJECTIVE MODALITY

In this article, phraseology is studied as a means of subjective expression of a modal verb. In his article, the author analyzes topical issues based on research sources and works of art. It should be noted that phraseology is one of the most important branches of linguistics. Therefore, the role and place of modal expressions and modal words in this section of linguistics are mainly studied. This is because the ways of expressing a modal verb in adverb formation are more prominent.

Keywords: phraseology, means, subject, modal word, verb, adverbs, linguistics, grammar, modal verb, source, problem, research, section, word.

Сведение об авторе:

Негматова Сураё Мирзоэргашовна — соискатель кафедры иностранных языков Национальный академии наук Республики Таджикистан.

About the autor:

Negmatova Surayo Mirzoergashovna — post-graduate student of the Foreign Languages of the national Academy of Sciences of Repablic Tajikistan.

ТДУ 809.155.0+802.0

ХУСУСИЯТХ,ОИ ТАФОВУТИ ГЕРУНД АЗ СИФАТИ ФЕЪЛИИ ЯКУМ ДАР ЗАБОНИ АНГЛИСЙ ВА МУВОФЩАТИ ОН ДАР ЗАБОНИ ТОЧ.ИКЙ

Дустмуродов Р.Ш., Орзуева П. Ц.

Донишгощ давлатии молия ва щтисоди Тоцикистон

Дар шароити кунунй, мушкилоти тахкики назариявй чанбахои гуногуни категорияхои грамматикй, аз чумла шаклхои гайришахсй ва номуайянии феъл дар забони англисй ахамияти худро гум накардаанд.

Яке аз категорияхои маъмултарини грамматикии забони англисй герунд аст. Хамчун яке аз шаклхои номуайянии феъл герунд таваччухи мухаккикону забоншиносони точикро ба худ чалб намудааст, зеро ин категориям грамматикй дар забони точикй ба назар намерасад. Хангоми омузиши герунд дар забони англисй фарк кардани он аз сифати феълии замони хозира, исми феълй ва дигар категорияхои монанд, бинобар мувофикатии шаклхояшон душворихоро ба амал меорад.

Тадкикоти герундро хамчун яке аз шаклхои номуайянии феълй дар забони англисй забоншиносон, ба монанди Б.А. Илиш, В.Я. Плоткин, Л.С. Бархударов, А.И. Смирнитский, Б. Стренг, М.А. Ганшина, М.Н. Василевская ва дигарон дар мавриди омузиш карор дода буданд. Р. Блюм, Г.О. Кёрм, Л. Келлнер, О. Есперсен, Ч,.Л. Армстронг, Г. Логеман, Ф. Рустерберг, М. Калауэй, инчунин забоншиносони рус М. Гуткина, В.Н. Ярцева, А.М. Фитерман ва дигарон бо пайдоиши герунд сарукор дошта, дар бораи пайдоиши он дар забони англисй андешахои мухталифи хешро баён карданд.

Шаклхои гайритасрифии феъл (Verbals) дар забони англисй инфинитив (Infinitive), герунд (Gerund), сифати феълии якум - аввал (Participle 1), сифати феълии дуюм (Participle 2) мебошанд.

Омузишхо нишон медиханд, ки хусусияти феъл аз он иборат аст, ки ба чуз аз сифати феълии дуюм, хамаи ин шаклхо намудхои тасрифии худро доранд. Онхо категорияи шахс ва шумора надоранд, хамчунин категория замон низ надоранд. Онхо танхо муносибати байни амалеро, ки бо амали феъли хабар ишора мешаванд, хамзамонй ё афзалияти онро нишон медиханд. Х,амин тавр, онхо танхо вакти нисбиро ифода мекунанд.

Хамаи ин шаклхо дар забон хамчун шакли феъл мавриди истифода карор мегиранд ва танхо тадричан, дар чараёни рушди забон, онхо ба системаи феълхо чалб карда шуда, категорияхои намуд ва тарзи феъл, инчунин хусусиятхои феълиро ба даст овардаанд [10, с.96].

Бо дарназардошти он, ки герунд як вохиди мустакили грамматикй мебошад, ки дар хеч кадоме аз забонхои олмонй (германй) шабохат надорад, саволе ба миён меояд, ки ин шакли феълй дар системаи феълии забони англисй чй гуна пайдо шудааст. Якчанд назарияхо оид ба ин масъала мавчуданд, ки мо онхоро дида мебароем.

