Научная статья на тему 'ҚОРАҚАЛПОҚТЕАТР САНЪАТИ ТАЪЛИМИДА МИЛЛИЙ КОЛОРИТНИНГ ТУТГАН ЎРНИ'

ҚОРАҚАЛПОҚТЕАТР САНЪАТИ ТАЪЛИМИДА МИЛЛИЙ КОЛОРИТНИНГ ТУТГАН ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Драматургия / театр / режиссёр / актёр / техгология / томошабин / ёшлар / драматург ва ҳ.к. / Dramaturgy / theater / director / actor / technology / audience / youth / playwright / etc.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Пирназаров Саубет Махсетбаевич, Ережепов Артықбай Абыллаевич

Бу мақолада, қорақалпоқ театрида ёшларни маънавий-руҳий тарбиялаш ва комил топтириш мақсадида, миллий колоритнинг, миллий тарбиянинг тутган ўрни беқиёс. Ёш авлодни тарбиялашда ҳар қайси даврнинг ўзига хос позицияси бўлиб, айнан қорақалпоқ театри тарихига назар ташласак «Комедия» жанрида саҳналаштирилган спектакллар ва миллий колоритнинг нaмоён бўлиши орқали театр санъатини шакллантиришга эришган. ГИТИСда таълим олган қорақалпоғистонлик бир гуруҳ ёшларнинг таълим жараёнида асосан «комедия» жанри орқали очилмаган қирраларини очишда, миллий колоритни шакллантиришда фойдаланган. Педагог асосан миллатнинг комедияга хос характерларини кўра билган. Комедия жанри орқали халқнинг дарду ташвиши, подшоҳларнинг одил бўлмаганлиги, қози-каломларнинг одил бўлмаганлигини кулгу остига солиб очиб бериши ва ҳеч кимга зиён етказмаган ҳолда кулдиришдан иборат.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF NATIONAL COLOR IN KARAKALPAK THEATER ART EDUCATION

In this article, the role of national color and national education in Karakalpak theater is incomparable in order to educate and perfect young people. Each era has its own position in educating the young generation, and if we look at the history of the Karakalpak theater, they achieved the formation of theater art through the performances staged in the "Comedy" genre and the manifestation of national color. A group of young people from Karakalpakstan, who studied at GITIS, mainly used the "comedy" genre to open up their undiscovered sides and form a national color. The pedagogue was able to see mainly the comedy characters of the nation. Through the genre of comedy, people's pains and worries, the injusticeof kings, the injustice of judges are revealed under laughter and to make people laugh without harming anyone

Текст научной работы на тему «ҚОРАҚАЛПОҚТЕАТР САНЪАТИ ТАЪЛИМИДА МИЛЛИЙ КОЛОРИТНИНГ ТУТГАН ЎРНИ»

EURASIAN IOURNAL OF SOCIAL SCIENCES

PHILOSOPHY AND CULTURE

^..M-KMUri:.

ARTICLE INFO

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

THE ROLE OF NATIONAL COLOR IN KARAKALPAK THEATER ART EDUCATION

Pirnazarov Saubet Makhsetbaevich

13.00.01 - Pedagogical theory. History of Pedagogical Teachings PhD independent researcher. Academic supervisor: Erejepov Artyqbay Abyllaevich pedagogical sciences doctor of philosophy (PhD), associate professor.

saubetulla@gmail.com https://doi.org/10.5281/zenodo.11525087 ABSTRACT

Received: 23th May 2024 Accepted: 30th May 2024 Online: 31th May 2024

KEYWORDS Dramaturgy, theater,

director, actor, technology, audience, youth, playwright, etc.

