Научная статья на тему 'АРХИТЕКТУРАВИЙ КИЧИК ОБЪЕКТЛАР БИЛАН ОРОЛ БЎЙИДАГИ ЭКОЛОГИК МУАММОНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШ УСУЛЛАРИ'

АРХИТЕКТУРАВИЙ КИЧИК ОБЪЕКТЛАР БИЛАН ОРОЛ БЎЙИДАГИ ЭКОЛОГИК МУАММОНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШ УСУЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
52
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Орол денгизи / тузли қум / архитектуравий кичик объект / хом ашё / экология / минтақа / қўм бўрон / иқлим. / Aral Sea / salty sand / small architectural object / local raw materials / ecology / region / sandstorm / climate.

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — J. Shnekeev, U. Gaymatov

Берилган мақолада ярим аср аввал Орол денгизи жаҳонда 4 чи ўринда бўлган. Бугунги кунда денгизнинг 55 минг км дан кўпроқ майдони тузли қумларга айланган. Денгиз тубидаги қуриган тузли қумлар ёзнинг 45 градус иссиғида намсизланиб, шамол таъсирида атмосферага аралашмоқда. Натижада, МДХ давлатларининг 242 миллион гектар худуди шўрланган. Қумнинг шамол билан кўтарилишининг олдини олишга маҳаллий хом ашёдан амалга оширилган архитектуравий кичик объектларни фойдаланиш тавсия этилмоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SPOSOBY PREDOTVRASHCHENIYA ECOLOGICAL PROBLEM NA OSTROVE S POMOSHCHYU SMALL ARCHITECTURAL OBJECTS

In this article, half a century ago, the Aral Sea ranked 4th in the world. Today, more than 55 thousand km of the sea has turned into salty sands. Dry salty sands at the bottom of the sea are drained in the 45-degree summer heat, interfering with the atmosphere under the influence of wind. As a result, 242 million hectares of the territory of the CIS countries were salted.. To prevent the sand from rising by the wind, it is recommended to use architectural small objects made from local raw materials.

Текст научной работы на тему «АРХИТЕКТУРАВИЙ КИЧИК ОБЪЕКТЛАР БИЛАН ОРОЛ БЎЙИДАГИ ЭКОЛОГИК МУАММОНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШ УСУЛЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

АРХИТЕКТУРАВИЙ КИЧИК ОБЪЕКТЛАР БИЛАН ОРОЛ БУЙИДАГИ ЭКОЛОГИК МУАММОНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШ УСУЛЛАРИ

Ж.К.Шнекеев

Тошкент архитектура-курилиш университети доценти арх. ф.ф.д.РЮ

У. Гайматов

Тошкент архитектура-курилиш университети ассистенти https://doi. org/10.5281/zenodo. 7440434

Аннотация. Берилган мацолада ярим аср аввал Орол денгизи жа^онда 4 чи уринда булган. Бугунги кунда денгизнинг 55 минг км дан купроц майдони тузли цумларга айланган. Денгиз тубидаги цуриган тузли цумлар ёзнинг 45 градус иссигида намсизланиб, шамол таъсирида атмосферага аралашмоцда. Натижада, МДХ давлатларининг 242 миллион гектар худуди шурланган. Кумнинг шамол билан кутарилишининг олдини олишга мауаллий хом ашёдан амалга оширилган архитектуравий кичик объектларни фойдаланиш тавсия этилмоцда.

Калит сузлар: Орол денгизи, тузли цум, архитектуравий кичик объект, хом ашё, экология, минтаца, цум бурон, ицлим.

СПОСОБЫ ПРЕДОТВРАЩЕНИЯ ЭКОЛОГИЧЕСКИХ ПРОБЛЕМ НА ОСТРОВЕ С ПОМОЩЬЮ МАЛЫХ АРХИТЕКТУРНЫХ ОБЪЕКТОВ

Аннотация. В данной статье полвека назад Аральское море занимало 4-е место в мире. Сегодня более 55 тысяч км моря превратилось в соленые пески. Сухие соленые пески на дне моря осушаются в 45-градусную летнюю жару, вмешиваясь в атмосферу под воздействием ветра. В результате засолено 242 миллиона гектаров территории стран СНГ.. Чтобы предотвратить подъем песка ветром, рекомендуется использовать архитектурные небольшие объекты, изготовленные из местного сырья.