Мушохида мешавад, ки хам дар забоншиносии англис ва хам ватанй як катор корхо ба пайдоиш ва рушди герунд бахшида шудаанд, аммо ин мушкилй то хол халли худро наёфтааст.

Рочеъ ба пайдоиши герунд муаллифон акидахои мухталиф доранд, баъзе забоншиносон чунин мешуморанд, ки герунд аз исми феълии кадимаи англисй бо иловаи пасванди -ing, -ung сарчашма мегирад, дигарон ба хулосае меоянд, ки герунд аз исми феълй ва сифати феълй шрифта шудааст. Бархеи дигар герундро аз шакли масдарии англо-саксонй мешуморанд, баъзеи дигар пайдо шудани герундро дар забони англисй аз таъсири забонхои лотинй ва фаронсавй шарх медиханд.

М. Гуткина дар тахкикоти худ шархи муфассали нуктахои гуногунро оид ба ин масъала пешниход мекунад [5, с.4].

Г.О. Кёрм пайдоиши герундро ба давраи кадимаи англисй, онро дар натичаи ташаккули исми феълй, ки аксар вакт ба чои хиссаи номии нутк, истифода шудааст, ба туфайли вайрон шудани флексия дар забони англисии кадим ва миёна, инчунин бо сабаби таназзули исмхои мураккаб ва тагйир ёфтани тартиби калима ва зада мансуб медонад. Сохторхои гуногунро бо герунд тахлил карда, Кёрм ба пайдарпаии хронологии инкишофи онхо риоя намекунад.

Р. Блюме, Л. Келнер, О. Есперсен, Ч .Л. Армстронг мепиндоранд, ки герунд аз исми феълй ва сифати феълии замони хозира гирифта шудааст. Онхо пайдоиши герундро ба миёнаи асри XIV мансуб медонанд ва нишон медиханд, ки он танхо то ибтидои асри XV истифодаи гуногун пайдо кардааст. Ба акидаи онхо, дар асри XV герунд инкишофи минбаъдаро ба даст намеорад ва танхо дар нимаи аввали асри XVI бо таъсири забони лотинй (Блюме) ва фаронсавй (Келнер) герунд кувват мегирад ва дар нимаи дуюми асри XVI он ба рушди назаррас мерасад.

О. Есперсен герунд ва исми феълиро фарк намекунад ва хардуи онхоро исмхои феълй меномад [5,

с5].

С.Ф. Кох ва Г. Логеман чунин мешуморанд, ки герунд ба исми феълии англо-саксонй бо пасванди -ung, (-ing) ва ба масдари англо-саксон, бо пешоянди to ибтидо меёбад, ин амал алокаи вобастагии феълии герундро мефахмонад. Хулосаи Кох ин аст, ки пасванди -ende (to bodiende, to wurdiende) аз шакли масдарй тавассути пасванди -enne (алокаи вобастагии to) сохта шудааст, аз ин ру дар забони «Англосаксонии нав» баъзан бо пасванди -inge дучор омадан мумкин аст.

Э. Эйненкел, Ф.ЧРустерберг ва М. Калауей пайдоиши герундро дар забони англисй бо таъсири забонхои лотинй ё фаронсавй шарх медиханд. Э. Эйненкел менависад, ки «зарурати герунд дар забони англисй зери таъсири лотинй ба вучуд омадааст, ки дар муддати тулонй зохир шуда буд». Ба гуфтаи намояндагони ин гурух, герунд аз исми феълии англисии кадим бо пасвандхои -ung, ing, дар натичаи таъсири забонхои фаронсавй (Рустерберг) ва лотинй (Эйненкел) аз як тараф ва сифати феълии замони хозира аз дигар тараф инкишоф ёфтааст.

Храмин тавр, фарзияхои гуногуни пайдоиши герундро дар системаи феълии забони англисй баррасй намуда, мо дар тахкикоти худ ба назарияи мукарраркардаи забоншиносон М.А. Ганшина ва М.И. Василевская такя менамоем [4, с.268].

Ин назария дар зер оварда шудааст.

Сарчашмаи герунд аз исми феълии забони англисии кадим сифати феълии замони хозира аст, аз ин ру мавчудияти дугона ва хусусиятхои исмиву феълиро дорост.

