Научная статья на тему 'ОРОЛ ФОЖИАСИНИНГ ИЖТИМОИЙ ОҚИБАТЛАРИ.'

ОРОЛ ФОЖИАСИНИНГ ИЖТИМОИЙ ОҚИБАТЛАРИ. Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
101
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Орол денгизи / экологик муаммолар / денгиз туби / “Орол денгизидаги бог'им” / агро ва экотуризм / саксовул. / Aral Sea / environmental problems / seabed / “My garden in the Aral Sea” / agro and ecotourism / saxaul.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Кушаков, Файзулла Абдуллаевич, Наурзалиева, Шайдахан Махсетовна

Мазкур мақолада Орол денгизининг қуриш тарихи ва сабаблари ижимоий тахлил қилинди. Ҳозирги кунда Оролни денгизини қутқаришга қаратилган чора-тадбирлар турлари ўрганиб чиқилди. Халқаро ташкилотларнинг Орол муаммосини ўрганиш ва уни бартараф этишга қаратилган чора-тадбирларнинг аҳамият хусусида тўхталиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по философии, этике, религиоведению , автор научной работы — Кушаков, Файзулла Абдуллаевич, Наурзалиева, Шайдахан Махсетовна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOCIAL CONSEQUENCES OF THE ARAL TRAGEDY.

This article analyzes the history and reasons for the formation of the Aral Sea. Currently, types of measures aimed at saving the Aral Sea are being developed. The importance of studying the island problem and measures aimed at eliminating it by international organizations was discussed.

Текст научной работы на тему «ОРОЛ ФОЖИАСИНИНГ ИЖТИМОИЙ ОҚИБАТЛАРИ.»

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(11), November, 2023 OPO.ÏÏ OO^HACHHHHr H^THMOHH OKHBAT^APH.

Кушаков Файзулла Абдуллаевич.

ТДТрУ «Ижтимоий фанлар» кафедраси катта ук;итувчи. Электрон адрес: kushakovfayzullo@gmail .com Телефон: +99897 777 25 83, +99890-002-25-83. Наурзалиева Шайдахан Махсетовна ТДТрУ Электротехника ва компьютер мухандислиги факультети АБ-9р гурух

талабаси

Электрон адрес: naurzaHevashaydaxan@gmail. com Телефон: +99893-813-18-03

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада Орол денгизининг цуриш тарихи ва сабаблари ижимоий тахлил цилинди. Хозирги кунда Оролни денгизини цутцаришга царатилган чора-тадбирлар турлари урганиб чицилди. Халцаро ташкилотларнинг Орол муаммосини урганиш ва уни бартараф этишга царатилган чора-тадбирларнинг ауамият хусусида тухталибутилган.

Калит сузлар: Орол денгизи, экологик муаммолар, денгиз туби, "Орол денгизидаги бог'им", агро ва экотуризм, саксовул.

АННОТАЦИЯ

В данной статье проанализированы история и причины образования Аральского моря. В настоящее время прорабатываются виды мер, направленных на спасение Аральского моря. Обсуждалась значимость изучения международными организациями островной проблемы и мер, направленных на ее устранение.

Ключевые слова: Аральское море, экологические проблемы, морское дно, «Мой сад в Аральском море», агро и экотуризм, саксаул.

ABSTRACT

This article analyzes the history and reasons for the formation of the Aral Sea. Currently, types of measures aimed at saving the Aral Sea are being developed. The importance of studying the island problem and measures aimed at eliminating it by international organizations was discussed.

Key words: Aral Sea, environmental problems, seabed, "My garden in the Aral Sea ", agro and ecotourism, saxaul.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

КИРИШ.

