Научная статья на тему 'СУРХОНДАРЁ ВОҲАСИ ХУДУДЛАРИДА ТАРҚАЛГАН ТУПРОҚЛАР ВА УЛАРНИНГ АГРОЭКОЛОГИК МУАММОЛАРИ'

СУРХОНДАРЁ ВОҲАСИ ХУДУДЛАРИДА ТАРҚАЛГАН ТУПРОҚЛАР ВА УЛАРНИНГ АГРОЭКОЛОГИК МУАММОЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
74
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
суғориладиган ерлар / қумлоқ тупроқлар / тақир тупроқлар / субареал / аллювиал / пролювиал текисликлар / антропоген омил / эррозиялар / шўрланган ётқизиқлар. / орощаемые земли / песчаные почвы / бесплодные почвы / субореальные аллювиальные / мысовые равнины / аптропогенный фактор / эрозии / засолённые отложения.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Отамуродова, Д.А.

Ушбу мақолада Сурхондарё воҳаси ҳудудларида тарқалган тупроқ ва уларнинг агроэкологик муаммолари ҳақида фикрлар берилган. Тадқиқот натижаларига таяниб муаллиф Сурхондарё воҳасига хос бўлган тупроқ унимдорлигига салбий таъсир кўрсатаётган омиллар ҳақида асосли илмий таҳлилларини баён қилган, мавжуд муаммоларни бартараф қилиш йўлларини тавсия қилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Отамуродова, Д.А.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПОЧВЫ СУРХОНДАРЬИНСКОГО ОАЗИСА И ИХ АГРОЭКОЛОГИЧЕСКИЕ ПРОБЛЕМЫ

В данной статье представлены представления о почве и ее агроэкологических проблемах в Сурхандарьинском оазисе. По результатам исследований автором сделан научный анализ факторов, неготивно влияющих на плодородия почв, характерных для Сурхандарьинского оазиса, рекомендованы пути устронения существующих проблем .

Текст научной работы на тему «СУРХОНДАРЁ ВОҲАСИ ХУДУДЛАРИДА ТАРҚАЛГАН ТУПРОҚЛАР ВА УЛАРНИНГ АГРОЭКОЛОГИК МУАММОЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

СУРХОНДАРЁ ВОХДСИ ХУДУДЛАРИДА ТАРЦАЛГАН ТУПРОЦЛАР ВА УЛАРНИНГ АГРОЭКОЛОГИК МУАММОЛАРИ

Ушбу мацолада Сурхондарё воуаси уудудларида тарцалган тупроц ва уларнинг агроэкологик муаммолари уацида фикрлар берилган. Тадцицот натижаларига таяниб муаллиф Сурхондарё воуасига хос булган тупроц унимдорлигига салбий таъсир курсатаётган омиллар уацида асосли илмий таулилларини баён цилган, мавжуд муаммоларни бартараф цилиш йулларини тавсия цилади.

Калит сузлар: сугориладиган ерлар, цумлоц тупроцлар, тацир тупроцлар, субареал, аллювиал, пролювиал текисликлар, антропоген омил, эррозиялар, шурланган ётцизицлар.

В данной статье представлены представления о почве и ее агроэкологических проблемах в Сурхандарьинском оазисе. По результатам исследований автором сделан научный анализ факторов, неготивно влияющих на плодородия почв, характерных для Сурхандарьинского оазиса, рекомендованы пути устронения существующих проблем .

Ключевые слова: орощаемые земли, песчаные почвы, бесплодные почвы, субореальные аллювиальные, мысовые равнины, аптропогенный фактор, эрозии, засолённые отложения.

Ер юзасининг тузилиши жихатдан Узбекистан худуди икки кисмга ажралади: катта кисми 78.7 % текислик, 21.3 % тоFлардан ва tof оралотидаги боткоклардан иборат.

Сурхондарё табиий географик улкасининг океан сатхидан 500 м (Термиз 302 метр) баландликкача булган жойларида оч буз тупрок таркалган. Ер ости сувлари ер юзасига якин булган жойларда шурлашган буз тупрок учрайди. Сурхондарё ва Шеробод дарёларининг кайирларида аллувиал-утлок ва боткок тупроклар учраса, жанубий кисмидаги кум массивларида кумли ва кумлок тупроклар учрайди. Вилоятининг умумий ер майдони 2,1 млн. га ни ташкил этади. Умумий балл бонитети 60 баллни ташкил килади. Шундан суFориладигани 562.7 минг га, экин ерлари 279.5 минг га, купйиллик дарахтлар

Отамуродова Д.А.

