Научная статья на тему 'ОСНОВНЫЕ ЗАДАЧИ ПАРЛАМЕНТА ПО ОБЕСПЕЧЕНИЮ ГОСУДАРСТВЕННОЙ ПОЛИТИЧЕСКОЙ БЕЗОПАСНОСТИ В СООТВЕТСТВИИ С КОНСТИТУЦИЕЙ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН'

ОСНОВНЫЕ ЗАДАЧИ ПАРЛАМЕНТА ПО ОБЕСПЕЧЕНИЮ ГОСУДАРСТВЕННОЙ ПОЛИТИЧЕСКОЙ БЕЗОПАСНОСТИ В СООТВЕТСТВИИ С КОНСТИТУЦИЕЙ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
95
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Ключевые слова
власть / государственная власть / система государственной власти / принцип разделения государственной власти / парламент / парламентаризм / функции парламента / представительство / законотворчество / парламентский контроль / обеспечение сбалансированного и устойчивого равновесия между законодательной / исполнительной и судебными ветвями государственной власти. / power / state power / the system of state power / a principle of separation of powers / parliament / parliamentarism / functions of parliament / representation / lawmaking / parliamentary control / the maintenance of balanced and stable equilibrium between legislative / executive and judicial branches of state power.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Холиков Сарвар

Рассматривается парламентаризм как форма политической системы. Актуализируется концепция явления парламентаризма, которая включает четкое понимание самой сути парламента и его взаимоотношения с разными государственно-правовыми категориями в условиях политической системы государства. Анализируется как сама сущность парламента, так и его роль в формировании и влиянии на систему государственной и национальной безопасности. Можно отметить, что основные цели, предусматривавшие формирование нижней палаты парламента и обеспечение ее эффективной функциональности как постоянно действующего профессионального органа, разрабатывающего и принимающего законы, и верхней палаты – Сената как органа территориального представительства, всесторонне выражающего интересы всех регионов страны, были в целом достигнуты. Существенно улучшилось качество и обоснованность принимаемых законодательных актов. Более эффективно стала обеспечиваться политическая, юридическая и социально-экономическая экспертиза, основательно проводился анализ возможных последствий принимаемых законов, достигнуты баланс и согласованность общегосударственных и региональных интересов. Благодаря комплексному исследованию теоретических и практических проблем определены роль и значение парламента в системе государственной власти, взаимоотношений законодательной власти с другими ветвями государственной власти, обеспечения устойчивого равновесия между законодательной, исполнительной и судебными ветвями государственной власти в условиях обновления и дальнейшей демократизации государственного управления и модернизации страны.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE MAIN TASKS OF THE PARLIAMENT TO ENSURE STATE POLITICAL SECURITY IN ACCORDANCE WITH THE CONSTITUTION OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

In the article the parliamentary system is considered as a form of the political system. The topicality of the concept of the parliamentarism phenomenon that would include a clear understanding of the very essence of parliament and its relationship with different state-legal categories in terms of the political system of states are highlighted. The very essence of the parliament system and its role in the formation and influence on the system of state and national security are analyzed. It can be noted that the basic goals that stipulated the formation of lower chamber of parliament and secured its effective function as a permanent professional body that develops and enacts laws and the upper house – the Senate, as a body of territorial representation, that fully expresses the interests of all regions of the countries, were generally achieved, and they significantly improved the quality and validity of the adopted legislation. It became more efficient to provide political, legal and socio-economic expertise, the possible consequences of laws were thoroughly analyzed, and the balance and coherence of governmental and regional interests were achieved. It is determined by complex research of theoretical and practical problems of the role of parliament in the system of state power, mutual relations of the legislature with other branches of the state power, the maintenance of balanced and stable equilibrium between legislative, executive and judicial branches of state power in conditions of renewal and the further democratization of the state administration and modernization of the country.