In this article, the role of national color and national education in Karakalpak theater is incomparable in order to educate and perfect young people. Each era has its own position in educating the young generation, and if we look at the history of the Karakalpak theater, they achieved the formation of theater art through the performances staged in the "Comedy" genre and the manifestation of national color. A group of young people from Karakalpakstan, who studied at GITIS, mainly used the "comedy" genre to open up their undiscovered sides and form a national color. The pedagogue was able to see mainly the comedy characters of the nation. Through the genre of comedy, people's pains and worries, the injustice of kings, the injustice of judges are revealed under laughter and to make people laugh without harming anyone.

РОЛЬ НАЦИОНАЛЬНОГО КОЛОРИТА В КАРАКАЛПАКСКОМ ТЕАТРАЛЬНО-ХУДОЖЕСТВЕННОМ ОБРАЗОВАНИИ

Пирназаров Саубет Махсетбаевич

13.00.01 - Педагогическая теория. История педагогического учения Кандидат педагогических наук, независимый исследователь. Научный руководитель: Ережепов Артыкбай Абыллаевич педагогические науки доктор философских наук (PhD), доцент.

saubetulla@gmail.com https://doi.org/10.5281/zenodo.11525087

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 23th May 2024 Accepted: 30th May 2024 Online: 31th May 2024 KEYWORDS

Драматургия, театр, режиссер, актер, техника, зритель, молодежь,

драматург и др.

В данной статье несравненна роль национального колорита и национального воспитания в каракалпакском театре в деле воспитания и совершенствования молодежи. Каждая эпоха имеет свою позицию в воспитании молодого поколения, и если посмотреть на историю каракалпакского театра, то становление театрального искусства они добились через спектакли, поставленные в жанре «комедии», и

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

проявление национального колорита. Группа молодых людей из Каракалпакстана, обучавшихся в ГИТИСе, в основном использовала жанр «комедии», чтобы раскрыть свои неизведанные стороны и сформировать национальный колорит. Педагогу удалось увидеть преимущественно комедийных персонажей нации. Через жанр комедии под смех раскрываются людские боли и переживания, несправедливость царей,

несправедливость судей, чтобы рассмешить людей, не причиняя никому вреда.

КОРАЦАЛПОЦ ТЕАТР САНЪАТИ ТАЪЛИМИДА МИЛЛИЙ КОЛОРИТНИНГ

ТУТГАН УРНИ

Пирназаров Саубет Махсетбаевич

13.00.01 - Педагогика назарияси. Педагогика таълимотлари тарихи PhD мустацил

изланувчи.

Илмий рах,бар: Ережепов Артьщбай Абыллаевич

педагогика фанлари буйича фалсафа доктори (PhD), доцент. saubetulla@gmail.com https://doi.org/10.5281/zenodo.11525087

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 23th May 2024 Accepted: 30th May 2024 Online: 31th May 2024 KEYWORDS

Драматургия, театр, режиссёр, актёр,

техгология, томошабин, ёшлар, драматург ва х.к.

Бу мацолада, цорацалпоц театрида ёшларни маънавий-рухий тарбиялаш ва комил топтириш мацсадида, миллий колоритнинг, миллий тарбиянинг тутган урни бециёс. Ёш авлодни тарбиялашда хар цайси даврнинг узига хос позицияси булиб, айнан цорацалпоц театри тарихига назар ташласак «Комедия» жанрида сахналаштирилган спектакллар ва миллий колоритнинг намоён булиши орцали театр санъатини шакллантиришга эришган. ГИТИСда таълим олган цорацалпогистонлик бир гурух ёшларнинг таълим жараёнида асосан «комедия» жанри орцали очилмаган цирраларини очишда, миллий колоритни шакллантиришда фойдаланган. Педагог асосан миллатнинг комедияга хос характерларини кура билган. Комедия жанри орцали халцнинг дарду ташвиши, подшохларнинг одил булмаганлиги, цози-каломларнинг одил булмаганлигини кулгу остига солиб очиб бериши ва хеч кимга зиён етказмаган холда кулдиришдан иборат.

