Научная статья на тему 'ОРОЛ ВА ОРОЛБЎЙИ ҲУДУДИНИНГ ГЕОЛОГИК ВА МЕТЕОРОЛОГИК ЎРГАНИЛГАНЛИГИ'

ОРОЛ ВА ОРОЛБЎЙИ ҲУДУДИНИНГ ГЕОЛОГИК ВА МЕТЕОРОЛОГИК ЎРГАНИЛГАНЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
278
35
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Оролбўйи ҳудудлари / Орол денгизи / Амударё гидрометеорологик станциялар / Қипчоқ / Саманбай / Қизилжар гидропостлари.

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Мираббас Мирсаатович Закиров, Отабек Давлатбаевич Рахимбаев, Айзада Қауыс Қизи Жетписбаева

Мақолада Оролбўйи ҳудудининг геологик ва метеорологик ўрганиш ишлари ҳақида, шунингдек Амударё сув ҳавзаларида кузатилган гидрографик ва гидрологик текшириш ишлари ва метеорология станцияларда кузатилган кўп йиллик маълумотлар таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ОРОЛ ВА ОРОЛБЎЙИ ҲУДУДИНИНГ ГЕОЛОГИК ВА МЕТЕОРОЛОГИК ЎРГАНИЛГАНЛИГИ»

ОРОЛ ВА ОРОЛБУЙИ ХУДУДИНИНГ ГЕОЛОГИК ВА МЕТЕОРОЛОГИК

УРГАНИЛГАНЛИГИ

Мираббас Мирсаатович Отабек Давлатбаевич Айзада К^ауыс кизи

Закиров Рахимбаев Жетписбаева

Ислом Каримов номидаги Ислом Каримов номидаги Мирзо улугбек номидаги

Тошкент давлат техника Тошкент давлат техника Узбекистан Миллий

университети университети университети

АННОТАЦИЯ

Маколада Оролбуйи худудининг геологик ва метеорологик урганиш ишлари хакида, шунингдек Амударё сув хавзаларида кузатилган гидрографик ва гидрологик текшириш ишлари ва метеорология станцияларда кузатилган куп йиллик маълумотлар тахлил килинган.

Калит сузлар: Оролбуйи худудлари, Орол денгизи, Амударё гидрометеорологик станциялар, Кипчок, Саманбай, Кизилжар гидропостлари.

Кириш

Оролбуйи худудининг геологик ва метеорологик урганиш ишлари дастлаб киска муддатли булиб, аникроги Бекович-Черкасскийнинг 1717-1718 йиллардаги харбий экспедицияси томонидан амалга оширилган. Сунг А.И.Бутаков бошчилигидаги экспедиция 1848-1849 йилларда бутун Орол денгизини, шу жумладан Амударё дельтасининг денгиз киргокдарини инструментал равишда тадкик килган. Россия Императорлиги Денгиз вазирлигининг Гидрография бошкармаси томонидан 1850 йилда олиб борилган инструментал тадкикотлар асосида Орол денгизининг биринчи харитаси нашр этилган.

Кейинчалик, И.Г.Столетовнинг 1874 йилдаги экспедицияси катнашчилари томонидан Куйи Амударёнинг асосий сув хавзаларида батафсил гидрографик ва гидрологик текширишлар утказилган. Биринчи марта иккита метеорология станциялар Ф.Б.Дорандт рахбарлигида Нукус ва Петро-Александровск (хозирги Турткул) шахарларида ташкил этилган. Уларда 1874 йил 1 октябрдан 1875 йил 14 октябргача хаво харорати, атмосфера босими, намлик, шамол тезлиги ва йуналиши доимий равишда кузатиб борилган. Ф.Б.Дорандт томонидан курилган Нукус метеостанцияси 42°27'25" шимолий кенглик ва 59°37'30" шаркий узокликда жойлаштирилган. Ушбу станцияда амалга оширилган кузатишлар натижалари куйидаги жадвалда келтирилган (1-жадвал).

1-жадвал

Нукус кузатиш майдонида улчанган хаво харорати, °С (Ф.Б.Дорандт, 1874-1875 йй.)

1874, октябрь 1874, нояб рь 1874, декабрь

ТТ урт Т Т мах Т Т мин ТТ урт Т Т мах Т Тмин ТТ урт Т Т мах Т Т мин

7,14 21,9 -9,6 5,35 22,0 -10,2 0,84 17,7 -17,8

1875, январь Т- Турт Т Т мах Т Т мин

-3,45 10,5 -21,8

Кузатиш даврида, ойлик минимал харорат -9,6°С дан -21,8°С гача, максимал харорат +10,5°С дан +22,0°С гача ораликда узгарган. Коракалпогистондаги дастлабки стационар метеорологик кузатишлар 1883 йил 1 январда Нукус шахри ва Чатли кишлогида

бошланди. Нукусдаги станция 1941 йил январь ойидаги тошкинлардан кейин 3 км жанубий-шаркка Кизкетауга кучирилди. Худди шу йилнинг июнь ойида 14 -15 км шимолий шаркка кучирилди. Утган 1941 йилдан 1980 йилгача булган даврда метеорологик станция тахминан 1 км радиусдаги масофага узгартирилган. Станцияда 1885 йил 1 январидан 1913 йил 1 апрелигача, 1932 йил август-сентабрь ойларида, 1933 йил сентабрдан 1936 йил майигача кузатишлар олиб борилмаган. Станция 1941 йилдан Нукус АМСГ (авиационная метеорологическая станция гражданская) деб номланади.

