Научная статья на тему 'ДЕГРАДАЦИЯГА УЧРАГАН ЯЙЛОВЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ'

ДЕГРАДАЦИЯГА УЧРАГАН ЯЙЛОВЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
213
51
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Яйлов / чўл / адир / ўсимликлар / чорва моллари / биотехнология / озиқабоб. / Pasture / desert / hill / plants / livestock / biotechnology / food.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — N. Nurgaliev

Ушбу мақолада арид минтақаси яйловларининг деградацияга учраган ва унумдорлиги паст ерларда биотехнологияларни қўллаш орқали яйлов ўсимликлар қопламини зичлаштириш чора-тадбирлари ҳақида баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMPROVING THE EFFICIENCY OF THE USE OF DEGRADED PASTURES

In this article, measures to intensify pasture plant cover through the use of biotechnology in degraded and low-fertility pastures of the arid region are described.

Текст научной работы на тему «ДЕГРАДАЦИЯГА УЧРАГАН ЯЙЛОВЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ДЕГРАДАЦИЯГА УЧРАГАН ЯЙЛОВЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ Нургалиев Нажмиддин Абдумажитович

Узбекистон Миллий университети Тупрокшунослик кафедраси (PhD) таянч докторанти

https://doi.org/10.5281/zenodo.7227651

Аннотация. Ушбу мацолада арид минтацаси яйловларининг деградацияга учраган ва унумдорлиги паст ерларда биотехнологияларни цуллаш орцали яйлов усимликлар цопламини зичлаштириш чора-тадбирлари %ацида баён этилган.

Калит сузлар: Яйлов, чул, адир, усимликлар, чорва моллари, биотехнология, озицабоб.

ПОВЫШЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ДЕГРАДИРОВАННЫХ ПАСТБИЩ

Аннотация. В статье описаны мероприятия по увеличению покрытия пастбищных растений за счет применения биотехнологий на деградированных и малоплодородных пастбищах аридного региона.

Ключевые слова: Пастбище, пустыня, холм, растения, скот, биотехнология,

корм.

IMPROVING THE EFFICIENCY OF THE USE OF DEGRADED PASTURES

Abstract. In this article, measures to intensify pasture plant cover through the use of biotechnology in degraded and low-fertility pastures of the arid region are described.

Key words: Pasture, desert, hill, plants, livestock, biotechnology, food.

КИРИШ

Бугунги кунда дунё экотизимида табиий биохилма-хилликнинг бузилиши ва сув ресурсларининг камайишидан кейинги энг жиддий хавф тупрок сифатининг ёмонлашуви хисобланади. Ер куррасида барча турдаги ерларнинг 25 % кучли, 8 % уртача инкирозга учраган, 36 % ерлар кучсиз ёки жуда кучсиз таназзулга учраган 10 % ерлар эса нисбатан яхшиланиб бораётган ерлар каторига киради, тахминан 18 % ер ресурслари буш ерлар, 2 % эса ички сувлар билан копланган ерлардан иборат. Таназзулга учраётган ерларнинг асосий кисми чул яйлов худудларига тугри келади [1].

Республикамизда жами 21,1 млн гектар тог, тоголди, адир ва чул яйловлари мавжуд булиб, кейинги йилларда деградацияга учраган яйловлар тупрокларининг унумдорлигини ошириш, табиий яйловлар усимлик копламини саклаш ва экологик баркарорлигини тиклаш, яйловлардан фойдаланиш самарадорлигини оширишга каратилган кенг камровли чора-тадбирлар амалга оширилмокда. Яйловларнинг агроэкологик холатини яхшилаш, антропоген, техноген таъсир даражасини камайтириш, шунингдек, озукабоб усимликларнинг махсулдор агрофитоценозларини яратиш хамда таназзулга учраган чул ва ярим-чул яйлов худудларининг биоценозини согломлаштириш долзарб булиб колмокда.

Мавзуни долзарблиги: Сурхондарё вилоятининг умумий майдони 20,1 минг км яъни 2 млн. 10 минг гектарни ташкил этади. Шундан кишлок хужалигида фойдаланилаётган тог олди яйлов (адир) зона 680 минг га (34 %), тог яйлов зонаси 103 минг га (5 %), баланд тог зонаси 144 минг га (7 %), хайдаладиган ерлар 282 минг га (14 %), яйлов ва пичанзорлар 801 минг га (40 %) ни эгаллайди. Х,айдаладиган ерлар яйлов ва

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ШТЕКМАТЮМЛЬ 8С1БОТ1Р1С ГОШ1ЧАЬ УОШЫБ 1 188иБ 7 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

пичанзорлар биргаликда 1 млн 83 минг гектар майдонни эгаллаб вилоят умумий майдонининг 54,4 % ини ташкил этади [2]

Тадкикот объекти ва услублари: Тадкикот объекти сифатида Сурхондарё вилояти ^умкургон тумани Сайхон массиви буз тупроклар массиви танлаб олинган.

