Научная статья на тему 'БЕРДАҚ НОМИДАГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ АКАДЕМИЯЛИК МУСИҚАЛИ ТЕАТРИНИНГ ТАРИХИЙ ЧЕГАРАЛАРИ'

БЕРДАҚ НОМИДАГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ АКАДЕМИЯЛИК МУСИҚАЛИ ТЕАТРИНИНГ ТАРИХИЙ ЧЕГАРАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
257
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Театр / саҳна саҳнаси / қўшиқ матни / диалог / суҳбат / актёрлик театр санъати / театр томошасида уч устун / ижод

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Абиев Султанбек Қалбай Улы

Театр санъатининг мураккаблиги ва унинг ўзига хос жиҳати шундаки, актёр томошабинлар олдида чиқиш қилиб, узоқ умр кўра олади. Ўйин давомида томошабинга таъсир қилувчи омилларни ёдда тутиш керак.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «БЕРДАҚ НОМИДАГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ АКАДЕМИЯЛИК МУСИҚАЛИ ТЕАТРИНИНГ ТАРИХИЙ ЧЕГАРАЛАРИ»

БЕРДАЦ НОМИДАГИ КрРАКАЛПОК ДАВЛАТ АКАДЕМИЯЛИК МУСЩАЛИ ТЕАТРИНИНГ ТАРИХИЙ ЧЕГАРАЛАРИ

Абиев Султанбек ^албай улы Узбекистон давлат санъат ва маданият институти

Аннотация: Театр санъатининг мураккаблиги ва унинг узига хос жихати шундаки, актёр томошабинлар олдида чикиш килиб, узок умр кура олади. Уйин давомида томошабинга таъсир килувчи омилларни ёдда тутиш керак.

Калит сузлар: Театр, сахна сахнаси, кушик матни, диалог, сухбат, актёрлик театр санъати, театр томошасида уч устун, ижод.

HISTORICAL FRAMEWORK OF KARAKALPAK STATE ACADEMIC MUSICAL THEATER NAMED AFTER BERDAKH

Abiev Sultanbek Kalbay uly Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: The complexity of theatrical art and its exceptional feature is that the actor can speak to the audience and live longer. It is important to remember the factors that influence the viewer during the game.

Keywords: Theater, the stage, lyrics, dialogue, interviews, acting, three pillars in a theatrical performance, creativity.

Театр санъатининг энг мухим таркибий кисми - актёрдир. Аммо театрда саркор, яъни режиссёр булмаса театр хам булмайди. Режиссёр гоявий етакчи, ижодий жараённинг илхомлантирувчиси, сахна асарини яратиш учун театрдаги барча кучларни бирлаштирувчидир. Театр санъатида режиссёр учун харакатланувчи актёр хом ашё вазифасини бажаради, у оркали, режиссёр томошабин кизикиш билан кузатадиган спектаклдаги гоявий курашув жараёнини келтириб чикарадиган зиддиятларни очиб беради. Ихтилофлар келтириб чикарувчи актёр билан ишлаш, режиссёр ижодининг энг мухим таркибий кисмидир. Таъсирчан, жонли спектакл сахналаштириш учун режиссёр актёр ижоди психологиясини билиши, актёр билан ишлаш махоратини эгаллаши зарур.

Актёр калбида кечаётган жараёнларни сезиши, сахна ва хаётда узини кандай хис килиши, ижодий холатини тушиниши керак. Унинг изланишларига йул курсатиши, тахлил килаолиши мухимдир. Ижодий изланишлар жараёнлари катламага ухшайди: Режиссёр томонидан берилган таклифни кабул килиб олар

экан, актёр уни хар томонлама бойитади, шу билан бирга режиссёр фантазияси учун йул очиб беради. Уз навбатида режиссёр актёр топилмасини яна хам ривожлантиради ва шу оркали бадиха учун кенг имконият барпо килади. Уз навбатида актёр хам режиссура асосларини, атамаларни билиши, сахнавий тимсол яратиш учун хатти-харакат услубиятини узлаштирган булиши лазим. Айни мана шу биргаликдаги хатти- харакат тахлили услуби ёрдамида спектакл тугилади. Мустахкам синчларга таяниб барпо этилмаган спектаклда актёрнинг барча харакатлари хавога соврилиши мумкин. Ижодий жараёнда режиссёрга бус-бутун итоат этадиган актёр (акс холда бош-бошдоклик булади) режиссёрнинг хамфикр сафдошига айланади.[1.Б.33]

