Научная статья на тему 'Основные критерии развития здоровой духовной конкуренции в эпоху глобализма'

Основные критерии развития здоровой духовной конкуренции в эпоху глобализма Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
30
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
глобализм / конкуренция / здоровая духовная конкуренция / социальная среда / справедливость / толерантность / нравственные качества / доброта / гармония. / globalism / competition / healthy spiritual competition / social environment / justice / tolerance / moral qualities / kindness / harmony.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Мафтуна Аббасова

В этой статье представлен обзор глобализма, который сегодня широко используется как научный термин и играет важную роль в дальнейшей жизни человечества, а также его последствий. Есть размышления о важности глобальной среды в формировании и развитии духовной конкуренции. В обществе глобализм рассматривается как сила, формирующая здоровую или нездоровую духовную конкуренцию. В эпоху глобализации были приняты меры по обеспечению информационной безопасности, использованию и защите интернет-системы. Проведен философский анализ причин и последствий морального отступления в экономической, политической и духовной сферах. Формы духовного соперничества, возникающие в результате нравственных воззрений людей, освещаются по поводу его составляющих. Описаны представления о здоровой духовной конкуренции, основные атрибуты которой меняются в связи с современным спросом на нее.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The main criteria for the development of healthy spiritual competition in the era of globalism

This article provides an overview of globalism, which is widely used today as a scientific term and plays an important role in the later life of mankind, as well as its consequences. There is a reflection on the importance of the global environment in the formation and development of spiritual competition. In society, globalism is considered as the power to form a healthy or unhealthy spiritual competition. In the era of globalisation, measures have been taken to ensure information security, use and protection of the Internet system. Philosophical analysis of the causes and consequences of moral retreat in economic, political and spiritual spheres has been made. The forms of spiritual competition that arise as a result of the moral views of people, are illuminated about its components. The views of a healthy spiritual competition are described, the main attributes of which are changing due to the modern demand for it.

Текст научной работы на тему «Основные критерии развития здоровой духовной конкуренции в эпоху глобализма»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

The main criteria for the development of healthy spiritual competition in the era of globalism

Maftuna ABBASOVA1

Samarkand State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received June 2021 Received in revised form 20 June 2021 Accepted 15 July 2021 Available online 15 August 2021

Keywords:

globalism,

competition,

healthy spiritual

competition,

social environment,

justice,

tolerance,

moral qualities,

kindness,

harmony.

This article provides an overview of globalism, which is widely used today as a scientific term and plays an important role in the later life of mankind, as well as its consequences. There is a reflection on the importance of the global environment in the formation and development of spiritual competition. In society, globalism is considered as the power to form a healthy or unhealthy spiritual competition. In the era of globalisation, measures have been taken to ensure information security, use and protection of the Internet system. Philosophical analysis of the causes and consequences of moral retreat in economic, political and spiritual spheres has been made. The forms of spiritual competition that arise as a result of the moral views of people, are illuminated about its components. The views of a healthy spiritual competition are described, the main attributes of which are changing due to the modern demand for it.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Глобаллашув даврида соглом маьнавий ракрбат ривожланишининг асосий мезонлари

_ АННОТАЦИЯ_

Калит сузлар:

глобаллашув, ра^обат,

соглом маънавий рак;обат,

ижтимоий мух,ит,

адолат,

толерантлик,

ахлок;ий сифатлар,

эзгулик,

х,амжих,атлик.

Ушбу мацолада бугунги кунда илмий термин сифатида кенг цулланилаётган ва инсониятнинг кейинги х,аётида мух,им урин тутувчи глобаллашув х,амда унинг оцибатлари х,ацида фикр юритилган. Маънавий рацобатнинг шаклланиши ва ривожланишида глобал мух,итнинг ах,амияти х,ацида мулох,аза юритилган. Жамиятда соглом ёки носоглом маънавий рацобатни шакллантириш кучи сифатида глобаллашув куриб чицилган. Глобаллашув