Миллий колорит деганимизда аввало х,ар бир миллатнинг, элатнинг маънавий х,аёти, яшаш тарзи, тили, дини ва энг мух,ими уларнинг миллийлиги куз унгимизда гавдаланади.

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

Миллийлик - у ёки бу миллатнинг маънавий фаолияти ва моддий х,аётидаги узига хосликдир[1].

Коракалпок санъати х,ам узининг миллий колоритига бой ва тарихига эгадир. Кунхужа, Бердак, Ажиниёз, Утеш шоир, Сарибай масалчи ва х,.к. лар фаолият юритган булса, айнан ушбу шахсларнинг номини эшитсангиз албатта коракалпок миллати куз унгингизга келади. Масалан дейлик А.С.Пушкин, Чеховларни эшитсангиз рус миллати, Абайни эшитсангиз - ;озо; миллати, Чингиз Айтматовни эшитсангиз киргиз миллати, А.Навоий, М.Улугбек, Чулпонни эшитсангиз узбек миллати куз унгингизда гавдаланиши турган гап.

"Колорит" - айнан, (1) "расм", "мозаика", "ранглар уйгунлиги", "рангларнинг бир хиллиги", "рангларнинг бир хил тушганлиги" ёки (2) "бирон нарсанинг белги ва хусусиятлари мажмуи" деган маъноларни англатади.

Миллий колорит ифодасининг дастлабки долзарб хусусияти миллий маънавият тушунчасини англаш ва юксалтиришга бориб та;алади. Х,ар кандай шахсда аввало, миллатга хос ;алб, миллатга хос ;араш, миллатга хос гурур, миллатга хос онг булиши лозим. Мана шундагина бу шахс миллат учун жасорат курсатишдан, миллат учун хизмат килишдан чарчамайди. Демак, шубх,асиз, миллий маънавиятни юксалтириш давр ва яшаш тарзимизнинг асосий мух,им талабидир. Миллий маънавиятни х,ар томонлама юксалтириш масаласини уз олдимизга асосий вазифа ;илиб куяр эканмиз, бугунги кунда маънавиятимизни шакллантирадиган ва унга таъсир утказадиган барча омил ва мезонларни чукур тах,лил ;илиб, уларнинг бу борада кандай урин тутишини яхши англаб олишимиз ма;садга мувофи; булади. Албатта, х,ар ;айси хал; ёки миллатнинг маънавиятини унинг тарихи, узига хос урф-одат ва анъаналари, х,аётий кадриятларидан айри х,олда тасаввур этиб булмайди. Бу борада, табиийки, маънавий мерос, маданий бойликлар, кух,на тарихий ёдгорликлар энг мух,им омиллардан бири булиб хизмат килади[2].

Коракалпоклар х,ам узининг бой ва тарихий санъатига эга халк булиб, купинча комедия жанрига хос халклардан х,исобланади. Бет ашар (келин салом) тадбирида уртакаш томонидан х,азил-мутоибага бой шъерлар укилиб, куёвнинг кариндошлари тарифланиб таништирилади. Коракалпокларда айтишувнинг уч хили, бахшилар айтишуви, киз-йигитлар айтишуви ва суз айтишуви булиб, буларнинг х,ам асоси х,азил-мутоибага богликликни куриш мумкин. Коракалпок театр санъатида х,ам миллий колоритнинг тутган урни бир мунча юкори булиб, бу борада театримиз ташкил топган йиллардан бошлаб миллийликка асосланган комедия жанридаги пъесаларни сах,налаштира бошлаган.