Бугунги кунда дунёда инсоният бир неча турдаги глобал муаммоларга дуч келяптики, бу муаммоларни ечими топиш ва бартараф этиш бир давлат ёки бир миллатни кулидан келадиган иш эмаслиги кундай равшан. Табиатга етказилган зарарни натижасида вужудга келаётган экологик муаммолар бир неча авлод вакилларини сог-саломатлиги, яшаш тарзи ва рухиятига салбий таъсир килиб келмокда.

Бундай муаммолар афсуски Узбекистонни хам четлаб утмаган. Тарихан худуди нуктаи назардан дунёда 4-уринда турган Орол денгизининг куриши мамлакатимизни экологик муаммоларга дуч келишига олиб келди. Коракалпокдстон худудидаги Орол буйи ахолисининг экологик муаммоларга дуч келганига 40-50 йилга якинлашди.

АСОСИЙ КИСМ.

Бир пайтлар Орол денгизи сувининг хажми 1064 куб километрни ташкил килган. Сирдарё ва Амударё суви куйиладиган денгиз сатхи кейинги 35 йилда 20 метрга пасайди. 1960 йилдан 1996 йилга кадар денгиз 748 куб километр сувини йукотди.1

Хрзирда Орол муаммоси глобал тус олган. Оролнинг куриган майдонида пайдо булган жуда катта сахродан йилига 100 миллион тонна тузли чанг кутарилади. Бу чанг зарралари Европа давлатлари, Норвегия урмонларигача етиб бормокда.

Узбекистон мустакилликка эришган кундан бошлаб бутун дунёни Орол муаммосини хамжихиатликда хал килишга чакириб келмокда. Зеро, Орол бу нафакат Марказий Осиё балки, бутун Евроосиё китъасини муаммоси хисобланади. Оролни куткариш максадида мамлакатимизда кабул килаётган карорлар уз самарасини бериб келмокда.

Президентимизнинг 2017 йил 18 январдаги карорига мувофик 2017-2021 йилларда Оролбуйи минтакасини ривожлантириш Давлат дастури кабул килинди. Шунга кура, Узбекистон Республикаси Молия вазирлиги хузурида Оролбуйи минтакасини ривожлантириш жамгармаси тузилди ва унга 200 миллиард сумдан ортик маблаг йуналтирилди.

1 Г.Бобоева, УзА. https://pm.gov.uz/ru/lists/view/447

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

Орол денгизининг Муйнок тумани худудида жойлашган кисмида бундан 50-60 йил олдин чукурлиги 56 метрлик сув булган. Президентимиз ташаббуси билан мазкур худудга саксовул экилиб, узига хос урмонга айлантириш чоралари курилмокда.

Узбекистон Республикаси

ташаббуси билан БМТ Бош Ассамблеясининг 2021 йил 18 майдаги 75-сессиясида «Оролбуйи минтакасини экологик инновациялар ва технологиялар худуди деб эълон килиш тугрисида»ги махсус резолюцияси кабул килиниши, Узбекистон Республикаси

Президентининг "Узбекистон

Республикаси Президенти хузуридаги Оролбуйи халкаро инновация

марказининг фаолияти самарадорлигини оширишга доир кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги карори кабул килиши, карорга мувофик, Орол денгизи куриши окибатларини бартараф этиш хамда сайёхлар сонини купайтиришга каратилган "My garden in the Aral Sea" ("Оролдаги богим") агро ва экотуризм лойихаси амалга оширилиши,Узбекистон Республикаси Президентининг «Узбекистон Республикасида урмон хужалиги тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш тугрисида» 2020 йил 6 октябрдаги П^-4850-сон карорига мувофик Узбекистон Республикасида урмон хужалиги тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини 2020 — 2022 йилларда амалга ошириш буйича «йул харитаси»да хар йили Орол денгизининг куриган тубида урмонзорлар барпо этиш чора-тадбирларини амалга ошириш каби мухим карорлар кабул килиниб, амалда ижроси таъминланмокда.