1 Base doctoral student, Samarkand State University, Samarkand, Uzbekistan. E-mail: gulnozasultan@mail.ru.

даврида ахборот хавфсизлигини таъминлаш, интернет тизимдан фойдаланиш ва химояланиш чора-тадбирлари куриб чицилган. Ицтисодий, сиёсий ва маънавий сохаларда юзага келаётган ахлоций чекиниш сабаблари ва оцибатлари фалсафий тахлил цилинган. Кишиларнинг ахлоций царашлари натижасида вужудга келадиган маънавий рацобатнинг шакллари, унинг таркибий цисмлари тугрисида ёритилган. Соглом маънавий рацобатнинг куринишлари, унинг замон талабидан келиб чициб узгараётган асосий атрибутлари хацида баён цилинган.

Основные критерии развития здоровой духовной конкуренции в эпоху глобализма

АННОТАЦИЯ_

В этой статье представлен обзор глобализма, который сегодня широко используется как научный термин и играет важную роль в дальнейшей жизни человечества, а также его последствий. Есть размышления о важности глобальной среды в формировании и развитии духовной конкуренции. В обществе глобализм рассматривается как сила, формирующая здоровую или нездоровую духовную конкуренцию. В эпоху глобализации были приняты меры по обеспечению информационной безопасности, использованию и защите интернет-системы. Проведен философский анализ причин и последствий морального отступления в экономической, политической и духовной сферах. Формы духовного соперничества, возникающие в результате нравственных воззрений людей, освещаются по поводу его составляющих. Описаны представления о здоровой духовной конкуренции, основные атрибуты которой меняются в связи с современным спросом на нее.

Асрлар давомида кишиларнинг борлиц хацидаги билимлари тафовутлар ва мутаносибликлар билан боглиц холда ривожланиб келмоцда. Ривожланишнинг асосий омили сифатида жахон тажрибасидан фойдаланган холда миллий тарацциёт йулини тугри танлаш, кишиларнинг онгини замонавий дунёцараш билан бойитиш, рационал тафаккур цилиш цобилиятини шакллантиришни куришимиз мумкин. Давлатлараро муносабатлар, халц ва миллатларнинг миллий мафкураси, умум-инсоний гоялар негизида юзага келган толерантлик, инсонпарварлик, ватан-парварлик, диний багрикенглик ва маънавий баркамоллик каби юксак туйгулар-нинг шаклланиши ва тарацций этишининг воситаси сифатида уларнинг глобаллашуви мухим ахамият касб этади. Маънавиятнинг глобаллашуви унинг туб мохиятини кескин узгаришига, ахлоций жихатларининг камситилишига олиб келади.

Халцлар хеч цачон бир-биридан ажралган, уз цобигига богланган холда яшаган эмас. Кишилик жамияти тарихидаги барча ютуцлар, галабалар узаро хамкорлик, бошца халцлар хаётидан, ривожланиш стратегияси ва маданиятидан

Ключевые слова:

глобализм,

конкуренция,

здоровая духовная

конкуренция,

социальная среда,

справедливость,

толерантность,

нравственные качества,

доброта,

гармония.

намуна олиш, илгор халцларга етиб олиш ва ундан хам узиб кетишга булган интилишлари махсулидир.

Глобаллашув - бутун жахон ицтисодий сиёсий, маданий интеграция ва унификация (бир бирига яцинлашув) жараёнидир. Асосий хусусиятлари халцаро мехнат тацсимоти, капитал, ишчи кучи ва ишлаб чицариш ресурларининг эркин харакати, цонунчилик, ицтисодий ва технологик жараёнларни стандартлаштириш, шунингдек, турли мамлакатларнинг маданиятининг цушилиш ва яцинлашув идир.

Бу объектив жараён булиб жамиятнинг барча сохаларини цамраб олувчи тизимли хусусиятга эга [1].