Миллийлигимизни тараннум этувчи сах,на асарлари айнан уруш йилларидан бу ёгига ривожлана бошлаган десам х,ам янгилишмайман. Сабаби, коракалпок театр санъати сах,навий саводсизликлар марказида колаётган бир вакт эди. На драматургия, на режиссура, на актёрлик мах,орати шаклланган эди. Бу саводсизликларни енгиб утиш, уларни бартараф этишнинг вакт-соати етиб келган эди чамамда. Коракалпогистонда санъатни кенг микёсда ривожлантириш чора-тадбирлари мана шу йиллардан аник кулга олина бошланди. Куплаб ёшларнинг орзу ва истакларидан келиб чикиб А.Утеповнинг саъй-х,аракатлари эвазига 1934 йили Москвадаги Луначарский

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

номидаги театр санъати института хузурида янгидан ташкил этилган ;ора;алпок; студиясига у;ишга юборилди. Албатта, бу курсга саралаш ишлари даставвал Кора;алпогистон Республикасида амалга оширилади «Булажак студия талабаларини саралаш учун Москвадан махсус комиссия келиб, унинг аъзолари Кора;алпогистон шах,арлари ва вилоят марказларига бориб, бадиий х,аваскорлик жамоаларининг чи;ишлари ва концертларида ;атнашди. Дастлабки сараланган номзодлар кириш имтих,онларини жойида топширдилар. Ани; танловдан сунг 33 киши студияга ;абул ;илинди»[3].

2018 йил Профессор Т.Баяндиев билан сух,батимиз чогида, 1934 йил саралаб олинган дастлабки талабалар, Улар орасидан ;алам тебратишга мойилларини драматургияга, режиссёрлик ;обилияти бор ёшларни сах,налаштириш ишларига йуналтириб борди, яна айримларини эса у;ишга лаё;атлилиги етишмаслиги ва бош;ада сабабларга кура, уйларига ;айтариб юборилган.

Уларни у;итишда бирмунча ;ийинчиликларга дуч келган, келиб чи;иши украйналик аёл у;итувчи О.И.Пыжова булди. Унинг «Актрисадан эслатмалар» (Записки актрисы) китобининг 231-263 бетлари айнан узи таълим берган Кора;алпо; студиясининг укувчилари х,а;ида «Менинг гузал ;ора;алпо;ларим» (Мой прекрасные каракалпаки) мавзусида эди. У уз х,аётида биринчи бор бундай х,олатга дуч келганлиги, яъни, у у;итган талабалар асосан рус табиатли укувчилар булганлиги, бош;а миллат вакилларига биринчи бор дарс бериши х,а;ида ёзади.

Бунда у ;ора;алпо;лар билан муло;ат ;илишда муаммолар буганлигини, улар билан актёрлик мах,орати фанини у;итишда дастлабки йилларида ;ийналганлигини ва х,аттоки курсни ташлаб кетмо;чи булганлиги х,а;ида ёзади.

Талабаларнинг нигохдда гуёки олий таълим даргох,ига кирдинг ва сен истеъдодли талаба, кадр булиб етишасан деган х,аёллар сурар эди. Талабалик даврининг бошларида у;итувчи асосан рус гурух,и амалий дарсларида синовдан утган ва билганларини вазифа ;илиб берар, бу эса ;ора;алпо; у;увчиларига нотаниш х,аёт мавзуси булганлиги боис бир мунча тушинмовчиликларни келтириб чи;арар эди.

Студия бадиий рах,барининг бу хатти-х,аракатларидан ёш талабаларнинг у;ишга булган иштиё;и синар ва х,афсаласини пир булар эди. Студиянинг дастлабки ойлари муваффа;иятдан йиро; эди. Укувчиларнинг купчилиги рус тилини мукаммал даражада тушунмас, у;итувчилари эса ;ора;алпо; тилини билмас эди. Студиянинг бадиий рах,бари, Москва бадиий театр мактабининг битирувчиси, уша йилларда х,али у;итувчилик тажрибасини туплаётган истеъдодли актриса Олга Ивановна Пижова асосан таржимонлар ор;али муло;от ;илди. Бундай шароитда студия аъзоларининг х,ар бири билан ижодий ;обилияти ва мойиллигини ани;лашга куп ва;т ва мех,нат сарф ;илиниши очи;-ойдин намоён булиб турар ва улар билан ;изи;арли сух,бат ташкил этиш х,ам ;ийин эди. Студия укувчиларининг баъзилари х,атто уз ватанларига ;айтиб, узларига мосро; бизнес топиш учун студияни тарк этишди. Колганлари актёрлик дарсларида ;атнашдилар, аммо дарслар зерикарли ва бир хилликда утар эди. О.И.Пижова узининг нотугри йул тутганини англаб етган пайтлар эди, гап шундаки у танлаган йулнинг нотугри эканликларини «Известия» газетасидаги К.С.Станиславскийнинг ма;оласидан англаб етди. Ма;олада «Х,ар бир миллат, узининг