Узбекистон Гидрометеорология хизмати бошкармаси 1951-1954 йилларда дельтада 10 га якин сув улчаш постларини очди, 1954 йилдан Амударё гидрометеорологик станциясини жойлаштириш ва уни улчов асбоблари билан жихозлаш ишлари бошланди.

Таникли агрометеоролог олим Л.Н. Бабушкин узининг куп йиллик илмий изланишлари натижасида, 1960 йилда Урта Осиё регионини агроиклимий районлаштирган. Худудда 60-йиллардан кейинги геологик, метеорологик ва агрометеорологик тадкикотлар В.Е.Чуб, Т.А.Ососкова, И.Г.Грингоф, Ф.А.Муминов, А.К.Абдуллаев, Ж.Матмуратов сингари йирик олимлар томонидан олиб борилди.

Хозирги кунда Коракалпогистон худудида куйидаги метеорологик станцияларда доимий метеорологик кузатиш ишлари олиб борилмокда (2-жадвал).

Метеорологик станциялар хакида маълумот 2-жадвал

№ Метеорологи к станция (МС) МС жойлашган туман, шахар Метеорологи к кузатишлар бошланган йил Кенгли к Узокли к Денгиз сатхидан баландлиги , м

1. Нукус Нукус шахри 1874 42.27 59.32 75.0

2. Кунгирот Кунгирот 1934 43.05 58.56 60.2

3. Жасли; Кунгирот 1951 44.06 57.30 127.0

4. Каракалпакия Кунгирот 1941 44.57 55.50 130.0

5. А;тумси; Муйно; 2000 45.08 58.18 173.8

6. Чимбой Чимбой 1926 42.56 59.46 64.7

7. Муйно; Муйно; 1928 43.45 59.02 53.8

8. Тахиотош Тахиатош 1952 42.21 59.35 75.6

9. Тахтакупир Тахтакупи р 1986 43.01 60.17 59.8

10. Бустон Элликкала 2008 41.50 60.56 92.9

XVI-XVII асрларгача европанинг таникли картографлари тузган хариталарда Орол денгизи тасвирланмаган. Окс (Амударё) ва Яксарт (Сирдарё) нинг Каспий денгизига куйилиши курсатилган. Бунинг сабаблари, Р.И.Ленц ёзганидек, XVIII аср бошларига кадар барча европа географларига Орол денгизининг мавжудлиги хакида хеч нарса маълум эмас эди. XVIII асрда Амударёнинг куйи окими тугрисида деярли хеч кандай кушимча янги маълумот кушилмади. Факат Бекович-Черкасскийнинг харбий экспедицияси (1717-1718) Амударёнинг Оролга куйилишини тасдиклади.

Юкорида таъкидланганидек,А.И.Бутаков бошчилигида 1848-1849 йилларда ташкил этилган экспедиция бутун Орол денгизини, шу жумладан Амударё дельтасининг денгизга якин киргогини инструментал равишда тадкик килди. Денгиз вазирлигининг Гидрография бошкармаси томонидан 1850 йилда олиб борилган инструментал тадкикотлар асосида Орол денгизининг биринчи харитаси нашр этилди (1-расм).

Шундан кейин И.Г.Столетовнинг 1874 йилдаги экспедицияси давомида куйи Амударёнинг асосий сув хавзаларида батафсил гидрографик ва гидрологик текширишлар утказилди. Экспедиция натижалари 1877-1878 йилларда Россия География Жамияти

томонидан нашр этилган. Амударё экспедитцияси тупламларининг бешта сони жамланди.

Айнан шу йилларда, 1874 йилда А.А. Тилло томонидан Орол ва Каспий денгизлари сув сатхиларининг фаркини аниклаш максадида нивилерлаш ишларини олиб бориш учун экспедиция ташкил этилди. Экспедиция биринчи марта Орол денгизда сув сатхининг Каспий денгизи сув сатхидан 74 м баландлигини аниклаган. Бироз кейин, яъни 1876-1877 йилларда дарёнинг куйи кисмида, генерал Н.Г.Петрусевич рахбарлигида Амударёнинг эски каналлари ва кисман хозирги дельталари урганилган. 1878 йилда Х.В.Гелман Амударёнинг куйи окимида тошкин натижасида хосил булган лойка ёткизикларни урганишда иштирок этган.