Илмий-тадкикотларда усимлик ва тупрок намуналарини олиш буйича кузатувлар ва тахлиллар «Методы агрохимических, агрофизических и микробиологических исследований в поливных хлопковых районах» хамда Тупрокшунослик ва агрокимё ва Микробиология институтларида кабул килинган тупрок-микробиологик тахлил услублари буйича амалга оширилди.

Тадкикот объекти табиий иклим шароитлари: Тадкикот объекти худуди табиий иклим шароитлари вохага мос равишда куйидагича характерланади:

Иклим шароити. Адир яйловларининг иклими континентал, курук ва иссик булиб, киши анча юмшок, энг совук январь ойидаги уртача хаво харорати +7°С дан -3°С гача, энг иссик буладиган июль ойида эса уртача +19°С дан +31°С гача узгариб туради. Х,авонинг харорати +13°С дан юкори булган даврнинг давомийлиги 170-245 кун, фойдали харорат йигиндиси эса 3400-5400°С ташкил этади.

Адир яйловларининг иклим шароити жойланиш урнига караб хам узгарувчандир. Шимолий худудларда уртача йиллик хаво харорати кишда +9-11°С гача, ёз ойларида эса +23-28°С булади, ёгингарчилик микдори эса 180-300 мм ни ташкил этади.

Марказий худудларда х,аво харорати уртача йиллик +12-13,6°С, ёгингарчилик микдори 250-500 мм, жанубий худудларда эса уртача микдори 250-600 мм дан иборат булади.

Тупрок шароитлари. Адир яйловлари асосан буз тупроклардан иборат булиб, тупрок пайдо килувчи она жинслари лёсс ва лёссимон жинслар, уларнинг тагида эса катламли кум-шагал, кумли майда зарралар келтирмалари ташкил килади.

Адир яйловларида таркалган буз тупроклар типи, жуда куп хусусиятлари билан фарк килувчи оч тусли буз, типик буз ва тук тусли буз тупрок типларига булинади.

Тадкикот объектимиз худудида асосан адир минтакасининг куйи кисмида чул минтакаси туташган худудларда таркалган оч тусли буз тупроклар булиб, денгиз сатхидан 440-600 м гача булган худудларни уз ичига олади.

Бу тупрокларда атмосфера ёгинлари таъсирида намлик 1 м гача булган чукурликда тупланади. Тупрокнинг 150-180 см чукурлигида гипс ва сувда осон эрувчи тузлар учрайди.

Гидрологик шароитлар. Адир минтакаси яйловлари, гидрогеологик шароитларига кура, 2 гидрологик минтакага, яъни сизот сувларини ер юзасига кисман чикиш минтакасига киради. Бу гидрологик минтакада тупрок катлами 2-4 м булиб, ундан кейинги катламлар гил, кум ва шагал ёткизиклардан иборат. Бу ерларнинг айрим жойларида ер ости сув тусар катламлар ер юзасига якин жойлашган. Сизот сувларнинг окиш тезлиги суткасига 10-100 м дан ошмайди. Шунинг учун бундай шароитларда сизот сувлар ер юзасига якин жойлашади ва айрим жойларда ер юзасига булок тарзида сизиб чикади. Сизот сувлари кучсиз минераллашган (1-5 г/л) булади.

Усимликлар коплами Адир яйловларининг куйи кисмларида асосан эфемероидлар (яшил рангли утлар, каврак-сарех хостил ва булбосу. фепула) ва эфемерлар

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

(öoHHenaK, HyHMOMa, HyxaTaK, naraH, .nyHa, mryHa^ma-BepoHHKa, KH3Fa.ngoK, eBOHH apna,) rypyxura MaHcyö yraap ycagu.

^MnoB^apHHHr ypTa KucM^apuga acocaH э$eмэp.пap (KyHFup6om, a.nTup6om, KH3Fa.ngoK, ucupuK) Ba Kyn hh^^hk ycuM.nHK.napgaH OKKypaM, KappaK, a.nTup6om Tap^a^raH.

Ägup aM^OB^apHHHHr roKopu KHcM.napuga 6yFgoMuK, TaKTaK, a.nTup6om, KucMoagoK ycHM^HK^apH KynpoK yHpaMgu. Ägup aM.noB.napHHHHr mHMO^HH KHcM.napuga myBOK, э6a.пaк, Ky3HKy.noK.nap ycagu.

TA^H^OT HATH^ATAPH BA YTAPHHHr MY^OKAMACH

EyryHra Ke.nu6 gyHe axogucu coHHHHHr x,aMga um.na6 HHKapum Ky.naMHHHHr «agan cyptaT 6u.naH ycumu OKu6aTuga ca.n6HHH Tatcup KH.nyBHH aHTponoreH OMH^^ap x,aM By«ygra Ke.ngu.