Театр санъатининг мураккаблиги ва бошка санъатлардан фарк киладиган жихати - актёр томошабин куз олдида ижод килиши ва куп нарса уларнинг муштарак яшашига богликдигидадир. Спектакль тайёрланиш жараёнида томошабинга таъсир этиш омилларини эсда тутмок зарур.

Актёр ижодининг асосий омили - "уйиндир" Томошабинни уйинга чорлай билиш керак. Бу жиддий драма ёки комедия буладими фарки йук. Аввалдан келишиб олинган коидалар асосидаги "уйин" Бу борада - таргибот, реклама, афиша, спектакль дастурининг урни хам ахамиятлидир. Реклама -уйинга чорловчи, томошабин тасаввурини кузгатувчи, спектакл кабул килишга ундовчи воситадир. Томоша зали, сахнанинг жойлашуви, мухит кабул килиш жараёнига таъсир утказади. Сахна безакларнинг шакллари узгариб боришига хам ахамият бериш керак.

Одатда, театр тарихи хакида гап кетганда, мухим саналар, спектакллар, уларнинг муаллиф ва режиссёрлари хусусида фикр билдирилади. Айни дамда, мана шу ижодий ишларни миллий менталитет, миллий колорит тамойилларига дахлдорлик нуктаи назаридан тахлил килишга харакат килиб курамиз.

Аввало Коракалпок театри ташкил топиши ва мустакилликкача булган йулда маълум даврларни бошдан кечирди. Бу даврларни шартли равишда куйидаги кетма-кетликда ифодалаш мумкин.

- Театрнинг вужудга келиш даври;

- Москва студиясидаги тахсилгача булган давр;

- Москва студияси тахсилидан кейинги янгиланиш даври;

- Уруш даври;

- Урушдан кейинги усиш даври;

- Замонавий изланишлар даври;

- Мустакиллик арафасидаги ижод даври.

Театрнинг вужудга келиш даври бевосита оддийликка асосланган булиб, халк театр томошалари ва халк огзаки ижоди билан боглик эди. Шу асосда театрнинг дастлабки кадамлари Абдраман Утепов номи билан боглик.

Театрнинг биринчи спектакли "Уз тенгини топган киз" булиб, муаллиф уз асарига режиссёрлик килади. Асар сахнавий талкинида халкчиллик ва томошавийлик уз ифодасини топади. Чунки халк кушикларидан унумли фойдаланилган эди. [2.Б.143]

Спектаклда янги, бахтли хаёт, коркалпок аёлининг асрий кулликдан кутулиб озодликка, тенгликка эришиши спектаклнинг бош мавзуси ва гоявий, тарбиявий ёъналиши килиб белгиланди.

Миллий колоритни ифодалашда асосан, пьеса ва унга кура анъанавий жараёнлар, хамда ижро мухим рол уйнай олди. Сабаби, театрда хали профессионаллик кузга ташланмас, декорация, мусика, тарихийлик элементлари ривожланиши учун етук мутахассис ва кадрлар керак эди.

Москва студиясидаги тахсилгача булган даврда кадрларни тайёрлаш масаласи мухим урин эгаллай бошлади. Шу вактда миллий театрда кизгин ижодий мухит пайдо булган булса-да, хануз профессионаллик, жанр ва мавзу жихатдан, шакл ва имконият жихатдан камчиликлар мавжуд эди. Шу сабабдан, кадрларни тайёрлаш масаласи Москва институти кошидаги тайёрлов курсини ташкил этилиши эвазига хал этилди. Жами 33 нафар театр ижодкорлари студияда тахсил олишга жунаб кетдилар. Шу вактда театрда оддий хаваскорлик ишлари даражасида ижод килина бошланди. Кейинчалик, санъат олийгохи талабалари хисобига жамоа тулдирилди.