1-расм. А.И.Бутаков маълумоти асосида 1853 йил Лондонда чоп этилган

харитаси

Кейинги тад;ик;отлар А.И.Глуховский томонидан 1879-1883 йилларда Узбой (Амударёнинг эски узани) ни урганиш буйича ташкил этилган кенг куламли экспедиция иштирокчилари томонидан амалга оширилган. Тадки;от натижалари унинг «Пропуск

водр. Амударьи по старому ее руслу в Каспийское море...» номли китобида баён этилган. Экспедицияда давомида, яъни 1879-1880 йилларда Амударёнинг ;уйи о;имида ;ис;а муддатли гидрометрик кузатиш ишлари хам олиб борилган (3-жадвал).

3-жадвал

Амударёнинг ;уйи о;имида гидрометрик кузатиш натижалари, 1879-1880 йй.

Сув сарфлари Туя-муин Нукус я;инида Хиванинг сугориладиган вохаси Орол денгизи я;инида

Куб сажень /секунд*

Максимал сув сарфи 435 345 90 220

Минимал сув сарфи 85 70-76 10-15 40

Уртача йиллик сув сарфи 190 150 40 115

* 1 куб сажень- 9,713 куб мертга тенг.

Жадвал малъумотларидан куриниб турибдики, 1879-1880 йилларда Амударёнинг ;уйи о;имида уртача йиллик сув сарфи 190 куб сажень/сек (1845,5

"5

м /сек) га тенг булган. Демак, 1879-1880 йилларда Амударёнинг ;уйи ;исмидаги

оким хажми урта хисобда 58,2 км3 ни ташкил этган [1-20]. Тошкент харбий топография бошкармаси томонидан 1889-1890 йилларда Амударёнинг дельтаси топографик суратга олинган. Ушбу ишларнинг натижаси 1905 йилда худди шу булим томонидан Амударё куйи окимининг харитаси 1: 420 000 микёсида нашр этилган. 1892 йилда Рязан-Урал темир йули экспедицияси С.Н.Никитин рахбарлиги остида дельтанинг шимоли-гарбий (Урга - Кунгирот) кисмида батиметрик

текширишни амалга оширди.

1899-1902 йилларда К.Гиршфельд Амударёнинг куйи окимида статистик тадкикотлар утказган (2-расм). Унинг 1902 йилги хисоботида дельтанинг гидрографияси ва сунгги 50 йил ичида руй берган гидрографик узгаришлар тугрисида батафсил маълумотлар берилган. Д. П.Малининнинг "Краткая лоция Аральского моря" асари 1921 йилдаги дельта гидрографиясининг тузилиши ёритилган. 30-йилларнинг бошларигача сувни бошкариш муаммоси буйича катта тадкикотлар А.И.Аскоченский ва В.В.Никитин томонидан нашр этилган асарларда кисман уз аксини топган.

2-расм. Амударё дельтаси, 1890 йил (Гиршфельд). СССР Фанлар академиясининг Коракалпок комплекс экспедицияси 1931 -1932 йилларда дельтада иш олиб борди. Натижада 1:42000 дан 1:200000 гача булган масштабларда Кегейли ва Чимбой худудларининг батафсил хариталари тузилди.

Утган асрнинг 30-йилларида дельтанинг метеорологик ва гидрологик режимини стационар тадкик килиш даври бошланди. Стационар метеорологик кузатиш об-хаво станциялари тармоги кенгайди. Жумладан, Нукусдан ташкари Чимбой, Кунгирот, Муйнокда станциялар очилди. Гидрометрик станциялар Амударёда Чатли худудида (Тахиатошдан 2 км пастда) ва Порли (Порлитоу

тепалиги худудида), Заир, Окдарё ва Бузкул кулида очилган. Бирок, 1941 йилда охирги учта станция ёпилган .

Узбекистон Гидрометеорология хизмати бошкармаси 1951-1954 йилларда дельтада 10 га якин сув улчаш постларини очди [21-36]. 1952-1954 йилларда бу ерда Давлат Океанография институти тадкикотчилари М.М.Рогов бошчилигида бир катор гидрографик тадкикотлар утказдилар. 1954 йилда Амударё гидрометеорологик станциясини жойлаштириш бошланди. Куйи Амударё ва Орол буйидаги кейинги илмий тадкикотлар Б.Гуттерстам, В.А.Соколов, И.Месропян, Н.Казибеков, Т.Чоколава, Э.И.Чембарисов, В.А. Духовний, Л.Дмитриев, Н.Кипшакбаев, Я.Полатов, Е.Курбанбаев, У.Сапаров ва бошка олимлар томонидан амалга оширилди.

