Научная статья на тему 'ОРОЛ ДЕНГИЗИНИНГ ҚУРИГАН ТУБИ ТУЗ ВА ҚУМДАН ИБОРАТ ЯНГИ ЯРАЛАМАЛАРИ ТАРКИБИНИ ШЎРГА ЧИДАМЛИ ЎСИМЛИКЛАРГА МОСЛАШТИРИШ'

ОРОЛ ДЕНГИЗИНИНГ ҚУРИГАН ТУБИ ТУЗ ВА ҚУМДАН ИБОРАТ ЯНГИ ЯРАЛАМАЛАРИ ТАРКИБИНИ ШЎРГА ЧИДАМЛИ ЎСИМЛИКЛАРГА МОСЛАШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
38
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Оролнинг қуриган туби / шўрланиш / тузли-қумли қатлам / элементар таркиб / оғир металлар.

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Бурхиев Ф.З., Джўраев Т.А., Алланиязова М.К., Қўшиев Ҳ.Ҳ.

Ушбу тадқиқотда Орол денгизи қуриган туби тушамаларининг элементар таркиби таҳлил қилинган. Юқoри қaтлaмдaги туз миқдoри 25-30%, шу жумлaдaн xлoр 10-15%, сулфaтлaр 5-10%ни ташкил этиши аниқланган. Xлoр миқдoрининг сульфaт иoнлaридaн кeскин кўплиги юқoри минeрaллaшгaн xлoрид типидaги eр oсти сувлaрининг турғунлиги шaрoитидa туз тўплaниши билaн изoҳлaнaди. Ўсимлик экилган нуқталарга ўсимлик ўзлаштиришига имконият яратиш мақсадида қўшилган озуқа элементлари 20-40 см қaтлaмдa тўплaнгaн қoлдиқдaги туз миқдoри 10-20% гa кaмaйтириши билан белгиланган. Бу гoризoнтлaрдa xлoр миқдoри 5-8%, сульфaтлaр эсa 2-3% ни тaшкил қилиши кўрсатилган. 40 см дaн 90 см чуқурликдaги зич қoлдиқлaрнинг қиймaти aсoсaн 5-6% oрaлиғидa ўзгaрган. 60 см гaчa бўлгaн кимёвий таркиби сульфит-нaтрий xлoрид нaтрий xлoрид билaн aлмaшиниши кўрсатилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по строительству и архитектуре , автор научной работы — Бурхиев Ф.З., Джўраев Т.А., Алланиязова М.К., Қўшиев Ҳ.Ҳ.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ОРОЛ ДЕНГИЗИНИНГ ҚУРИГАН ТУБИ ТУЗ ВА ҚУМДАН ИБОРАТ ЯНГИ ЯРАЛАМАЛАРИ ТАРКИБИНИ ШЎРГА ЧИДАМЛИ ЎСИМЛИКЛАРГА МОСЛАШТИРИШ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

ОРОЛ ДЕНГИЗИНИНГ ЦУРИГАН ТУБИ ТУЗ ВА ЦУМДАН ИБОРАТ ЯНГИ

ЯРАЛАМАЛАРИ ТАРКИБИНИ ШУРГА ЧИДАМЛИ УСИМЛИКЛАРГА

МОСЛАШТИРИШ хБурхиев Ф.З., 2Джураев Т.А., 4Алланиязова М.К., 5Цушиев Х,.Х,.

1'2'3'4'5Гулистон давлат университети, "Экспериментал биология лабораторияси https://doi.org/10.5281/zenodo.8007762

Аннотация. Ушбу тадцщотда Орол денгизи цуриган туби тушамаларининг элементар таркиби таулил цилинган. Юцори цатламдаги туз мицдори 25-30%, шу жумладан хлор 10-15%, сулфатлар 5-10%ни ташкил этиши аницланган. Хлор мицдорининг сульфат ионларидан кескин куплиги юцори минераллашган хлорид типидаги ер ости сувларининг тургунлиги шароитида туз тупланиши билан изоуланади. Усимлик экилган нуцталарга усимлик узлаштиришига имконият яратиш мацсадида цушилган озуца элементлари 20-40 см цатламда тупланган цолдицдаги туз мицдори 10-20% га камайтириши билан белгиланган. Бу горизонтларда хлор мицдори 5-8%, сульфатлар эса 2-3% ни ташкил цилиши курсатилган. 40 см дан 90 см чуцурликдаги зич цолдицларнинг циймати асосан 5-6% оралигида узгарган. 60 см гача булган кимёвий таркиби сульфит-натрий хлорид натрий хлорид билан алмашиниши курсатилган.