Текст научной работы на тему «ОСНОВНЫЕ ЗАДАЧИ ПАРЛАМЕНТА ПО ОБЕСПЕЧЕНИЮ ГОСУДАРСТВЕННОЙ ПОЛИТИЧЕСКОЙ БЕЗОПАСНОСТИ В СООТВЕТСТВИИ С КОНСТИТУЦИЕЙ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН»

12.00.02 - КОНСТИТУЦИЯВИй ХУЦУЦ. МАЪМУРИй ХУЦУЦ. МОЛИЯ ВА БОЖХОНА ХУЦУЦИ

UDC: 342.53 (042)(575.1)

Холиков Сарвар

"Express Advokat" адвокатлик фирмаси стажёр адвокати,

мустакил изланувчи E-mail: sarvar_kholikov@mail.ru

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ КОНСТИТУЦИЯСИГА МУВОФЩ ПАРЛАМЕНТНИНГ ДАВЛАТ СИЁСИЙ ХАВФСИЗЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШДАГИ АСОСИЙ

ВАЗИФАЛАРИ

Аннотация. Мацолада парламентаризм сиёсий тизимнинг бир шакли сифатида куриб чицилди. Давлат сиёсий тизими шароитида уз ичига парламент тушунчаси ва унинг бошца давлат-ууцуций категорияларни олган парламентаризм уодисаси концепциясининг ауамияти баён этилди. Парламент моуияти ва унинг давлат уамда миллий хавфсизликдаги урни таулил этилди. Айтиш мумкинки, пар-ламентнинг цуйи палатасини шакллантириш, унинг цонунларни ишлаб чицадиган ва цабул циладиган доимий профессионал орган сифатида самарали ишлашини таъминлашни уамда мамлакатнинг уам-ма минтацалари манфаатларини уар томонлама ифода этадиган уудудий вакиллик органи сифатида юцори палата - Сенатни шакллантиришни назарда тутувчи асосий мацсадларга умуман олганда эришилди. Цабул цилинаётган цонун уужжатлари сифати ва асослилиги анча яхшиланди. Уларнинг сиёсий, юридик ва ижтимоий-ицтисодий экспертизаси янада самарали булиши таъминланди, улар туфайли келиб чициши мумкин булган оцибатлар асосли таулил цилинди, умумдавлат ва минтаца-вий манфаатлар мувозанатига ва келишувига эришилди. Мацолада давлат бошцарувини демократ-лаштириш ва янгилаш, мамлакатни модернизация цилиш шароитида ууцуц фани нуцтаи назаридан давлат уокимияти тизимида парламентнинг тутган урни ва ауамияти, давлат уокимиятининг бошца тармоцлари билан узаро муносабатлари, унинг роли ва таъсирини ошириш, уокимият тизимида му-таносиб ва барцарор мувозанатга эришиш билан боглиц айрим муаммолар комплекс тарзда тадциц этилган.

Калит сузлар: уокимият, давлат уокимияти, давлат уокимияти тизими, давлат уокимиятининг булиниши принципи, парламент, парламентаризм, парламент функциялари, вакиллик, цонун ижодкор-лиги, парламент назорати, давлат уокимияти тизимида мутаносиб ва барцарор мувозанатни таъ-минлаш.

Холиков Сарвар

стажер адвокатской фирмы "Express Advokat", самостоятельный соискатель

ОСНОВНЫЕ ЗАДАЧИ ПАРЛАМЕНТА ПО ОБЕСПЕЧЕНИЮ ГОСУДАРСТВЕННОЙ ПОЛИТИЧЕСКОЙ БЕЗОПАСНОСТИ В СООТВЕТСТВИИ С КОНСТИТУЦИЕЙ

РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН

Аннотация. Рассматривается парламентаризм как форма политической системы. Актуализируется концепция явления парламентаризма, которая включает четкое понимание самой сути парламента и его взаимоотношения с разными государственно-правовыми категориями в условиях политической системы государства. Анализируется как сама сущность парламента, так и его роль в

12.00.02 - КОНСТИТУЦИЯВИй ХУЦУЦ. МАЪМУРИЙ ХУЦУЦ. МОЛИЯ ВА БОЖХОНА ХУЦУЦИ

формировании и влиянии на систему государственной и национальной безопасности. Можно отметить, что основные цели, предусматривавшие формирование нижней палаты парламента и обеспечение ее эффективной функциональности как постоянно действующего профессионального органа, разрабатывающего и принимающего законы, и верхней палаты - Сената как органа территориального представительства, всесторонне выражающего интересы всех регионов страны, были в целом достигнуты. Существенно улучшилось качество и обоснованность принимаемых законодательных актов. Более эффективно стала обеспечиваться политическая, юридическая и социально-экономическая экспертиза, основательно проводился анализ возможных последствий принимаемых законов, достигнуты баланс и согласованность общегосударственных и региональных интересов. Благодаря комплексному исследованию теоретических и практических проблем определены роль и значение парламента в системе государственной власти, взаимоотношений законодательной власти с другими ветвями государственной власти, обеспечения устойчивого равновесия между законодательной, исполнительной и судебными ветвями государственной власти в условиях обновления и дальнейшей демократизации государственного управления и модернизации страны.