Глобаллашувга царши харакатлар хам мавжуд булиб, улар глобаллашув натижасида юзага келадиган ва келаётган муаммоларни оцибати салбий деб эътироф этишади. Бундай ташкилот, уюшма, харакатларга Греен, Анти Даос каби бир неча антиглобилистларни киритиш мумкин. Глобаллашув босцичига минтацалашув босцичини босиб утиш лозим. Вахоланки, глобаллашув яхлит жараёнларни уз ичига цамраб олади. А.Очилдиевнинг таъкидлашича, - ...энг умумий маънода, глобаллашув, бир томондан, муайян ходиса, жараённинг барча минтацалар, давлатлар ва бутун ер юзини цамраб олганини, иккинчи томондан, уларнинг инсоният тацдирига дахлдор эканини англатади" [2: 64]. В.И. Данилов -Данилъян эса - глобаллашув купроц мантицдан эмас, балки тарихий парадигмадан келиб чиццан суздир. Глобаллашув жихатларининг узаро алоцадорлигини аниц ва равшан тахлили мавжуд эмас, [3: 143] - деб ёзган эди. Юцоридаги таърифлардан куринадики, глобаллашув жараёни узининг мураккаблиги ва серцирралиги билан алохида ажралиб туради. Шунинг учун хам С. Отамуратов - ...глобаллашув тушунчаси хацидаги царашлар турли-туманлигича давом этиб келмоцда. Бу табиий хол. Чунки унинг макон ва замонда содир булиш хусусиятлари турлича булиб дунёнинг узгаришига утказаётган таъсирида хам янги янги имкониятлари намоён булмоцда" [4: 13]. 1980-1990 йиллар бусагасида -глобаллаштириш тушунчаси янги талцинга эга булди: асли япониялик кейинроц америкалик машхур ицтисодчи К.Оме тарифлаб берган мазкур атаманинг оммага тушунарли булган ифодасидан жахон хужалиги ривожланишининг нисбатан янги цирралари ва тавсифлари, унинг дастлабки тарацциёт босцичларидан фарцланувчи хозирги холатини курсатиш учун татбиц эта бошладилар. Проффесор А. Катсович глобаллаштириш жараёнини тасвирли ёритилиши ва жахон хужалигининг янги тавсифлари юзага келиши:

Демак, тарихий жараёнлар шуни курсатмоцдаки, глобаллашув салбий ва ижобий царама-царши гоялар уртасидаги курашлар орасида мавжуддир. Миллат ва халцларнинг миллий узлигига салбий таъсир этувчи гоялар ва маданий цадрятларнинг кейинги босцичида туб бурилиш ясай оладиган даражада таъсир доирасига эга булиб бормоцда. Барчамизга маълумки, бугунги кунда бутун дунёнинг уйгунлашуви - глобаллашув жараёни юз бермоцда. Барча нарсанинг икки цутби булганлигидек, глобаллашувнинг хам узига яраша салбий ва ижобий томонлари мавжуд. Умуман олганда, барча тадцицотчи олимлар глобал узгаришлар фацат ицтисодий омиллар билангина чегараланмасдан, маданий узига хосликларга таъсирини албатта утказишини таъкидлайдилар, бироц ушбу таъсир доираси тугрисида хар хил муносабат билдирадилар. Баъзилари янги технологияларнинг кенг тарцалишини цуллаб-цувватлайдилар, бу билан глобаллашув жараёни барча салбий оцибатларнинг олдини олишга цодир деб хисоблайдилар. Гарб

цивилизaциясининг ютyклapидaн xaйpaтлaнгaн бoшкaлap эсa глoбaллaшyв фaк;aтгинa ижoбий yзгapишлapгa oлиб кeлaди деган фикpдa. Ушбу тoифaдaги тaд;и;oтчи вa oлимлap бу ypиндaги мaдaний узига xoсликни ;oлo;лик, кaмбaFaллик, тapa;;иëтдaн вoз кечиш кaби тyшyнчaлapнинг синoними сифaтидa бaxoлaйдилap. Учинчи бир гypyxдaгилap э^ глoбaл yзгapишлapдa кaттa тaxдид мyжaссaм экaнлигини тaъкидлaйдилap.