Калит сузлар. Оролнинг цуриган туби, шурланиш, тузли-цумли цатлам, элементар таркиб, огир металлар.

Орол денгизининг куриган туби атроф мухитга тахдид солувчи глобал муаммолардан биридир. Х,ар йили денгизининг куриган тубидан миллионлаб тонна захарли тузлар шамол воситасида минглаб километргача булган худудларга олиб кетилади. Шамол воситасида таркалган хар хил таркибли тузли чанг буронлари хар хил окибатларни келтириб чикишига сабаб булади. Шунга кура куриган денгиз туби тушамалари таркибини аниклаш асосида зарарли таъсирларни олдини олиш ва юзага келган тузли-кумли майдонларда усимликлар копламини хосил килиш буйича куплаб тадкикотлар олиб борилмокда [1-10].

Ушбу олиб борилган тадкикот ишида Орол денгизининг куриган туби тушамалари таркибидаги токсикантлар ва уларнинг миграциясини урганиш учун танланган майдон Муйнок туманининг шимолий-шаркий кенгликларидаги 80-си километри ёткизиклари урганилди. Денгизнинг суви куриган тубини асосан туз ва кумдан иборат тушамаси таркибини чидамли ва шароитга мос булган усимликлар уругининг унуши хамда усиши ва ривожланишига мос таркибини яратиш максадида элементар таркиби аникланди. Тушамаларнинг элементар таркибига асосланган озука элементларини уларнинг эквивалент нисбатларига мос холда шакллантириш ва усимлик узлаштириш имкониятига эга булган мухит яратилиши буйича тадкикотлар олиб борилди.

Намуналар таркибини аниклаш учун 200 мг микдорда аналитик тарозида (FA220 4N) тортиб олинди. Намунани минерал холга утказиш учун минераллаш курилмаси (MILESTONE Ethos Easy, ЙаНуа)дан фойдаланилди. Бунинг учун курилманинг пробиркасига 200 мг намуна ва Distillacid BSB-939-IR (А^Ш PerkinElmer) курилмасида тозаланган 6 мл нитрат кислота (HNO3), оксидловчи сифатида 2 мл водород пероксиди (H2O2) солинади. 40 мин. давомида 1800С да барча аралашма минерал холга келтирилади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

Минераллаш жараёни якунлангач, пробиркадаги аралашма алохида конуссимон улчов колбада 25 мл булгунча дисстилланган сув (BIOSAN, Латвия) билан суюлтирилиб, микротулкинли MILESTONE Ethos Easy курилмаси бункерига жойлаштирилади. Микротулкинли курилмада намунлар белгиланган вакт оралигида анализга тайёр холга келтирилади.

Тайёрланган намуна анализ учун Avio200 ИСП-ОЭС Индуктив богланган плазмали Оптик эмиссион спектрометр (Perkin Elmer, А^Ш)да анализ килинди. ^урилманинг аниклик даражаси юкори булиб, эритма таркибидаги элементларни 10-9г аникликкача улчаш имконини берди.

Оролнинг суви куриган туби майдони катламларидан олинган намуналар таркиби асосан минераллашган кумли катламлардан иборат эканлиги аникланди (1 -жадвал).