Охиста-охиста дар заминаи ташаккули забон, герунд хусусиятхои феълиро бештар касб мекунад, категорияхои замон ва тарзи мафъулро ба даст меорад ва дар баробари нигох доштан хусусиятхои синтаксисии исм, герунд ба андозаи зиёд хусусиятхои феълиро ба худ касб мекунад.

Хамин тавр, пайдоиши герундро аз сифати феълии якум, метавон хамчун яке аз омилхои тавзехдихандаи шакли номуайянй феълй номид.

Омузиши адабиёти илмй нишон медихад, ки мувофикати феълхои дар боло овардашуда бисёр забоншиносонро водор мекунад, ки онхоро монанд хисобанд, танхо аз чихати функсионалй фарк мекунанд. Масалан, Э. Крейзинга, В.Я. Плоткин, Л.С. Бархударов ба ин акида пайравй мекунанд. Вокеан, айниятхои ин феълхо хамчун шакли ягона барои баррасй кардани онхо асосхои комил медихад. Б.А. Илиш ин саволро халнашаванда хисобида, имконияти харду тарзи тавсифи ин шаклхоро ба назар гирифтааст. А.И. Смирницкий ва Б. Стренг, инчунин М.И. Ганшина, М.Н. Василевская ва дигарон герунд ва сифати феълии якумро дар фаркият мегузоранд, яъне тафовути онро зикр менамоянд.

Забоншинос Усмонов К., шаклхои гайритасрифии феъли забони англисиро муфассал баррасй намуда, кайд мекунад, ки сарфи назар аз айнияти шаклхои герунд ва сифати феълии якум, бешубха таркиби онхо гуногунанд. [11, с.148]

Омузишхо нишон медиханд, ки герунд хамчун шакли феълй ба вазифаи мубтадо метавонад дар хама гуна шаклхои худ ифода гардад. Хамин чиз ба вазифаи пуркунандаи бевоста ё бавосита дахл дорад:

Coming in the door, he saw that Khojiumar was sitting behind one of the small tables with a girl. - Аз дар даромада Хочиумарро дид, ки бо духтаре дар паси яке аз столчахо нишастааст.

They say that previously the rich people in the village used to go hunting once or twice during the year. -Мегуянд, ки пештар бойхои кишлок соле як-ду бор ба шикор мебаромадаанд.

Бояд зикр намоем, ки дар вазифаи муайянкунанда хосиятхои номии сифати феълй ва герунд бештар равшан зохир мешаванд, аммо бояд кайд кард, ки дар ин вазифа на хама шаклхои «-ing» истодагарй карда метавонанд. Хамин тавр, имконпазир аст, ки герунд ба вазифаи муайянкунанда дар ибораи the coming storm ё сифати феълй дар ибораи hearing-aid ифода гардад. Чунин ба назар мерасад, ки ин махдудиятхо ба маънои лугавии шаклхои мувофик ва анъанаи забон марбут аст.

Хусусияти феълии герунд - кобилияти кабули пуркунандаро дорад ва дар ин росто микёсан хусусияти сифати феълиро дорост.

The girls, while picking the cotton, sang songs. - Духтарон пахта чида истода, ашула мехонданд. Мушохида мешавад, ки сохтори дуввуми хабар вучуд дорад, ки дар он шакли «ing» -ро хамчун герунд ё сифати феълй муайян кардан хеле душвор аст:

The old man, not thinking it necessary to pour into a cup the tea which had become half-cold in the teapot having raised the teapot, drank it all through the spout. - Пирамард ба пиёла рехтани чойи римсардшудаи чойникро лозим надониста, онро бардошта аз нулаш тамом нушид

Тафовут аз сохти хабарй дуввум дар ин чо чунин маъно дорад, ки субъекти маъноии «ing» хамчун пуркунандаи бевосита ё бавосита ба назар мерасад. Аммо муносибати хабарй аз ин тагир намеёбад ва аз ин ру, ба таври боварибахш исбот кардан душвор аст, ки мо дар ин чо бо герунд ё баръакс, бо сифати феълй сарукор дорем. Бехуда нест, ки дар ин масъала ихтилофи назархо зиёданд: чонибдорони герунд боварй доштанд, ки ин сохтор (таркиб) хусусияти (Half- Gerund) «нимгерунд»-и дорад; чонибдорони сифати феълй ин шаклро (Fused Participle) «сифати феълии мудовим» номиданд.