Myстa;иллик йиллapи том мaънoдa Узбекистан Рeспyбликaси ижтимoий-иктигадий вa мaдaний тapa;;иëти исти;бoлини бeлгилaш, жaxoн xaмжaмияти мaмлaкaтлapи сaфидaн мyнoсиб урин эгaллaшгa интилиш йyлидaги кенг кyлaмли ислoxoтлapни aмaлгa oшиpиш билaн кeчмo;дa. Жaxoннинг pивoжлaнгaн мaмлaкaтлapи тaжpибaлapини урганиш, мaxaллий шapт-шapoит, икти^дий вa интeллeктyaл peсypслapни инoбaтгa oлгaн xoлдa жaмият xaëтининг бapчa coxa-лapидa туб ислoxoтлapнинг aмaлгa oшиpилaëтгaнлиги янгидaн-янги ютy;лapгa эришишни тaъминлaмo;дa. Турли сoxaлapдa йулга ;yйилaëтгaн xaл;apo xaмкopлик гарчи уз сaмapaсини бepaëтгaн бул^^, биpo;, миллий мyстa;илликни xap жиxaтдaн мyстaxкaмлaш, эpишилгaн ютy;лapни бoйитиш, мaвжyд кaмчиликлapни тeзкop бapтapaф этиш жaмият aъзoлapидaн aлoxидa фидoкopлик, жoнбoзлик, шижoaт вa ^тъият кур^тишни тaлaб этмo;дa.

Kишилapнинг жaмoaвий xaëт тapзи, yлapнинг жaмиятнинг бир бyлaги булиб яшaшининг узи xaM глoбaллaшyвдa дaлoлaт бepaди. Жaмoa булиб яшaш бизнинг миллий aнъaнaмиздиp. Бу кишилapнинг биp-биpлapигa я;инлaшyвигa, бир-биpлapини ;yллaб-;yввaтлaб яшaшлapи учун зaмин яpaтaди. Глoбaллaшyвнинг сaлбий тaъсиpи унинг кишилap opaсидaги мyнoсaбaт вa мyлo;oтлapгa тaъсиpи тyFpисидa Myxaммaджoн Цypoнoв узининг "Бизни биpлaштиpгaн Foя" нoмли китoбидa ;yйидaгичa фикpлapни билдириб yтaди. Глoбaллaшyв XXI acp oдaм-лapининг xyл;ини кескин узгартириб бopмo;дa. Oдaмлap opaсидa aтoмлaшиш тeзлaшиб бopaëтиp. Aтoмлaшиш бу - oдaмлapнинг биp-биpидaн aвтoнoмлaшиши, xap кимнинг уз xaëти билaн яшaши, бoш;aлapгa мyтлa;o бeфap;лиги. O;ибaтлapи - э^сентризм, xyдбинлик, ксeнoфoбия. Oдaмнинг жaмият билaн aлo;aлapини узиб, узининг тoпoлoмидa узи яшaши. Лo;aйдлик, "мента нимa"нинг лeгитимлaшиши.

Бyндaй вaзиятдa инсoндaги инганийликни, мexp-o;ибaтни xимoя ;илиш, сa;лaб к^лиш кepaк. Лекин дyнëдa бу гyмaнитap ин;иpoзни тyшyнaдигaн, xaл ;илaдигaн дaвлaт, xaлкapo тaшкилoт чикмaди. БMT "инганият инсoнийлигини сaклaй oлaдими?" дeгaн мyaммoни 1989 йилдa дyнëнинг 31 мaмлaкaти oлим apбoблapини тyплaб, илмий тaдкик килиб курди. Лекин xaл килa oлмaди. Чунки сaxpoлaшyв, минтaкaвий мoжapoлap, xapбий aсиpлapгa мexpибoнлик кaби иккилaмчи мyaммoлapгa ypaлaшиб кoлинди. Чунки aсoсий сaбaб - инсoн мaънaвияти эътибopдaн чeтдa кoлдиpилди [5: 39].

Глoбaллaшyвнинг тaъсиpидa мaънaвий paкoбaт xaM турли кypинишлapдa: сoFлoм мaънaвий paкoбaт вa нoсoFлoм мaънaвий paкoбaт сифaтидa нaмoëн бyлaди.