Кайд этиш лозимки, юкорида номлари тилга олиб утилган олимларнинг тадкикотлари анча олдин бажарилган булиб, Куйи Амударёдаги хозирги холатини акс эттира олмайди. Шу туфайли, Куйи Амударё сув хавзаларининг гидрометерологик режимининг хозирги холатини урганиш лозим. Хрзирда куйидаги гидрологик постларда гидрологик кузатиш ишлари олиб борилмокда. ^озирги кунда Коракалпогистон Республикасида 7 та гидрологик кузатиш постлари мавжуд (4-жадвал). Бу 7 та гидрологик постларнинг факат 3 тасида, яъни Кипчок, Саманбай, Кизилжар гидропостларида сув сарфи улчаш ишлари олиб борилади.

4-жадвал

Куйи Амударё худудидаги гидрологик постлар хакида маълумот

Ноль

Т/р Гидрологик Ишга тушган график Мутлок Куяр ергача

пост санаси белгиси (м, БС) баландлик, м масофа, км

1. Беруний 01.03.1978 91,000 99,826 374

2. Кипчок 07.03.1934 76,200 85,122 283

3. Ниетбайтас 15.03.1983 71,000 77,572 238

4. Киз-кеткен 17.03.1974 70,000 78,272 232

5. Саманбай 17.11.1972 65,000 74,552 215

6. Кизилжар 01.10.1950 53,000 63,933 102

7. Порлитоу 1980 46,570 57,116 48

8. Актумсик 03.03.1999 18,000 38,411 Орол денгизи

Шу билан бирга, 2004 йилгача Нейтбайтас гидропостида хам сув сарфи улчанган. Таъкидлаш лозимки, 2005 йилдан бугунги кунгача 5 та гидрологик постда сув сатхи, сув харорати, хаво харорати, атмосфера ёгинлари мунтазам кузатилиб борилади. Амударёнинг Орол денгизига куйилиш жойидан

XucoSnaraHga KunnoK, CaMaHSafi Ba K^Hn^ap rugponoruK nocraapu moc paBumga 283 km, 215 km, 102 km opanusgaru Maco^aga ^ofinamraH. nocraap opacugaru Maco^a KunHoK-CaMaHÔafi 68 km, KunnoK - Ku3un^ap 181 km, CaMaHSafi-Kroun^ap 113 km hh TamKun этagн. rugponoruK nocraapHHHr Hont rpa^HK aôc. SanaHgnuru KunnoK 76,2 m, CaMaHSafi 65,0 m, Kroun^ap 53,0 m экaнпнгн aHHKgaHgu (3-pacM).

3-pacM. AMygapëHHHr Kyfiu oKHMuga ^ofinamaraH rugponoruK nocraapHHHr

cxeMaTHK xapuracu

rosopugaru MatnyMoraapgaH ^ofiganaHuS, rapgonocraapHUHr HumaSnuru XucoSnaS HHKH^gu. Hara«:a, KunnoK-CaMaHSafi opanurugaru HumaSnuK 0,000165 ëKH 0,165 m/km, KunHoK-KH3Hn^;ap 0,00013, CaMaHSafi-Kroun^ap 0,00011 ra TeHr Syngu.