Москва студияси тахсилидан кейинги янгиланиш даврида тахсил олган театр ижодкорлари катта иштиёк билан кайтишди. Бу вазиятда бутун ижодий гурухда икки хил мухитдан бирини танлаш вазияти тугилади. Бевосита театрнинг жорий жамоаси ва тахсил олган гурух уртасида зиддиятлар тугилади. Янгича карашлар билан келган санъаткорлар театрнинг танлаган йули ва фаолиятига танкидий куз билан карай бошлашади. Айрим эски жамоадагилар театрдан кетиб колади. Шу тарика, турли каршиликлар билан фаолиятини бошлаган ижодий гурух узини оклайди ва бир канча спектакллар билан буни исботлайди хам.

Уруш даври. Бу давр бутун мамлакат театр фаолиятига узининг салбий таъсирини курсатди. Театр жамоасидан айримлар харбий хизматга чакирилди. Шу тарика тематика хам уруш, галаба, эрк ва тинчлик мавзуларига багишланди. Театр халк дарди ва мехнат кахрамонларига тасалли бериш масканига айланди.

Урушдан кейинги усиш даври. Урушдан кейин эса театр узини тиклаб олишга харакат килди. Бу эса осон булмади. Уз урнида театр жамоасида яна кадрларда таркоклик булиб, Москва институти урганувчилари хам бирин кетин театрни тарк эта бошлади. Шу тарика театр кашшоклашиб кола бошлади. [3.Б.56-57]

Лекин талаб ва истаклар, халкнинг театрга булган мехри ижодкорларни изланишга чорлади. Бир нечта вилоят театрлари бир-бирларига кумаклашиб, театрнинг кайта тикланиши учун кураша бошладилар.

Замонавий изланишлар даврида айнан ранг баранг спектакллар билан театр узининг макомини тиклашга интилди. Уз урнида миллий, хорижий, узбек ва кардош миллатлар драматургиясидан фойдаланиб, бир канча профессионал ижодий гурухни жалб этиб театр узининг йулини тутиб олди. Бирок хануз миллий драматургиянинг оксокланиши, бу борадаги камчиликлар театрни баъзан уялтириб куярди. Айнан, бу борадаги камчиликларни бартараф этиш мухим масалалардан эди.

Мустакиллик арафасидаги ижод даврида театр фаолияти давом этаверди. Мавзулар доираси кенгайиб, айнан мустамлакалик тузуми ва мустакилликка эришиш истаги асосий гоявий тенденцияни белгилаб берди. Мана шундай фурсатда Театр янги даврни яъни Мустакилликни кутиб олишга тайёр эди.

Бердак номидаги давлат мусикали театри Коракалпогистоннинг кухна театрларидан. 1926 йили 11-апрель куни Коракалпогистон Республикаси хукумати томонидан «Коракалпок миллий труппасини ташкил этиш тугрисида» ги карор кабул килиниб, Театр хисобида «Тонг нури» труппаси ташкил килинади. Труппанинг бадиий рахбари килиб Турткул шахри педагогика техникуми укутувчиси Зарип Касимов тайинланади.

Театр узининг биринчи пардасини 1926 йили 8-ноябрь куни Касим Авезовнинг «Тилак йулида» 4 актли мусикали драмаси билан очади. Коракалпок театрининг йилномаси ушбу санадан бошланди. 1927 йили эса Зарип Касимовнинг уз ишига кайтиши билан, труппага рахбар килиб ёш истъедодли ёзувчи Абдираман Утепов тайинланади.

К Авезов, З.Касимов, А.Утеповлар коракалпок театрининг асосчилари хисобланади.

1926 йили труппа ходимлари сони 13 та эди, 1927 йилга келиб ходимлар сони 29 тага етади. Уларнинг ичида Жолмурза Аймурзаев, Сейфулгабит Мажитов, Калжан Бегимова, Байнияз Сейтов, Курбангул Бекмуратова, Генжебай Убайдуллаевлар бор эди.