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

энг нозик миллий инсоний фазилатларини санъатда акс эттирсин, бу санъатларнинг х,ар бири узининг миллий ранг-баранглигини, ох,ангини ва хусусиятларини саклаб колсин...»[4] деган сузлари О.И.Пижовага каттик таъсир килди, у уз фаолиятида айнан мана шу фикрга амал килиб, диплом спектаклларини сах,налаштиришда х,ам миллий хусусиятларга якинлик тарзига амал килди.

О.И.Пижова тушунмовчиликларда талабаларни айблашни тухтатиб, х,амма айбни уз зиммасига олди ва дарсларда асосан коракалпокларнинг миллий х,аётийлик пазилатларига кизикиб, коракалпокларнинг оддий турмуши билан боглик сах,навий этюдларни ташкил этишни йулга куйди.

Педагог асосан коракалпок бозорлари тасвирланган этюдларни ташкил этишни ва характерларни гавдалантиришга х,аракат килган, уз навбатида бу йул билан талаба ва педагог уртасидаги муносабатларнинг х,ам яхшиланишига олиб келди.

Педагог дастлабки бир йил вактни талабаларни урганишга сарфлади. Талабалар рус тилини мукаммал билмаганлиги сабабли уша пайтлари тилни чукуррок урганишни, акс х,олда вактлари бекор кетишини тушинтиришга х,аракат килди. Таълим олишга юборилган аксарият ёшлар, укишга лаёкатлиги етмаганлиги сабабли 1936 йил иккинчи маротаба кабул утказилади ва курс туликтирилади. Шу йил кайта кабул килиш ва курсни туликтириш шарт эди. Коракалпогистондан яна 16 нафар ёш истеъдод эгалари укишга юборилди.

Коракалпоклар асосан «комедия» жанрига хос ва мос куринди Пижовага, бунинг яккол мисоли тарикасида диплом спектаклларига айнан комедия жанридаги асарлар танлаб олинганлигини курсатиш мумкин, улар:

О.И.Пижова, Б.В.Бибиков ва О.И.Романовскийлар талабалар билан биргаликда уч спектакль куйишган. Мольернинг «Скапеннинг найранглари», А.Н.Островскийнинг «Камбагаллик айб эмас», В.Вишневскийнинг «Биринчи отлик армия» пъесалари эди, буларни танлашда педагог албатта курснинг характерига, уларнинг яратган этюдларидаги ютукларига караб танлайди. Миллий колоритнинг комедияга хослигининг яна бир далили шундаки, ушбу танланган диплом спектаклларининг иккитаси айнан комедия жанрига хос булиб, 1939 йилда ГИТИСни битирувчи коракалпок талабалари томонидан уйналган 3 спектаклни Турткул шах,рида томошабинлар х,ам кутарингки ру^та карши олишди. Айнан талабаларни укитган педагог профессор О.И.Пижовага «Коракалпогистон АССР халк артисти» макомини беришган. Коркалпок театр санъатининг айнан ривожланиш боскичи тан олиб айтиш жоизкий ГИТИСни тамомлаган ёшлар билан бошланади.

1939 йил ГИТИС студиясини битириб келган ёшлар театрда профессионал актёрлар булиб ишга киришди. Шу йилнинг узида театрга К.С.Станиславский номи берилиб, «Коракалпок давлат мусикали драма ва комедия театри» статуси берилди[5].