1-unoBa

AMygapëHHHr 1931-1960 fiunnapgaru cyB cap^napu

T. p HHÏÏ I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Qypr W

1 1931 600 680 770 1090 2020 2340 3200 3300 2490 1400 970 870 1530 51,7

2 1932 780 715 655 965 1580 2970 3660 3180 1630 1080 775 680 1556 49,3

3 1933 560 800 1030 835 1390 2450 3220 3380 1890 1080 840 770 1520 47,9

4 1934 0 0 0 1440 1940 4040 5760 1500 2210 1330 990 725 1661 65,9

5 1935 550 670 760 820 1640 2000 3800 3540 1490 1010 1000 920 1517 47,9

6 1936 635 415 530 800 2170 3970 3330 2480 1570 1130 795 615 1537 48,7

7 1937 460 660 805 865 1510 2660 2990 2450 1720 1000 750 650 1377 42,9

8 1938 650 575 690 820 2430 2450 1910 2320 1340 830 685 590 1274 40,4

9 1939 505 520 455 565 1720 2300 2270 2150 1700 920 820 640 1214 38,2

10 1940 470 430 540 495 1210 2510 2710 1940 1240 820 820 700 1157 36,6

11 1941 585 505 635 1080 2960 3740 3230 2620 1570 1110 825 680 1628 51,4

12 1942 555 500 580 1450 2400 2480 4630 3130 2010 940 990 820 1707 53,3

13 1943 455 535 1020 1020 1540 2720 3820 3120 1940 1200 980 900 1604 50,5

14 1944 745 675 640 1030 1800 1950 3570 3740 2110 1060 965 635 1577 49,9

15 1945 730 715 770 1490 2730 3700 4970 4040 2250 1300 855 850 2033 64,3

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

16 1946 730 660 520 825 1820 1930 2290 2570 1570 1110 840 480 1279 40,4

17 1947 580 640 525 530 870 1750 1690 2150 1810 1040 980 865 1119 35

18 1948 750 545 440 735 2190 2020 3140 3430 2000 1220 920 710 1508 47,7

19 1949 510 595 690 1570 3010 2820 4120 3570 1780 1210 785 930 1734 57,1

20 1950 600 585 630 555 1140 2320 3080 2870 1840 1000 930 485 1300 41

21 1951 455 415 615 545 980 2000 1820 2100 1220 1060 765 660 1053 33,5

22 1952 600 515 510 4690 2780 3490 4310 2970 1520 1060 1150 610 1750 55,3

23 1953 755 640 515 925 2250 3270 4510 2570 1890 1290 874 1070 1713 54,9

24 1954 1100 844 522 1560 2380 3680 2990 3010 2200 1200 753 670 1580 55,2

25 1955 783 638 366 569 1220 2670 2520 3150 1690 958 706 713 1332 41,9

26 1956 567 783 621 910 2230 2630 3120 3420 1640 1090 713 542 1522 48,1

27 1957 478 670 397 324 677 1970 2580 1780 779 733 764 662 985 31,5

28 1958 572 440 265 1470 2230 2720 5030 3330 1490 1010 892 560 1667 52,4

29 1959 593 528 342 797 1560 2850 3430 2730 2160 1250 814 525 1465 46,4

30 1960 713 460 242 263 1470 2240 3690 2630 1780 930 594 705 1310 42,1

I 1806 6 1735 3 1708 0 3103 3 5584 7 8064 0 1013 90 8517 0 5252 9 3237 1 2554 0 2123 2 4420 9 1421, 4

QypT 602 578 569 1034 1862 2688 3380 2839 1751 1079 851 708 1474

W, km3 1,61 1,39 1,52 2,68 4,9 6,9 9 7,6 4,5 2,9 2,2 1,8 47

W, % 3,4 3,0 3,2 5,7 10,4 14,7 19,1 16,2 9,6 6,2 4,7 3,8 100

2-HnoBa

AMygapëHHHr 1961-2020 Hnnnapgara cyB cap^napn

T. p. HHÏÏ I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Qypr W

1 1961 495 411 204 398 1020 1860 1890 1960 1560 899 566 574 986 31,2

2 1962 624 366 223 393 1174 1427 1978 1583 1150 678 710 655 913 28,4

3 1963 455 330 185 415 1560 2210 2160 1550 1160 752 650 610 1003 31,8

4 1964 420 607 265 996 1620 1900 3400 2100 1390 991 655 503 1237 39,2

5 1965 453 413 24,3 319 959 1580 1500 1280 917 776 704 521 805 25,4

6 1966 431 132 41,6 449 1440 2500 2890 2120 1410 904 714 509 1128 35,6

7 1967 430 294 88,2 274 994 1750 2200 1970 1220 897 758 516 928 29,3

8 1968 251 144 20,7 198 1180 2480 3080 2520 1210 884 620 559 1095 34,6

9 1969 319 498 914 219 0 2560 4800 5360 4720 2250 131 0 120 0 779 2042 64,4

10 1970 711 458 9,28 270 979 1820 2110 1330 2270 952 730 664 1030 32,4

11 1971 447 137 0,8 3,67 240 1330 1300 1450 1460 771 529 167 653 20,6

12 1972 0 28,3 163 202 1360 1400 2380 1130 1130 762 423 302 773 24,4

13 1973 308 158 4,21 113 0 1830 3670 3710 2110 1820 991 527 279 1380 43,5

14 1974 211 286 41 21,4 27,5 144 494 286 477 368 122 150 219 6,9