Хамин тавр, герунд, новобаста аз мувофикатии шакли худ аз сифати феълии якум чун феъли мустакил дорои хусусиятхои хоси худ мебошад.

Омузиши адабиёти илмй нишон медихад, ки герунд дар чумла асосан дар вазифахои зерин мавриди истифода карор мегирад:

1. мубтадо.

Reading is her favorite occupation.

2. хабари номй

Her greatest pleasure is reading.

3. ^исми хабари таркибй. He finished reading the book.

4. пуркунандаи бевосита I remember reading it.

Иборахои хабарй бо герунд метавонад хамчун пуркунандаи мураккаб шакл гиранд, ки аз ду элемент (унсур)-и алохида - номй ва феълй иборатанд.

5. муайянкунанда.

Дар ин маврид пеш аз герунд хамеша пешоянд меистад. I had the pleasure of reading in the newspaper of your success.

6. хол.

Дар ин вазифа, хам пеш аз герунд пешоянд меистад. After reading the letter I put it into the drawer.

Герунд метавонад ба вазифаи хол дар шаклхои зерин истифода шавад: Сифати феълии якум дар чумла метавонад ба вазифахои зерин баромад кунад: муайянкунанда.

The man reading a newspaper is our English teacher. хол

She came up to me crying loudly.

а) холи замон

Entering the concert hall they began to applaud.

б) холи сабаб.

Living in his neighborhood, I saw him frequently

в) холи тарзи амал, амалу холат

My friend stood at the window smoking cigarette.

Тахлилхо нишон медиханд, ки герунд бо хар як пешоянд метавонад ба вазифахои мухталиф истифода шавад: бо пешоянди without он дар вазифаи холи шарт баромад мекунад; бо пешоянди in метавонад хамчун холи замон ва тарзи амал хизмат кунад; бо пешоянди for холи максаду сабабро ифода кунад.

Хамин тавр, дар бисёр холат тафрикаи герунд ва сифати феълии замони хозира мушкил нест. Дар мукоиса сифати феълй аз герунд метавонад

- бо пешоянд истифода шавад;

- исм хамчун падежи сохибй ё чонишини сохибй муайян мешавад;

- ба вазифаи мубтадо, пуркунанда, хиссахои номиву хабари таркибй истифода шавад;

- дар накши муайянкунанда ва хол метавонад танх,о бо пешоянд истифода шавад.

Холатх,ое низ хастанд, ки тафовут миёни герунд ва сифати феълии замони хозира хеле душвор аст. Масалан, фарк кардани герунд, ки чузъи исми мураккаб ва ё сифати мураккаб аст, ки хамчун муайянкунанда ба исм аст сахл нест. Бояд кайд намуд, ки агар мо бо герунд хамчун исми таркибй (муракаб) сару кор гирем, пас шахс ё ашёи ифодакунандаи исм амали бо пасванди -ing ба миён омадаро ифода намекунад. Агар мо бо сифати феълии дар накши муайянкунанда сару кор гирем, пас шахси ифодакунандаи исм амали дар шакли -ing рухдодаро ифода мекунад.

Бо вучуди ин, мавридхое хастанд, ки ду холати фарккунанда имконпазир аст. Масалан таркиби a sewing machine -ро метавон бо чунин тарз шарх дод: мошинаи дарздузй, мошинаи духтаистода; a hunting dog - саги шикорй, саги шикор кардаистода.

Забоншиноси точик Н. Туйгунов рочеъ ба герунд андешаронй намуда, вазифахои онро дар мукоиса бо забони точикй чунин менигорад:

Герунд шакли номуайяни феъл буда, дорои хусусиятх,ои исм ва феъл аст. Он бо хамрох кардани суфикси ing, ба асоси феъл (масдар - infinitive) сохта мешавад [10, с.98]. to read - reading, to fly - flying, to speak - speaking

Дар забони точикй шакли мувофик ба герунд вучуд надорад. Аз ин сабаб онро аз руи вазифа ва хусусияташ дар чумла муайян месозанд;

1. Герунд хамчун исм дар чумла метавонад мубтадо, пуркунанда, хабари номй бо пешоянд ва муайянкунанада бошад:

I am fond of writing letters. - Ман нома навиштанро дуст медорам. Skating is my favorite sport. - Конкибозй варзиши писандидаи ман аст. I prefer dancing slowly. - Ман охиста раксиданро меписандам.