Ключевые слова: власть, государственная власть, система государственной власти, принципраз-деления государственной власти, парламент, парламентаризм, функции парламента, представительство, законотворчество, парламентский контроль, обеспечение сбалансированного и устойчивого равновесия между законодательной, исполнительной и судебными ветвями государственной власти.

Kholikov Sarvar

Trainee at the "Express Advokat" Law Firm, Independent Researcher

THE MAIN TASKS OF THE PARLIAMENT TO ENSURE STATE POLITICAL SECURITY IN ACCORDANCE WITH THE CONSTITUTION OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

Abûract. In the article the parliamentary system is considered as a form of the political sy&em. The topicality of the concept of the parliamentarism phenomenon that would include a clear understanding of the very essence of parliament and its relationship with different áiate-legal categories in terms of the political system of átates are highlighted. The very essence of the parliament system and its role in the formation and influence on the system of átate and national security are analyzed. It can be noted that the basic goals that Stipulated the formation of lower chamber of parliament and secured its effective function as a permanent professional body that develops and enacts laws and the upper house - the Senate, as a body of territorial representation, that fully expresses the interests of all regions of the countries, were generally achieved, and they significantly improved the quality and validity of the adopted legislation. It became more efficient to provide political, legal and socio-economic expertise, the possible consequences of laws were thoroughly analyzed, and the balance and coherence of governmental and regional interests were achieved. It is determined by complex research of theoretical and practical problems of the role ofparliament in the sy&em of átate power, mutual relations of the legislature with other branches of the átate power, the maintenance of balanced and átable equilibrium between legislative, executive and judicial branches of átate power in conditions of renewal and the further democratization of the átate administration and modernization of the country.

Keywords: power, átate power, the syátem of átate power, a principle of separation ofpowers, parliament, parliamentarism, functions of parliament, representation, lawmaking, parliamentary control, the maintenance of balanced and átable equilibrium between legislative, executive and judicial branches of átate power.

Бугунги кундаги демократик ислох,отлар пар-ламентнинг давлат сиёсий хдётида тутган урнини янада мустах,камлаш ва жамият хдётининг барча сохдларида унингахдмиятини оширишга ^аратил-

ган. Хусусан, мамлакат Президенти Ш.Мирзиё-ев таъкидлаганидек, "Хозирги кунда - Узбекистан таравдиётининг янги бос^ичида олдимиз-да ута долзарб ва мураккаб вазифалар турибди.

12.00.02 - КОНСТИТУЦИЯВИй ХУЦУЦ. МАЪМУРИй ХУЦУЦ. МОЛИЯ ВА БОЖХОНА ХУЦУЦИ

Уларни муваффакиятли х,ал этиш учун, аввало, конун ижодкорлиги сохдсида ишни бутунлай янгича ташкил этишимиз керак" [1]. Шу сабаб-ли х,ам парламентнинг давлат сиёсий хдётидаги мавкеи ва таъсирини, х,окимиятлар булиниши тизимида тутган урнини урганиб, тахлил этиш мух,имдир.

Кайд этиш лозимки, сиёсий хавфсизлик ^о-кимият институтларининг баркарорлиги ва са-марадорлиги, х,окимият тузилмаларининг сиёсий жараёнларни назорат килиш кобилияти х,исобла-нади.

Айтиш жоизки, бугунги кунда "парламент" мамлакатнинг конун чикарувчи олий вакиллик органини ифодаловчи атама сифатида дунёнинг аксар давлатлари томонидан конунчиликда кабул килинган ёки амалиётда кулланилади [2].

Хокимиятлар булиниши ва парламентаризм узаро алокадор х,амда боглик хукукий х,одиса х,и-собланади. Конун чикарувчи х,окимиятнинг урни ва роли тугридан-тугри у ёки бу давлатда х,окими-ятлар булиниши принципининг фактик жихдтдан амалга оширилганига богликдир [3].

Давлат уз мустакиллиги, худудий яхлитлиги ва хавфсизлигини таъминламай туриб стратегик максадларига эриша олмайди, иктисодий, ижти-моий, экологик ва бошка вазифаларни бажара олмайди. Кучли давлат тузуми, аввало, мамлакатнинг сиёсий баркарорлигига суянади. Бу борада парламент давлат х,окимиятининг бир тармоги сифатида уз зиммасига бир канча функция ва ва-зифаларни олади.