15 1975 33,4 0 0 0 64 928 1000 971 729 458 110 23,5 360 11,3

16 1976 0 32,6 51,1 5,54 1170 1090 417 507 633 489 209 144 396 12,5

17 1977 320 456 77,2 0 0 52,7 782 360 969 689 133 0 320 10,1

18 1978 43 54,5 24,5 426 1060 1390 2580 896 383 710 339 146 671 21,2

19 1979 93,4 102 395 245 612 315 1650 361 297 305 193 27,8 383 12,1

20 1980 135 123 0,4 482 687 407 429 188 542 435 104 0 294 9,3

21 1981 0 0 2,95 445 1090 122 197 232 180 226 60,4 56,4 218 6,88

22 1982 12,3 0 0 0 0 3,69 0 2,63 108 0 0 0 10,6 0,33

23 1983 5,81 2,36 0 0 16,4 4,81 14,4 58,1 453 258 20,6 68,5 68,5 2,37

24 1984 10,7 14,7 0,31 28,6 59,1 743 350 127 642 451 269 338 253 8

25 1985 286 163 35,4 44,2 0 22,4 12,7 43,1 137 63 4,75 36 70,6 2,23

26 1986 22,9 47,7 9,42 7,12 4,03 3,3 5,93 5,88 50,4 10,5 7,11 5,5 15 0,47

27 1987 15,7 7,43 4,02 56 138 644 376 41,4 490 599 671 266 276 8,71

28 1988 77,9 133 83 520 1740 584 747 759 806 583 311 15,7 530 16,8

29 1989 89,4 44,4 18,9 20,3 12,4 18,2 27,9 48,2 106 91,4 64,2 35 48 1,51

30 1990 66,9 33,4 29,3 109 109 297 393 352 364 413 246 283 218 6,88

31 1991 612 263 88,2 142 259 433 251 378 576 578 186 157 327 10,3

32 1992 566 197 270 127 1190 1790 1930 1400 813 294 497 105 765 24,2

33 1993 190 179 391 214 389 1390 1250 381 554 371 215 366 490 15,5

34 1994 481 395 421 426 137 273 1580 1350 909 573 294 254 591 18,6

35 1995 430 134 109 39,3 18,3 16,6 42,7 63,6 85,3 130 89,5 73,2 103 3,25

36 1996 29,8 39,1 19,2 39,3 64,4 163 487 198 234 325 199 64 155 4,9

37 1997 48,8 57,1 12,1 7 21,1 16,6 15,7 16,9 21,6 30,3 20 13,1 23,4 0,74

38 1998 10,7 121 52,1 55,1 1160 2010 1600 1260 605 347 205 172 633 20

39 1999 131 90 129 48 23,2 50 75 114 228 347 152 205 133 4,19

40 2000 296 105 35 25,9 23,3 17,9 5,75 5,5 4,56 4,51 4,08 2,85 44,2 1,4

41 2001 2,58 2,48 3,16 3,55 3,08 3,43 3,27 3,07 3,31 3,64 3,08 3,77 3,2 0,1

42 2002 3,41 3,46 3,01 2,38 4,57 395 384 39,4 152 23,3 55,7 170 103 3,25

43 2003 202 14,9 21,3 216 709 961 912 43,4 93,5 93,6 15,9 78,9 280 8,83

44 2004 82,2 147 72,2 88,9 161 600 328 14,6 67,3 18,3 11,9 19,3 134 4,24

45 2005 82,5 334 156 429 354 457 2150 566 431 144 56,7 133 441 13,9

46 2006 124 245 275 58,8 27,3 48,6 21,5 27,5 60,3 48,6 16,5 50,2 83,6 2,64

47 2007 15,3 11 5,81 5,01 6,83 25 51 20,7 8,6 12,3 34,7 21,2 18,1 0,57

48 2008 10,9 56,1 12,2 5,89 6,07 5,41 5,17 4,99 3,06 3,4 4,14 4,54 10,2 0,32

49 2009 4,85 5,38 6,96 6,63 11,3 39,4 101 397 129 120 83,9 87,6 82,8 2,61

50 2010 169 33,7 71,1 202 1070 800 1270 1470 699 354 132 132 534 16,8

51 2011 27,9 27,1 25,8 11,3 10,5 12,2 15,8 13,9 12,4 11,2 33 23,5 18,7 0,59

52 2012 32,8 43,7 103 186 219 236 1050 128 235 151 124 172 223 7,05

53 2013 203 54 48,8 19,4 17,8 18,9 33,3 35,9 55 47,3 36,4 31,7 50,1 1,58

54 2014 46 50,7 21,2 17,8 19,3 22,5 36 38,2 36,9 48,6 28,2 21 32,2 1,02

55 2015 31,9 26,5 38,3 96,7 45,1 17 343 859 353 107 184 272 198 6,02

56 2016 138 70,4 53,1 58,3 12,2 38 86,1 42,6 47,1 50,2 44,2 33,5 58,1 1,84

57 2017 37,1 34,7 28,1 73,5 333 1018 581 97,3 205 84 29,3 27,1 212 6,69

58 2018 28 20 44 8,66 8,33 8,66 9 5 5 5 11,3 19 14 0,44

59 2019 6,93 13,5 26 28 46,6 25,9 29,3 177 116 36 72,6 74 53,6 1,7

60 2020 32,4 45 51,3 40 38,5 38,7 37,9 27,1 23,9 23,9 27,6 № T 32,9 1,04

I 108 829 550 123 30094 46427 58118 40239 33080 221 145 110 763

43 5 9 29 01 17 20

Qypr 180, 7 138, 3 91,8 205, 5 501,6 773,8 968,6 670,6 551,3 368, 4 241, 9 186, 8 403

W, км3 0,47 0,33 0,25 0,53 1,3 2 2,58 1,78 1,43 0,97 0,63 0,5 12,7

W, % 3,68 2,58 1,96 4,15 10,18 15,66 20,20 13,94 11,20 7,60 4,93 39,1 5 100

REFERENCES

[1] Аденбаев Б.Е., Толыбаев Д.А. Гидрологический режим низовьев реки Амударьи в условиях интенсивного водозабора // Известия географического общества Узбекистана, 35-Т. -Ташкент, 2010. - С.174-176.