Maънaвий paкoбaтнинг xap икки куриниши xaM жaмиятнинг тapaккиëтигa у ë^ бу жиxaтдaн тaъсиp этaди. "СoFлoм мaънaвий paкoбaт деб, oлaмни ëвyз кyчлapдaн кyткapиш учун шaxс, ижтимoий гypyx, дaвлaт вa жaмиятлapнинг yзapo жaxoлaт yстидaн Foлибликни тaъминлaш учун xaлoллик вa aдoлaт, иймoн вa эътикoд, тинчлик вa тенглик, yзapo xyкмaт вa ишoнч, yзapo ëpдaм вa фoйдaли Xaмкopлик aсoсидa сoдиp этaдигaн уй-фикр вa xaтти-xapaкaтлapигa aйтилaди"

[6: 108] - дея таъриф беради Негматова уз китобида. Маънавий рацобат глобаллашуви ва унинг ижобий ва салбий оцибатлари хацида тухталар эканмиз, бу уринда аввало маънавий рацобат тушунчаси хацида суз юритамиз. Негматова Шахзода Шухратовна узининг илмий изланишлари давомида маънавий рацобат тушунчасига цуйидагича таъриф беради: Маънавий рацобат деб- "кишиларнинг узаро табиат, жамият, инсон вужудида содир булаётган нарса, ходиса ва воцеаларни тушуниш, тушунтириб бериш, яшашдан мацсадларини белгилаб бериш, кун кечириш ташвишларининг ечимини топиш хацида ахлоцийлик ёки ахлоцсизлик, маърифат ёки жахолат, эзгулик ёки тубанлик цилишдан иборат булган гоявий, мафкуравий, маърифий, диний, сиёсий, хуцуций, ицтисодий царашларини шакллантириш, уларни таргиб ва ташвиц цилиш орцали муайян устунликка эришиш борасидаги хатти-харакатларига айтилади"- деган таърифни беради [6: 105]. Шу нуцтаи назар билан царайдиган булсак маънавий рацобатнинг шаклланишида хам мухим ролни глоабаллашув жараёнлари ташкил этади. Кишиларнинг ахлоций, диний, мафкуравий, маънавий, маданий, маърифий дунёцараши ва тафаккурини шаклланиши ва ривожланиши бевосита бу сохада муайян билимларни юзага келтиради. Айнан ана шу билимларнинг замонавий тарзда ривожланишида глобаллашувнинг ахамияти яццол намоён булади.

Соглом маънавий рацобатга хос булган асосий хусусиятларга:

1. Очицлик ва ошкоралик, яъни узининг мацсад-муддаоларини хеч кимдан яширмаслик, сир тутмасликл;

2. Эзгуликка йунатирилганлик, яъни мацсаднинг фацат жамияни ривож-лантиришга йуналтирганлиги;

3. Бегразлик, яъни уй-фикрлар ва содир этилаётган хатти-харакатларнинг чин дилдан яхшилик учун цилинаётганлиги;

4. Дустоналик, яъни фацат узим эмас бошцалар хам моддий ва маънавий неъматлардан бахраманд булсин деган тарзда иш тутаётганлиги;

5. Х,алоллик, яъни хиёнат ва гирромликдан холи булган тарзда топилган нарсалар эвазига яшашдан озуца олаётганлиги;

6. Инсофлилик, яъни хар бир ишни виждон амри билан бажариш, юзага келган муаммоларни эса адолатли тарзда виждонан тугри хал этишга царатилганлиги [6: 108].

Хозирги даврнинг талаби ва замоннинг тезлиги, кишилар орасидаги муносабат ва мулоцотнинг виртуаллашаётганлигини инобатга олган холда цуйидаги хусусиятларни хам келтириб утамиз.

1. Тарбиявийлик, яъни ахлоций тамойилларга риоя цилган холда, жамият-нинг маънавий циёфасини янгилаш ва яхшилашга интилиш;

2. Толерантлик, яъни багрикенглик халц, миллат, элат ва динлар уртасидаги хамжихатликни таъминловчи воситаси сифати курилиши;

3. Тугрисузлик, яъни кишилар орасидаги ишонч хиссини шаклантириш ва бу туйгуни мустахкамлашга царатилганлиги ва бошца бир цанча хусусиятларни уз ичига олади.