1жадвал

Орол денгизининг куриган туби катламларининг минерал таркиби

Электр утказув-чанлиги (mS/cm Норма мг/100г 0-20 cm 20-40 cm 40-60 cm 60-90 cm

0-0,6 1,48 1,134 2,309 1,589

pH 6 - 7,5 7,87 7,59 7,05 7,35

NO3--N мг/л 3,1-4,0 0,314 0,439 0,41 0,603

NH4+-N мг/100г 4,6-6,0 0,394 0,733 0,362 0,319

P (mg/100g) 4,6-6,0 0.476 0.385 0.33 0.506

K (mg/100g) 30,1-40,0 34.6 23.0 34.59 32.95

S (mg/100g) 20,5 - 40,0 2.79 2.96 8.16 5.605

Cl- (mg/100g) 28,4 - 54.8 569 352 254 341

Na (mg/100g) 262.4 172.13 324.3 304.82

Ba (mg/100g) 0,7 - 8,7 0.039 0.069 0.088 0.026

Co (mg/100g) 2,0 - 3,0 0.03 0.03 0.029 0.031

Sr (mg/100g) 0,2 - 7,0 1.592 1.268 8.634 0.567

B (mg/100g) 0,06-0,10 0.217 0.087 0.138 0.178

Zn (mg/100g) 0,23 - 0,41 0 0 0 0

Fe (mg/100g) 7,4 - 11,0 0.04 0.04 0.041 0.045

Cu (mg/100g) 0,47 - 1,28 0.042 0.042 0.039 0.043

As (mg/100g) 0,5 0 0 0 0

Mn (mg/100g) 0,6-10,0 0.03 0.032 0.032 0.032

Cr (mg/100g) 1,5 - 7,0 0.037 0.037 0.037 0.037

Ca (mg/100g) 100 - 200 88.93 91.27 351.74 68.76

Li (mg/100g) 0,7 - 20 0.075 0.036 0.077 0.065

Hg (mg/100g) 0.003 - 0.01 0.02 0.019 0.018 0.019

Mo (mg/100g) 0,03-0,05 0.057 0.039 0.043 0.044

Sn (mg/100g) 0,001 - 0,22 0.014 0.012 0 0.014

Ag (mg/100g) 0,001 - 0,1 0 0 0 0

Pb (mg/100g) 0,001 - 0,1 0.047 0.048 0.045 0.049

Na (mg/100g) 262.4 172.13 324.3 304.82

Cd (mg/100g) 0,001 - 0,1 0.032 0.031 0.031 0.031

Sb (mg/100g) 0,02 - 0,03 0.010 0.008 0.014 0.017

Mg (mg/100g) 65,0 82.22 42.8 74.7 75.35

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

Орол туби тупрокларидаги асосий хал килиниши керак булган жихатлари.

1. Орол денгизи куриган туби асосан кумликлардан, янги яралмалардан ташкил топганлиги.

2. Орол денгизи куриган туби туз микдори нихоятда куплиги сабабли сугорилган ерлар устки катлами иссик кунларда тезда тузли каткалок хосил килиши.

3. Сугорилган ерларда тузларнинг тезда эриши хисобига усимликларга тезда юкори даражада таъсир курсатиши.

4. Асосий кумликлардан иборат булганлиги сабабли нам сигими йуклиги.

5. Экилган экинларнинг намликка булган талабини узокрок муддатда саклаш имкони йуклиги. (томчилатиб сугориш кулланилмаганда)

6. Чукур катламлар барчаси факат кумликлардан иборатлиги (1 метргача катлам тахлил килингандаги холат).

Денгизнинг куриган тубидаги юкоридаги муаммоларни хал килишдаги асосий ечимлар кум ва туздан иборат тушамалар таркибини усимлик узлаштира оладиган элементлар билан бойитилди. Ушбу яралама таркибининг элементар таркибини танланган усимликлар уругининг униши хамда усиши ва ривожланишига мослаштирилди. Бунинг учун:

1. Орол денгизи куриган туби асосан кумликлардан, янги яралмалардан ташкил топганлиги сабабли экишни режалаштирилган шурга чидамли булган усимликларнинг бошлангич илдизлари маълум вакт ривожланади хамда шурга чидамлилиги ортиб боради. Усимликларнинг кейинги ривожланиш боскичида озука элементларига булган талабини хисобга олиб, дастлабки яраламалар таркибига зарурий озука элементлари ва элементларни биологик фаол халатини таъминловчи бактериялар штаммалари (микро- ва бактериял угитлар) кушилди.

2. Орол денгизи куриган туби тупроги тахлил килиниш жараёнида хлорнинг куплиги усимликларнинг ривожланишига салбий таъсирини эътиборга олган холда усимлик усадиган нукталарга тегишли озука элементлари кушиб, рН мухити узгартирилди.