1939 йили студия битирувчилари - 26 нафар ёш мутахассислар театрга кайтиб келди. Шу муносабат билан театрга К.С.Станиславский номи берилиб, Коракалпок давлат мусикали драма ва комедия театри булиб номлана бошлади. Битирувчилар орасида таникли устоз санъаткорлар Туреш Алланазаров, Юлдаш Шарипов, Юлдаш Мамутов, Сапар Хужаниёзов, София Карабаева, Тарбия Жолимбетова, Яхт Алламуратова, Холмурод Сапаров, Балтабай Айманов, Саодат Юсупова, Сабирбой

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

Утепбергенов, Мадирейим Матчанов, Ганий Дошумов, Режепбай Сайдов, Пирлепес Тилегенов, Исах Шадиевлар бор эди.

Миллий колоритнинг айнан комедия жанрига хослиги унинг томошабоблигидадир, бугунги ахборот-технология даврида х,ам бу жанр узининг мох,ияти, узининг томошабоблиги, узининг тарбиявий ах,амиятлилиги билан ёш авлодни тарбиялашда кул келмо;да.

Хуш, комедия деганимиз нима, ва у ёшларни тарбиялашда ;андай рангба-рангликга эга? Биз албатта бу саволларга жавоб ;дирар эканмиз эски даврларга ;айтмай иложи йу;. Театр санъатида уч жанр хукмронлик ;илади, улар - драма, комедия ва трогедия.

Кадимги юнон файласуфи Аристотель, узининг «Поэтика» асарида «Комедиянинг вазифаси х,еч кимга зиён келтирмасдан, кулдиришда иборат. Комедия... ёмон кишиларни бутунлай йу; ;илмаса х,ам, уларни курсатиш, кулгули во;еалар куримсизликнинг бир булаги холос. Асосан, кулгули нарса - бу х,еч кимнинг кунглига тегмай, х,еч кимга зиёи етказмайдиган бир ну;сон» - деб комедияга тариф бериб утади[6].

Лекин Аристотель даврида х,ам Юнонстонда комедия жанри фа;ат кулдириш ма;садида эмас, тарбиявий ма;садларда х,ам хизмат ;илди. Буюк Француз комедиографи Ж.Б.Мольер узининг «Олий комедия» назариясида тушунтирар экан, уни одоб-ах,ло; ойнаси ва жамиятда учрашувчи ёмон иллатларни курсатувчи, керак булса уни тузатувчи деб билди.

Комедия ва;тнинг утиши, жамият тузумларининг узгариши билан х,ам мазмунан ва шаклан узгариб келди.

Театр ташкил топган йилларда комедия жанрида театрда А.Утеповнинг мех,натлари алохдда булди. У драматур сифатида «Тенгин топган ;из», «Одеколон», «900 грамм», «Ошхона», «Потчажон» ва бош;ада пьесаларни ёзади ва сах,налаштиради.

Пъесалардаги во;еалар, асосан комедияга тан булган, бой, ;ози, хизматкор билан ёш йигит уртасидаги курашлар гавдалантирилган. Бойлар семиз, йигит ;из мух,аббати учун курашкан, ёки янги советлар тузумиги энди кириб келган урф-одатларга х,айратланарли куз-;арашлар курсатилган.

Бунгача х,ам ривожланиш бос;ичлари булган ва бу йусинда давлат ;арорлари, фармонлари тасди;ланган. Маслан дейлик 1934 йил 21 ноябрда Кора;алпо; Хал; Комиссарлари Совети Кора;алпо; Автоном Совет Социалистик Республикаси Давлат хал; театрини ;айта куриш ва тузилмасини тасди;лаш тугрисида махсус ;арор ;абул ;илди, ;арорнинг мазмуни театр уз ишини ташкил ;илиш ва шу билан ю;ори сифатли спектаклларни та;дим этиш[7] билан богли; эди.