Сиёсий хавфсизликни таъминлаш борасида парламентнинг бир канча мух,им вазифалари мав-жуд булиб, уларни х,ал этмасдан давлатнинг мил-лий хавфсизлигини таъминлаш борасида гапириш мушкул.

Жумладан, парламентнинг дастлабки вазифа-си миллий хавфсизликни таъминлашга у ёки бу жихдтдан жалб этилган субъектлар (давлат орган-лари, мансабдор шахслар ва у.к.) фаолиятини тар-тибга солишга каратилган конунчилик хужжатла-рини кабул килиш ва уларни мунтазам равишда такомиллаштириш хисобланади. Парламент томонидан кабул килинадиган норматив-хукукий хужжатлар нафакат шахс ва жамоат бирлашмала-рининг, балки давлат институтларининг (биринчи навбатда, куч ишлатар ташкилотлар) хукукла-ри ва конуний манфаатларини х,ам тартибга соли-

ши х,амда мажбуриятлари (вазифалари)ни белги-лаб бериши лозим.

Хар кандай замонавий парламент барча учун умуммажбурий булган ва олий юридик кучга эга конунлар кабул килиш ваколатига эга. Бу функция оркали парламент давлат ва жамият ишлари-ни бошкариш, давлат ва жамият институтларини шакллантириш ва ривожлантиришда фаол ишти-рок этади. Парламент конун ижодкорлигида мус-такилдир. Лекин унинг бу фаолияти Конституция доирасида чегараланади ва бундай чегаралаш давлат х,окимиятининг булиниши принципидан келиб чикади.

Кайд этиш керакки, айрим хорижий давлатлар конституцияларида парламентнинг конституция-вий тузум асослари, инсоннинг асосий хукук ва эркинликларига оид мух,им масалалар юзасидан конунлар кабул килиши ва конституцияга тузати-шлар киритиши мумкин эмаслиги тугридан-тугри белгилаб куйилган. Жумладан, Туркия Асосий конунининг 4-моддасига кура, Конституциянинг мамлакатни демократик, дунёвий, социал, республика бошкарув шакли ва хукук нормаларига асосланган, халк бирдамлиги ва адолатга таянув-чи, инсон ^укукларини ^урмат килувчи давлат сифатида белгиловчи х,амда мамлакат худудининг яхлит ва булинмаслигини, давлат тили турк тили эканини, давлатнинг рамзлари ва пойтахтини ур-натувчи 1, 2 ва 3-моддалари узгармас булиб, улар-ни узгартириш хдкида таклифлар киритиш х,ам ман этилади [4]. Шу каби коидалар Греция (110-м.), Италия (139-м.), Руминия (148-м.), Украина (157-м.) ва бошка давлатлар конституцияларида мустах,камлаб куйилган [5]. Бир катор мамлакат-ларда парламентнинг конунчилик фаолияти Кон-ституцияга мувофик булишини таъминлаш учун назорат урнатилган. Бундай конституциявий назо-ратни англо-саксон хукук тизимига кирувчи дав-латларда (Австралия, Хиндистон, Канада, АКШ) умумий юрисдикция судлари, айрим давлатларда (Германия, Италия, Венгрия, Россия) махсус ташкил этилган конституциявий суд, яна бирларида эса (Франция, Козогистон, Марокаш, Сенегал, Тунис, Эфиопия) конституциявий кенгаш амалга оширади [6].

Бундан ташкари, парламент томонидан кабул килинаётган х,ар кандай конун инсоннинг ажрал-мас хукук ва эркинликлари, фукароларнинг конун олдида тенглиги хамда адолат тамойилларига мос

12.00.02 - конституциявий ху;у;. МАЪМУРИй ху;у;. молия ВА БОЖХОНА ХУЦУ^и

келиши лозим. Акс холда ;онун самарасиз ва ай-рим тор доираларнинг якка хукмронлиги ёки дик-татураси урнатилишига сабаб булади. Шунингдек, ;онун давлат томонидан мажбурият сифатида уз зиммасига олинган хал;аро шартномалар, хал;а-ро ху;у;нинг умумэътироф этилган нормаларига мувофи; булиши даркор. Шу маънода, демокра-тик давлатларда парламент томонидан ;онунчилик функциясининг амалга оширилишига хокимият-нинг бош;а тармо;лари таъсир курсатиш имко-ниятига эгадир. Бу борада ;онунчилик ташаббуси хамда давлат рахбарининг парламент ;абул ;илган ;онунларни имзолаш, эълон ;илиш ва уларга вето ;уйиш х,у;у;ини эътироф этиш лозим.