Термиз мухандислик-технология институти ассистенти

АННОТАЦИЯ

АННОТАЦИЯ

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

билан 32.7 минг га, буз ерлар 0.3 минг га, пичанзорлар ва яйловлар 776.7 минг гани ташкил дилади. К,ишлок хужалиги ишлаб чикаришида фойдаланиладиган дисми 1089.2 минг га булиб, 272.8 минг. га суFориладиган, томордалар 57.9 минг га 287,7 минг га дехдончилик дилинадиган ерлардир (вилоят умумий ер фондининг 14 % га туFри келади). Урмон хужалигига дарашли ерлар 277 минг га булиб, 198,5 минг га дарахтзор ва бутазорлардан иборат. 35.5 минг гектар ерларда мевали боFлар ташкил этилган. Вилоятнинг суFориладиган фермер хужалиги ерлари 355.9 минг гани ташкил этади.

Улканинг 500 м дан 1200 м баландликкача булган дисмида оддий ва тук тусли буз тупродлар тардалган. Бундай тупродлар куп жойларда узлаштирилиб, маданий буз тупрокка айлантирилган.

Сурхондарёнинг 1600-2500 м дан баландда булган тоF ёнбаFирларида тоF-жигарранг тупродлар таралган булиб, таркибидаги чиринди 4-6 фоизга боради. 2500 м дан юдорида яйлов минтадаси бошланиб, тоF-утлок, утлод, утлод-ботдод тупрод учрайди.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Тадир тупродлар - Сурхондарё вохасида узига хос генетик тузилиш хусусиятига эга булган типик чул (сахро) тупродлари типини ташкил этади. Бу тупродлар Сурхондарё вохасининг субареал аллювиал хамда пролювиал текисликларида механик таркиб жихатдан бирмунча OFир ва у ёки бу даражада шурланган ётдизидлар устида пайдо булган.

Табиийки, тупрод тикланадиган жинсдир ва унинг табиат хамда инсоният хаётидаги урни бедисдир. Х,озирги кунда инсонлар томонидан сунъий равишда тупрод унумдорлиги оширилиши ва унинг холатини яхшилаши мумкин. Чунки узининг табиий хусусиятларига эга булган мустадил жинс хисобланган тупрод антропоген омил хисобланмиш инсон томонидан шикастланган.

Тупрод структурасининг ёмонлашига олиб келадиган сабаблари сифатида тупроддан фойдаланиш холатининг бузилиши, агротехник тадбирларнинг нотуFри йулга дуйилганлиги унинг яродсиз холга келтириб дуяди, натижада, инсон таъсирида ирригацион (сув) эрозиялари вужудга келади, тупродларда шурланиш юзага чидади ва ошади ёки ботдодланишга олиб келди.

Афсуски, Иттифод даврида Урта Осиёдаги барча республикаларда, айнидса, Узбекистон учун етакчи соха пахта булиб, умумий суFорилиб экин экиладиган майдонларнинг деярли 75-80% ни ташкил этган булиб, пахтадан юдори хосил олиш учун кучайтирилган агротехник тадбирларининг одибатида

тупродлар зуридтирилди, табиий унумдорлиги кескин пасайди, тупрод пахтага

470

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

xoc Öy.raH Kaca..HK.ap Ba 3apapKyHaHga.ap ÖH.aH Kaca..aHgu, ga.ara oFHp TexHHKa.apHHHr Kyn.aÖ KHpHTH.Hmu oKHÖaruga эca Tynpo^HHHr ro3a KaT.aMH KecKHH 3Hn.amgu.