Носоглом маънавий рацобат деб, оламдаёвуз кучларнинг хукмронлигини таъминлаш учун айрим катта молиявий имкониятларга эга булган шахс, ижтимоий гурух,, давлат ва жамиятларнинг узаро маърифатли дунё устидан голибликни таъминлаш учун гирромлик, алдоцчилик, виждонсизлик, зурлик, цурцитиш, угрилик, цароцчилик, ифлослик, курнамаклик, текинхурлик, товламачилик,

фирибгарлик кабилар асосида содир этадиганенг жирканч уй-фикр ва хатти-харакатларга айтилади [6: 108].

Ахлоций, маънавий хасталикнинг иситмаси кишининг юриш туриши, гап сузи, цилаётган ишларида, аждодлар меросига, маънавий цадрятларга беписандлик билан царашида намоён булиб боради. Хозирги илм-фан юксак даражага кутарилган даврда кишиларнинг уй-хаёлларига кескин таъсир этадиган омилларга оммавий ахборот воситалари ва интернет тизимини киритишимиз мумкин. Айницса, оммавий ахборот воситалари - радио, телевидение, газета, журнал ва интернет орцали ахборот айирбошлаш ривожланиб бормоцда. Олимларнинг фикрича инсон 85 фоиз ахборотни куриш орцали, цолган 15 фоизини эшитиш орцали олар экан. Демак, бу уринда телевидение ва интернетнинг роли хар цачонгидан ортади. Мисол учун, 2002 йилги Сидней Олимпиадаси мусобаца-ларининг очилиш маросимини дунё ахолисидан 3 миллиард 600 миллион киши тугридан-тугри томоша цилган. Россиялик олим Ю. Кашлев туплаган мана бумаълумотларга эътибор берайлик: Инсоният XXI асрга 2,2 миллион радиоприемник, 1 миллиард 200 миллион телевизорга эга сифатида кириб келган. Бундан 30-40 йил олдин буни тасаввур цилиб хам булмас эди. Интернет номли магнитнинг пайдо булиши 1995 йилга келиб ундан фойдаланувчилар сони дунёда 900 минг кишини ташкил этиши, 1999 йилга келиб эса 171 миллион киши ундан фойдаланишни узлаштира олиши, 2002 йилга келиб интернет абонентлари сони 500 миллионга етиши бутизимнинг нацадар тез ривожланаётганини курсатади. 2015 йил охиридаги маълумотларга кура дунёда 3 миллиард киши интернетдан фойдалана бошлаган. Бошцача айтганда, дунёда бирор шахс, жамият, давлат ёки воцеа, ходиса хацида саноцли дацицаларда хабар топиш имкони пайдо булди. Бир пайтлар цушни давлат ахволи хацида маълумот олиш учун ойлаб кутилар эди. Жахонда руй бераётган гоявий жараёнлар, мавжуд мафкура шакллари, уларнинг мохияти, мацсадлари ва узаро муносабатлари билан боглиц холат, хусусият ва фаолиятини яхлит тарзда акс эттирувчи тушунча. Бугунги дунё яхлитликни ташкил этса-да, ундаги минтаца ва давлатлар, миллат ва халцлар тарихий шарт-шароит, жугрофий жойлашуви, геостратегик холатига кура турли мавцега эга. Хозирги давр - дунёда гоявий царама-царшиликлар мураккаб тус олган, мафкура полигонлари ядро полигонларидан хам кучлироц булиб бораётган давр. Шундай экан, уларнинг узига хос манфаатларини ифодалайдиган мафкуравий таъсир усуллари булиши шубхасиз. Жахон сиёсий харитасида куплаб давлатлар мавжуд булиб, уларда турли сиёсий кучлар, партиялар, дин ва диний оцимлар, мазхаблар, гурух ва цатламлар фаолият курсатмоцда. Улар узаро фарцланадиган, баъзан бир-бирига зид булган манфаатларга эга. Айнан мана шу манфаатлар узга халцлар, турли минтацалар, давлатларнинг ахолиси ёки ижтимоий гурухлар онгига, турмуш тарзига таъсир утказиш, уларни буйсунтириш учун йуналтирилган мацсадларни шакллантиради. Бундан кузланган асосий муддао эса муайян жойдаги кишиларга ицтисодий, сиёсий, хуцуций ва диний царашларни сингдириш орцали уз манфаатларини таъминлашга интилишдир. Шу билан бирга, инсон онгида янгича дунёцараш ва тафаккур тарзи шаклланаётган хозирги даврда муайян кучларнинг мафкура майдонида хукмрон-лик цилишга, уз таъсир доирасини кенгайтиришга царатилган интилиши кучайиб бормоцда. Тажовузкор миллатчилик ва шовинизм, неофашизм ва терроризм, ирцчилик ва экстремизм мафкуралари шулар жумласидандир.