ÄHTponoreH OMH^^ap. ^M^OB^apHHr x,o.naTHHH 6y3H.nHmHra aHTponoreH OMH^^ap (hhcoh $ao.nuaTH Tatcupuga ro3 6epaguraH y3rapHm.nap) x,aM Karra Tatcup KypcaTagu. EyHgaM OMH^^apra KyMugaru^ap Kupagu:

- aHnoBnapga MetepugaH opTHKHa HopBa MO.raapMH y3^yKCH3 6oKum,

- epra HOTyFpu nm^OB 6epu.nHmH, gapaxT Ba 6yra.napHH Kecum,

- Typ^H KOH^apHHHr OHH^HmH, OKOBa Ba HHKHHgH CyB^apHHH OKH3Hm,

- aHru ep^aMH h^mhh acoccu3 y3.namTHpHm,

- cen TyTrHH, Kop Ba KyM Tycum, эpoзнaгa Kapmu KH.nHHraH HHmoaT.napHH 6y3um,

- ycHM^HK^apHHHr Kaca^^HK Ba 3apapKyHaHga.napura KapmH KHMeBuM Mogga^apHH HOTyFpH Ba MetepcH3 (PEMgaH go3a.napuHH omupu6) Ky^^am Ba x,OKa3O.nap.

Ägup Ba TeKHonHK MHHTaKa-napuga y3OK BaKT Mo6aHHuga x,aBO x,apopaTHHHHr hcchk (40-45°C) Ba xaBOHHHr hhc6hh HaM^Hru «yga KaM (15-25 %) KypyK 6y.nHm.nHrH, aTMoc^epa eFHH^apHHH, eTMac.nurH HaTH«acuga TynpoKgaru HaM.nuK «aga.n paBumga 6yF.naHu6, ycuM.nHK.napH ycumu Ba pHBO«.naHHmura ca.n6uM Tatcup KypcaTagu, x,aTTO aMpuM Mu.n.napga ycuM.nHK.nap ycHmHHHr gacr.na6KH KyH.napugaeK Ho6yg 6y.nagu.

^ypFOKHH^HKHHHr ro3ara Ke.numuga aHTHTceK.noH.napHHHr po.nu «yga KaTTa 6y.nagu. ^ypFOKHH^HKr KyHugarH Typ^apra 6y.nHHagu:

1. ÄTMoc^epa KypFOKHH.nurH-x,aBO x,apopaTHHUHr «yga roKopu Ba KypyK 6y.numH.

2. TynpoK KypFOKH^HrH-TynpoK TapKH6HgarH HaM.nuKHHHr «yga KucKa MyggaT HHuga «aga.n 6yF.naHumu.

3. ychm^hk KypFOKHH^HrH-TynpoK HaM^HrH KecKHH KaMaMumu HaTH«acuga ycuM.nHK H^gH3^apHHHHr cypum KyHHHH TynpoKHHHr cypum KyHugaH KaMaMumu.

Hy.n MHHTaKacu MaM.naKaTHMH3 Hy.n aä^OB HopBaHH^HrH pHBO«^aHaeTraH hhphk perHOHgup. Hyn aM^OB^apHHHHr y3Hra xoc 6up KaTop xycycHaT^apH MaB«ygKH, coxaHH KecKHH pHBO«^aHTHpHm ynyH Ky^aM mapoHT^ap TyFgupagH. Hyn aM^OB^apHHHHr энг Myx,HM h«o6hh xycycuaTH myHgaKH, aM^OB ycHM^HK Kon^aMH y3HHHHr xaeTHH ^opManapra, 6HonorHK xH^Ma-xH^^HKKa 6oM 6y^H6, aM^OB O3yKacHHHHr TyHHM^H^HrH, HHc6aTaH cepxocH^^HrHHH TatMHH^amH, aM^OB^apga HH^HHHr 6apna MaBcyM^apuga HopBa MO^^apu ynyH O3HKa TonH^HfflH 3apyp. ffly 6ohc, nyn aM^OB THn^apHHHHr geap^H 6apnacu hh^ 6yHH ^oMganaHHm ynyH apoK^u 6ynumH KepaK.