Coxa Myraxaccuc.apHHHHr TagKHKoT.apura Kypa, 1 cm3 xa^Mgaru Tynpo^HHHr oFHp.uru 1,1-1,2 rp/cM3ra TeHr Öy.umu HopMan xo.aT xucoÖ.aHca, ÖyryHru KyHra Ke.HÖ Öy KypcaTKHn 1,6-1,8 rp/cM3ra eTraH Öy.HÖ, arapga ymÖy KypcaTKHH 2,5 rp/cM3 eTca, ymÖy ^hcm TynpoK эмac epra afi.aHraH Öy.HÖ, MyT.oK xocu. öepyBHH MagaHHfi ycHM.HK Ba экнн.ap ycMafigu. fflyHH a.oxuga Ta"bKHg.am 3apypKH, aHponoreH omh., a^hh hhcoh $ao.HOTH Mat.yM Ma^cag capu fiyHa.THpH.raH, H.MHfi acoc.aHraH xo.aTga gex^oHHH.HKKa eHgamu.ca, TynpoK xo.aru axmH.aHagH, yHyMgop.uru KyTapH.agu. EupoK myHH ohhk; afiTHm KepaKKH, Y3ÖeKHCTOHga Htth^ok; gaBpuga xaM, Ko.aBepca, ÖyryHru KyHga xaM, acocufi gHKKar^'bTHÖop KynpoK xocu. eTHmTupumra KapaTH.raH Öy.HÖ, Öapna arpoTexHHK TagÖup.ap KynafiTHpH.raH xo.aTga Öepu.raH. AfipHM xygyg.apga naxTa Ken numumu HaTH^acuga ep yMyMaH gaM o.Maca, Öup KaTop xy^a.HK.ap Öup fiu.ga HKKH-yn xocu. onumu HaTH^acuga ep 3ypuKMOKga. AKcapu^T xo.ar.apga, экннgaн ÖymaraHH Ky3ru mygropcro ko.hö KeTMOKga, cyFopum Metep.apu 20 mhht KyÖ MeTpra ÖopraH (MetepgaH 2,5-3 ÖapoÖap Kyn), a30T ^yga Karra MHKgopga Öepu.HÖ, ^oc^op Ba Ka.ufi.u yFHT.ap eTap.una Öepu.MaraH (N:P:K hh 1:0,75:0,5 HucÖaTH KecKHH Öy3H.raH). Khmöbhh 3axap.H BocuTa (neci^Hg).apgaH Öup Hena öapoöap KeparugaH opTH^na Hm.aTH.Hmu o^HÖaTHga, 3apapKyHaHga.ap ÖH.aH Öupra.HKga $ofiga.H xamapoT.ap, TynpoK TapKHÖugaru MHKpoopraHH3M.ap, nyBa.naHr.ap, KeMHpyBnu.apHH Kupu.HÖ KeTHm o^HÖaTHga, TynpoK TaÖHHfi yHyMgop.urHHH geap.H fiyKoTgu.

Xa.K xy^a.uruga $ofiga.aHH.aguraH ep.apga hhcoh $ao.HOTH TynpoK xocu. Öy.umuga KaTra axaMH^rra эгa. A.Mam.aÖ экнm, gapaxT yTKa3Hm, epHH um.am Ba yFHT.am, cyFopum, ep 3axHHH KeT^a3um Ba mypHHH roBum, TeKHc.am Ba myHra yxmam um.apHHHr Öapnacu Tynpo^HHHr puBo^.aHHmura Ba yHHHr acocufi xycycu^T.apura ^yga KaTTa Tatcup Kypcaragu.

Kypu»; ep.apHH ÖHpuHnu xafiga.raH KyHgaH Öom.aÖ, y.apHHHr TaÖHHfi Kue^acu y3rapagu, a^hh y.apHHHr ycTKH hhm KaT.aMH fiyKo.HÖ, y nacTKH KaT.aM ÖH.aH apa.amagu. EyHgafi Tynpo^HHHr xaBo yTKa3Hm, cyB pe^HMH Öom^anapo^ Öy.agu, ycHM.HK Ba TynpoK ^oHHBop.apuHHHr xaeTH ynyH 3apyp mapoHT apaTH.agu. EpHH yFHT.am ÖH.aH ÖH3 yHHHr o3y^a pe^HMHHH KecKHH y3rapTHpaMH3. Epra co.HHaguraH MHHepa. Ba opraHHK yFHT.ap Tynpo^garu o3y^a

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

моддалар миддорининг купайишига ва дисман тупрод кимёвий таркибининг узгаришига сабаб булади.