Парламентнинг иккинчи мухим вазифаси давлатнинг устувор йуналишларини, яъни сиё-сий хавфсизликни таъминлаш борасидаги му^им вазифаларни белгилашга таъсир этиш ваколатидир. Бунда ;онунчилик хокимиятининг урни ;онун ижодкорлиги билан биргаликда дав-лат бюджетини ;абул ;илиш жараёнида куринади. Хусусан, бюджет маблагларининг та;симланиши миллий хавфсизликнинг ;айси жабхаси мухимро; ахамиятга эга эканидан келиб чи;ади.

Масалан, Узбекистонда давлат бюджетининг ижроси устидан назорат парламент фаолиятида алохида ахамият касб этади. Олий Мажлиснинг бу борадаги назорат ваколати ;уйидагиларда уз ифодасини топади: навбатдаги молиявий йил учун давлат бюджети лойихасининг Олий Мажлис Ко-нунчилик палатаси ва Сенати томонидан куриб чи;илиши ва ;абул ;илиниши, унга узгартиш ва ;ушимчалар киритиш; Олий Мажлис Конунчилик палатаси томонидан Вазирлар Махкамасининг давлат бюджетининг чораклик, ярим йиллик ва йиллик ижроси якунлари ха;идаги хисоботлари-нинг куриб чи;илиши ва тегишли ;арорлар ;абул ;илиш; Олий Мажлис Конунчилик палатаси ва Сенати томонидан Хисоб палатасининг хисоботини мухокама ;илиш ва тегишли ;арор ;абул ;илиш.

Хорижий мамлакатлар тажрибасига мурожаат ;илсак, давлат бюджети ижроси устидан парламент назоратини амалга оширишда Хисоб палатаси (Австрия, Германия, Испания, Франция), Бош хисобот бош;армаси (АКШ), Бош аудит идора-си (Канада, Швеция), Давлат хисобот ;умитаси (Буюк Британия), Хисобот суди (Бразилия, Руми-ния, Португалия, Туркия) каби парламент томонидан шакллантириладиган махсус молия-назорат

органлари катта урин тутади [7]. Мазкур органлар зиммасига ;оида тари;асида давлат молияси ауди-ти ва давлат молиявий интизомини таъминлаш ва-зифалари юклатилган.

Конунчилик органининг сиёсий хавфсизликни таъминлаш борасидаги учинчи мухим вазифаси парламент назорати булиб, бу ор;али давлат органларининг фаолияти устидан фу;аролар билвосита назоратни амалга оширади. Умуман олганда, парламентнинг назорат функциялари давлат бюджетининг ижро этилиши, давлат ап-паратининг мухим бугинларига кадрлар танлаш, тайинлаш ва улар фаолиятини назорат ;илиш, давлат олдида турган мухим масалалар юзасидан эшитувлар ташкил этиш каби ваколатлар ор;али миллий хавфсизликни таъминлаш механизми-нинг бир булаги хисобланади.

Ушбу вазифа тарихий ну;таи назардан олган-да парламентнинг илк вазифадир, десак хато бул-майди. Чунки XIII асрда шаклланган дастлабки парламентлар, энг аввало, ;ирол сиёсатини назорат ;илиш ма;садини кузлаган. Шу жихатдан, Б. Шан-тебу ;айд этганидек, парламентнинг ;онунчилик функцияси хам унинг назорат функциясидан келиб чи;;андир [8]. А. Саидовга кура, давлат хокимияти органлари тизимида ;онун чи;арувчи хокимияти-нинг устуворлиги парламент назорат функцияси-нинг мухим манбаси булиб хисобланади [9]. Бир суз билан айтганда, парламент назорати давлат хокимиятининг булиниши принципига асосланиб, хокимият тармо;ларининг узаро бир-бирини ти-йиб туриши ва мувозанат са;лашини таъминлайди хамда хокимият ваколатлари бир орган томонидан узлаштирилишининг олдини олади.

Айрим хорижий мамлакатларда парламент назоратини амалга ошириш доирасига хужалик юритувчи субъектлар фаолияти хам киритилган. Масалан, Франция ;онунчилигига мувофи;, парламент ижро хокимияти устидан хам, махаллий-лаштирилган корхоналар фаолияти устидан хам, шунингдек, давлат улуши 50 фоиздан куп булган корхоналар фаолияти устидан хам назорат ;илиш ху;у;ига эга. Финляндия парламентида давлат акция пакетларига эга булган компаниялар устидан назорат ;илиш ваколати бор.