Вазирлар Махкамасининг 2022 йил 18 январдаги 31 -

сон карорига

2022 — 2026 йилларда Орол денгизининг суви куриган туби ва Оролбуйи худудларида «яшил „ 4 копламалар» — химоя

'CV^fPr11 I ч г - р г*

урмонзорларини барпо этиш

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

хусусидаги чора тадбирларни ижроси нуктаи назаридан куйидаги вазифалар устувор йуналиш сифатида кабул килинган эди.2

Шу кунгача Орол тубининг 338 минг 178 гектардан ортик майдони саксоваул экиш учун тайёрланди. 109 минг 851 гектар майдонда 443.3 тоннадан ортик саксовул уруглари экилди. Шундан техникалар боролмайдиган 60 минг гектар майдонга авиация ёрдамида уруг келади.

Марказий штабдан 100 километр узокликда хозирги кунда урмон уруг сепиш, арик тортиш ишлари олиб борилмокда. Бундан ташкари, кучатдан урмон экиш ишлари учун ариклар тортилиб ерлар тайёрланиб куйилди.

Тайёрланган ерлар учун урмон кумитаси тизимидаги ^оракалпогистон Республикаси урмон хужалигининг хужаликларида 200 гектар ер майдонида кучатзорлар барпо килиш учун саксовул уруглари экилди.

Биринчи боскичдада айнан, Орол денгизининг куриган тубида, Орол денгизидан келадиган, кутариладиган кум, чанг, туззорларни олдини олиш максадида шамол йулини тузадиган 500 минг гектарлик ер майдони танлаб олинган. Бунинг натижасида экилаётган саксовулзорлар иккинчи йилдан бошлаб 20%га, бешинчи йилдан бошлаб 70% га, 7-8- йилдан бошлаб 10-йилдан кейин 100% Орол денгизини куриган тубидан кутарилаётган чанг, туз боронларни тухташи учун асос булади. Муйнок чулларида усиб турган саксовул уругларини териш,йигиш ишлари хам пухта режа ва аник режа, тизим асосида йулга куйилгани мазкур жараёнда кушимча 600 дан зиёд мавсумий иш урни яратилишига олиб келди хар бир килограмм уруг учун 10-15 минг сумдан уруг йигиш мумкин. Бу, 1 кунда 150 минг сум, 1 ойда 4 500 000 сум даромад топиш мумкин дегани. Тиркамаларга саксовул уруглари юкланиб, улар Орол ичида ташкил килинган аэродромларга юборилади.

Вазирлар Мацкамасининг 2022 йил 18 январдаги 31-сон карорига 2022 — 2026 йилларда Орол денгизининг суви куриган туби ва Оролбуйи цудудларида «яшил копламалар» — цимоя урмонзорларини барпо этиш ХАЖМЛАРИ

минг гектар

Т/ Худудлар Жами 2022 — 2026 йиллар да Шу жумладан, йиллар буйича: Чул усимликла ри турлари Шундан экиш усуллари буйича:

р номи 2022 йилд а 2023 йилд а 2024 йилд а 2025 йилд а 2026 йилд а уругда н кучатда н

2 https://lex.uz/docs/4662194

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

1. ^оракалпогист он Республикаси 500 100 100 100 100 100 саксовул, корабурок, кандим 475 25

2. Бухоро вилояти 200 40 40 40 40 40 саксовул, черкез 180 20

3. Навоий вилояти 250 50 50 50 50 50 саксовул, кандим, черкез 235 15

4. Хоразм вилояти 50 10 10 10 10 10 саксовул 49 1

Жами 1000 200 200 200 200 200 х 939 61

Вазирлар Маукамасининг 2022 йил 18 январдаги 31-сон 2022 — 2026 йиллар давомида Орол денгизининг суви цуриган туби ва Оролбуйи уудудларида «яшил цопламалар» барпо этиш

учун чул усимликлари уругларини тайёрлаш

тонна

Т/р Худудлар номи Чул усимликлари турлари Жами 2022 — 2026 йилларда Шу жумладан, йиллар буйича:

2022 йилда 2023 йилда 2024 йилда 2025 йилда 2026 йилда

1. ^оракалпогистон Республикаси саксовул, корабурок, кандим 1900 380 380 380 380 380

2. Бухоро вилояти саксовул, черкез 800 160 160 160 160 160

3. Навоий вилояти саксовул, кандим, черкез 1000 200 200 200 200 200

4. Хоразм вилояти саксовул 200 40 40 40 40 40

Жами 3900 780 780 780 780 780

2023 йилнинг 24 март куни Саида Мирзиёева БМТ бош кароргохида тузилманинг Сув масалалари буйича конференциясида иштирок этиб, Узбекистон номидан чикиш килди. У уз чикишида дунё хамжамиятининг эътиборини яна бир бор Орол фожиасига каратди.

"Сувга мул денгиз фацат Нукус музейида осилган рассомларнинг ярцираб, жилваланиб, уаёт ва эркинлик бахш этувчи расмларида цолган. У цуриб битгандагина одамлар унинг цадрига етди. Орол денгизининг инцирози инсониятнинг атроф-мууитга эътиборсизлиги оцибатлари уацида даушатли эслатмадир. Бироц замхур одамларнинг саъй-уаракатлари туфайли у яна умид ва янгиланиш рамзига айланмоцда. Мамлакатимиз Орол денгизи цуришининг

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(11), November, 2023

caxöuü o^ôammpuuu ôapmapaty этим ôopacuôa u3um cabü-yapaKammpuu aMama oMupMo^ôa ", — gegu Cauga Mup3uëeBa.3

Opon geHrH3HHH Kypumu coôuk HTTH^OKH ToMoHugaH onuô ôopunraH cuëcaT OKHÔaTHga By^ygra Kengu. ^03Hprn KyHga Opon MyaMMocuHu 6apTapa$ Kunum эсa acocaH Y3ÔeKHCTOHHHHr 3uMMacura TymMoKga. Opon MyaMMocuHu ôaTapa^ Kunurn Syfiuna Kaôyn Ku^uHraH nopa TagôupnapHu aManra omupumgaru Y3ÔeKHCTOH PecnyônuKacu npe3eHTHHHHr ymôy TamaôôycuHu ôyTyH xanKHMH3 Kynnaô-KyBaTnaMoKga. Y3ÔeKHCToHHHHr ôapna Buno^rnapugaH umnu rypyxgap Ty3Hnu6, ôup MaKcagga ^aonuaT onuô ôopumMoKga.

XY.TOCA.

Opon ôyfiu MaMnaKaraapu ôupnamraH xpnga ymôy MyaMMoHH x,an KunumMac экaн, MapKa3HH Ocuë gaBnaraapuHH mhchh KypunMaraH KyproKnunuK KyTMoKga. TaxMuHaH 70-75M^Hra akuh uHcoHnap xaëra xaB$ ocTuga Konagu. fflyHuHr ynyH OponHu KyTKapum MapKasufi Ocuëgaru uHcoHnapHu KyTKapum geraH MatHoHu aHraaTagu. EyHuHr ynyH эca ôapna gaBnaraap ôup TaHy-ôup ®;oh ôynuô Oponra xaëTHu KafiTapumnapu Tanaô этнпagн.

REFERENCES

1. r.EoôoeBa, Y3A. https://pm.gov.uz/ru/lists/view/447.

2. https://kun.uz/07184999

3. https://lex.uz/docs/4662194

4. Aripov, N. M., & Sa'dullayev, N. S. M. (2023). TONAL RELS ZANJIRI VA TESKARI TORTISH RELS TARMOQLARINI BIRGALIKDA ISHLASHINING XUSUSIYATLARI. Monogofi cпeцнaпнcт, 2(17), 7-11.

3 https://kun.uz/07184999

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.