Захкашлар дазиб, тупрод захини кетказиш, шурини ювиш натижасида тупродда жуда катта узгаришлар содир булади. Унумсиз шурхок тупродлар, ботдодлар ва бошда шу сингари фойдаланиш дийин булган ерлар инсон мехнати туфайли сифати яхшиланиб, унумдор тупродда айланади. Тупродларнинг ривожланишига сунъий суFориш, айнидса, катта таъсир дилади. Табиий шароитда ёFин-сочин сувларидан хаммаси булиб 100 мм дан 400 мм гача сув оладиган ер сунъий суFориш ордали 4-5 маротаба куп намланади. СуFориш натижасида тупродларнинг табиати узгаради, унинг генетик датламларида мавжуд элементлар харакати, янги яралмалар, лойланиш жараёни, биологик хаёт кескин узгаради, минерал жинсларнинг ички нураш тезлиги узгаради. СуFориш сувлари олиб келган даттид ётдизидлар таъсирида янги агроирригацион датлам шаклланади.

Бугунги кунда инсонларгина тупрод унумдорлигини ошириши, унинг холатини яхшилаш мумкин. Чунки узининг табиий хусусиятига эга булган тупрод антропоген омил хисобланган инсон томонидан шикастланди. Шунингдек, тупроддан фойдаланиш доидаларини бузиб, уни издан чидариш, яродсиз холга келтириб дуйди, одибатда, инсон фаолияти натижасида сув эрозиялари руй беради, ерни шур босади ёки ботдод холга келиб долади. Бунинг асосий сабаби тупрод ресурсларидан нотуFри фойдаланиш ва дехдончиликни юритиш доидаларига амал дилмасликдир.

СуFориш суви тандис булганлиги сабабли вилоятда мавжуд суFориш тизимининг фойдали коэффициентини ошириш, тежамкорлик хисобига купрод майдонларни суFоришга эришиши талаб этилади. Аммо амалда суFориш ишлари нотуFри олиб борилганлиги, суFориш тизимлари талаб даражасида булмаганлиги туфайли ер ости сувлари кутарилиб, тупроднинг шурланиш холатлари кузатилмодда.

Чул худуди тупродларининг шурланишга сабаб булувчи омиллар ва уларнинг олдини олиш чора-тадбирлари. Х,озирги кунга келиб, Узбекистоннинг суFорилиб дехдончилик дилинадиган ерлари 4.2 млн гектарни ташкил дилади. Ушбу ерларнинг 2 млн гектари турли даражада шурланган ва унумдорлик хусусиятларини йудотиб бормодда.

Сурхондарё вилоятида эса шурланган ерларнинг умумий майдони 12860 гектарни ташкил этади. Тупроднинг шурланиш курсаткичи нисбатан баланд

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

булган худудларга Ангор, Музработ, Шеробод, Кизирик туманларида турли даражадаги шурланган тупрокларни учратиш мумкин.

УзПИТИ томонидан ишлаб чикилган ва "СредАзгипроводхлопок" институти томонидан иклим ва минтакавий баландлик шароитларни хисобга олган холда, аниклаштирилган худудий районлаштириш схемасига кура, Шеробод, Жаркургон, Ангор, Музробод, Кизирик ва Термиз туманлари биринчи тупрок иклим худудига, асосан, оч тусли ва типик буз тупроклар таркалган тоF ости ва tof олди текисликлари худудига киради. Сурхондарё вохаси тупроклари асосан икки худудга булиб урганилади:

Пасттекисликлар чул ^удуди: Шеробод, Кизирик, Термиз, Музработ, Ангор ва Жаркургон туманларини уз ичига олгани холда, вохнинг энг иссик худуди хисобланади. Уртача йиллик харорат 16,2°С дан (Термиз), 18,1 °С гача (Шеробод) тебраниб туради, айрим йилларда 18,9°С гача етади, бу туманлардаги вегетацион даврнинг уртача харорати 24,8-26,7°С оралигида тебраниб туради. Бу худуд кишдан бахорга утиш даври хароратнинг кескин узгариши билан характерланади. Февралда харорат 5,7-6,3°С, мартда 11,3°С га тенг булса, апрелда 18,0-18,4°С гача кутарилади. Мартнинг иккинчи ярмидан бошлаб, вегетация даврининг охиригача бошланган баркарор юкори уртача харорат бу худудда ингичка толали пахта навлари етиштириш имконини яратади. Биринчи совук 19 октябрдан 24 ноябргача, бахорги охирги совук 20-22 мартларга туFри келади. Совуксиз даврнинг узунлиги 213-238 кунни ташкил этади. Самарали хароратнинг уртача йиллик йигиндиси Шеробод учун 3056°С, Термизда эса 2703°С ни ташкил этади. Чул худудининг Fарбий кисми (Шеробод тумани) унинг шаркий кисмига (Термиз, ЖаркУрFOн туманлари) караганда иссикрок. Шу билан бирга, чулнинг шаркий кисми йиллик ёFингарчилик микдорининг бироз камлиги билан ажралиб туради.