Театр фаолиятини «Одеколон», «Ана холос», «Тенгини топган киз», «Саидмурод ялков», «Куз буямачи вакил», «Бу ким» каби спектакллар билан бошлади.

Коракалпогистон Откарув Комитетининг 1930 йил 25-декабрдаги карори асосида театрга Коракалпок Давлат театри статуси берилади. Абдираман Утепов театрнинг бадий рахбари ва директори килиб тайинланади. [4.Б.190]

1934 йил Москва давлат театр санъати институти кошида Коракалпок студияси очилади. 1939 йил театрга институтни тугатиб келган 27 актёр ва

режиссёлар келиб кушилади. Буларнинг орасида Узбекистан ва Коракалпогистон халк артистлари Йулдош Шарипов, Туреш Олланазаров, Холмурод Сапаров, Йулдош Мамутов, Сабирбай Утепбергенов, Мадраим Матжонов. Ёкут Олламуродовалар бор эди. Театр хаётида янги давр бошланади.

Битирувчилар муносабати билан Коракалпок давлат театрига режиссёр реформатор К.С.Станиславский номи берилди ва театр К.С.Станиславский номидаги Коракалпок давлат мусикали драма ва комедия театри деб номлана бошланади.

«Васса Железнова» (М.Горький), «Майсаранинг иши» (Хдмза), «Камбагаллик айб эмас» (А.Островский), «Скапеннинг найранглари» (Мольер), «Алпомиш» (Н.Довкораев), «Рус кишилари» (К.Симонов) ва бошка спектакллар миллий режиссура ва актёрлик санъати балогатга етганлигини намоён килди.1941-45 йиллар театр жамоаси уз репертуарини миллий ва кардош халклар драматургияси намуналари билан бойитди. «Лейтенант Элмуротов» (Ж.Оймурзаев), «Курбон Умаров» (С.Абдулла, Чустий), «Офтобхон» (К.Яшин), «Тохир ва Зухра» (С.Абдулла; Т.Жалилов мусикаси), «Беш сумлик келин» (Урдубоду) каби мусикали драма ва публицистик йуналишдаги сахна асарлари шулар жумласидан. 1950 йил театр Тошкент театр ва рассомлик санъати институтини тугатиб келган ёш мутахассислар билан тулдирилди. Режиссёрлик булимини тугатиб келган Т.Олланазаров биринчи коракалпок профессионал режиссёри булди.

Урушдан кейинги йилларда театрда О.Шомуротова, Жапак бахши Шомуротов, Б.Каменев, А.Хдлимов, Г. Шерозивва, Т.Рахмонова, Р. Сеймов, С.Хужаниёзов, Г.Дошумов. З.Зарипов, С.Утепбергенов, Т.Жолимбетова, С.Юсупова, С.Корабоева, Я.Олламуротова, X.Сапаров, С.Олламуротова, С.Авезова. О.Давлетова, О.Умиткулов ва бошкалар фаолият курсатишган.

Театрнинг кейинги репертуари мавзу ва жанр жихатидан бойиди. Замонавий ва тарихий мавзуларда, миллий драматургия, узбек ва козок драматургияси намуналари хамда Гарбий Европа драматургиясининг мумтоз асарлари сахналаштирилди: «Ойгул ва Обот» (Ж.Оймурзаев), «Суймаганга суйканма» (С.Хужаниёзов), «Олтин кул» (Уйгун; М.Левиев мусикаси), «Шохи сузана» (А.Каххор), «Ошик Гариб» (Бегимов, Т.Олланазаров), «Тартюф» (Ж. Мольер), «Угирланган бахт» (И.Франко), «Юрак сирлари» (Б.Рахмонов). «Куз Курпеш Баян сулу» (Г.Мусрепов) ва бошкалар. «Бердак», «Кадрдон доктор», «Шеберхоннинг чирмовиги» (Ж.Оймурзаев), «Талуас», «Зиёда», «Бахт» (С.Хужаниёзов), «Тошболта ошик» (Х,.Гулом), «Тога-жиянлар» (Р.Бобожон), «Шубха» (Уйгун), «Прокурор» (Ё. Шукуров) кабилар 50-60-йилларнинг энг яхши спектакллари булди.