[2] Аденбаев Б.Е., Курбаниязов А.К., Умаров А.З. Проблемы использования водных ресурсов трансграничных рек бассейна Амударья // Известия географического общества Узбекистана, 43-Т. - Ташкент, 2014. - С. 160-163.

[3] Sultashova O.G., Kalabaev S.B., Orazbaev A.R. Tu'slik Aral boyi hawa temperaturasindag'i o'zgerisler // Вестник Каракалпакского государственного университета им. Бердаха №2 (43) Нукус, 2019. -17-19 с.

[4] Баратов П., Маматкулов М., Рафиков А. Урта Осиё табиий географияси. Укитувчи, 2002. - 435 б

[5] Хожамуратова Р.Т. Коракдлпогистон Республикаси сув ресурсларининг гидроэкологик хрлатига мелиорация таъсирини комплекс бахрлаш ва уни кискартириш йуллари //Автореф... дисс.. на соис.. ученой степени д.г.н. -Ташкент, 2020. - Б 25-26

[6] Isomatov, Y. P., & Ibadlaev, S. I. (2020). Peculiarities of technogenic influence of the industry of Almalik city on the natural environment. TRANS Asian Journal of Marketing & Management Research (TAJMMR), 9(6), 24-30.

[7] Pulatovich, I. Y., & Kidirbaevich, A. M. (2020). Features of the hydrogeological conditions of the development of the sary-cheku field. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 449-454.

[8] Irgashev, Y. I., Isomatov, Y. P., & Akhmedov, M. K. (2020). Influence of technogenic impact on changes in engineering-geological and hydrogeological conditions of the Kashkadarya depress and its assessment. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(10), 409-416.

[9] Pulatovich, I. Y., & Kidirbaevich, A. M. (2021). ON THE INFLUENCE OF ROCK MASS FRACTURING ON THE DEVELOPMENT OF MINING AND GEOLOGICAL PROCESSES IN THE ALMALYK ORE REGION (ON THE EXAMPLE OF THE KURGASHINKAN, SARY-CHEKU, KALMAKYR AND YOSHLIK DEPOSITS. International Engineering Journal For Research & Development, 6(3), 5-5.

[10] Toirov, O., & Tursunov, N. (2021, June). Development of production technology of rolling stock cast parts. In E3S Web of Conferences (Vol. 264, p. 05013). EDP Sciences.

[11] Тен, Э. Б., & Тоиров, О. Т. (2020). Оптимизация литиковой системы для отливки «Рама боковая» с помощью компьютерного моделирования.

In Прогрессивные литейные технологии (pp. 57-63).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

[12] Boburbek Toiro'g'li, T., & Otabek Toiro'g'li, T. (2021). Ob'yektlarni Tanib Olishda Neyron Tarmoqning O'rni. Барцарорлик ва Етакчи Тадцицотлар онлайн илмий журнали, 1(6), 681-684.

[13] Турсунов, Н. К., & Тоиров, О. Т. (2021). Снижение дефектности рам по трещинам за счёт применения конструкции литниковой системы.

[14] Тоиров, О. Т., Турсунов, Н. К., Кучкоров, Л. А., & Рахимов, У. Т. (2021). ИССЛЕДОВАНИЕ ПРИЧИН ОБРАЗОВАНИЯ ТРЕЩИНЫ В ОДНОЙ ИЗ ПОЛОВИН СТЕКЛОФОРМЫ ПОСЛЕ ЕЁ ОКОНЧАТЕЛЬНОГО ИЗГОТОВЛЕНИЯ. Scientific progress, 2(2), 1485-1487.

[15] Турсунов, Н. К., Тоиров, О. Т., Железняков, А. А., & Комиссаров, В. В. (2021). Снижение дефектности крупных литых деталей подвижного состава железнодорожного транспорта за счет выполнения мощных упрочняющих рёбер.

[16] ^irov, B. Т., Jumaev, Т. S., & Toirov, O. T. (2021). OBYEKTLARNI TANIB OLISHDA PYTHON DASTURIDAN FOYDALANISHNING AFZALLIKLARI. Scientific progress, 2(7), 165-168.

[17] Тен, Э. Б., & Тоиров, О. Т. (2021). Оптимизация литниковой системы для отливки. Литейное производство, (10), 17-19.

[18] Кучкоров, Л. А. У., Турсунов, Н. К., & Тоиров, О. Т. У. (2021). ИССЛЕДОВАНИЕ СТЕРЖНЕВЫХ СМЕСЕЙ ДЛЯ ПОВЫШЕНИЯ ГАЗОПРОНИЦАЕМОСТИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(8), 831-836.