Глобаллашув жараёнида юзага келган муаммолардан яна бири - бу, миллий-маънавий узига хосликни сацлаб цолган холда кириб келаётган бегона маданият-нинг жамият тарацциёти талабларига мос келувчи ижобий томонларини цабул цилишдаги маънавий савияни кутариш, барча ташци таъсирга хушёрлик иммунитетини хосил цилишдир. Шу уринда айтиш жоизки, юз бераётган ва юз бериши мумкин булган айрим салбий холатлар учун глобаллашув ходисасининг узи айбдор хам, жавобгар хам эмас. Аксинча, бу купроц субъектив омиллар фаолияти билан боглиц ходиса. Шу сабабли хам кур-курона ёт маданиятни таргиб цилиш харакатларини чегаралаш зарур, яъни маданий ва маънавий глобаллашув сохасида толлерантликка ортицча изн бериб булмайди [7].

Глобаллашувнинг жадаллашуви унинг ахамиятини оширмоцда. Кишилик жамиятида, ахборотлашган жамиятда ахборотнинг узвийлиги, виртуал оламнинг мицёси фуцаролик жамиятининг эртанги кунини белгиламоцда десак адашмаган буламиз. Дунё ривожланиб боргани сари унинг биз пайцамай цолган, аммо ута долзарб булган цирралари чициб бормоцда. Виртуаллик глобаллашиб бормоцда. Албатта бу жуда яхши. Чунки жахонда булаётган воцеа ходисалар ва янгиликлардан тез фурсатлардан хабардор булиш замон талабидир. Республикамизда олиб борилаётган туб ицтисодий, ижтимоий ислохотлар негизида хам айнан мана шундай омиллар турибди десам муболага булмайди.

Жамиятнинг узи давлат хатто Интернетда, виртуал оламни келтириб чицарадиган компютер технологиялари таьсири остида жиддий узгаришлар юз бермоцда. Ушбу холатлар туфайли жамиятни виртуаллаштириш цонуниятлари масаласи кундан-кунга купроц кун тартибига цуйилмоцда, чунки менталитет ва муносабатнинг алохида турини шакллантириш ва кенг тарцатиш, дунёнинг виртуал тасвирини ва тегишли илмий методологиясининг пайдо булишига олиб келади.

Инсон хаётининг барча жабхаларида компютерлар ва замонавий ахборот технологияларини фронтал равишда амалга ошириш, компютер тармоцларини шакллантириш жараёни инсониятга ривожланаётган ахборот жамиятида ижтимоий муносабатларнинг ахборот-коммуникацион ролига сифат жихатидан янги нуцтаи назар билан царашга имкон беради. Глобал Интернет ва турли виртуал хацицат технологияларининг барцарор ривожланиши уларнинг чуцур бирла-шувига ёрдам берди ва бу уз навбатида "виртуал банк", "виртуал корпорация", "виртуал суд", "виртуал синф" ва хоказо каби соф тармоц ходисаларининг шаклланишига олиб келди.

Шарц донишмандлари айтганидек, "энг катта бойлик - бу ацл-заковат ва илм, энг катта мерос - бу яхши тарбия, энг катта цашшоцлик - бу билимсизликдир!" Шу сабабли хаммамиз учун замонавий билимларни узлаштириш, чинакам маърифат ва юксак маданият эгаси булиш узлуксиз хаётий эхтиёжга айланиши керак [8].