60-HHnnapHHHr oxupporura KenuS TeaTpga aBnognap anMamyBu Harn^acuga TypryHnuK gaBpu SomnaHgu. 70-fiunnap emnap xucoSura TeaTp aHa y3 MaBKeuHu THKnaö ongu. TeaTpra KenraH KyaTSafi ASgpeuMoB, Ha^MMaTguH AncaTSoeB, ^ocSepreH PaHOB, PafixoH CanapoBa, ^onrac CymaSoeB, BafipaM MaT^0H0B Ba SomKanap Kopa^anno^ TeaTp caHtaraHu aHru roanap Ba enuMnap, o6pa3 Ba MaB3ynap SunaH SofiuTgunap. «OTenno» (Y.ffleKcnup). «Tap™$» (KMontep), «Hkku Sofira Sup Manafi» (KTontgoHu), «OHa ep, oHa» (^.AfiTMaTOB), «PeBH3op» (HToront), «Ofi Tyranrau TyHga» (M. KapuM), «Yh ynuHnu pauc» (AASgynnuH), «ToSyTgaH ToByrn» (A.Kaxxop), «Apu3acura Kypa» (Y.YMapSeKoB), «AHgepMymnuK AnMaHgap» (T.MKHynnuH), «XoHyMa» ^arapennu) KaSu cneKTaKnnap Kyfiungu.

1987 fiunu TeaTp ^aMoacu H.McynoB nuSpeTrocura H.MyxaMMegguHoB Mycu^acura «A^MHue3» SupuHnu KopaKannoK Munnufi onepacuHu caxHanamTupgunap. fflyHgaH cyHr, «MaficapaHuHr umu», «AneKo» onepanapuHu Ba «Afi^aMan» SaneraHu caxHanamTupuS TeaTp MyTaxaccucnapu ToMoHugaH w^opu Saxo onumra эpнmgнпap. ffly TapuKa TeaTp 3 Ta fiyHanurn Syfiuna gpaMa, Mycu^anu gpaMa, onepa Ba SaneT ^aHpnapuga u^og Kunum uMKoHuaTura эгa Syngu. [5.E.42-44]

TeaTpga MycTa^unnuKKa Kagap caxHanamTupunraH cneKTaKrnap yMyMMu^ecga paHr SapaHrauKKa acocnaHraH. fflyHgafi Syncaga, acapnapnap cupacuga Munnufi gpaMaTypruaHuHr, Munnufi MaB3ynapHuHr ypHu SynaKna. fflaprau paBumga, afiHaH Munnufi Myarnu^nap ToMoHugaH aparanraH cneKTaKn^napHu Kyfiugaru rypyxnapra a^param MyMKuH:

- u^TuMoufi pyxgaru, atHu Munnufi MyaMMonapHu aKc эттнpyвнн cneKTaKrnap;

- Munnufi pyxgaru, atHu Munnufi MyHocaSaraapHu, Munnufi KaxpaMoHnapHu aKc эттнpyвнн cneKTaKrnap;

- 3aMoHaBufi pyxgaru, Munnar opacugaru aHrugaH aHru MyHocaSaraapHu aKc эттнpyвнн cneKTaK^nap.

H^TuMoufi pyxgaru, atHu Munnufi MyaMMonapHu aKc этrapyвнн cneKTaKrnap TeaTpHuHr gacraaSKu fiunnapugaeK y3uHuHr MyxuM axaMuaTu SunaH a^panuS TypraH. 1933 fiungaru A.BeruMoBHuHr "By kum" cneKTaKnu yTMumgaru orup KyHnap xaKuga, myHuHrgeK, SafiHarnMuHannuK, xanKgap gycTnuru MacananapuHu TapruS этagн. AfiHaH my fiunga caxHanamTupunraH ^.AfiMyp3aeBHuHr "BropoKparaap" KoMeguacu yTMum capKuraapura Kapmu Kypam, Se^apKguK Ba MatMypufi SyfipyKSo3nuK MacananapuHu TanKuH этagн. ^.AfiMyp3aeB KanaMura MaHcyS "Afiryn Ba ASaT", "Opon Ku3u", "PaBmaH", n.TnereHoBHuHr "BupuHnu rygoK", A.^axxopHuHr "OrpuK Tumnap" KaSu acapnapu acocugaru cneKTaKnnapga

хам миллатга хос ижтимоий масалалар, ижтимоий юксалиш ёки тубанлашиш муносабатлари уз ифодасини топади.