[19] Тоиров, О. Т., Кучкоров, Л. А., & Валиева, Д. Ш. (2021). ВЛИЯНИЕ РЕЖИМА ТЕРМИЧЕСКОЙ ОБРАБОТКИ НА МИКРОСТРУКТУРУ СТАЛИ ГАДФИЛЬДА. Scientific progress, 2(2), 1202-1205.

[20] Турсунов, Н. К., & Тоиров, О. Т. (2021). Снижение дефектности рам по трещинам за счёт применения конструкции литниковой системы.

[21] Амиров, С. Ф., Болтаев, О. Т., & Жураева, К. К. (2020). Исследование магнитных цепей новых преобразователей усилий. Автоматизация. Современные технологии, 74(1), 24-26.

[22] Bedritskiy, I. M., & Jurayeva, K. K. (2020, May). Estimation of Errors in Calculations of Coils with Ferromagnetic Core. In 2020 International Conference on Industrial Engineering, Applications and Manufacturing (ICIEAM) (pp. 1-6). IEEE.

[23] Fayzullayev, J. S., & Jurayeva, K. K. (2020). The transfer function of a traction asynchronous motor controlled by a four-square converter. In IOP Conference Series: Materials Science and Engineering (Vol. 734, No. 1, p. 012195). IOP Publishing.

[24] Amirov, S., & Jurayeva, K. (2019). Research of the basic characteristics of the new magnetic elastic force sensors. In E3S Web of Conferences (Vol. 139, p. 01084). EDP Sciences.

[25] Bedritskiy, I. M. L., Jurayeva, K. K., Bazarov, L. K., & Saidvaliyev, S. S. (2020). Using of the parametric nonlinear LC-circuits in stabilized converters of the number of phases. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(6), 98107.

[26] Жураева, К. К., & Рустемова, А. Р. (2019). Устройство для выявления неравномерности токовой нагрузки систем электроснабжения нетяговых потребителей. Транспорт России: Проблемы и перспективы, 2, 225.

[27] Bedritsky, I., Jurayeva, K., Nazirova, Z., & Bazarov, L. (2021). Amplitude and phase relations in a two-circuit parametric circuit of ferroresonance nature. In E3S Web of Conferences (Vol. 264, p. 04030). EDP Sciences.

[28] Artikova, R. M., Zakirova, M. R., & Yusupova, N. F. (2021). Molecular-genetic identification and taxonomic relationships of fungi belonging to fungi imperfecti. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(6), 591-596.

[29] Yusupova, N. F., Urozov, M. K., & Ergashev, S. T. (2021). STUDYING THE INFLUENCE OF TIME, TEMPERATURE, CONCENTRATION ON THE QUALITY INDICATORS OF CELLULOSE. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 2(10), 204-208.

[30] Адинаев, Х. А., Шамадинова, Н. Э., Атакузиев, Т. А., & Юсупова, Н. Ф. (2019). Опытно-производственные испытания по получению и изучению свойств активированного мономинерального белитового цемента. Химическая промышленность, 96(1), 26-29.

[31] Муродов, М. М., Юсупова, Н. Ф., Сидиков, А. С., Турабджанова, С. И., Турдибаева, Н., & Сиддиков, М. А. OBTAINING A PAC FROM THE CELLULOSE OF PLANTS OF SUNFLOWER, SAFFLOWER AND WASTE FROM THE TEXTILE INDUSTRY.

[32] Irgashev, Y. I., Isomatov, Y. P., & Akhmedov, M. K. (2021). The problem of rational use and protection geological environment of southwestern uzbekistan in hydromeliorative construction. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 11(1), 1261-1267.

[33] Kidirbaevich, A. M., & Pulatovich, I. Y. (2021). On the Formation of Technogenic Changes in the Geological Environment in the Deposits of the Almalyk Mining Region. Revista Geintec-Gestao Inovacao E Tecnologias, 11(4), 4681-4698.

[34] Yu, I., & Akhmedov, M. K. (2020). UNDERGROUND WATERS OF KASHKADARYA AND SURKHANDARYA OIL AND GAS-BEARINGARTESIAN POOLS. International Engineering Journal For Research & Development, 5(ICIPPS), 5-5.

[35] Исоматов, Ю. П., & Сохибов, И. Ю. (2021). ОБ ИСТОРИИ ГЕОЛОГИЧЕСКОГО РАЗВИТИЯ АНГРЕНСКОГО УГОЛЬНОГО МЕСТОРОЖДЕНИЯ. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF THEORETICAL & APPLIED SCIENCES, 2(6), 19-22.

[36] Исоматов, Ю. П., & Гаибназаров, Б. А. (2021). ОБ ОСОБЕННОСТЯХ ИЗМЕНЕНИЯ ГИДРОГЕОЛОГИЧЕСКИХ УСЛОВИЙ ПРИ РАЗРАБОТКЕ МЕСТОРОЖДЕНИЯ ЁШЛИК. International Journal of Advanced Technology and Natural Sciences, 2(1), 4-8.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.