Юкори катламдаги туз микдори 25-30%, шу жумладан хлор 10-15%, сулфатлар 5-10%ни ташкил этиши аникланди. Хлор микдорининг сульфат ионларидан кескин куплиги юкори минераллашган хлорид типидаги ер ости сувларининг тургунлиги шароитида туз тупланиши билан изохланади. Усимлик экилган нукталарга усимлик узлаштиришига имконият яратиш максадида кушилган озука элементлари 20-40 см катламда тупланган колдикдаги туз микдори 10-20% га камайтириши билан белгиланди. Бу горизонтларда хлор микдори 5-8%, сульфатлар эса 2-3% ни ташкил килди. 40 см дан 90 см чукурликдаги зич колдикларнинг киймати асосан 5-6% оралигида узгарди. 60 см гача булган кимёвий таркиби сульфит-натрий хлорид натрий хлорид билан алмашинади.

^атламнинг 60 см гача булган лой шурланган тупрокнинг сингдириш кобилияти пастлиги билан тавсифланади ва 100 г тупрок учун 0-20 см гача узгариб туради. 60 см гача булган тупрок катламидаги базанинг таркибида калций, кейин магний, натрий устунлик килиши аникланди. Тупрокни сингдирувчи комплексда натрийнинг мавжудлиги ишкорийлик белгисини курсатади, аммо бу ахамиятли эмас, чунки у 90 см гача булган катламдаги лой зарраларининг таркиби билан чамбарчас боглик булиб, улар таркибидаги ёки уртасида узгариб туради.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

Шунингдек, катламларда Sb, Cd, Pb, Sn, Mo, Hg, B ва шу каби микроэлемент ва токсик огир металларнинг белгиланган нормадан юкори булиши хдмда микдорий ва эквивалент нисбатлар даражасида мос эмас. Бу усимликларнинг тегишли озука элементларни узлаштириши ва усиш-ривожланишига салбий таъсир этади. Шунга кура усимлик усадиган бу катламни рН мух,ити таркибини кучсиз кислотали мух,итга утказдик. Бу танланган усимликларнининг ривожланишига имконият тугдирди.

REFERENCES

1. Zobeck, T. M.; Sterk, G.; Funk, R.; Rajot,J. L.; Stout, J. E. & Van Pelt, S. R.: Measurement and data analysis methods for fieldscale wind erosion studies and model validation. Earth Surface Processes and Landforms, 28, 2003. pp. 1163-1188

2. Zobeck, T. M. & Van Pelt, S. R.: Wind-induced dust generation and transport mechanics on a bare agricultural field. Journal of Hazardous Materials, 2006. pp. 1-13

3. Zolotokrylin A. "Climate fluctuations and change in the Aral Sea basin within the last 50 years", in Creeping environmental problems and Sustainable development in the Aral Sea basin", by M. Glantz, Cambridge University press, 1999, pp. 86.. .99.

4. Ivanov V., Chub V. and other, "Review of the scientific and environmental issues of the Aral Sea basin", in "The Aral Sea basin", NATO ASI Series, 2 env vol. 2, 1996, pp. 9.21.

5. Micklin, P. Introduction to the Aral Sea and its region. In The Aral Sea; Springer: Berlin/Heidelberg, Germany, 2014; Volume 10178, pp. 15-40.

6. Zholdassov, O.E.; Yelikbayev, B.K.; Umbetaliyev, N.A.; Erol, O. The level of soil contamination with heavy metals in Almaty Kazakhstan. Ecol. Environ. Conserv. 2016, 3, 1523-1527.

7. Qadir, M.; Noble, A.D.; Qureshi, A.S.; Gupta, R.K.; Yuldashev, T.; Karimov, A. Salt-induced land and water degradation in the Aral Sea basin: A challenge to sustainable agriculture in Central Asia. A UN Sustain. Dev.J. 2009, 33, 134-149.

8. Kushiev H., A. Noble, I. Abdullaev, U. Toshbekov. Remediation of abandoned saline soils using Glycyrrhiza glabra: A study from the hungry steppes of Central Asia. International Journal of Agricultural Sustainability. 2005. 3(2),

9. Kushiev, K., Ismailova K.M., Rakhmonov I., & Kenjaev A. (2021). The rol of licorice for remediation of saline soils. Open Journal of Science and Technology, 4(1), 10-20. https://doi .org/10.31580/ojst.v4i1.1641

10. He, H., Hamdi, R., Luo, G., Cai, P., Zhang, M., Shi, H., Li, C., Termonia, P., PhDe, M., & Kurban, A. (2022). Numerical study on the climatic effect of the Aral Sea. Atmospheric Research, 268, 105977. https://doi.org/10.10167j.atmosres.2021.105977

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.