Ключевые слова: Аральское море, соленый песок, архитектурный небольшой объект, местное сырье, экология, регион, песчаная буря, климат.

SPOSOBY PREDOTVRASHCHENIYA ECOLOGICAL PROBLEM NA OSTROVE S POMOSHCHYU SMALL ARCHITECTURAL OBJECTS

Abstract. In this article, half a century ago, the Aral Sea ranked 4th in the world. Today, more than 55 thousand km of the sea has turned into salty sands. Dry salty sands at the bottom of the sea are drained in the 45-degree summer heat, interfering with the atmosphere under the influence of wind. As a result, 242 million hectares of the territory of the CIS countries were salted.. To prevent the sandfrom rising by the wind, it is recommended to use architectural small objects made from local raw materials.

Keywords: Aral Sea, salty sand, small architectural object, local raw materials, ecology, region, sandstorm, climate.

КИРИШ.

^оракалпогистон худудидаги замонавий архитектурани ривожлантиришда, махаллий иктисодга боглик булганлиги туфайли, бугунги кунда ярим асрдан буён сувнинг танкислигини, жахон муаммосига айланган экологик иклим шароитидаги камчиликларни бартараф килишга давлат сиёсати катта ахамият бермокда. Президентимиз ташаббуси билан "Оролбуйи минтакасини экологик инновация ва технологиялар худуди" деб,

БС12МС2 ЛМТ> ШЖОУЯТЮЖ

ШТЕКМАТЮКАЬ ЗСШетШС ГОиККАЬ УОЬиМБ 1 К8иЕ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК: 2181-3337

Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясида махсус резолюция кабул килинган.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

^оракалпогистон минтакаси иклим шароити жихатидан чул ва ярим чул худудига киради. Ёзи исси; ва курук, киш эса кахратон сову; булади. Об-хавонинг аник курсаткичларига мурожат киладиган булсак, энг юкори иссик даража +480, энг юкори совук харорат декабрь- январь оиларида -250, -300 га тугри келади. Кучли шамол шимолий-шарк томондан эсади. Бахор ва ёз ойларида чангли тузон, курук шамоллар (гармсел) тез-тез эсиб туради. Шамолнинг тезлиги 10 м сек. Шамолнинг тез эсиш вакти асосан кундизги вактларга тугри келади. Асосан киш ва бахор мавсумида кучли шамоллар ^изилкум сахроларидан кум чангини учириб келади, ёгингарчилик кам булади. Намлик факат дарахт ва ут-улонлар хисобидан анча вактгача сакланади. Шунинг учун намлик ёмгир хисобидан 25-30 кун сакланади, минтаканинг жанубий кисмида эса атиги 10-12 кунга тугри келади. Булутли кунлар жуда кам булади[1]. Таъкидлаш лозимки иссик, курук шамол ва кум уюмлари Амударё буйларида кадимдон бурон, сув тошкини булиб турганлиги хакида Беруний гувохлик беради. "Хазидан ойининг йигирма турт куни, хеч нарса эсланмайди. Айтишларича шу куни (самум) иссик, курук шамол ва кор уюмлари кутарилиши бошланади ва эллик бир кун давом этади. Айирим холларда дарё киргокларига ва у ерда яшайдиганларга зиён етказади[2]. "ХХ аср охирида курилишнинг меъёрий коидаларига кура Узбекистан худудида иклим жараёни 3та иклим зонага булинган. ^оракалпогистон худуди эса Узбекистоннинг шимол-гарб томонида жойлашиб, 1 иклим зонасига кириб, иссик-курук иклимли экстремал минтака булиб хисобланади[3]. Биринчи зона уч кисмга (1г, 1в ва 1а) булинган. Нукус шахри булса 1в худудида жойлашган. Минтаканинг 1г зонаси ^оракалпогистоннинг шимолий худудини уз ичига олган булиб, умумий ер майдонининг 60% ини ташкил этади.(1-Расм).