2. Хамчун феъл герунд метавонад бо худ пуркунандаро кабул кунад ва бо зарф муайян шавад. I don't prefer singing aloud. - Ман бо овози баланд суруд хонданро намеписандам.

Герунд аз руи сохт ба сифати феълии замони хозира (Participle I) ва исми феълй (Verbal noun) монандй дорад.

Исмй феълй - исмест, ки аз феъл бо илова намудани суфикси «ing»» сохта мешавад: to come - coming - омад to begin - beginning - огоз

Дар мукоиса бо герунд, исми феълй пеш аз худ артикл дорад, дорои шумораи чамъ мебошад ва он метавонад бо чонишинхои ишоративу номуайянй истифода шавад ва пуркунандаи бевоситаро кабул кунад. (хусусан бо пешоянди of)

The reading of the book took much time. - Хониши китоб вакти зиёдро гирифт.

3. Аз руи сохт герундия бо сифати феълии замони хозира низ монанд аст. Дар мукоиса герунд метавонад пеш аз худ пешояндро кабул кунад, бо чонишищои сохибй ва исм дар падежи сохибият муайян шавад: (нигаред ба сифати феълии замони хозира)

Мукоиса кунед: Герунд

After writing the letter Karim decided to send it. - Пас аз навиштани нома Карим карор дод, ки онро фиристад.

Her comings every day makes him angry. - Ташрифхои харрузаи у вайро дар хашм мекунанд. Сифати феълии замони хозира

The man writing a letter is Karim.- Марди номанавиштаистода Карим аст. Исми феълй

The designing of the project lasted three months. - Тархрезии барнома се мох тул кашид. Герунд метавонад, ки пас аз якчанн феълхо, иборахо ва пешояндхои таркибй истифода гардад: to be proud of - фахр кардан to rely (on) - умед баста ба (касе, чизе) to insist (on) - истодагарй кардан (ба)

to be fond (of) - дуст доштан, писандидан to be obj ect (to) - зид будан, мукобил юудан (ба)

to be sure (of) - боварй доштан (ба чизе) to be agree (to) - рози шудан (ба)

to be pleased (at ё with) - хушхол будан, розй будан to hear (of) - шунидан (дар бораи чизе, коре) (ба)

to thank (for) - миннатдорй кардан (барои) to be surprise (of) - хайрон шудан (ба чизе)

to prevent (from) - халалдор шудан (ба) to be interested (in) - хавас кардан, шавк доштан

(ба)

to succeed (in) - комёб шудан (дар чизе) to be connected (with) - вобаста будан (бо)

would you mind... - лутфан, зид нестед I don't mind... - зид нестам ...

It is worth. - арзанда аст In spite of ... - сарфи назар аз ...

instead of. - ба ивази, ба чой ... due to. - ас сабаби, бо сабаби

мисолхо:

I don't mind your smoking here.- Ман ба сигоркашии шумо дар ин чо зид нестам. Would you mind opening the door? - Лутфан дарро мекушодед?

His business pretended us from taking a holiday. - Серкории у ба таътили мо халалдор шуд. Your progress depends on your studying hard. - Мувффакияти шумо аз сахт хонданатон вобаста аст. Do you mind my opening the window? - Агар тирезаро кушоям шумо мукобил нестед? This book is worth reading. - Ин китоб арзандаи хониш аст.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

They succeed in arranging the discussion. - Онх,о дар ташкили мухокима мувффак шуданд.

Хулоса, дар маколаи худ мо хусусиятхои асосии герундро хамчун яке аз шаклхои гайритасрифии феъли забони англисй ва мувофикати он бо дигар хиссахои нутк дар забони точикй баррасй кардем. Фарзияхои асосии пайдоиши ин категорияи грамматикиро дар забони англисй пешниход кардем ва инчунин хусусиятх,ои фарккунандаи герундро аз сифати феълии замони хозира бо рохи мукоиса вазифахои синтаксисии ин феълхоро муайян кардем.

АДАБИЁТ

1. Абрамова СА., Понтович С.В. Учебное пособие по английскому языку: Первый курс. - 4-е изд, перераб. и доп. / СА. Абрамова, С.В. Понтович- М.: Просвещение, 1984. - 479с.