Бу йилларда Кора;алпо; давлат театри фаолияти аста-секин кучайиб борди, ниманинг сабабига десангиз албатта катта тажрибага эга мутахассисларнинг бош;а Республика ва туманлардан театримизга жалб ;илинишининг эвазига, театримиз уз кучини нафа;ат са;лаб ;олди балки театрнинг ривожланишнинг дастлабки одимларини бошлаб берди десак янгилишмаймиз.

Шундай ;илиб, 1935 йилдан бошлаб Кора;алпо; давлат театри х,аётида янги давр - ижодий таркибнинг бар;арор кенгайиши ва мустах,камланиши, умуман, ижоднинг

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

жадал ривожланиши даври бошланди. Театрга касбий маълумотга эга ёки муайян ижодий тажрибага эга булган мутахассислар таклиф этилди: Козогистонлик режиссёр Г.Омаров, уша даврдан бошлаб уз такдирини Коракалпогистон санъати билан мустах,кам боглаган рассом Б.Каменев сингари иктидорли вакиллар жалб этилди[8].

Уша йилларда театр репертуаридан У.Гаджибековнинг «Аршин малалан» (1934, 1938), Г.Зафарийнинг «Халима» (1934), М.Дарибаевнинг «Коклан ботир» (1934, 1939), «Янги одамлар» (1938), Б.Майлинниг «Талтанбайнинг тартиби» (1934), А.Бегимовнинг «Бу ким» (1934), «Хурликдан озод» (1939), К.Касимовнинг «Гумон» (1934), Ж.Аймурзаевнинг «Х,акислилар» (1935), Р.Мажидовнинг «Кора кучлилар» (1935, 1936), А.Шаниннинг «Зауре» (1935), С.Сейфуллиннинг «Кизил сундорлар» (1935), А.Утеповнинг «Ялков деххон» (1935), «900 грамм» (1935), К.Яшеннинг «Гулсора» (1936), Шакировнинг «Пролетар кахрамонлари» (1936, 1938), С.Мажидовнинг «Багдагул» (1936, 1937), Хуршиднинг «Лайли-Мажнун» (1937), Жаббаралининг «От келини» (1938) спектакллари жой олди. Театрнинг янгилиги бу давр ичида, яъни, театрнинг асосий кучи ГИТИСда укиб юрган даврда хам театримизда янгиликлар булиб турди, бунга мисол тарикасида С.Мажидовнинг «Багдагул» спектакли булди. Спектаклнинг янгилиги шундан иборат коракалпок сахнасида куйилган биринчи мусикали драма спектакли эди. Миллий драматургиямизда илк мусикали пъеса вужудга келди ва 1936 йил режиссёр Ю.Шарипов томонидан сахналаштирилди. Бунгача хам мусикали драма пъесалари сахналаштирилган, улар У.Гаджибековнинг «Аршин малалан», Г.Зафарийнинг «Халима» спектакллари эди.

Театрнинг кучайишида айнан хаваскор тугараклардан, туманлардан келган янги кадрлар кушилиб, театрнинг фаоллиги ортиб борди. Жумладан, туманлардаги халк таълим булимига карашли драма тугаракларидан хаваскорлик театрига мойил актёр ва актрисалар труппага жалб килиниб борилди. Бу эса куп утмасдан уз самарасини берди, яъниким, миллий театрга жалб етилган ёшлар орасида кейинчалик машхурликка эришган драматург, актёр ва режиссёрлар жалб килинган эди. Театрга хаваскор спектаклларнинг иктидорли вакиллари хам жалб этилди. Бунда режиссёр Г.Омаров катта ташаббус курсатиб, режиссёр ва актёр Ю.Шарипов билан биргаликда халк истеъдодини излаб республика буйлаб саёхат килган. Унинг етакчи намояндалари Сапар Хожаниёзов, Тарбия Жолимбетова, Анор Курбонова, Ёкит Алламуратова ва бошкалар театрга мана шундай келишди. Кайта ташкил этилган жамоа 1935-36 йилги мавсумни яхши таъмирланган ва кайта жихозланган бинода очди. Актёрларнинг мехнат шароити сезиларли даражада яхшиланди ва бу ижодкорлик учун кулай мухит яратди.