1-расм. ^оракалплFистон худуди ва иклим шароити

^оракалпогистон Республикасининг жанубий минтакасини уз ичига олган 1в ва 1а зоналар бу курсаткичга мос равишда худуднинг 30% ва 10% дан ташкил килади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

^оракалпогистон худуди Узбекистоннинг барча вилоятларидаги худудига нисбатан экстремал иссик-курук иклим тоифасига кириб худуднинг шимол билан жануб томонида мавсум узгаришида 40 кун фарк килади ёки шимолий худуддаги иклим жанубий худудлар билан таккослаганда кишнинг уртача 20 кун аввал келиши ва бахорнинг 20 кун кеч келиши билан асосланади.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

^оракалпогистон минтакасидаги иклим ва экология жараёни ахоли ва архитектурага жиддий таъсирини утказмокда. Гарбдан шаркгача булган оралик 660 км масофани, жанубдан шимолга 440км ташкил этиши иклим худудининг турли кисмида турлича булишидан далолат беради. Масалан, Болтик денгизи гарб томонда баландлиги 272 м булган Устюрт тоги, шарк томонда баландлиги 172 м булган ^изилкум тепалиги, шимол томонда эса 53 м баландликда Орол денгизи жойлашган булиб, бундай ландшафт шамол окимини тезлаштиради ва кишда шимол тарафда совукнинг, ёзда иссик хаво босимининг купайишига олиб келади.

^оракалпогистон худудининг маркази Нукус шахрида ер сатхининг баландлиги Болтик денгизи билан таккослаганда 76м, жанубдаги Беруний туманида 82м булса, шимол минтакадаги Муйнок туманида 53м. Устюрт, ^оратог ва ^изилкумнинг баландлигини хисобламаганда Амударё йуналиши буйича экинзор худуддаги жануб туманнинг ер сатхи шимол туманнинг ер сатхи билан таккослаганда ёки 600 км масофага 30м киялик тугри келмокда.

Бу жараён жануб томондаги Беруний тумани худудига етмасдан перпендекуляр холатда жойлашган 473 м баландликдаги ^оратог тепалигигача давом этиб, Беруний ва Турткул туманларида Хоразм вилояти иклими билан ухшашлик вужудга келган.

Муйнок ва Турткул туманининг масофаси 300 км. Демак, Нукус шахрининг худуди текислиги кумли шамол окимини тезлаштиради ва кишда совукнинг, ёзда иссик хаво босимининг купайишига олиб келади. Бундай жараён Орол куми, Амударё сохили куми ва ^изил кумида шамол тезлашишига богликлиги ободонлаштириш ишларига салбий таъсирини утказмокда.

Бундай экстремаль минтакада кишда кучли совук шамол, кум аралашган бурон шамоллар ва иклимнинг тез узгарувчи холатлари юзага келади.

Маълумки, ярим аср давомида Орол денгизи сувининг камайиши сабабли худуд экологияси ва иклимидаги узгаришлар сезиларли даражада булди.

Масалан, 40 йилдан буён Амударё ва Сирдарё сувларининг Орол денгизига етиб бормаслиги туфайли денгиз сатхи 53 м дан 26 м гача пасайган(2-Расм).

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

2-расм. Орол денгизининг ярим асрдаги сувнинг камайиши

XXI аср бошларида Орол денгизи тубидан кумли буронлар хар йили 700 млн. тонна тузли кум кутарилган[4]. ^изил кумнинг бархан куми, Амударё сохилининг ок куми ва Орол денгизининг тузли ок кумлари шамол ва атмосфера оркали етарли даражада шахар мухитига уз таъсирини ярим асрдан буён курсатиб келмокда. Демак, энг аввал ^оракалпогистон пойтахти Нукус шахрининг келажакда мегаполис даражасида шаклланиши учун шахар ахолисига кулай ва сайёхларга шароит яратиш учун купрок эътибор каратиш зарур булмокда. Бу минтакани экологик жараён айникса бахор ва ёз фаслида уз ичига олган, Орол денгизининг курук тубидан кутарилган пестицидлар билан ифлосланган хаво атмосферасида туз чанги мавжудлигини хеч ким инкор кила олмайди[5].

Орол тузлари атмосферанинг хаво кукуни билан таркалиши, таксимоти XXI бошларига Тахтакупир туманида бир гектарга уртача 50кг/га, Муйнок туманида 40кг/га, Нукус шахри ва ^унгирот, Хужайли туманларида 30кг/га тугри келмокда. Таъкидлаш лозимки якин йилларда хам ховли баланд деворлар билан уралиб, усти том билан тусилгани тураржойларни Хужайли туманининг эски шахар кисмида сакланиб колиниши XX аср бошларида хам атмосферанинг узгарганлигидан далолат беради. ^урук аэрозолларнинг ерга тушиш таксимоти бир йил давомида Муйнок туманида 1 гектарга 10 тоннагача, ^унгирот туманида 4тн/га, Чимбойда 3тн/га, Нукус шахри 2тн/га тугри келади[6].