1-жадвал

Сурхондарё вилоятининг шурланган ерлари

т/р Туманлар Майдони минг/км2 Шурланмаган Кучсиз шурланган Уртача шурланиш % Кучли шурланиш %

1. Олтинсой 0.57 75.5 21.7 2 0.8

2. Ангор 0.39 9.9 60.1 21.3 8.7

3. Бойсун 3.72 44.4 50.3 0.3 2.3

4. Денов 0.76 70.8 16.5 10.4 2.3

5. Жаркургон 1.14 57.3 33.3 3.6 5.8

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

6. Кумкургон 2.2 73 21.1 4.2 1.7

7. Кизирик 0.56 13.2 33.2 29.5 24.1

8. Музработ 0.74 8 42.3 36.2 13.5

9. Сараосиё 3.93 92.3 7.7 - -

10. Термиз 0.86 30.6 29.9 27.7 11.8

11. Узун 1.63 93.2 6.3 0.5 -

12. Шеробод 2.73 7 50.1 27 15.9

13. Шурчи 0.85 64.5 29.2 4.9 1.4

14. Термиз ш. 0.03 - - - -

Вилоят

буйича 20.1 41.5 32.3 16.8 9.4

умумий

Йил давомида Термизда 130 мм, Шерободда эса 154 мм ёFин ёFади, шундан вегетация даврига атига 31-35 мм т^ри келади. Х,аво нихоятда куруклиги билан ажралиб туради, йиллик уртача нисбий намлик 43-54 % ни ташкил этгани холда, июлда 21-32 % гача камаяди, аксинча, кишда 62-66 % гача ортади.

Биринчи худуд учун жанубий^арбий йуналишдаги иссик-курук шамоллар (афFOн шамоли) характерли хусусиятларидан булиб, тез-тез такрорланиб туради, жуда кучли ва давомийлик кузатилади ва маданий усимликларга халокатли таъсир этади (2-жадвал).

Бу худуднинг суFориладиган майдонларни асосий кисми такирли, такир-утлоки, сур тусли ку^ир, кумли чул тупрокларидан иборат булиб, суFориладиган умумий 148729 гектар майдонлардан 121062 гектари, ёки 81.4% турли даражада шурланган. Шундан: кучсиз шурланган тупроклар 42.2%, уртача шурланган 24.9% ва шурланган ерлар майдони 14.3% ни ташкил этади.

Tof ва tof олди текисликлари ^удуди. Денгиз сатхидан 450-1000 м баландликда жойлашган булиб, Сариосиё, Денов, Узун, Шурчи, Бойсун, Бандихон, Олтинсой ва KумкурFOн туманларини уз ичига олади.

Бу минтакада хам кишдан бахорга утиш даври хароратнинг кескин кутарилиши билан содир булади: февралда харорат 4.9°С, мартда 10,1°С курсаткичларида кузатилса, апрель ойида 16,9°С га етади, бирок биринчи худудга караганда пастрок хисобланади. Бу худудда йиллик уртача харорати 15,7°С га, вегетация даврида эса 23.3°С га тенг. Июлнинг уртача харорати 27.5°С, айрим йилларда 29.4°С гача курсатилади. Совуксиз давр уртача 212-214 кунни ташкил этади. Биринчи кузги совук уртача 25-27 мартга туFри келади, айрим йилларда бу курсаткичлардан четга чикиш холлари (4 февралдан ва 18 апрелгача) учраб туради.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

2-wadean

CypxoHgape BH^oaiHHHHr lyMaH^apn Synnna maMO^ ((ao^nifliii

KypcaTKHH^apn, M/ceK

Ky3aTHm nyHKT-apH OH-ap Berm^HA gaBp-apu HaHr-SypoH-u maMo--ap Sy-aguraH KyH-ap cohh

