Научная статья на тему 'ОРОЛ ДЕНГИЗИГА ҚУЙИЛГАН СИРДАРЁ ВА АМУДАРЁ ДАРЁЛАРИНИНГ ОҚИМИ БАХОЛАШ'

ОРОЛ ДЕНГИЗИГА ҚУЙИЛГАН СИРДАРЁ ВА АМУДАРЁ ДАРЁЛАРИНИНГ ОҚИМИ БАХОЛАШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
251
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
дарё / дарё ҳавзаси / оқим миқдори / денгиз / вегетация / новегетация. / river / river bank / quantity of flow / sea / vegetation / non-vegetation.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — D. Jangabaev

Мазкур илмий ишнинг мазмуни Орол денгизига қуйилаётган Сирдарё ва Амударё дарёларининг вегетация ва новегетация даврларидаги оқим миқдорини ўрганишдан иборат. Орол денгизи сатҳининг шаклланишида ушбу икки дарёнинг ўрни жуда катта ҳисобланади. Шу нуқтаи назардан келиб чиқиб, Сирдарё ва Амударёнинг вегетация ва новегетация даврлардаги оқим миқдори ҳақида илмий иш олиб бориш муҳум аҳамият касб этади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE EVALUATION OF CURENTS OF SYRDARYA AND AMUDARYA RIVERS FLOWING INTO THE ARAL SEA

The content of this research paper is to study the amount of flow of the Syrdarya and Amudarya rivers flowing into the Aral Sea during the vegetation and nonvegetation periods. The role of these two rivers in the formation of the sea level of the Aral Sea is extremely large. From this point of view, it plays a huge role to carry out a research on the amount of current in the vegetation and non-vegetation periods of Syrdarya and Amudarya.

Текст научной работы на тему «ОРОЛ ДЕНГИЗИГА ҚУЙИЛГАН СИРДАРЁ ВА АМУДАРЁ ДАРЁЛАРИНИНГ ОҚИМИ БАХОЛАШ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ОРОЛ ДЕНГИЗИГА ЦУЙИЛГАН СИРДАРЁ ВА АМУДАРЁ ДАРЁЛАРИНИНГ

О^ИМИ БАХОЛАШ Д.М. Жангабаев

Метеорологик ускуналарга ва радиолакатор тармогига техник хизмат курсатиш ва

таъмирлаш бушкармаси мухдндиси https://doi.org/10.5281/zenodo.7139818

Анотация. Мазкур илмий ишнинг мазмуни Орол денгизига цуйилаётган Сирдарё ва Амударё дарёларининг вегетация ва новегетация даврларидаги оцим мщдорини урганишдан иборат. Орол денгизи сатуининг шаклланишида ушбу икки дарёнинг урни жуда катта уисобланади. Шу нуцтаи назардан келиб чициб, Сирдарё ва Амударёнинг вегетация ва новегетация даврлардаги оцим мицдори уацида илмий иш олиб бориш мууум ауамият касб этади.

Калит сузлар: дарё, дарё уавзаси, оцим мицдори, денгиз, вегетация, новегетация.

ОЦЕНКА ТЕЧЕНИЯ РЕК СЫРДАРЬЯ И АМУДАРЬЯ, ВПАДАЮЩИХ В

АРАЛЬСКОЕ МОРЕ

Анотация. Содержание данной научной работы заключается в изучении величины стока рек Сырдарья и Амударья, впадающих в Аральское море в вегетационный и новегетационный периоды. Роль этих двух рек в формировании уровня Аральского моря считается очень большой. С этой точки зрения важно провести научную работу по величине стока Сырдарьи и Амударьи в вегетационный и новегетационный периоды.

Ключевые слова: река, речной бассейн, величина стока, море, вегетация, новегетация.

THE EVALUATION OF CURENTS OF SYRDARYA AND AMUDARYA RIVERS

FLOWING INTO THE ARAL SEA

Abstract. The content of this research paper is to study the amount of flow of the Syrdarya and Amudarya rivers flowing into the Aral Sea during the vegetation and nonvegetation periods. The role of these two rivers in the formation of the sea level of the Aral Sea is extremely large. From this point of view, it plays a huge role to carry out a research on the amount of current in the vegetation and non-vegetation periods of Syrdarya and Amudarya.

Keywords: river, river bank, quantity of flow, sea, vegetation, non-vegetation.

КИРИШ

Орол денгизи хавзасидан охирги йилларда сувни сугоришга олишнинг кескин усиши, яъни сув олиш хажмининг купайиши туфайли денгиз улиб боряпти. Бу эса денгизнинг сув балансида жиддий ва салбий окибатларга олиб келди.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Орол денгизига келиб тушадиган сув микдори анчагина пасайди ва антропоген давр мобайнида Орол денгизи 2 та Жанубий ва Шимолий кисимга булиниб кетди. Кейинчалик Шимолий денгизнинг узи яна 2 та Шаркий ва Fарбий денгизларга булинди бунга сабаб Орол денгизига кирим кисмининг камайиб кетганлигидир, шу сабабли Орол денгизи кирим кисмининг бир булаги х,исобланган Амударё ва Сирдарё окимларини урганиш хам долзарб масалалардан бири хисобланади. Ушбу маколанинг асосий максади антропоген даврда Орол денгизига тушаётган Амударё ва Сирдарё окимларини

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

бахолашдан иборатдир. Белгиланган максадни амалга ошириш учун куйидаги вазифалар белгиланди [1];

Орол денгизига якин жойлашган гидрологик станциялар маълумотларини урганиш;

Амударё ва Сирдарё окимларини вегетация ва новегетация даврларга булиб урганиш;

Сирдарё хдвзаси Урта Осиёдаги энг йирик дарёлардан бири х,исобланади. Сирдарё чап томондан корадарё, унг томондан Норин дарёларининг кошилишидан х,осил булади. Х,авзанинг майдони 219 минг км2, узунлиги 3019 км, баландлиги бошланган жойида 7000 м, куйилиш кисмида 55 м, хдвзада уртача ёгингарчилик 100-800 мм, дарёнинг денгизга куйлиш кисми координаталари 6052' ш. уз., 4б10' ш.к.га тугри келади. Давлат сув кадастри маълумотлари буйича дарёда 1930, 1974-1975, 1982, 1986, 2000-2002, 2008 йиллари кургокчил йиллар (кам сувли), 1921, 1958, 1969, 1999 йилларда эса куп сувли йиллар кузатилган (1-расм)[2].