ХУЛОСА

Глобаллашувнинг кишилар орасидаги мулоцотни яцинлаштириувчи, кишиларни юмушини озайтирувчи, эхтиёжларини цондиришга царатилган хатти-харакатларини цуллаб-цувватловчи, аммо, заиф ва мурт булган ахлоций, маънавий ва уммуммиллий цадрятларга зарба берувчи жараёндир. Бу жараёнда булаётган рацобатда миллий цадрятларнинг рацобатбардошлилигини кучайтириш зарур.

Science

Em^apHMH3HHHr oHruga rnara Ke.numu MyMKuH 6y^raH "6ym^H^HH" eT Ba 3apap^H foa Ba Ma^Kypa^ap TaxgugugaH xumoa Kjunumga ynap opacuga Ma^HaBufi Ba ax^o^HH HMyHHTeTHH ma^aHTupum KepaK. hocof^om Ma^HaBHH paK;o6aT MyxuTugaH acpamHHHr KpeaTHB enuMH cu^araga em^apHHHr 6y 6opagaru aMa^ufi KyHHKMa-^apuHH xocu.fi Ku^um ycynuHu KypumuM^ MyMKuH. ^lhu, npaKcuo^oruK ^apaeH^apga Kumu^apHuHr 6op^u^, ^muat Ba yHuHr a^o^apu Ma^HaBufi Kjue^acuHuHr 6y3u^um ca6a6^apuHu ypraHyBHu Tag^u^oT o6eKT^apuHu ApaTum

r^o6a^^myB gaBpuga, aihu Kyn^u 6ynraH Ma^Kypa, axmu Ta^cup этyвнн Fo^^ap, KpeaTuB 6ynraH ^uKp^ap OMMa^amu6 6opaeTraH gaBpga 6u^um эгa^^amgaн neK^aHum, o^raH sraumu 6u^aH ^OHu^um xocu.fi y3 ycTuga um^aMac^uK

^o^aT^apuHu TyraTum 3apyp. 3epo, x,o3upru 3aMoH Tapa^^ueTuHuHr ycTyHu roKcaK Ma^HaBu^T Ba a^^ 3aKoBaT, MeTuH upoga xaMga KpeaTuB ^ukp^obhu Kumu^apgup.

OOHflAflAHH.flrAH AMBHETflAP PYH^ATH:

1. r^Sa^^anu^ ru.wikipedia.org caHTugaH o^uhu6 Tap^uMa KjunuHgu (Tap^uMa YcMaHoB M.).

2. Onu^gueB A. r^o6a^^amyB Ba Ma^KypaBuH ^apaeH^ap. - T.: Myxappup HampueTu, 2009. - B. 64.

3. ^aHRnoB-^aHRfiflH B.H. YcToHnuBoe pa3BuTue-npo6^eMa Bu^uBaHuA ne^oBeKa // HayKa. O6mecTBo. He^oBeK. - M., 2004. - C. 143

4. OTaMypaToB C. r^o6a^^amyB Ba Mu^aT. - T., ^Hru acp aB^ogu, 2008. - B. 13.

5. ^ypoHoB M. Bu3Hu 6up^amTupraH foa. - T.: "Fo^yp FynoM", 2016. - B. 348.

6. HerMaToBa Y36eKucToHga cof^om paKjoSarau maK^aHTupumHuHr Ma^HaBuH, ax^o^uH Ba xy^y^uH ^uxaT^apu. MoHorpa^uA. - T.: "OaH", 2016. - B. 176.

7. www.Hurriyat.uz / Hy^Hu Py3ueB / rnoSa^amyB ^apaeH^apu: Ma^HaBuH y3ura xoc^uK. 2016.

8. Y36eKucToH Pecny6^uKacu npe3MugeHTu ^aBKaT Mнpзнeeвнннг O^ufi Ma^nucra Mypo^aaraoMacu (2020 hra 25 AHBap). www.uza.uz.

3apyp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.