^оракалпогистон худудида 2018 йилнинг узида икки марта кум бурон содир булди. Х,ар бир кум буроннинг таркибида Оролнинг инсоният соглигига ва бинолар мустахкамлигига зиён йеткизадиган даражада зарарли тузли чанглари мавжуд.

Масалан, "Uzb_Meteo" телеграм каналининг маълумотига кура 2021 йил 1-декабрда 13.10-14.40 вактида чанг бурон кутарилиб, шамол тезлиги 20м/с. куриш имконияти 900м атрофида булган.

БС12МС2 АМТ> ШЖОУЯТЮЖ

INTERNATЮNAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 ИШ-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Орол денгизи сувининг камайиши сабабли ^озокстонда 140,3 млн га, Россияда 57,3 млн га, Туркманстанда 17,3 млн га, Узбекистонда 15,6 млн га ер майдонлари шурланган. (3 -расм).

3-расм. Шурланган худудлар.

ХУЛОСА

Натижада, Орол денгизи атрофида намлик камайиб 5млн гектар худуддан тузли чангнинг тепага кутарилиши осонлашиб узокга ёки Тяньшан тогига ва Гренландия музликларигача бориб тузлар музликларнинг эришига сабаб булмокда. Олимларнинг маълумоти буйича Гренландия пингвинларнинг конидан Орол денгизининг тузи топилган. Орол денгизига янада купрок эътибор берилмаса тузли чанг окибатидан иклимий фалокат юз бериши мумкин. Бунга сабаб бугунги кунда ярим аср аввалги иклим конуни бузилган ёки сув циркуляциясининг масофаси камайиши сабабли Узбекистон худудидаги тогли худудларда сел сув тошкини купайишига олиб келмокда. Аввал сувнинг циркуляцияси жанубдан шимолга йернинг киялиги сабабли Орол денгизига дарё оркали бориб, денгиздан сув бугланиб булут билан яна шимолдан жануб Тяньшан тогига кайтиб келар эди. Мана икки йилдан буён кум буроннинг сони купайиб таъсирини ахоли яккол сезмокда. Демак, бу жараённи бартараф килиш учун барча имкониятлардан фойдаланиш керак.

Ярим асрдан буён Амударё окимидаги сувнинг циркуляция масофаси камайиши анъанавий табиат конунининг бузилишига ва кум буроннинг купайишига олиб келган ва кум буроннинг камайишига архитектуравий объект таклифлари берилган. Архитектуравий объект махаллий курилиш хомашёлари дарахтлар ва камишдан тайёрланади. Объектнинг узунлиги ва эни 2,4м. баландлиги 0,9м. Фасад кисмидан куриниши кушга ухшайди. Бу объект 3та функцияни бажаради. 1чи кумнинг кутарилиши, 2чи шамолнинг тезлигини камайтирувчи, 3чи Орол денгизи атрофида янгидан экилган саксаулнинг тез ривожланишига ва кичик куш ва хайвонларга соябон вазифаларини

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

öa^apagu. Ey apxHTeKTypaBHH oöteKTHHHr энг acocHÜcu hkkhhhh MyaMMO.nu xygygra Kynupum hmkohh öop.

4-pacM. ^yM^apHHHr Kyrapu^umura TycKHH^HK kh^bhh khhhk apxHTeKTypaBHH oöteKT.

REFERENCES

1. Adilovna, Q. S. (2021). Features of the Design of Public Buildings in the Organization of Public Services. (Etäft^JJ), 48(10).

2. Ozadovich, K. A., & Ismailovich, I. B. (2021). Issues of Organization of Service Sets onthe Uzbek National Highway A-380. Design Engineering, 2582-2586.

3. Inogamov, B. I., & Khasanov, A. O. (2021). Taking Into Account Socio-Functional Factors in the Design of Housing. Design Engineering, 2587-2589.

4. Yunusov, S. H., & Qodirova, S. A. (2021). Issues Related to National Forms in the Architecture of Uzbekistan. Design Engineering, 10940-10943.

5. Adilovna, Q. S., & Ozodovich, X. A. (2021). REQUIREMENTS FOR THE PREPARATION OF INTERIORS IN SECONDARY SCHOOLS. Emergent: Journal of Educational Discoveries and Lifelong Learning (EJEDL), 2(11), 74-77.