1-расм.

Сирдарё хдвзаси.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Сирдарёнинг Орол денгизига сув ташлаш микдорлари икки даврга вегетация ва новегетация даврларига булиб урганилди. Вегетация даврини 1992-2021 йиллардаги кийматлари олиб урганилди. Урганиш наитжасига кура, максимал оким 2004 йил 4394 млн м3ни ташкил этди. Минимал кийматлари охирги 3-4 йилликда кузатилган. Жумладан, 2021 йилда 321 млн м3 сув тушган (2-расм).

Эътиборлиси шундаки, сунгги 9 йилда Оролга тушган оким 11 кара камайиб кетган. Новегетация даврида 2006 йилда энг катта микдорда (6265 млн м3) оким ташалган. Энг кам микдордаги ташалган сув 2021 йилда 704 млн м3 га тенг булди. Охирги 4 йилда каторисига денгизга тушадиган оким микдори камайиб боришини яккол кузатиш мумкин.

Амударё - тулик окими буйича Урта Осиёда иккинчи энг узун ва энг катта дарё х,исобланади. Узунлиги 1415 км (2620 км - Пянж манбасидан Вахондарё билан).

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Х,авзанинг майдони (Керки шахридан юкорида, огзидан 1045 км) 309 минг км2 (окими деярли Амударёга куйилмайдиган Заравшон ва ^ашкадарё хавзаларини хисобга олмаганда), сув окими 227 минг км2 [3]. а)

2-расм. Сирдарёдан Орол денгизига тушган оким микдори ( (а)вегетация даври, (б)

новегетация даври)

Пянж ва Вахш дарёларининг кушилишидан хосил булиб, Орол денгизига куйилади, дельта хосил килади. Урта окимда Амударёга учта йирик унг ирмоги (Кофирнигон, Сурхондарё, Шеробод) ва битта чап ирмоги (Кундуз) куйилади. Орол денгизидан кейин у бирорта ирмокни олмайди.

Дарё асосан ериган кор ва музлик сувлари билан озикланади, шунинг учун максимал оким ёзда, энг кичики эса январь-февраль ойларида кузатилади. Текислик буйлаб Керкадан Нукусгача окиб утувчи Амударё бугланиш, инфилтрация ва сугориш учун уз окимининг катта кисмини йукотади. Амударёнинг асосий окими Тожикистон худудида (80%) ва кисман Афгонистоннинг шимолида хосил булади[4]. МУ^ОКАМА

Урганиш даврда дарёдан денгизга ташалган оким хажмини худди Сирдарё каби икки даврга вегетация ва новегетация даврларига булиб тадкик этилди.

Урганиш натижасига кура, максимал оким 1998 йил 20177 млн м3 ни ташкил этди. Минимал кийматлари 2000-2002 йиллари ва охирги 3-4 йилликда кузатилиб, 165 млн м3 дан 632 млн м3 гача узгариб турган. Жумладан, 2001 йилда 126 млн м3 сув тушган (3-расм)

[5].

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

3-расм.

Амударёдан Орол денгизига тушган оцим мицдори ( (а)вегетация даври, (б) новегетация

даври)

а)

Т4000

I

=S ■

4-000 ■ 1

1 1 1 ■ Я

1 и 1 ■ ■ и ■ 1 ■

^ ^ ^ ^

б)

8000 7000 6000 5000

■=: 4000

ХУЛОСА

Новегетация даврида 1994 йилда энг катта милорда (6977 млн м3) оцим ташалган. Энг кам мицдордаги ташалган сув 2008 йилда 144 млн м3 га тенг булиб, бу циймат таббий кам сувли йил булган 2000-2002 йиллардаги цийматдан х,ам 2 карра кам хисобланади. Охирги 4 йилда цаторисига денгизга тушадиган оцим мицдори камайиб боришини яццол кузтиш мумкин. ^озирча дарёдан келиб тушган оцимни та^лил цилиш билан чекландик. Кейинги бобларда денгиз сув балансида батафсил аловдда туцдалиб утилади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

REFERENCES

1. Герасимов И.П., Кузнецова Н.Т., Кесь А.С., Городецкая М.Е. Проблема Аральского моря и антропогенного опустынивания Приаралья // Проблемы освоения пустынь, -Ашхабад, 1983. № 6. - С.22-23.

2. Глазовский Н.Ф. Аральский кризис причины возникновения и пути выхода. - М.: Наука, 1990. - 136 с

3. Духовный В.А., Рузиев И.Б. Основные проблемы Арала и Приаралья и подходы к их решению // Мелиорация и водное хозяйство. Сбор. науч. тр САНИИРИ. - Ташкент, 1996. № 3. - С.3-10.

4. Житомирская О.Н. Климатическое описание Аральского моря. -Л.: Гидрометеоиздат, 1964. - 67 с.

5. Чичасова Г.Н. Гидрометеорологические проблемы Приаралья. -Л.: Гидрометеоиздат, 1990.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.