IV V VI VII VIII IX

CyTKa-HK Ba hh--hk ypTana maMo- Te3-Hru

^eHoB 2,6 2,4 2,0 1,6 1,6 1,7 2,0 2,3 -

TepMH3 3,4 3,0 2,7 2,7 2,5 2,0 2,7 2,6 -

fflepoSog 2,2 2,9 3,0 2,6 2,4 2,6 2,6 3,0 -

Kyn-H maMo--H KyH-ap cohh

^eHoB 0,8 1,0 0,9 0,4 0,4 0,4 3,9 5,0 4

TepMH3 2,0 2,1 1,1 0,9 0,9 0,5 7,5 17,0 28

fflepoSog 0,9 0,6 0,2 0,2 0,05 0,0 2,0 4,0 6

Hro^HHHr ypTana xapopaTH 27.5°C, aHpuM HH-napga 29.4°C rana KyTapunagu. CoByKcu3 gaBpgaru 100 gaH opTHK caMapa-u xapopaT HHFHHgHcH fflypnu TyMaHugaH 25,06°C Ba ^eHOB TyMaHuga 23,87°C hh TamKun этagн. Ey TyMaH-apra Hun gaBOMHga 234-353 mm £fhh eFagu. EFHH-apHHHr acocuH MHKgopu HoBerm^uoH gaBpra (52-53 %) TyFpu Kenagu, hh—hk HopMaHHHr 37-38% MapT Ba anpen oftnapuga Ky3aTHnagH.

X,aBOHHHr hh—hk ypTana hhcShh HaMnuru 57-58 % hh TamKun этгaн xonga, вегетaцнa gaBpuHHHr ypTana KypcaTKHH-apu 63-64 % rana KyTapunagu.

CypxoHgape xygygu TynpoK-apu mypnaHumHUHr acocHH caSaSnapugaH Supu, 6y xygygga ¿FUHrapHH-HK KaM SynuS, SyF-aHum Kyn Sy-raHnHrH Synca, ep octh CH30T cyB-apHHHHr ep ro3acura akhh ^oftnamraH-HrH Ba cyB TapKuSugaru Ty3nap SyF-aHumu caSaSnu TynpoKHHHr ro3a KucMuga ko-hS, TynpoK mypnaHHmHHHHr hkkhhhh caSaSu xucoSnaHagu.

^Ha энг MyxHM caSaSnapugaH cyFopum TexHHKacura puoa KH-MacgaH, mygropnapHH KynnaTuS cyFopum, ep ro3acuHHHr Sup TeKucga mygropnaHMa-raH-uru, atHH nacT-Sa-aHg xonuna TeKucnaHMacgaH mygropnaHuS, cyBHHHr mypu TynpoK ro3acuga ko-hS KeTumu, epHH oSu-ToSura KemupMacgaH cyFopum xaM TynpoKHHHr mypnaHumra onuS Kenagu.

EyHgaH TamKapu mypnaHraH TynpoK-apHH roBHm Ba mypnaHumu onguHH

onum ynyH KypunraH KonneKTop gpeHa^napHHHr KapoBcu3 xonra KenuS KonraHH,

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

475

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

KyByp.apHHHr KynHH^HK khcmh Temu.HÖ, ^ofiganaHHmra apoKcH3 öy.uö Ko.raH.Hru, aHa Kyn ^ofi.apga axmH um.aMac.HrH Öy.ca, myp roBHm ynyH KasH.raH 3oByp.apHHHr ^yga KynHH.HK khcmh Ty.HÖ, ^a^aT MaBcyM nafiT.apuga TO3anaHHÖ, ÖomKa nafiT.apga эca KapoBCH3 öy.uö, 3OByp cyB.apu mygrop.apra xaM okhö, Öy epHHHr TynpoK.apHHH KafiTa aHaga myp.aHHmra o.hö Ke.aanTH Ba 3OByp^apHHHr afipHM ^ofi.apu эca TyFpugaH-TyFpH mygrop.ap o.gura Ke.HÖ TyxTaö Ko.raH.HrH, ga.a.apgaH na.a-napTHm kh.hö, ypTa.apugaH xaM 3oByp.ap KasHÖ, oxupura eTKa3H.MaraH.Hru энг aHHHap.H xo. öy.uö, мe.нopaцнa Ba нppнгaцнa um.apu ÖH.aH myFy..aHyBHH MyTacaggu maxc.apHHHr öe$apK.HK.apu Ty$afi.H TynpoKHHHr umgaH hhkhö KeTHmu KecKHH omuö KeTMOKga. -flna myHH afiTHÖ yTHm KepaKKH, cyB TaHKucuru gaBpuga, cyFopum um.apura эtтнöop KH.Mac.HK, cyFopum um.apuHH HOTyFpu o.hö Öopum xaMga cyFopum TH3HM.apu Ta.aö gapa^acuga öy.MaraH.Hru, cyBgaH xy^acH3.apna $ofiga.aHHm Ty$afi.H ep octh cyB.apu KyTapu.HÖ TynpoKHHHr myp.aHHm xo.aTH KecKHH omMoKga.