Бундан таш;ари, Узбекистон Республи-касининг "Парламент назорати тугриси-да"ги ;онуни билан парламент назорати-нинг янги шакли, яъни Олий Мажлис Ко-

12.00.02 - КОНСТИТУЦИЯВИЙ ХУ^У^-МАЪМУРИЙ ху;у;. МОЛИЯ ВА БОЖХОНА ХУЦУЦИ

нунчилик палатасида "хукумат соати" инс-титути жорий этилган булиб, Сенатда хокимлар-нинг тегишли худудни ривожлантириш масалала-ри буйича хисоботларини эшитиш йулга куйилди.

Парламент назоратининг "хукумат соати" шаклида утказилиши Франция, Буюк Британия, Германия каби мамлакатлар тажрибасида жуда хам ёркин намоён булиб, у хукумат билан парламент хамкорлигининг энг самарали усуллардан бири эканини курсатмокда. Шуни айтиш жоизки, Францияда "хукумат соати" институти 1974 йил-дан бошлаб жорий этилган [10].

Сиёсий хавфсизликни таъминлашда куллани-ладиган механизмлардан бири сифатида парламентнинг мухим роли давлат билан тузиладиган халкаро шартномаларни ратификация килиш жараёни билан боглик. Жумладан, парламент халкаро ёки давлатлараро битимларни ратификация ёки денонсация килиш оркали мамлакатнинг ташки сиёсатини ва халкаро майдондаги нуктаи назарини белгилаб беради.

Давлатнинг самарали ташки сиёсатида парламентнинг алохида урни бор. Давлатлараро муно-

сабатларнинг мухим таркибий кисми хисобланган парламентлараро алокалар замонавий халкаро му-носабатларнинг ривожланиш динамикаси, мазмун-мохияти ва истикболларига катта таъсир курсат-мокда. Бундай алокалар парламент дипломатияси-нинг мавкеини юксалтиришга, томонларнинг уза-ро позицияларини якинлаштиришга, давлатлар-аро муносабатларни тартибга солувчи норматив хукукий хужжатларнинг кабул килинишига замин яратади.

Юкоридагилардан келиб чикиб хулоса кил-ганда, давлатнинг сиёсий хавфсизлигини таъмин-лашда парламентнинг урни юкоридир. У хокими-ятнинг булиниши тизимида тармокларнинг (конунчилик, ижро ва суд) узаро бир-бирини тийиб туриши ва мувозанат саклашини таъминлайди. "Тенглар орасида биринчи" хисобланган конунчи-лик хокимияти бошка хокимият тармоклари учун умуммажбурий хисобланган конунчилик хужжат-ларини кабул килиш ва ижросини назорат этиш оркали давлат фукароларининг сиёсий хукуклари-ни кафолатлайди. Бу эса, уз навбатида, давлатнинг сиёсий баркарорлигига хизмат килади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Ш. Мирзиёевнинг Узбекистан Республикаси Олий Мажлис Конунчилик палатасининг 2020 йил 20 январдаги биринчи йигилишидаги нутки // http://parliament.gov.uz/uz/events/other/29869/

2. Сравнительное конституционное право // Отв. ред. В.Е. Чиркин. - М.: Междунар. Отношения, 2002. - С. 293.

3. Усанов В.Е. Разделение властей как основа конституционного строя и его роль в формировании парламентаризма в современной России // Журнал "Государство и право", Наука. № 12, 2005. - 14 с.

4. Зарубежные конституции [Электронный ресурс]. - Режим доступа: www.con^itution.garant.ru / D0C_4000.htm

5. Чиркин В.Е. Конституционное право. - М.: Юристъ, 2001. - С. 45.

6. Герасимов В., Ахмедова З. Парламентский контроль исполнения бюджета [Электронный ресурс].

- Режим доступа: http://www.rau.su/bserver/N5_2003/5_13.htm

7. Le controle parlementaire. Documents reunis et commentes par Chantebout B. La Documentation française. - Paris. - 1988, September, № 1. 14., p. 2.

8. Саидов А.Х. Парламент назорати назариясининг долзарб муаммолари. // Фалсафа ва хукук. 2006.

- № 2. - 6-9 б.

9. Ширинов Ж. Халк давлат хокимияти тизимида уз вакили борлигини сезиши керак // http:// parliament.gov.uz/uz/events/opinion/23409/?sphrase_id=5386199

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.