2. Акрамов М. Иборахои сифатии забони точик./ М Акрамов. - Душанбе: Дониш, 1977. -165с.

3. Блох МЯ. Теоретическая грамматика английского языка: Учебник. Для студентов филол. фак. ун-тов и фак. англ. яз. Педвузов. / МЯ. Блох - М.: Высш. школа, 1983. - с. 383

4. Ганшина М.А., Василевская М.Н. Грамматика английского языка (English Grammar). / М.А. Ганшина, М.Н. Василевская - М: Высшая школа, 1964. - 546 с.

5. Гуткина М. Отглагольное существительное и возникновение геундия. / М. Гуткина - Л.,1962.

6. Ильиш Б.А. Строй современного английского языка. / Б. А. Ильиш - Л: Просвещение, 1971. - 370 с.

7. Каушанская В.Л и др. Грамматика английского языка. Пособие для студентов педагогических институтов. / В.Л Каушанская - Л.: Просвещение, 1967. - 320с.

8. Коркишко В. Категория залога герундия в современном английском языке. / В. Коркишко - Таганрог, 1963.

9. Кошевая И.Г. Теоретическая грамматика английского языка:Учебное пособие для студентов пед. институтов по спец. / И.Г. Кошевая - М: Просвещение,1982. - 336 с.

10. Тушунов Н. Х., Сангинов Ф. Грамматикаи забони англисй. / Н Тушунов, Ф. Сангинов. - Душанбе, 2013. - 144 с.

11. Усмонов К. Грамматикаи назарии забони англисй./ К. Усмонов. - Душанбе - Хучанд: Нури маърифат, 2010. - 235 с.

12. R. Murphy English Grammar in Use. Second edition./ Murphy R. - Cambridge University Press, 1994. —360p.

13. фархангхо:

14. Ахманова О.С. Словарь лингвистических терминов. / О.С. Ахманова М.: Ком Книга, 2007. - 576с.

15. Мамадназаров А. фарханги англисй - точикй. / А. Мамадназаров - Душанбе: Эрграф, 2017. - 1015 с.

16. Чдмшедов П. Фарханги точикй ба англисй. / П. Чамшедов. - Душанбе, 2008. - 978 с.

17. Чоматов С. Фарханги истилохоти грамматики / С. Чоматов. - Душанбе, 2018. - 208 с.

ОСОБЕННОСТИ ОТЛИЧИЯ ГЕРУНДИЯ ОТ НАСТОЯЩЕЕ ПРИЧАСТИЕ В АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕ И ЕЕ

СООТВЕТСТВИЕ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ

Статья посвящена выявлению отличительных особенностей грамматической категории герундия в английском языке как одной из глагольных форм. Следует отметить, что этой грамматической категории в таджикском языке не существует. Также, способы и средства выражения герундия в таджикском языке, рассматриваются с точки зрении авторах. В статье рассматриваются различные гипотезы происхождения этой части речи, нелияная форма, а также проводится сравнение синтаксических функций герундия, первого причастия и настоящего времени в английском и таджикском языках. Примеры для анализа привдены из художественые произведеный классических и современных английских и таджикских писателей. Большинство предложений в статье переведены автором и показаны в сносках.

Ключевые слова: герундий, грамматическая категория, неличные формы глагола, причастия настоящего времени, отличительные признаки, структура, синтаксические функции, определение, инфинитив, обстоятельство, происхождение герундия.

THE PECULIARITIES OF THE DIFFERENCES BETWEEN THE GERUND AND THE PRESENT PARTICIPLE OF THE ENGLISH LANGUAGE AND ITS CORRESPONDENCE IN THE TAJIK LANGUAGE

The article is devoted to identifying the distinctive features of the grammatical category of the gerund, as one of the verb forms in English language. It should be noted, that this grammatical category has not exist in the Tajik language. Also, the ways and means of expressing the gerund in the Tajik language are considered from the point of view of the authors. The article discusses the various hypotheses of these parts of speech, nonfinite form verb, as well as a comparison of the syntactic functions of the gerund, present participle and present tense in English and Tajik languages. The given analyzed examples have taken from belle's literature of classical and modern English and Tajik writers. Most of the sentences in the article are translated by the author and are shown in the footnote.

Keywords: gerund, grammatical category, nonfinite verb forms, present participle, distinctive features , structure, syntactic functions, attribute, adverbial modifier, infinitive, origin of the gerund.