CypxoHgape BH.oaTH cyFopu.aguraH MafigoH.apHHHr ep $oHgu, Me.uopaTHB xo.arnra Kypa 2 rypyxra: Me.uopaTHB xo.aTH axmupoK, Ky.afi ep.ap Ba Me.uopaTHB xo.aTH ofhp, HoKy.afi ep.apra öy.HHagu. Bu.oaTga ep.apHHHr Me.uopaTHB xo.aTHHH axmuiam ynyH Ko..eKTop 3oByp TapMoK.apuHHHr co.umTupMa y3yH.uru MyxHM axaMHaTra эгa. Y3ÖeKucTaH Pecnyö.HKacu K,um.oK Ba cyB xy^a.uru Ba3Hp.urHHHHr 2017 fiu. 1 aHBap xo.aTH Mat.yMoT.apHra Kypa BH.oaTgaru 331.5 MHHr ra ^aMH cyFopu.aguraH ep.ap KomypuHHHr 176.5 MHHr ra 3oByp.ap ÖH.aH TatMHH.aHraH. Ko..eKTop 3oByp TapMoK.apuHHHr yMyMHfi y3yH.uru 10099.8 km gaH HÖopaT öy.uö, xy^a.HK.apapo TapMoK.ap 1100.0, xy^a.HK.ap hhkh Ko..eTop 3oByp TapMoK.apuHHr y3yH.uru 8999.8 km hh TamKH. этagн.

CypxoHgape BH.oaTHHHHr TyMaH.apu Öyfiuna ofigHH.amTHpu.raH rugpoMogy. pafioH.amTupum cxeMacu Ba cyFopum pe^HM.apu Ba TynpoK hk.hm mapouT.apu, ep.apHHHr Me.uopaTHB xo.aTH, rpyHT cyB.apu pe^HMH, TynpoK.apHHHr myp.aHHm gapa^acu Ba ÖomKa oMH..apHHHr nyKyp Tax.H.H acocuga um.aö HHKH.raH öy.uö, BH.oaTHHHr a.oxuga TyMaH.apu ynyH öe.ru.aHraH. CyFopum pe^HMH Öapna KHm.oK xy^a.HK экнн.apн ynyH вeгнтaцнoн Ba нoвeгeтaцнoн gaBp.ap ynyH My.^a..aHraH. TynpoK myp.aHHmHHH o.gHHH o.umgaru энг MyxHM nopanap KaTopura arpoHoMHa Ta.aö.apura Ty.a ^aBoö öepaguraH nyxTa um.aö HHKH.raH aHru cyFopum cucTeMa.apura yTHm, cyFopum moxoönanapuga aHru rugpoTexHHKa HHmooT.apuHH Kypum, cyBHH

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Te^am, yHH ucpo$ KHHMac.nHK, Me^uopaTHB Tagöup.rapHH yTKa3um Ba SomKa my cuHrapu Hm^apHH ohhö öopum 3apyp.

CyFopum cyBH HOTeKHC TaKcuM.naHraH.nHrH caöaö^H Te^aMKop^HK xucoöura KynpoK MafigoH.rapHH cyFopumra 3pumHmHH Tanaö этagн. AMMO cyFopum um^apu hotofph o^hö Sopu^raH^Hru Ba aMangaru cyFopum TH3Macu Tanaö gapa^acuga öy^MaraH^Hru Ty^afi^u, ep octh cyB^apu KyTapu^uö TynpoKHHHr myp^aHum xo^araapu Ky3aTH^MOKga.

CyFopu^aguraH ep^apgaru mypxoKnap мe.пноpaцнtfcнga Kyfiugaru acocufi TagSup^apHH aManra omupum 3apyp:

1. ^ananap aipo^ugaru K0.meKT0p.rap Ba 30Byp.rapHH Kasum epgaMuga CH30T cyB^ap caT^HHH nacafiTupuö, cyBHHHr Kanu^nap fiymap opKanu ep SeTura KyTapu^umuHH TyxTaTum.