6. Ramatov, J., & Umarova, R. (2021). Central Asia in Ix-xii Centuries: Socio-political Situation, Spiritual and Cultural Development. Academicia Globe: Inderscience Research, 2(04), 148-151.

7. Qodirova, S. A., Aripova, N. A., Raximov, L. S., Turebaev, J. O., & Abdusalomov, U. X. (2021). Requirements For The Formation Of The Historical Structure And Internal Environment Of Secondary Schools. The American Journal of Engineering and Technology, 3(04), 60-64.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

8. Qodirova, S. A., Raximov, L. S., Allayorov, K. O., & Sodiqov, М. М. (2021). Peculiarities Of The Buildings Of The Cultural And Educational Center. The American Journal of Engineering and Technology, 3(03), 1-6.

9. Abdujabbarova, M., Nazarenko, T., Begmatova, D., & Tuxtayeva, M. (2021). Industrial Production Of The Republic Of Uzbekistan. The American Journal of Applied sciences, 3(11), 39-47.

10. Xushnazavovich, Q. R., Xammatovna, S. М., & Mirkamol o'g'li, S. M. (2021). Traditional Houses and Architecture of Kashkadarya. European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630), 12, 459-463.

11. Khasanov, A. O., & Allayarov, K. O. (2021). Residential Yurts Of The Ancient Nomads Of Central Asia And The Use Of Yurts In Tourism. The American Journal of Engineering and Technology, 3(01), 58-64.

12. Adilovna, Q. S. (2021). THE LINK OF CULTURAL AND EDUCATIONAL CENTERS TO THE SOLUTION OF THE PROJECT IDEA. Emergent: Journal of Educational Discoveries and Lifelong Learning (EJEDL), 2(11), 92-95.

13. Ozodovich, X. A., Iqramovich, A. R., & Shaxnazarovich, R. L. (2021). Location of auxiliary rooms inside the living rooms in bukhara traditional residential areas.

14. Khasanov, A. (2020). Organizing Eco Tourism Along With Uzbek National Automagistrale Way. Solid State Technology, 63(6), 12674-12678.

15. Khasanov, A. (2016). About several infrastructure constructions of the Great Silk Road. Int'l JInnov Sci Eng Technol, 3(6), 295-299.

16. Ozodovich, X. A., & Azim o'g'li, N. A. (2021). Formation of the "Obod Mahalla" System in the Villages of Uzbekistan and Serving the Population. BARQARORLIK VA YETAKCHI TADQIQOTLAR ONLAYNILMIYJURNALI, 1(5), 325-329.

17. Inogamov, B. I., & Khasanov, A. O. (2021). Taking Into Account Socio-Functional Factors in the Design of Housing. Design Engineering, 2587-2589.

18. Ozodovich, H. A., & Maribovich, Q. I. (2022). Improving the Design of Youth Innovative-Creative and Development Scientific Centers. Eurasian Scientific Herald, 7, 72-76.

19. TACI, A. K. About Several Infrastructure Constructions Of The Great Silk Road.

20. Mahmudov, O. Z. O., & Kasimov, I. M. (2021). THE STUDY OF THE GEOECOLOGICAL PROBLEMS OF A BIG CITY. Academic research in educational sciences, 2(4), 271-275.

21. Раззаков, С. Ж., Холбоев, З. Х., & Косимов, И. М. (2020). Определение динамических характеристик модели зданий, возведенных из малопрочных материалов.

22. Zokirjon o'g'li, M. O., & Kasimov, I. M. (2021). MODELING OF BUILDINGS. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 2(05), 772-781.

23. Dedakhanov, B., & Kasimov, I. (2022). ANCIENT ARCHITECTURE OF THE FERGHANA VALLEY FEATURES OF FORMATION AND DEVELOPMENT (ON THE EXAMPLE OF CIVIL ARCHITECTURE AND URBAN PLANNING). Science and innovation, 1(C6), 278-284.

24. Ravshanovich, A. Z. (2021). Issues Of Improving Tourism Opportunities In Namangan Region. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 26(2), 40-44.

25. Ozodovich, H. A., & Maribovich, Q. I. (2022). Improving the Design of Youth Innovative-Creative and Development Scientific Centers. Eurasian Scientific Herald, 7, 72-76.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.