Сведения об авторах:

Дустмуродов Ромиз Шодимуродович - ассистент кафедры иностранных языков Таджикского государственного финансово - экономического университета. Адрес: Таджикистан, 734067, г. Душанбе, улица Нахимова 64/14. E-mail: romiz-1988@mail.ru.

Орзуева Парвина Джамолидиновна - ассистент кафедры иностранных языков Таджикского государственного финансово - экономического университета. Адрес: Таджикистан, 734067, г. Душанбе, улица Нахимова 64/14. E-mail: o.parvina@bk.ru.

About the authors:

Dustmurodov Romiz Shodimurodovich — Assistant of the Department of Foreign Languages, Tajik State University of Finance and Economics. Address: 64/14, Nakhimova street, Dushanbe, 734067, Tajikistan. E-mail: romiz-1988@mail.ru.

Orzueva Parvina Jamolidinovna — Assistant of the Department of Foreign Languages, Tajik State University of Finance and Economics. Address: 64/14, Nakhimova street, Dushanbe, 734067, Tajikistan. E-mail: o.parvina@bk.ru. РЕАЛИЗАЦИЯ КОНЦЕПТА «ХУШДОМАН/СВЕКРОВЬ» В СОВРЕМЕННОМ ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ (НА МАТЕРИАЛЕ НАЦИОНАЛЬНОГО КОРПУСА

ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА)

Ниёзова Д.К.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Как известно, после 60-х годы с появлением новой технологии в лингвистике появились такие новые направления, как когнитивная лингвистика, психолингвистика, юрист лингвистика, корпусная лингвистика и т.п. Корпусная лингвистика тесно связано с новой технологии, которая занимается разработкой, созданием и использования текстовых корпусов. Данный термин введён в употребление в 1960-е годы связи с развитием практики создания корпусов, которому, начиная с 1980-х, способствовало развитие вычеслительной техники.

Термин «корпусная лингвистика» был впервые использован в 1977 году, что позволяет назвать корпусную лингвистику молодой научной областью. Однако за это короткое время корпусная лингвистика как один из подходов компьютерной лингвистики сумела стать одним из ведущих направлений современной лингвистики в целом. В России этот термин стала известен только в 1996 году, благодаря лекциям одного из основателей знаменитого Международного корпуса английского языка Сиднея Гринбаума.

Важная особенность исследования концепта заключается в изучении и вцявлении национальной специфики концепта путем применения различных методов и подходов исследования. Для этого необходим определить репрезентацию исследуемого концепта в языке. Одним из эфективных методов выявления частности использования слов, лексем, репрезентирующих исследуемый концепт является использование материала Национального корпуса языка.

Для выявления и определения всех возможных репрезентантов концепта, существующих в современном исследуемом языке, необходимо провести исследования на материале НКТЯ, который дает богатый материал для анализа, путем которого можно выявить вссе возможные коннотации концепта, частотность использования слов, репрезентируемых концепт, семантическое поле, национальную специфику, а также ментальные особенности исследуемого концепта и выбрать ключевые слова для обозначения исследуемого концепта.

Основным предметом корпусной лингвистике является «корпус» языка. Корпус - это информационно-справочная система, основная на сборе текстов на определенном языке в электронном виде. Национальный корпус представляет данный язык на определенном этапе (или этапах) его существования и во всем его многообразии жанров, стилей, территориальных и социальных вариантов и т.д.

Корпус - основное понятие и база данных корпусной лингвистики. Анализ и обработка разных типов корпусов являются предметом большинства работ в области комьпютерной лингвистики, распознавания речи и машинного перевода, в которых корпусы часто применяются при создании скрытых марковских моделей для маркирования частей речи и других задач. Корпусы и частотные словари могут быть полезными в процессе обучения иностранным языкам. Например:

Хушдоман N anim, hum, kinship

Хушдоман

STEM

grsg

Trans_en: mother in law (ones wife's mother); mother-in-law (ones husband's mother)

Trans_ru теща; свекровь. [Национальный корпус таджикского языка].

Здесь ^пшп)-имя существительное, anim (animate) - одушевлённость, hum (huma^-человек, kinship (kinship term) - термин родства, sg. (Singwlar)-единственное число.

Главная цель корпусной лингвистики заключается в описании лингвистической языковой системы (подход от конкретного изучения коммуникации людей), особый способ отражения речевого

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.