2. ^ananap Ba cyFopum oßteKraapu aipo^uga uxoTa gapaxT3op^ap öapno этнm.

3. TynpoK KaT^aM^apuga fiuFH^raH, cyBga эpнfigнгaн 3apap^u Ty3.rapHH roBum (mypxoKnapHH roBum, ogaTga, Ken Ky3ga Ba Kum MaBcyMuga ohhö Sopu^agu).

4. YFuraam x,aMga runoram TaBcua этн.ragн.

fflyp^aHraH ep.rap x,o.raTHHH axmu.ram Tagöup^apuHHHr энг acocuficu - ep octh cyB^apuHH nacafiTupum, atHH 30Byp.rap Ka3um, эcкн.rapннн T03anam Ba myp roBum um^apuHH ohhö öopumgup.

^ananap aipo^ura Ba cyFopum oSteKraapu arpo^uga uxoTa gapaxT3op.rapHH öapno этнm, gana aTpo^uga hk^hmhuot uccuK^uru Ba KypyK^uruHH x,aMga maMO^HHHr TatcupuHH KaMafiTupagu. Ey эca TynpoK ro3acugaH cyBHHHr SyF^aHuö KeTumuHH aHna ceKHHramTupagu, Hara^aga nacKH KaraaMgaru ch30t cyBHHH roKopura KyTapu^umuHH, x,aMga TynpoK myp^aHumuHH KaMafiTupagu. fflyHHHrgeK, gapaxraap KaHan.rapgaH croaeTraH cyBHHHr Kyn khcmhhh H^gro opKanu muMHÖ o^HÖ SyF^aTagu Ba CH30T cyB^apuHHHr KyTapu^umura fiyn KyfiMafigu.

TynpoK KaraaMugaru 3apap^u Ty3.rapHH fiyKOTum ynyH TynpoK roBH^agu. CH30T cyB^apHHHr nyKyp^uru эca TynpoKHHHr myp^aHum gapa^acu cyB yTKa3yBnaH^HK xycycuaTura öof^hk öyragu Ba myHra Kapaö, x,ap Kaficu gana ynyH y3ura xoc cyB Metepu Ba roBum cohh öe^ru^aHagu. fflyp^aHraH TynpoK 1-2 MapTagaH 10-15 MapTarana roBH^umu, x,ap roBumga öepu^aguraH cyB Metepu reKTapura 2-3 MHHr KyÖMeTpgaH 15-20 MHHr KyÖMeiprana Synumu MyMKHH.

XY^OCÄ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

OgaTga, mypxoK.ap roBH.umgaH o.gHH TynpoKgaru Ty3.apHHHr KHMeBHfi TapKHÖH aHHK.aHraH Öy.umu KepaK. Arap TynpoKga HaTpufi Ty3.apu (NaCl, Na2S04 Ba öomKa.ap) Öy.ca, roBumgaH o.gHH ga.ara runc co.um TaBcua этн.agн. A.Mam.aö экнm, ga.a.apga TynpoK öeTHHH Te3-Te3 MMmaTum Ba opraHHK yFHT.ap (ryHr, Top$, KoMnocT Ba öomKa.ap) co.um xaM mypxoK TynpoK.ap xocca.apHHH axmu.afigu. fflypu roBH.raH ga.a.apra эca gacT.aÖKH fiH..apu öomoK.H xaMga gyKKaK.H ycHM.HK.ap (öyFgofiHK, Öega) экнm TaBcua этн.agн.

REFERENCES

1. 3okhpob X.X. "TaÖHHfi pecypc.apgaH oKH.oHa $ofiga.aHHm". ^apc.HK. CypxoH-Hamp-2020.

2. 3okhpob X.X. "CypxoHgape TaöuaTH Ba экo.oгнacн". YKyB Ky..aHMa. Tep^Y Hamp MaTÖaa MapKa3H HampueTH-2021

3. CaugoB M, 3okhpob X.X. "TynpoKmyHoc.HK Ba TynpoK.ap reorpa^uacu". ^apc.HK. Tep^Y Hamp MaTÖaa MapKa3H HampueTH-2021

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.