Коракалпок давлат театрининг 1935 йилгача булган фаолиятини универсал режиссёрлик хукмронлиги даври, барча хунармандларнинг жавохири сифатида тавсифлаш мумкин. Актёрлар билан ишлаш, декоратив рассом, мусика булими бошлиги, либослар дизайнери ва реквизитчининг вазифалари - буларнинг барчаси унинг елкасига тушди[9]. Бу каби хато-камчиликлар режиссёр Г.Омаров даврида аста-секинлик билан бартараф этилиб борилди, лекин туликбаратараф этилди дейиш кийин.

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

References:

1. Маматова М. Sentral Asian Research journal for interdisciplinary Studies - Maqola. May-2022. 667-bet

2. Рус - узбек тили лугати. (Электрон дастур)

3. Каримов И.А. "Юксак маънавият - енгилмас куч", Т.: "Маънавият" 2008. 29-30-бет.

4. Баяндиев Т. Каракалпакский театр. 11-,16-,18-стр

5. Ансатбаев Н. «Театр х,эм актёр»., Т - Навруз. 2020 й. 36-бет.

6. Аристотель «Поэтика». Т., Г.Гулом номидаги нашриёт, 1980, 14-бет.

7. Пирназаров С.М. «Каракалпак театрынын, профессионаллыкка етиуинде дэслепки адымлар (1930-1939)» Илмий макола. «Илим х,эм жэмийет» илмий маколалар туплами. 2023 й., 62-64-бетлар.

8. Мамутов П. Коракалпок давлат кугирчок театрининг ташкил килиниши. Театрдаги ижодий жараёнлар ва изланишлар //Journal of Culture and Art. - 2023. - Т. 1. -№. 2. - С. 1-6.

9. Уразбаев Д, Пирназаров С. THE FIRST APPEARANCE OF POP PERFORMANCES AND ITS DEVELOPMENT OF WORLDWIDE DEVELOPMENT. Science and Education in Karakalpakstan. 2022 years. 95-96.

10. СМ Пирназаров, СБ Аяпов JIRAWSHILIQ KORKEM ONERI-BIR AKTYOR TEATRI MISALINDA. ПЕРЕКРЁСТОК КУЛЬТУРЫ, 2022.

11. K.Muxammeddinov. "jirovchilik hunarining rivojida jumabay jirov bozorivning o'ziga xos hissasi haqida" ilimiy maqola "ilm fan qanoti" ilimiy maqolalar toplami. 2023 yil. 327-330 betler.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

12. Алланбаев Р. О. ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ РАЗВИТИЯ ВОКАЛЬНЫХ СПОСОБНОСТЕЙ //INTERNATIONAL SCIENTIFIC REVIEW OF THE PROBLEMS OF PHILOSOPHY, SOCIOLOGY, HISTORY AND POLITICAL SCIENCE. - 2018. - С. 12-15.

13. Saidkhonov, Abdullo. "The Introduction and Popularization of the Era of Romanticism." Central Asian Journal of Theoretical and Applied Science 4.6 (2023): 142-147.

14. ЖУМАБАЕВ А. ИСПОЛНИТЕЛЬСКИЕ СРЕДСТВА ПРИ ИГРЕ НА ДУХОВЫХ ИНСТРУМЕНТАХ (МЕТОДИКА ОБУЧЕНИЯ ИГРЕ НА ТРОМБОНЕ) //Journal of Culture and Art. - 2023. - Т. 1. - №. 8. - С. 58-65.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.