^M^OB^ap Ma^cyngop^uru nacaHHmHHHHr acocuM ca6a6^apu: 6upuHHHgaH, hk^hm y3rapumu; HKKHHHugaH, axo^u uxTuepugaru HopBa MO^^apHHHr cohh ycu6 6opaeTraH mapouTga, aM^OBgaH ^oMganaHum «apaeH^apu TapTu6ra conuHMaraH^uru; yHHHHugaH,

БС12ЖЕ ЖНТ) ЖЖОУАТЮЖ

ШТБтЛТЮКАЬ БСШШЖС ГОШКЛЬ УОШМБ 1 188иБ 7 иШ-2022: 8.2 | КБМ 2181-3337

янгича шароитга мос чорвачиликни юритиш тизими ишлаб чикилмаганлиги; туртинчидан, яйловлардаги озукабоп усимликлар турлари камайиб, уларнинг урни бошка, хужалик ахамиятига эга булмаган усимликлар турлари билан урин алмашиниши; бешинчидан, яйловларда сугориш, мелиоратив ишларни амалга ошириш ва яйлов усимликлари уругчилигини ташкил этишга етарли эътибор берилмаётганлиги билан изохлаш мумкин.

Буларнинг барчаси яйловлар деградациясини келтириб чикарувчи омиллар булиб, сохани жадал ривожланишига жиддий тускинлик килаётганлини эътироф этиш уринли.

Минтака рельефи хилма-хил ва мураккаб, у тупрок копламининг шаклланишига кучли таъсир этган. Вилоят рельефи морфологик жихатдан текисликлар, воха, дарёлар, адирлар, тог олди ва баланд тоглардан иборат. Абсолют баландлиги 300-550 м булган Сурхон-Шеробод водийси шимолдан жанубга кияланиб ва кенгайиб борадиган текисликдан иборат.

Айтиш жоизки, утган асрнинг 20-30 йилларида дунё яйлов илми ва таълими янги боскичга кутарилди. Яйловлардан окилона фойдаланиш, яйлов экотизмларини баркарорлигини таминлаш хамда инкирозга учраган майдонларни кайта тиклашнинг янги экологик концепциялари ишлаб чикилиб, тизимли равишда хаётга тадбик этилмокда. Бу каби синовдан утган тажрибаларни Сурхон-Шеробод вохаси яйловларида тадбик этиш, чул худуди яйловчилигини ривожлантиришда хамда яйлов усимлик копламини кенгайтиришда катта самара беради [3].

Шу сабабдан яйлов усимликлар копламини кенгайтириш максадида биотехнологияларни куллаш асосида, гидрогел, биогумус ва бактериал угит (TRIYА) лардан хамда худуд иклим шароитига мос яйлов усимликларидан икки тур усимлик тури: себарга ва житняк усимлигини танлаб олинди ва тажриба майдончасига куйидаги схема буйича экилди (1-расм).

1-расм

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Юкоридаги схема буйича 4 кайтарикда 5 вариантда тажриба куйилган ва усимликларнинг урганилаётган худуд иклим шароитига мослашиш даражаси урганилмокда.

Яйлов тупрокларида амалга ошувчи микробиологик ва агрокимёвий жараёнларни урганиш натижалари курсатишича, тупрокларнинг усимлик коплами камайиши билан, микробиологик фаоллиги кескин пасайиб кетади. Яйлов усимликлари уругларини экиш ва фитомелиорация чора-тадбирларини амалга ошириш чим хосил булишига олиб келиши, тупрокнинг агрокимёвий хоссалари яхшиланиши ва микробиологик фаоллиги ортиши, уз навбатида тупрокларнинг деградацияга учрашига бархам бериши курсатилган [5]. ХУЛОСА

Яйлов тупрокларида кулланилган биотехнологиялар тупрокларда чим хосил булишига, гумус холати яхшиланишига, агрокимёвий хоссалар хамда биологик фаолликнинг оптималлашишига, чул усимликлари унувчанлиги, яшовчанлиги ва зичлигини ошишига, бу эса уз навбатида тупрокнинг унумдорлиги тикланишига хамда деградация жараёнларининг камайишига олиб келди.

REFERENCES

1. Г.М.Набиева "Деградацияга учраган яйлов тупроклари ва улар унумдорлигини ошириш технологияларини такомиллаштириш" автореф. дисс...б.ф.н. Т. 2016 3-15 б.

2. И.Абдухакимов. "Сурхондарё вилоятининг тупрок-иклим шароитида кизилмия усимлигини етиштириш". 2021 й. Журнал естественных науке, https://journal.ispi.uz/index.php/natscience/article/view/740.

3. М.Норкулов, Т.Мукимов, ва бошкалар "Яккабог урмон хужалигини танназулга учраган яйловларни кайта тиклаш тажрибалари" Озик-овкат хавфсизлиги: Миллий ва глобал омиллар ИИИ-халкаро илмий-амалий конференция материаллари 2021 й.

4. М.Махмудов, ^Дайдаров "Яйловшунослик" Узбекистон Республикаси кишлок ва сув хужалиги вазирлиги// Самарканд кишлок хужалиги институти Тошкент-2010.

5. Г.М.Набиева "Деградацияга учраган яйлов тупроклари ва улар унумдорлигини ошириш технологияларини такомиллаштириш" автореф. дисс...б.ф.н. -Т.: 2016. - 15 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.