1937 йилдан мусика фолклорини ёзиб олиш сохасида катта ишлар бошлаб юборилди. Фолклор манбаларига таянилган холда, "Куклам ботир" сахналаштирилди. Бу спектаклнинг кайта-кайта ишланиши кийматини оширгани шубхасиз, ундаги халк муаммолари, ахолининг махаллий феодалларга карши курашиш жараёнлари Куклам ва Ойпари каби миллий кахрамонлар бошчилигида айнан, кадрли кушиклар, миллий оханглар остида очиб берилади.

40-йилларда эса навкирон "Алпомиш" сахна юзини курди. Мазкур кахрамонлик мусикали драмаси айнан коракалпок миллий менталитетига кузгу тутадиган, колоритга бой томоша сифатида эътироф этилган. [6.Б.92]

Халк мотивлари ва адабиётимиз бисотидаги "Тохир ва Зухра" (С.Абдулла), Ошик Гариб (А.Бегимов), "Лайли ва Мажнун" (Хуршид), "Майсаранинг иши" (Х,амза), "Х,алима" (Г.Зафарий) каби асарлар хам миллий рухдаги бекиёс меросимиздир. Уларни театр сахнасида куриш хар кандай томошабинга завк улашиши шубхасиз.

Шунингдек, махаллий драматург Ж.Аймурзаев муаллифлигидаги "Уз кули билан уз бошига" (биринчи мусикали миллий комедия), "Бердак" (Биринчи тарихий биографик асар) каби спектакллар театрнинг ижодий юксалишини ва миллатга хос зарурий колоритни таказо этувчи мухим кадамлар булди.

Миллий драматургиянинг ривожи хам бевосита театр билан хамоханг тарзда кечади. Масалан, 1967-71 йилларда театрда 21 асар сахналаштирилган булса, шундан 10 таси махаллий драматург асари, 1971-1990 йилга кадар 71 пьеса сахналаштирилган булса, шундвн 33 таси махаллий муаллифларга тегишлидир. Мана шу ракамларнинг узиёк, миллий драматургиянинг муносиб ёки суст ривожланганини акс эттиради. Вахолангки, икки ракамда хам сахналаштирилган спектаклларнинг ярмидан купроги жахон драматурглари хисобига утиб кетмокда. [7.Б.165]

Нима булганда хам, мустакилликка кадар тарихий чегараларда Бердак театри хайрли ишларни амалга оширди, миллатнинг рухини, минталитети ва колоритини юксакка кутаришга хизмат килди. Театрнинг бундан кейинги кисмати хам узига хос янгилик ва изланишларини таказо этмокда эди. Зеро, Мустай Карим айтганидек, "Театр томошавийлик, фалсафий концепсия, инсонийликнинг абадий мавзуси сингари узининг конуниятлари билан яшаган ва бундан кейин хам яшайди."

Фойдаланилган адабиётлар

1. Абдулла Авлоний. Танланган асарлар. - Т.: Маънавият, 2009.

2. Алиева Н. Санъат - менинг хаётим - Т.: Г.Гулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, 1975.

3. Бехбудий Махмудхужа. Танланган асарлар. - Т.: Маънавият, 2006.

4. Баяндиев Т. Каракалпакский театр. - Т.: Фан, 1971.

5. Станиславский К.С. Актёрнинг уз устида ишлаши. - Т.: Бадиий адабиёт нашриёти, 1965.

6. Турсунов Т. ХХ аср узбек театри тарихи. Т., 2009.

7. Умаров Э. Театрда бадиий образ яратишнинг эстетик тамойиллари. -Тошкент, 2011

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.